Online:


    • Hronika
      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

    • Hronika

      2017-09-25

      Lemajić

      POSLIJE SPEKTAKULARNOG HAPŠENJA VLADIMIRA LEMAJIĆA I DRAGA STOJKOVIĆA PREDMET ZAVRŠIO KOD OSNOVNOG TUŽIOCA U NIKŠIĆU

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Stojković je 2014. godine uvezao „BMW”, italijanskih oznaka DP 141 YY, za kojeg je utvrđeno da je ukraden na teritoriji Italije, dok je Lemajić navodno prikrivao podatke da je to vozilo ukradeno i kome je dalje predato i za koje namjene


      Nik­ši­ća­ni Vla­di­mir Le­ma­jić i Tiv­ća­nin Dra­go Stoj­ko­vić, ko­ji su spek­ta­ku­lar­no uhap­še­ni zbog na­vod­ne po­ve­za­no­sti sa ubi­stvom Iva­na Ne­do­vi­ća i ra­nja­va­nja Mi­nje Ša­ko­vi­ća, ka­ko je to po­li­ci­ja pred­sta­vi­la, na kra­ju su osum­nji­če­ni za ner­pi­ja­vlji­va­nje kra­đe auto­mo­bi­la. Nji­hov pred­met pre­u­zeo je osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac u Nik­ši­ću i od­re­đen im je pri­tvor do 30 da­na. Po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo su tvr­di­li da su njih dvo­ji­ca osum­nji­če­ni za po­moć ubi­ca­ma, da bi se to­kom sa­slu­ša­nja do­šlo do sa­zna­nja da su oni pri­je tri go­di­ne na­ba­vi­li i tre­ćem li­cu pro­da­li auto ko­je je ne­dav­no ko­ri­šće­no u li­kvi­da­ci­ji Ne­do­vi­ća.
      Ka­ko se sum­nja, Stoj­ko­vić je uve­zao „BMW” ita­li­jan­skih ozna­ka DP 141 YY, za ko­jeg je utvr­đe­no da je ukra­den na te­ri­to­ri­ji Ita­li­je, a da je ko­ri­šćen u Pod­go­ri­ci pri­li­kom iz­vr­še­nja te­škog kri­vič­nog dje­la, dok je Le­ma­jić na­vod­no pri­kri­vao po­dat­ke da je pred­met kri­vič­nog dje­la kao i ko­me je vo­zi­lo da­lje pre­da­to i za ko­je na­mje­ne. Auto su uve­zli 2104. go­di­ne.
      Oni su na sa­slu­ša­nju pred tu­ži­o­cem ne­gi­ra­li kri­vi­cu. Bra­ni­lac osum­nji­če­nog Tiv­ća­ni­na, advo­kat Rat­ko Pan­to­vić, sa­op­štio je za „Dan” da je nje­gov bra­nje­nik ne­gi­rao kri­vi­cu. Stoj­ko­vić je, pre­ma ri­je­či­ma nje­go­vog bra­ni­o­ca, tu­ži­o­cu is­pri­čao da se go­di­na­ma ba­vi pro­da­jom vo­zi­la. Spor­ni auto­mo­bil iz ko­jeg je Ne­do­vić, na­vod­no, ubi­jen ku­pio je od Ita­li­ja­na. Na­kon iz­vr­še­ne pro­vje­re utvr­đe­no je da je auto re­gu­la­ran, ka­da ga je Tiv­ća­nin, ka­ko je ob­ja­snio tu­ži­o­cu Me­de­ni­ci, re­gu­lar­no do­ve­zao u Cr­nu Go­ru pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Ran­če. Na­kon to­ga, vo­zi­lo je  27. no­vem­bra 2011. go­di­ne na ben­zin­skoj pum­pi u Nik­ši­ću pro­dao Nik­ši­ća­ni­nu či­je ime je re­kao tu­ži­o­cu.
      Pro­da­ji vo­zi­la svje­do­čio je i uhap­še­ni Le­ma­jić, ko­ji je bio pri­su­tan ka­da se do­go­va­ra­la pro­da­ja ko­la na ben­zin­skoj pum­pi.
      Ipak, tu­ži­la­štvu je spor­no što je, na­vod­no, tog da­na ka­da je Tiv­ća­nin do­ve­zao auto u Cr­nu Go­ru ita­li­jan­skim vla­sti­ma pri­ja­vlje­no da je to vo­zi­lo ukra­de­no. 
      Pod­go­ri­ča­nin Ivan Ne­do­vić ubi­jen je, a nje­gov pri­ja­telj Mi­lić Mi­nja Ša­ko­vić te­ško je ra­njen ka­da je na njih ne­po­zna­ti na­pa­dač is­pa­lio ra­fal iz auto­mat­ske pu­ške. Oni su sje­dje­li u ka­fi­ću „Auto Ze­ta”, u okvi­ru ga­ra­ža za teh­nič­ke pre­gle­de u Pod­go­ri­ci. Dok za Ša­ko­vi­ća po­li­ci­ja vje­ru­je da je bio me­ta na­pa­da jer je na­vod­ni član „ška­ljar­skog kla­na”, za Ne­do­vi­ća sma­tra­ju da je stra­dao vje­ro­vat­no jer se u tom mo­men­tu na­šao u dru­štvu ovog Za­go­ri­ča­ni­na. Sa nji­ma u dru­štvu je bio i Pod­go­ri­ča­nin Mar­ko Ša­ko­vić, ko­ji je ne­dav­no iza­šao iz spu­škog za­tvo­ra. On je pro­šao bez po­vre­da.M.V.R.

      „BMW” pro­na­đen u Gor­njim Mr­ka­ma

      Auto­mo­bil ko­ji je ko­ri­šćen u aten­ta­tu na Ne­do­vi­ća pro­dat je u Nik­ši­ću i na­kon to­ga mu se gu­bi trag. Ovaj auto­mo­bil, ka­ko se sum­nja, ni­je vo­žen sve do da­na ka­da je ma­ski­ra­ni ubi­ca iza­šao iz si­vog „BMW”, stra­nih re­gi­star­skih ozna­ka, sa mje­sta su­vo­za­ča, pri­šao ka­fi­ću „Auto Ze­ta” gdje su sje­dje­li Ša­ko­vi­ći i Ne­do­vić i kroz sta­klo is­pa­lio ra­fal.
      Utvr­đe­no je da su ubi­ce po­bje­gle ka Gor­njim Mr­ka­ma, gdje su in­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pro­na­šli za­pa­lje­no vozilo.



    • Regioni
      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

    • Regioni

      2017-09-25

      Učesnici skupa u Gornjem Zaostru

      RASTU TENZIJE OKO PODIZANJA SPOMENIKA PAVLU ĐURIŠIĆU U GORNJEM ZAOSTRU

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Ujedinjeni ravnogorski pokret je s punim pravom od Vlade Crne Gore zatražio da u što kraćem roku dozvoli da se u Beranama i Gornjem Zaostru podignu spomenici četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, kaže Goran Kiković Zna se ko se borio protiv fašizma, a ko je bio saradnik sa okupatorom. Zato ne mogu da podržim ideju da se u Beranama podigne spomenik četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, rekao je Dragomir Đukić


      BE­RA­NE - Da se stra­sti u ve­zi sa ini­ci­ja­ti­vom za po­di­za­nje spo­me­ni­ka čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Be­ra­na­ma ne smi­ru­ju po­ka­za­la je i po­sled­nja sjed­ni­ca lo­kal­nog par­la­men­ta na ko­joj se, u okvi­ru do­no­še­nja od­lu­ka o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja, ras­pra­vlja­lo i o ovoj te­mi. To­kom za­si­je­da­nja, uz iz­o­sta­nak pred­stav­ni­ka DPS-a i pro­ti­vlje­nje po­je­di­nih od­bor­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta, usvo­je­ne su od­lu­ke o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja voj­vo­di Mi­lja­nu Vu­ko­vu Ve­šo­vi­ću, di­plo­ma­ti Ga­vru Vu­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Đo­ku Paj­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Vu­ka­di­nu Vu­ka­di­no­vi­ću, špan­skom bor­cu Vu­ka­ši­nu Ra­du­no­vi­ću, za­tim na­rod­nim he­ro­ji­ma i pa­lim bor­ci­ma NOR-a sa pod­ruč­ja se­la Do­lac, Be­ran­se­lo, Ve­li­đe, Za­o­stro i Cr­vlje­vi­ne, igu­ma­nu Moj­si­ju Ze­če­vi­ću, VI­II Cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bri­ga­de, IV pro­le­ter­ske cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke udar­ne bri­ga­de i na­rod­nom he­ro­ju Bran­ku De­le­ti­ću.
      Pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić sma­tra da u Be­ra­na­ma po­red po­me­nu­tih spo­men-obi­ljež­ja tre­ba po­dig­nu­ti i spo­me­nik Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ko­ji se, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bo­rio pro­tiv fa­ši­zma.
      – Uje­di­nje­ni rav­no­gor­ski po­kret je s pu­nim pra­vom od Vla­de Cr­ne Go­re za­tra­žio da u što kra­ćem ro­ku do­zvo­li da se u Be­ra­na­ma i Gor­njem Za­o­stru po­dig­nu spo­me­ni­ci čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Pa­vle Đu­ri­šić se 1941. go­di­ne na­la­zio na če­lu ro­do­lju­bi­vih sna­ga ko­je su oslo­bo­di­le Be­ra­ne od ita­li­jan­skog oku­pa­to­ra i zbog to­ga za­slu­žu­je da mu se u gra­du na Li­mu ko­nač­no po­dig­ne traj­no obi­ljež­je, kao i osta­lim uče­sni­cim Dru­gog svjet­skog ra­ta ko­ji su pri­pa­da­li par­ti­zan­skom po­kre­tu. De­ce­ni­ja­ma Pa­vlu Đu­ri­ši­ću je ne­pra­ved­no pri­pi­si­van epi­tet iz­daj­ni­ka. Do­šlo je vri­je­me da to pri­zna­ju vla­sti u Cr­noj Go­ri – re­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Ki­ko­vić.
      Slič­no mi­šlje­nje su iz­ni­je­li i iz Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, uz za­htjev da Vla­da Cr­ne Go­re iz­dvo­ji neo­p­hod­na sred­stva za tu na­mje­nu.
      – Mi, po­tom­ci stra­da­lih pri­pad­ni­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni, zah­ti­je­va­mo od Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, da shod­no de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma ko­ji va­že u svim ze­mlja­ma de­mo­kra­ti­je, gdje je svi­ma do­zvo­lje­no pra­vo na grob i spo­me­nik, da omo­gu­ći i fi­nan­si­ra po­di­za­nje spo­me­ni­ka voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, žr­tvi usta­škog te­ro­ra i ko­ma­ndan­tu Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka u be­ran­skom kra­ju 1941. go­di­ne. Iz­grad­njom spo­me­ni­ka u Be­ra­na­ma ot­klo­ni­la bi se ne­prav­da ko­ja je vi­še od se­dam­de­set go­di­na na­ne­se­na ovoj ne­spor­no zna­čaj­noj isto­rij­skoj lič­no­sti – na­gla­si­li su iz po­me­nu­tog od­bo­ra.
      Sa dru­ge stra­ne, od­bor­nik SNP-a Dra­go­mir Đu­kić sma­tra da se Pa­vle Đu­ri­šić ne mo­že do­vo­di­ti u istu ra­van sa na­rod­nim he­ro­ji­ma.
      – Zna se ko se bo­rio pro­tiv fa­ši­zma, a ko je bio sa­rad­nik sa oku­pa­to­rom. Za­to ne mo­gu da po­dr­žim ide­ju da se u Be­ra­na­ma po­dig­ne spo­me­nik čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću – ka­zao je za „Dan” Đu­kić.
      I iz be­ran­ske Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945, is­ti­ču da se ener­gič­no pro­ti­ve na­zna­če­noj ide­ji. Ka­za­li su da po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću kod istin­skih bor­ca par­ti­za­na i nji­ho­vih sled­be­ni­ka i na­sled­ni­ka ni­ka­da ne­će do­bi­ti po­dr­šku i da ona di­rekt­no uda­ra na tem­ljne vri­jed­ni­sti Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be ko­ja je vo­đe­na pro­tiv fa­ši­stič­kih sna­ga.
      – Li­je­po je što se sled­be­ni­ci Pa­vla Đu­ri­ši­ća po­zi­va­ju na de­mo­kra­ti­ju, brat­sko po­mi­re­nje i evrop­ske ine­gra­ci­je. Ali, za te te­ko­vi­ne ci­vi­li­za­ci­je, slo­bo­de i na­pret­ka čo­vje­čan­stva, ča­sno i do­sto­ja­stve­no, oda­no i ro­do­lju­bi­vo, ži­vo­te su ulo­ži­li sa­mo bor­ci par­ti­zan­skih je­di­ni­ca i nji­ho­vi sa­žr­tve­ni­ci, či­jom bo­ro­bom je stvo­re­na so­ci­ja­li­stič­ka me­đu­na­rod­no pri­zna­ta i po­što­va­na Ju­go­sla­vi­ja. U ime ši­ro­kog na­rod­nog fron­ta sta­li su na stra­nu svo­je ze­mlje, svog na­ro­da i od­bra­ne slo­bo­de, ko­ju su za­li­li svo­jom kr­vlju i pla­ti­li svo­jim ži­vo­ti­ma. Pa­vle Đu­ri­šić se za ta­ko ne­što ni­je bo­rio, za­to se ener­gič­no pro­ti­vi­mo iz­grad­nji spo­me­ni­ka – na­gla­si­li su iz Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945. D.J.

      Ud­ba umi­je­ša­la pr­ste

      Od­bor­nik ko­a­li­ci­je Zdra­vo Be­ra­ne Ve­li­mir Ba­to Đu­ri­šić sma­tra da taj­ne slu­žbe ak­tu­el­nog re­ži­ma u Cr­noj Go­ri na­mjer­no lan­si­ra­ju pri­če o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go zna­čaj­ni­jih pi­ta­nja ko­ja za­o­ku­plja­ju obič­ne gra­đa­ne.
      – Pa­vle Đu­ri­šić ni­je ro­đen u Be­ra­na­ma, za­to ne­ma ni­ka­kve po­tre­be da mu se spo­me­nik po­di­že u na­šem gra­du. Ako ne­ko že­li da mu po­di­že spo­men-obi­ljež­je pri­rod­no je da to uči­ni u nje­go­vom rod­nom kra­ju. To svi do­bro zna­ju, ali je vi­še ne­go oči­gled­no da su ov­dje Ud­ba i dru­ge taj­ne slu­žbe umi­je­ša­le pr­ste i da na­mjer­no go­di­na­ma ini­ci­ra­ju pri­ču o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Gor­njem Za­o­stru i Be­ra­na­ma, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go va­žni­jih pi­ta­nja, kao što su kri­mi­nal, si­ro­ma­štvo, eko­nom­sko pro­pa­da­nje i to­me slič­no – oci­je­nio je za „Dan” Đu­ri­šić.

      Okre­ni­mo se va­žni­jim pi­ta­nji­ma

      Iz Op­štin­skog od­bo­ra Po­kre­ta za pro­mje­ne Be­ra­ne sma­tra­ju da pa­žnju cje­lo­kup­ne jav­no­sti, i sa­mih gra­đa­na, umje­sto na po­di­za­nje bi­lo ko­jih spo­me­ni­ka, tre­ba usmje­ra­va­ti ka broj­nim eg­zi­sten­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va cr­no­gor­sko dru­štvo.
      - Mi kao gra­đan­ska par­ti­ja smo okre­nu­ti ka bu­duć­no­sti, a ne ka bi­lo ka­kvim po­dje­la­ma, ko­je da­ti­ra­ju iz ne­kih mi­nu­lih vre­me­na. Ni­je na­še da su­di­mo da li ne­ko­me tre­ba po­di­za­ti spo­me­nik, ili ne, pa ni Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Na ta pi­ta­nja vri­je­me i sud isto­ri­je, pri­je ili ka­sni­je, sta­vlja­ju tač­ku. Na na­ma je da se okre­ne­mo mno­go va­žni­jim pi­ta­nji­ma, kao što su sve­u­kup­ni pro­spe­ri­tet, eko­nom­sko ja­ča­nje, pra­vil­no usmje­ra­va­nje mla­dih i su­zbi­ja­nje kri­mi­na­la i si­ro­ma­štva. Mi bi je­di­no zdu­šno po­dr­ža­li ide­ju da se po­dig­ne za­jed­nič­ki spo­me­nik svim žr­tva­ma vla­da­vi­ne DPS-a i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća – is­ta­kli su iz OO Po­kre­ta za pro­mje­ne.



    • Drustvo
      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

    • Drustvo

      2017-09-25

      SLAVKO STOJANOVIĆ ODGOVORIO PZP-U KO U DRŽAVI IMA POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić


      Upra­va po­li­ci­je obez­bje­đu­je čla­no­ve po­ro­di­ca vr­hov­nog i spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća i Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, te čla­no­ve užih fa­mi­li­ja pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, Vla­de i Skup­šti­ne Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Du­ška Mar­ko­vi­ća i Iva­na Bra­jo­vi­ća. To je Po­kre­tu za pro­mje­ne (PzP) sa­op­štio di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je (UP) Slav­ko Sto­ja­no­vić.
      – U do­pi­su ko­ji pot­pi­su­je di­rek­tor UP Slav­ko Sto­ja­no­vić, na­vo­di se da shod­no čla­nu 10, Vla­da mo­že na pred­log MUP-a da od­re­di za­šti­tu dru­gih lič­no­sti, pro­sto­ra i obje­ka­ta ako na to uka­zu­je bez­bjed­no­sna pro­cje­na, pa je ta­ko od­re­đe­no da Upra­va po­li­ci­je vr­ši obez­bje­đe­nje čla­na po­ro­di­ce VDT-a Ivi­ce Stan­ko­vi­ća, čla­na po­ro­di­ce GST-a Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, kao i čla­na „šti­će­nog li­ca po od­lu­ci Vla­de Cr­ne Go­re, Mi­la Đu­ka­no­vi­ća“ – uka­zao je član Pred­sjed­ni­štva PzP-a Ni­ko­la Baj­če­tić. A.O.



    • Hronika
      Jedan potegao pištolj, drugi motku

      Jedan potegao pištolj, drugi motku

    • Hronika

      2017-09-25

      POTVRĐENA OPTUŽNICA PROTIV ELVISA AGOVIĆA I NINA JAŠAROVIĆA ZBOG POKUŠAJA UBISTVA

      Jedan potegao pištolj, drugi motku


      Van­ra­sprav­no vi­je­će Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju po­tvr­di­lo je op­tu­žni­cu pro­tiv El­vi­sa Ago­vi­ća i Ni­na Ja­ša­ro­vi­ća iz Be­ra­na zbog po­ku­ša­ja ubi­stva i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji tog su­da Vu­ko­mi­ru Bo­ško­vi­ću.
      Ago­vić je, ka­ko se na­vo­di u op­tu­žni­ci, 20. ma­ja ove go­di­ne, ne­što iza po­no­ći u na­se­lju Ja­si­ko­vac u op­šti­ni Be­ra­ne, s umi­šlja­jem po­ku­šao da ubi­je Ja­ša­ro­vi­ća. On je iz pi­što­lja ne­po­zna­tog fa­brič­kog bro­ja, „CZ” mo­del 57, ka­li­bar 7,62 mm TT, ko­ji je neo­vla­šće­no na­ba­vio i dr­žao, u prav­cu Ja­ša­ro­vi­ća is­pa­lio vi­še pro­jek­ti­la od ko­jih ga je je­dan po­go­dio u li­je­vu nad­lak­ti­cu i na­nio mu te­ške tje­le­sne po­vre­de.
      Okri­vlje­ni Ja­ša­ro­vić, je istog da­na, na istom mje­stu la­ko tje­le­sno po­vri­je­dio ošte­će­nog Ago­vi­ća,ta­ko što ga je dva­put uda­rio dr­ve­nom pa­li­com od sko­ro me­tar du­ži­ne u pred­je­lu tje­me­nog di­je­la gla­ve i na­nio mu dvi­je raz­de­ri­ne ko­je se kva­li­fi­ku­ju kao la­ka tje­le­sna po­vre­da.M.N.



    • Ekonomija
      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

    • Ekonomija

      2017-09-25

      Zgrada fabrike „Mladost”

      „MLADOST” IZ BIJELOG POLJA PRIMJER NEDOMAĆINSKOG UPRAVLJANJA, RADNICI KIVNI NA VLASNIKA

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Prilikom kupovine fabrike 2008. godine, novi vlasnik Panto Vučurović obećao je da će izgraditi moderni tržni centar i da će zaposliti mnogo radnika, međutim, objekat je stavio pod hipoteku da bi reprogramirao kredit


      Pra­vi pri­mjer ne­ma­ra pre­ma imo­vi­ni, ali i pri­mjer ,,na­ka­rad­ne pri­va­ti­za­ci­je i tran­zi­ci­je” za­si­gur­no je bje­lo­polj­ska In­du­strij­ska zo­na u Ne­da­ku­si­ma. Me­đu de­se­tak fa­bri­ka, či­je su ka­pi­je po­o­dav­no za­klju­ča­ne, u naj­go­rem sta­nju je ne­ka­da uspje­šna fa­bri­ka obu­će ,,Mla­dost”, ko­ja se zva­la i „Be­o­grad”. Po­red sa­me ma­gi­stra­le ko­ja vo­di pre­ma Pri­je­po­lju, na­pu­šten obje­kat ne­ka­da­šnjeg gi­gan­ta in­du­stri­je obu­će te­ško odo­li­je­va ko­ro­vu. Fa­bri­ku je 26. ju­na 2008. go­di­ne ku­pi­la her­ceg­nov­ska fir­ma „PKB“. Od ta­da obje­kat zja­pi pra­zan i sva­kim da­nom sve vi­še pro­pa­da.
      – Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra o pro­da­ji cje­lo­kup­ne imo­vi­ne te bje­lo­polj­ske fa­bri­ke obu­će, od stra­ne ste­čaj­nog uprav­ni­ka Če­da Go­spi­ća i vla­sni­ka fir­me „PKB Her­ceg No­vi Pan­ta Vu­ču­ro­vi­ća na­ja­vlje­no je da će se na tom pro­sto­ru iz­gra­di­ti mo­der­ni tr­žni cen­tar i da će bi­ti za­po­sle­no do­sta rad­ni­ka, od­no­sno da će tu bi­ti mje­sta i za ne­ka­da za­po­sle­ne u „Mla­do­sti” – ka­za­la je jed­na od rad­ni­ca Lji­lja­na To­mo­vić i pod­sje­ti­la da je pre­ko 300 za­po­sel­nih za­ra­đi­va­lo pla­te ra­de­ći i za ino­stran­stvo.
      Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra Go­spić je sa­op­štio da se na li­ci­ta­ci­ju za ku­po­vi­nu „Mla­do­sti“ osim fir­me iz Her­ceg No­vog pri­ja­vi­lo i pred­u­ze­će „Vo­li” iz Pod­go­ri­ce. „Vo­li” je po­nu­dio 1,521 mi­li­on, a PKB 1,532 mi­li­o­na. Go­spić je ta­da ka­zao da je za kup­ca iza­bra­no pred­u­ze­će iz Her­ceg No­vog jer je po­nu­di­lo ci­je­nu ve­ću za 11 hi­lja­da. Is­ta­kao je i da je po­stig­nu­ta do­bra ci­je­na, te da će pri­li­kom za­po­šlja­va­nja pred­nost ima­ti rad­ni­ci „Mla­do­sti”.
      Me­đu­tim, pom­pe­zno pro­pra­će­na pro­da­ja ko­ja je uli­va­la na­du da će fa­bri­ka po­če­ti da ra­di i sma­nji­ti sto­pu ne­za­po­sle­no­sti u Bi­je­lom Po­lju, ni­je se ob­i­sti­ni­la. Od ta­da je obje­kat iz­lo­žen pro­pa­da­nju i je­di­ni sta­na­ri iza ka­pi­je za­ra­sle u ko­rov su pa­co­vi, zmi­je i dru­ge ži­vo­ti­nje.
      Biv­ši di­rek­tor fa­bri­ke Mi­lo­rad Rman­dić, ina­če ak­tu­el­ni pot­pred­sjed­nik op­štin­skog So­ci­jal­nog sa­vje­ta, po­tvr­dio je da je obje­kat „na­pu­šten“ i iz­lo­žen pro­pa­da­nju.
      – Fa­bri­ka je na­sta­la od ne­ka­da­šnje In­du­stri­je obu­će „Be­o­grad“ jer je pod tim na­zi­vom po­slo­va­la do 1991. go­di­ne. Od ta­da je od­lu­kom cen­tral­nog Rad­nič­kog sa­vje­ta u Be­o­gra­du pro­mi­je­ni­la na­ziv u AD „Mla­dost“. Po­slo­va­la je uspje­šno do pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja 14. mar­ta 2007, ko­ji je okon­čan pro­da­jom go­di­nu ka­sni­je – ka­zao je Rman­dić, do­da­ju­ći da je ta­da bi­lo upo­sle­no vi­še od 360 rad­ni­ka.
      Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ku­pac iz Her­ceg No­vog je dao obje­kat pod hi­po­te­ku da bi re­pro­gra­mi­rao kre­dit.
      – Sve ma­ši­ne iz fa­bri­ke su pro­da­te, čak i in­sta­la­ci­je i ra­di­ja­to­ri. Sa­svim je evi­dent­no da je obje­kat u lo­šem sta­nju, a šta vla­snik pla­ni­ra sa njim, ne­po­zna­ni­ca je. Je­di­no je po­zna­to da Op­šti­na ne­ma in­ge­ren­ci­je nad tim. Pre­ma mom mi­šlje­nju, shod­no DUP-u taj pro­stor sva­ka­ko tre­ba pri­ve­sti na­mje­ni a ni­ka­ko do­zvo­li­ti da se po­sto­je­ći obje­kat još vi­še ru­i­ni­ra. To je si­tu­a­ci­ja ko­ja ni­ko­me ne od­go­va­ra – za­klju­čio je Rman­dić.
      M.N.

      Ve­ći­nom ra­di­le že­ne

      To­mo­vić je pod­sje­ti­la da su rad­ni­ce, s ob­zi­rom na to da je pre­te­žno bi­la žen­ska rad­na sna­ga, pot­pu­no pre­va­re­ne i iz­i­gra­ne.
      – Ni­šta ni­je­smo do­bi­li. Ne sa­mo da ne­ma­mo so­ci­jal­ni pro­gram, ne­go su nam i pen­zi­je uma­nje­ne jer nam ni­je upla­ći­van pun do­pri­nos. Sad kad po­ne­kad pro­đem po­red fa­bri­ke gdje sam pro­ve­la to­li­ke go­di­ne, a tru­dim se da to bu­de ri­jet­ko, sa sje­tom gle­dam i ne vje­ru­jem šta je ura­đe­no – is­ta­kla je To­mo­vić.



    • Vijest dana
      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

    • Vijest dana

      2017-09-25

      Jakup Đeljošević

      SUMNJIVI POSLOVNI ODNOSI OPTUŽENOG KOSOVSKOG NARKO-BOSA I JAKUPA ĐELJOŠEVIĆA IZ BARA

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Imovinom u Ulcinju Naser Keljmendi barskoj firmi Rapeks, čiji je osnivač Jakup Đeljošević, garantovao za kredit od 695.901,34 eura Zbog neplaćanja kredita, odlukom javnog izvršitelja sredinom ove godine pokrenut je postupak prinudne naplate u vezi sa Keljmendijevim placom u Ulcinju


      Op­tu­že­ni ko­sov­ski nar­ko-bos Na­ser Kelj­men­di ga­ran­to­vao je svo­jom imo­vi­nom u Ul­ci­nju za kre­dit bar­skoj fir­mi Ra­peks, iza ko­je sto­ji funk­ci­o­ner DPS-a Ja­kup Đe­ljo­še­vić. To do­ka­zu­ju ka­ta­star­ski po­da­ci iz li­sta ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj, gdje se vi­di da je po­kre­nut po­stu­pak na­pla­te, ima­ju­ći u vi­du da je kre­dit iz­no­sio sko­ro 700.000 eura.
      U po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za po­me­nu­ti list ne­po­kret­no­sti, ko­ji se od­no­si na Kelj­men­di­je­vu imo­vi­nu u ul­cinj­skoj op­šti­ni, vi­di se da je po­stu­pak po­kre­nut.
      – Za­bi­lje­žba rje­še­nja o iz­vr­še­nju jav­ne iz­vr­ši­telj­ke Ane Ni­kić iz Ba­ra Ivm.br.760/17 od 13. ju­na ove go­di­ne, ra­di na­pla­te nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca OTK Fak­to­ring Mon­te­ne­gro Pod­go­ri­ca od iz­vr­šnog du­žni­ka Ra­peks iz Ba­ra na osno­vu vje­ro­do­sto­jne is­pra­ve – mje­ni­ce se­rij­ski br. aa 0792298 od 19. ja­nu­a­ra 2009. go­di­ne, i to na ime glav­nog du­ga iz­nos od 695.901,34 eura sa za­kon­skom za­te­znom ka­ma­tom po­čev od 21. no­vem­bra 2012. go­di­ne, pa do ko­nač­ne is­pla­te. Iz­nos od 206 eura na ime tro­ško­va na­gra­de za rad jav­nog iz­vr­ši­te­lja do da­na do­no­še­nja rje­še­nja o iz­vr­še­nju i iz­nos od 6.959,01 eura na ime na­gra­de jav­nom iz­vr­ši­te­lju za uspje­šno spro­vo­đe­nje iz­vr­še­nja – kon­sta­tu­je se u po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za list ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta DPS-a, Ja­kup Đe­ljo­še­vić se pri­vat­nim bi­zni­som ba­vi od 1992. go­di­ne ka­da je osno­vao fir­mu Ra­peks, ko­ja se ba­vi pro­iz­vod­njom alu­mi­ni­jum­ske i PVC bra­va­ri­je, i tr­go­vi­nom na ve­li­ko i ma­lo. Na­vo­di se da je od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Bar (u ra­ni­jem sa­zi­vu) i član op­štin­skog od­bo­ra DPS-a Bar, kao i pred­sjed­nik MO Sta­ri Bar.
      In­te­re­sant­no je i da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re da­va­la kre­di­te Na­se­ru Kelj­men­di­ju u vri­je­me dok je on bio pod is­tra­gom zbog šver­ca i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Po­da­ci ka­ta­stra po­ka­zu­ju da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re AD rje­še­njem 060-2074-07 od 1. av­gu­sta 2007. go­di­ne upi­sa­la hi­po­te­ku na stam­be­ni pro­stor ko­ji se vo­di kao vla­sni­štvo Na­se­ra Kelj­men­di­ja u Ul­ci­nju. U to vri­je­me, Kelj­men­di je bio pod is­tra­gom zbog sum­nji­vih po­slo­va sa dro­gom, a dao je i is­kaz tu­ži­o­cu u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, gdje je sa­slu­šan po­vo­dom sum­nji da je for­mi­rao kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju či­ja je glav­na dje­lat­nost tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma.
      Pre­ma op­tu­žni­ci ko­sov­skog Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, Na­ser Kelj­men­di je je­dan od naj­ve­ćih nar­ko-di­le­ra u re­gi­o­nu, a u pe­ri­o­du 2000–2012. go­di­ne za­ra­dio mi­li­o­ne eura, pre­ba­cu­ju­ći he­ro­in, ek­sta­zi, spid i dru­ge vr­ste opoj­nih dro­ga ko­ri­ste­ći ru­tu ko­ja po­ve­zu­je Av­ga­ni­stan, Tur­sku i ze­mlje Evrop­ske uni­je.
      Tži­o­ci, me­đu ko­ji­ma ima i ame­rič­kih eks­pe­ra­ta, na­vo­de u op­tu­žni­ci da je Kelj­men­di bio uspje­šan u kri­mi­nal­nim ope­ra­ci­ja­ma i da na­la­zi is­tra­ge po­ka­zu­ju da on i nje­go­vi si­no­vi po­sje­du­ju imo­vi­nu vri­jed­nu mi­li­o­ne eura u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Cr­noj Go­ri, Ko­so­vu i dru­gdje u re­gi­o­nu i ši­re.
      Ame­rič­ke vla­sti još 2012. go­di­ne sta­vi­le su Na­se­ra Kelj­men­di­ja na cr­nu li­stu, ozna­ča­va­ju­ći ga li­de­rom jed­ne od naj­ja­čih kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja na Bal­ka­nu. Ta od­lu­ka je obra­zlo­že­na ovla­šće­nji­ma ko­ja ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku da­je King­pin akt, od­no­sno prav­ni akt pre­ma ko­me SAD ima­ju pra­vo da sank­ci­o­ni­šu stra­ne kri­mi­nal­ce ko­ji ugro­ža­va­ju ame­rič­ke in­te­re­se.
      Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su ka­sni­je ob­ja­vi­le ame­rič­ke vla­sti, Kelj­men­di­je­va or­ga­ni­za­ci­ja umi­je­ša­na je u kri­jum­ča­re­nje dro­ge i ci­ga­re­ta i tr­go­vi­nu lju­di­ma, te pra­nje nov­ca.
      No­ve sank­ci­je Kelj­men­di­ju uve­de­ne su 2013. go­di­ne, o če­mu je „Dan” već pi­sao, ka­da su na cr­nu li­stu do­spje­le nje­go­ve fir­me i imo­vi­na u Cr­noj Go­ri i BiH, a na toj li­sti su do­da­ta i ime­na nje­go­ve dje­ce. M.V.

      U imo­vin­skom kar­to­nu bez po­da­ta­ka o kre­di­tu

      Ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da je bio jav­ni funk­ci­o­ner, Ja­kup Đe­ljo­še­vić je od 2007. do 2014. go­di­ne pre­dao šest imo­vin­skih kar­to­na. Pre­gle­dom sva­kog od tih iz­vje­šta­ja, me­đu­tim, ne na­la­zi se po­da­tak o sa­rad­nji Kelj­men­di­ja i fir­me Ra­peks, ni­ti ima in­for­ma­ci­je o kre­dit­nom za­du­že­nju od sko­ro 700.000 eura.

      Ne­gi­ra da mu je ga­ran­to­vao za kre­dit

      Ja­kup Đe­ljo­še­vić je u iz­ja­vi za „Dan” ne­gi­rao da mu je Kelj­men­di ga­ran­to­vao imo­vi­nom za kre­dit. On tvr­di da je kre­dit po­di­gao kod Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke, te da je ga­ran­to­vao imo­vi­nom svo­je fir­me Ra­peks.
      Ka­da je u pi­ta­nju po­slov­na sa­rad­nja sa Kelj­men­di­jem, Đe­ljo­še­vić ka­že da je Kelj­men­di­ju pro­dao sta­no­ve u zgra­di u Ul­ci­nju, te da mu je on to ured­no pla­tio. D.S.



    • Hronika
      U zatvor zbog prevare

      U zatvor zbog prevare

    • Hronika

      2017-09-25

      EKSTRADICIONI PRITVOR NOŠI NADZIJU

      U zatvor zbog prevare


      Su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju Vu­ko­mir Bo­ško­vić od­re­dio je eks­tra­di­ci­o­ni pri­tvor No­ša Nad­zi­ju (40) iz Vi­to­mi­ri­ce kod Pe­ći sa stal­nim pre­bi­va­li­štem u Nje­mač­koj. Nje­ga po­tra­žu­je In­ter­pol iz Vis­ba­de­na u Nje­mač­koj zbog kri­vič­nog dje­la pre­va­ra. U ta­mo­šnjem su­du osu­đen je na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra. Uhap­šen je 18. sep­tem­bra u ve­čer­njim sa­ti­ma na gra­nič­nom pre­la­zu Ku­la kod Ro­ža­ja pri po­ku­ša­ju da auto­mo­bi­lom „pe­žo 206” uđe u Cr­nu Go­ru.M.N.



    • Politika
      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

    • Politika

      2017-09-25

      Bečić

      ALEKSA BEČIĆ U INTERVJUU ZA „DAN” PORUČIO DA SA DPS-OM O RJEŠAVANJU KRIZE TREBA RAZGOVARATI PO PRINCIPU „UZMI ILI OSTAVI”

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Neka Duško Marković dobro porazmisli u šta uvodi Crnu Goru ako nastavi da se oglušuje o legitimne zahtjeve opozicije – kaže Aleksa Bečić


      De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra sma­tra da sa De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta o rje­ša­va­nju po­li­tič­ke kri­ze tre­ba raz­go­va­ra­ti po prin­ci­pu „uzmi ili osta­vi, i to ni­je ucje­na već se ti­me po­ka­zu­je da ne vje­ru­je­mo Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i Du­šku Mar­ko­vi­ću, jer su per­so­ni­fi­ka­ci­ja stran­ke ko­ja je po­ga­zi­la sve što je pot­pi­sa­la i što je sa opo­zi­ci­jom do­go­vo­ri­la”, na­veo je u in­ter­vjuu za „Dan” Alek­sa Be­čić, li­der De­mo­kra­ta. Po­ziv pre­mi­je­ra opo­zi­ci­ji da se vra­te u in­sti­tu­ci­je i raz­go­va­ra­ju o rje­ša­va­nju kri­ze, pa i o iz­bo­ri­ma, sma­tra ne­is­kre­nim, ali i do­ka­zom da DPS po­pu­šta. Vje­ru­jem da će re­la­tiv­no sko­ro vlast mo­ra­ti da uzme u raz­ma­tra­nje za­htje­ve opo­zi­ci­je.
      Pri­je par da­na raz­go­va­ra­li ste sa am­ba­sa­do­ri­ma dr­ža­va čla­ni­ca EU u Cr­noj Go­ri. Da li je na po­mo­lu ra­zr­je­še­nje po­li­tič­ke kri­ze?
      – Svi­ma je ja­sno da sa ovom vla­šću ne mo­že­mo da­lje. Da ne mo­že­mo na­pre­do­va­ti u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja EU i za­tvo­ri­ti po­gla­vlja 23, 24 i 27, dok je na če­lu DPS ko­ji je di­rekt­no pro­tiv sve­ga što se ovim po­gla­vlji­ma tra­ži od nas. De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta je oli­če­nje kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, ona je pro­tiv vla­da­vi­ne pra­va i u sre­di­štu je ma­fi­je ko­ja ne­mi­lo­srd­no eks­plo­a­ti­še na­ša pri­rod­na bo­gat­stva i uni­šta­va na­šu ži­vot­nu sre­di­nu. Zbog sve­ga ovo­ga i još pu­no to­ga, ova­ko du­bo­ka po­li­tič­ka kri­za je lo­gič­na po­sle­di­ca. Od­go­vor­nost za even­tu­al­no pro­du­blji­va­nje kri­ze ako iz­o­sta­ne nje­no ra­zr­je­še­nje je­ste na vla­da­ju­ćoj par­ti­ji. Ne vje­ru­jem da ona to se­bi u ovom tre­nut­ku, kad su u ve­li­kom pa­du ka­ko u oči­ma svo­jih gra­đa­na, ta­ko i u oči­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, smi­je da do­zvo­li. Uvje­ri­li su se i oni do sa­da da De­mo­kra­te dr­že ri­ječ i da od njih ne­će­mo od­u­sta­ti. Lop­ti­ca je sve vri­je­me u nji­ho­vom dvo­ri­štu. I ovog pu­ta po­ziv: pr­vo pri­hva­ti­te za­htje­ve, i eto nas na eks­pert­skom ni­vou u rad­nim gru­pa­ma za pri­pre­mu pred­lo­ga iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva. Me­đu­tim, ključ­na stvar zbog ko­jih jed­ni ne že­le iz­bo­re a dru­gi se vra­ća­ju u par­la­ment je­ste strah od iz­bor­nog po­ra­za stra­na­ka na vla­sti, ko­ji ih če­ka na pr­vim na­red­nim iz­bo­ri­ma.
      Pre­mi­jer Mar­ko­vić po­zvao je opo­zi­ci­ju na pre­go­vo­re u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma. Či­ni li vam se da je ovo još je­dan u ni­zu de­kla­ra­tiv­nih po­zi­va?
      – I autor po­zi­va je svje­stan da je po­ziv ja­lov, ne­is­kren i pun tri­ko­va, svoj­stve­nih oni­ma ko­ji ih raz­vi­ja­ju go­to­vo 30 go­di­na. Ipak, i ta­kav ka­kav je pred­sta­vlja na­go­vje­štaj po­pu­šta­nja u od­no­su na onu tvr­du po­zi­ci­ju da ne­ma go­vo­ra o pri­je­vre­me­nim iz­bo­ri­ma. Da bu­dem pre­ci­zni­ji, ovo je na­go­vje­štaj po­ra­za DPS-a. Ne­ka Mar­ko­vić do­bro po­raz­mi­sli u šta uvo­di Cr­nu Go­ru ako na­sta­vi da se oglu­šu­je o le­gi­tim­ne za­htje­ve opo­zi­ci­je. Mi Đu­ka­no­vi­ću i Mar­ko­vi­ću i nji­ho­vi­ma eki­pa­ma ne vje­ru­je­mo, jer su to dvi­je per­so­ni­fi­ka­ci­je, uz još par njih, od ko­jih su ne­ki i osu­đe­ni­ci, one par­ti­je ko­ja je iz­i­gra­la sva­ko slo­vo pot­pi­sa i po­ga­zi­la sva­ku ri­ječ ko­ju je da­la opo­zi­ci­ji. Za­pra­vo, još se ni­je de­si­lo da DPS u pre­go­vo­ri­ma sa opo­zi­ci­o­nim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma is­po­štu­je do­go­vo­re­no. Za­to na­ša po­zi­ci­ja „uzmi ili osta­vi” ni­je ucje­na, već tre­zve­no raz­mi­šlja­nje čo­vje­ka ko­ji ima po­sla sa do­ka­za­nim pre­va­ran­tom, čo­vje­ka ko­jem ne pa­da na pa­met da uđe u zo­nu u ko­joj je DPS maj­stor svog za­na­ta.
      Svje­do­ci smo broj­nih na­pa­da na De­mo­kra­te od, ka­ko sa­mi ka­že­te, ne­for­mal­nih cen­ta­ra mo­ći. Da li se taj pri­ti­sak još osje­ća na te­re­nu?
      – Kad smo osno­va­ni oči­gled­no smo po­kva­ri­li pla­no­ve mno­gih ko­ji su mi­sli­li da ovu dr­ža­vu i nje­ne gra­đa­ne i da­lje dr­že kao ta­o­ce svo­jih iga­ra. Iga­ra u ko­ji­ma maj­sto­ri do­bro po­zna­tih pre­va­ra, ne­vje­što glu­me­ći na­rod­ne do­bro­tvo­re, uvi­jek po­bje­đu­ju, a gra­đa­ni uvi­jek gu­be. I čim se za­la­že­mo za is­pu­nje­nje Pro­gra­ma ko­ji že­li da eli­mi­ni­še ta­kvu ne­prav­du, mno­gi­ma smo ka­mi­čak u ci­pe­li. Bo­lje re­ći – ka­men. Za­to, od da­na osni­va­nja na nas su kre­nu­li bru­tal­ni na­pa­di – što jav­ni, što „is­pod ži­ta”, po ka­fa­na­ma, pro­dav­ni­ca­ma, kla­di­o­ni­ca­ma, tj. nji­ho­vim pri­rod­nim sta­ni­šti­ma. No, uza­lud su im i ma­fi­ja­ši u Her­ceg No­vom, i ma­fi­ja­ši u Moj­kov­cu, i pri­jet­nje lin­čo­va­njem i ba­ca­njem u kreč. Uza­lud su im i mon­stru­o­zna i ogav­na pi­sma. Šta­vi­še, kod gra­đa­na su iza­zva­li kon­tra­e­fe­kat ta­kvim ne­ljud­skim po­na­ša­njem. A ka­ko to zna­mo? Pa ta­ko što smo već ob­i­šli sva do­ma­ćin­stva u Cr­noj Go­ri po tri pu­ta. Što se ne za­u­sta­vlja­mo dok ne oslo­bo­di­mo ci­je­lu Cr­nu Go­ru, sva­ku op­šti­nu, sva­ki kvart i sva­ku ku­ću u njoj. Što vi­še ne­i­sti­na na naš ra­čun iz­go­vo­re, to se na­ma vi­še vra­ta otvo­ri od onih ko­ji nas do ta­da ni­su po­dr­ža­va­li. Na naš iskren raz­go­vor sa gra­đa­ni­ma i sr­dač­ne do­bro­do­šli­ce ko­je osje­ća­mo u sva­kom kra­ju na­še li­je­pe dr­ža­ve ne­ma­ju od­go­vor. A gra­đa­ni vi­de da se ne pla­ši­mo. Da­kle, na bom­be i pri­jet­nje, od­go­va­ra­mo osmi­je­hom, pr­ko­som i sr­cem. Osta­je im sa­mo da ni­je­mo po­sma­tra­ju ka­ko ih po­li­tič­ki no­ka­u­ti­ra­mo u svim op­šti­na­ma u ko­ji­ma se po­ja­vi­mo sa svo­jim po­bjed­nič­kim ti­mom.
      De­mo­kra­te su već pu­ne dvi­je go­di­ne naj­ak­tiv­ni­je na te­re­nu. Je­ste li sprem­ni za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re?
      – Pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, ko­li­ko god bi­li va­žni, ni­su va­žni­ji od na­še ri­je­či da ne­će­mo si­mu­li­ra­ti de­mo­kra­ti­ju. Po­treb­no je pret­hod­no i da se is­pu­ne mno­ge pret­po­stav­ke u smi­slu uslo­va za odr­ža­va­nje iole fer i slo­bod­nih iz­bo­ra. A ne­moj­te da sum­nja­te da će De­mo­kra­te iza­ći kao po­bjed­ni­ci iz svih tr­ka u ko­je ula­ze pot­pu­no sprem­ne. Ni­smo na­vi­kli na po­ra­ze, za­to ako se stvo­re uslo­vi da bu­de­mo dio ta­kvog jed­nog pro­ce­sa, bu­di­te si­gur­ni da smo sprem­ni ne da uče­stvu­je­mo, već da po­bi­je­di­mo. Do­sta je gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re bi­lo uče­stvo­va­nja ra­di uče­šća i po­ra­za ra­di op­sta­ja­nja. Vri­je­me je za po­bje­de.
      Đu­ka­no­vić je De­mo­kra­te u ra­ni­jem pe­ri­o­du op­tu­ži­vao za sum­nji­ve iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja. Nad­le­žni or­ga­ni su za­vr­ši­li kon­tro­lu fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja va­še par­ti­je za pret­hod­nu go­di­nu. Do­bi­li ste pri­je ne­ki dan i iz­vje­štaj DRI. Šta ka­žu dr­žav­ni or­ga­ni?
      – Iz­vje­šta­ji nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na su po­tvr­di­li ono što je bi­lo ja­sno sva­kom do­bro­na­mjer­nom gra­đa­ni­nu Cr­ne Go­re – da ima­mo bes­pre­kor­no či­ste fi­nan­si­je i da po­slu­je­mo u skla­du sa svim po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Pr­vo je Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je iz­vr­ši­la de­talj­nu do­ku­men­ta­ci­o­nu, ali i te­ren­sku kon­tro­lu, ka­ko za iz­bo­re odr­ža­ne 16. ok­to­bra, ta­ko i za lo­kal­ne iz­bo­re u Her­ceg No­vom, i ni­je utvr­di­la ni­ti jed­nu ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Za­tim je Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja iz­vr­ši­la re­vi­zi­ju fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja za pret­hod­nu go­di­nu na sto­po­stot­nom uzor­ku, što zna­či da je kon­tro­li­san ap­so­lut­no sva­ki ra­čun i sva­ki fi­nan­sij­ski tran­sfer. Pri­je ne­ki dan smo do­bi­li Iz­vje­štaj sa du­plim po­zi­tiv­nim mi­šlje­njem Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je u od­no­su na na­še po­slo­va­nje. Mi­slim da se ra­di o jed­nom od naj­po­zi­tiv­ni­jih Iz­vje­šta­ja DRI od nje­nog po­sto­ja­nja, što nas sva­ka­ko či­ni po­no­snim. Ono što je zna­čaj­no is­ta­ći je­ste da smo je­di­na po­li­tič­ka par­ti­ja, a i jed­no od ri­jet­kih prav­nih li­ca u Cr­noj Go­ri, ko­ja ne­ma bla­gaj­nu, ko­ja od osni­va­nja ni­je po­di­glo ni­ti je­dan cent go­to­vi­ne, već sve tran­ska­ci­je oba­vlja­mo is­klju­či­vo pre­ko ra­ču­na. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su mno­gi čel­ni­ci in­sti­tu­ci­ja ko­je su nas kon­tro­li­sa­le za­pra­vo do­sko­ra­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri DPS-a, pa im ta­ko ni­je ne­do­sta­ja­lo mo­ti­va da po­ku­ša­ju pro­na­ći i naj­ma­nju ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Ja sam ra­ni­je po­zi­vao i sve dru­ge nad­le­žne or­ga­ne da slo­bod­no pro­vje­re Iz­vje­šta­je DRI i Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je i na­še sta­vo­ve ako ima­ju bi­lo ka­kvu di­le­mu. Na­ša do­ku­men­ta­ci­ja je do­stup­na ka­da god ne­ko za­tra­ži, jer mi ne­ma­mo raz­lo­ga da bi­lo šta kri­je­mo. Naj­ve­ćim bo­gat­stvom na­še par­ti­je sma­tram upra­vo to što po­sli­je tri go­di­ne po­sto­ja­nja, De­mo­kra­te ne za­vi­se od bi­lo kog for­mal­nog ili ne­for­mal­nog cen­tra mo­ći i što smo jed­ni od ri­jet­kih ko­ji ne zna­ju šta su „cr­ne vre­će” u cr­no­gor­skoj po­li­ti­ci. Za­to je ovo­li­ka ner­vo­za u re­do­vi­ma DPS-a i ova­kva bru­tal­nost u na­pa­di­ma na nas, jer na­kon tri go­di­ne na­šeg ske­ni­ra­nja svoj­stve­nog nji­ho­vim mon­stru­o­znim slu­žba­ma, ne mo­gu nam na­ći ni­jed­nu stvar ko­ja bi ugro­zi­la naš put. Mo­gu sa­mo da fa­bri­ku­ju, pod­me­ću, iz­mi­šlja­ju u sti­lu „Mi­nut, dva”, svoj­stve­no po­sled­njim tr­za­ji­ma dik­ta­tor­skih re­ži­ma. Mi će­mo na­sta­vi­ti od­go­vor­no, tran­spa­rent­no, hra­bro i od­luč­no, jer se je­di­no isti­nom, zna­njem i pre­da­nim te­ren­skim ra­dom mo­že na­sta­vi­ti niz po­bje­da nad or­ga­ni­zo­va­nom kri­mina­lnom gru­pom.V.RA­DE­NOV­IĆ

      Za­kon o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra udar na dr­ža­vu
      Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta iza­zvao je oštre kri­ti­ke po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, ne­vla­di­nog sek­to­ra, stru­ke, ali i jed­nog bro­ja pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Da li oče­ku­je­te nje­go­vo usva­ja­nje?
      – Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta je­ste di­rek­tan atak na Evrop­sku po­ve­lju o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, Ustav Cr­ne Go­re i krov­ne za­ko­ne ko­ji­ma se ure­đu­ju nad­le­žno­sti lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va i pro­ces de­cen­tra­li­za­ci­je, jed­nom ri­ječ­ju udar na dr­ža­vu. S tim u ve­zi, upu­tio sam u pe­tak otvo­re­no pi­smo še­fu De­le­ga­ci­je EU, am­ba­sa­do­ru Aivo Ora­vu, ka­ko bih ga upo­znao sa dra­ma­tič­nim po­sle­di­ca­ma even­tu­al­nog usva­ja­nja pred­lo­že­nog za­ko­na. Ovim pred­lo­gom za­ko­na se obe­smi­šlja­va po­sto­ja­nje lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, a u pot­pu­no­sti de­gra­di­ra funk­ci­ja lo­kal­nih par­la­me­na­ta i pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Oni se svo­de na ni­vo mje­snih za­jed­ni­ca, a su­štin­ski pred­sjed­nik svih op­šti­na po­sta­je mi­ni­star Ra­du­lo­vić, li­ce ko­je ni­ka­da ni­ko od gra­đa­na ni­je bi­rao ni­ti na jed­nim iz­bo­ri­ma, osim svo­je­vre­me­no Mi­o­mir Mu­go­ša za pr­vog sa­rad­ni­ka i part­ne­ra u slu­ča­ju „Ba­zar”, i pro­šle go­di­ne Glav­ni od­bor DPS-a za mi­ni­stra u Vla­di Du­ška Mar­ko­vi­ća. Naj­pla­stič­ni­je re­če­no, uko­li­ko se usvo­je pred­lo­že­na rje­še­nja, gra­đa­nin ko­ji že­li sju­tra da na­pra­vi ku­ći­cu ili iz­gra­di po­moć­ni obje­kat mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i da tra­ži ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Ta­ko­đe, ap­surd­no je da Pro­gram pri­vre­me­nih obje­ka­ta do­no­si mi­ni­star­stvo. Ta­ko, ako sju­tra gra­đa­nin že­li da po­sta­vi pri­vre­me­ni obje­kat za pro­da­ju ku­ku­ru­za, sla­do­le­da ili ne­čeg tre­ćeg, mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i tra­ži ur­ba­ni­stič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Da­ti to­li­ku moć jed­nom čo­vje­ku da kro­ji sud­bi­nu svih gra­đa­na Cr­ne Go­re ve­o­ma je opa­sno, pa i da se ra­di o oso­bi sa ne­spor­nom bi­o­gra­fi­jom i le­gi­ti­mi­te­tom do­bi­je­nim od gra­đa­na, a ne o čo­vje­ku ko­jem je naj­ve­ća pre­po­ru­ka sa­rad­nja sa Mi­o­mi­rom Mu­go­šom. DPS ovim pred­lo­gom za­ko­na, na­kon gu­bit­ka Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, de­fi­ni­tiv­no po­ka­zu­je strah od na­stu­pa­ju­ćih lo­kal­nih iz­bo­ra, za­ključ­no sa oni­ma u Pod­go­ri­ci, gdje su i sa­mi svje­sni da će pre­tr­pje­ti ubje­dljiv po­raz. Po­zi­vam po­sla­ni­ke sa Pri­mor­ja, po­seb­no pred­stav­ni­ke ma­njin­skih par­ti­ja ko­ji­ma su pu­na usta pri­če svih ovih go­di­na o de­cen­tra­li­za­ci­ji, da uko­li­ko se do utor­ka ne po­vu­če iz pro­ce­du­re po­me­nu­ti Pred­log za­ko­na, ne pri­su­stvu­ju sjed­ni­ci i ti­me one­mo­gu­će nje­go­vo do­no­še­nje. Ko omo­gu­ći u uto­rak usva­ja­nje ovog Pred­lo­ga za­ko­na za­bio je nož u le­đa Cr­noj Go­ri i svim nje­nim gra­đa­ni­ma. Da sam pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, uko­li­ko bi se ipak usvo­jio na­ve­de­ni Pred­log za­ko­na, ne bih sta­vio pot­pis na taj do­ku­ment, jer on di­rekt­no pod­ri­va prav­ni po­re­dak Cr­ne Go­re.



    • Drustvo
      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

    • Drustvo

      2017-09-25

      Protesti majki nijesu urodili plodom

      PRIMANJA UBUDUĆE SAMO ZA 1.902 ŽENE

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Ispostavlja se da mi nikog u ovoj državi ne interesujemo. Nisu nam dali doživotne naknade da koristimo, sad ne daju ni privremene – upozorava Podgoričanka Dragica Striković


      Od 22.000 maj­ki ko­je su 18 mje­se­ci pri­ma­le na­dok­na­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, to pra­vo pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da od 19. apri­la sa­da ko­ri­ste sve­ga 1.902 že­ne. Da­kle, bez pri­ma­nja je osta­lo oko 20.000 maj­ki. Nji­ma je uki­nu­to do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo na pri­ma­nje po osno­vu ma­te­rin­stva, a že­ne ko­je sa­da ima­ju pri­ma­nja, to pra­vo će ko­ri­sti­ti naj­du­že pet go­di­na. Oko 4.000 že­na vra­ti­lo se na ko­ri­šće­nje pen­zi­ja, ko­jih su se ra­ni­je od­re­kle ka­ko bi do­bi­ja­le sred­stva po osno­vu ma­te­rin­stva.
      – Po ob­ra­ču­nu za av­gust pra­vo na na­kna­de za že­ne ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce ostva­ri­le su 1.902 že­ne. Po ovom osno­vu za isti mje­sec is­pla­će­no je 1.017.522 eura – sa­op­šte­no je za „Dan” iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.
      Pred­stav­ni­ca maj­ki Želj­ka Sav­ko­vić na­vo­di da po­da­tak da je oko 20.000 že­na osta­lo bez ste­če­nog pra­va osta­vlja bez ko­men­ta­ra. Ona is­ti­če da je to još je­dan po­ka­za­telj ko­li­ko se dra­stič­no kr­še pra­va u dr­ža­vi, u ko­joj se če­sto tvr­di da je ona ute­me­lje­na na vla­da­vi­ni pra­va i jed­na­ko­sti.
      – Sa­da de­fi­ni­tiv­no oče­ku­jem da se 20.000 maj­ki pro­bu­di i da shva­te ko­li­ko su ob­ma­nu­te i iza­đu na pro­test 28. sep­tem­bra ko­ji or­ga­ni­zu­je­mo is­pred Skup­šti­ne u Pod­go­ri­ci. Vri­je­me je da usta­ne­mo i za­šti­ti­mo ono što nam pri­pa­da. Ovim su uki­nu­ta osnov­na sred­stva za ži­vot hi­lja­da­ma po­ro­di­ca, ni­je­su vi­še u pi­ta­nju sa­mo že­ne ne­go i dje­ca ko­ju tre­ba ško­lo­va­ti i hra­ni­ti, jer su mno­gi­ma mu­že­vi bez po­sla – iz­ja­vi­la je za „Dan” Sav­ko­vi­će­va.
      Pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da, ko­jim su do­ži­vot­ne na­kna­de uki­nu­te, maj­ke ko­je su ra­di ko­ri­šće­nja pra­va na na­dok­na­du pre­ki­nu­le rad­ni od­nos ima­ju pra­vo na mje­seč­nu na­kna­du u ne­to iz­no­su od 193 eura mje­seč­no uko­li­ko su tri mje­se­ca pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa ostva­ri­va­le mje­seč­nu za­ra­du do 200 eura. Pri­hod od 264 eura ima­ju že­ne či­ja je pla­ta pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa iz­no­si­la od 200 do 350 eura, a 336 eura pri­ma­ju že­ne ko­ji­ma je pla­ta pri­je da­va­nja ot­ka­za bi­la ve­ća od 350 eura. To pra­vo ne­će bi­ti vječ­no. Na­i­me, ko­ri­sni­ce sta­ro­sti od 55 do 61 go­di­ne pri­ma­će po­me­nu­tu na­dok­na­du do is­pu­nje­nja uslo­va za sti­ca­nje pra­va na pen­zi­ju. Ko­ri­sni­ce ko­je su do da­na stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na na­vr­ši­le 45 do 55 go­di­na ži­vo­ta ostva­ru­ju pra­vo na na­kna­du pet go­di­na, a one od 33 do 45 go­di­na ži­vo­ta pri­ma­će na­kna­du tri go­di­ne. Uko­li­ko se ne­ka od že­na u me­đu­vre­me­nu za­po­sli, pra­vo na na­dok­na­du joj se uki­da.
      Pra­vo na pri­ma­nje ne­ma­ju že­ne ko­je su ima­le ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, ali bez na­kna­de su osta­le i že­ne ko­je su ima­le stal­no za­po­sle­nje. Jed­na od njih je Pod­go­ri­čan­ka Dra­gi­ca Stri­ko­vić ko­ja sma­tra da se sve či­ni da bi što ma­nje že­na ostva­ri­lo pra­vo ko­je im pri­pa­da.
      – Is­po­sta­vlja se da mi ni­kog u ovoj dr­ža­vi ne in­te­re­su­je­mo. Ni­su nam da­li do­ži­vot­ne na­kna­de da ko­ri­sti­mo, sad ne da­ju ni pri­vre­me­ne. Sa­mo je cilj da bu­de što ma­nje že­na ko­je će do­bi­ja­ti na­dok­na­du, da bi dr­ža­va ušte­dje­la na maj­ka­ma – re­ka­la je za „Dan” Stri­ko­vi­će­va.
      Nje­na su­gra­đan­ka Dra­gi­ca Ko­na­tar sma­tra sram­nim što se u dr­ža­vi šte­di na ra­čun maj­ki i obič­nih gra­đa­na.
      – Obes­pra­vlje­ne smo, pre­va­re­ne i osta­vlje­ne na uli­ci bez iče­ga. Ne­ma­mo gdje da se za­po­sli­mo, a pri­ma­nja od dr­ža­ve ni­ka­kvih – ka­že ona.
      Zbog amand­ma­na De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) na vla­din Za­kon o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da u ve­zi sa na­kna­da­ma za maj­ke, bez ika­kvog pri­ma­nja osta­le su že­ne ko­je su zbog tog pra­va na­pu­sti­le rad­na mje­sta, a ko­je su ta­da ima­le rad­ni an­ga­žman na od­re­đe­no vri­je­me. DPS je amand­man pod­nio na dan usva­ja­nja za­ko­na, po­ja­šnja­va­ju­ći da će pra­vo na na­kna­du u pe­ri­o­du od tri do pet go­di­na ima­ti sa­mo maj­ke ko­je su bi­le stal­no za­po­sle­ne.
      M.S.

      Ža­li se na ne­prav­du

      Bje­lo­polj­ka Zo­ri­ca Ri­stić tra­ži po­moć od Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, zbog, ka­ko ka­že, ne­pra­ved­nog od­no­sa Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Bi­je­lo Po­lje ko­ji joj ni­je odo­brio pri­ma­nje no­ve na­dok­na­de.
      – Po za­ko­nu sam pre­da­la za­htjev za na­dok­na­du ko­ja me sle­du­je jer imam iz­me­đu 55 i 61 go­di­nu. U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad su ka­za­li da ne­mam pra­vo i da tre­ba da če­kam da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja upla­ti do­pri­no­se za pen­zij­ski staž za mje­se­ce kad sam do­bi­ja­la na­dok­na­du i da ću na­kon to­ga ima­ti pra­vo na pen­zi­ju – ka­za­la je Ri­sti­će­va.
      Sa dru­ge stra­ne, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ad­mir Mu­staj­ba­šić is­ti­če da u slu­ča­ju Ri­stić, ali i svim osta­lim ka­da su u pi­ta­nju na­kna­de za maj­ke sa tro­je dje­ce, iz­ri­či­to pri­mje­nju­ju za­kon.
      – Strikt­no se po­štu­je za­kon i ni­šta vi­še. Ne ra­di­mo ni­šta se­lek­tiv­no. U kon­kret­nom slu­ča­ju, što sam ob­ja­snio i go­spo­đi Ri­stić, ona će auto­mat­ski ste­ći pra­vo na pen­zi­ju, kad mi­ni­star­stvo upla­ti do­pri­no­se za vri­je­me pri­ma­nja na­kna­da. To će, oče­ku­je­mo svi, bi­ti vr­lo br­zo, ta­ko da je ni u kom slu­ča­ju ne sle­du­je dru­ga vr­sta pri­ma­nja – za­klju­čio je Mu­staj­ba­šić. M.N.



-
    • Hronika
      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

    • Hronika

      2017-09-25

      Lemajić

      POSLIJE SPEKTAKULARNOG HAPŠENJA VLADIMIRA LEMAJIĆA I DRAGA STOJKOVIĆA PREDMET ZAVRŠIO KOD OSNOVNOG TUŽIOCA U NIKŠIĆU

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Stojković je 2014. godine uvezao „BMW”, italijanskih oznaka DP 141 YY, za kojeg je utvrđeno da je ukraden na teritoriji Italije, dok je Lemajić navodno prikrivao podatke da je to vozilo ukradeno i kome je dalje predato i za koje namjene


      Nik­ši­ća­ni Vla­di­mir Le­ma­jić i Tiv­ća­nin Dra­go Stoj­ko­vić, ko­ji su spek­ta­ku­lar­no uhap­še­ni zbog na­vod­ne po­ve­za­no­sti sa ubi­stvom Iva­na Ne­do­vi­ća i ra­nja­va­nja Mi­nje Ša­ko­vi­ća, ka­ko je to po­li­ci­ja pred­sta­vi­la, na kra­ju su osum­nji­če­ni za ner­pi­ja­vlji­va­nje kra­đe auto­mo­bi­la. Nji­hov pred­met pre­u­zeo je osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac u Nik­ši­ću i od­re­đen im je pri­tvor do 30 da­na. Po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo su tvr­di­li da su njih dvo­ji­ca osum­nji­če­ni za po­moć ubi­ca­ma, da bi se to­kom sa­slu­ša­nja do­šlo do sa­zna­nja da su oni pri­je tri go­di­ne na­ba­vi­li i tre­ćem li­cu pro­da­li auto ko­je je ne­dav­no ko­ri­šće­no u li­kvi­da­ci­ji Ne­do­vi­ća.
      Ka­ko se sum­nja, Stoj­ko­vić je uve­zao „BMW” ita­li­jan­skih ozna­ka DP 141 YY, za ko­jeg je utvr­đe­no da je ukra­den na te­ri­to­ri­ji Ita­li­je, a da je ko­ri­šćen u Pod­go­ri­ci pri­li­kom iz­vr­še­nja te­škog kri­vič­nog dje­la, dok je Le­ma­jić na­vod­no pri­kri­vao po­dat­ke da je pred­met kri­vič­nog dje­la kao i ko­me je vo­zi­lo da­lje pre­da­to i za ko­je na­mje­ne. Auto su uve­zli 2104. go­di­ne.
      Oni su na sa­slu­ša­nju pred tu­ži­o­cem ne­gi­ra­li kri­vi­cu. Bra­ni­lac osum­nji­če­nog Tiv­ća­ni­na, advo­kat Rat­ko Pan­to­vić, sa­op­štio je za „Dan” da je nje­gov bra­nje­nik ne­gi­rao kri­vi­cu. Stoj­ko­vić je, pre­ma ri­je­či­ma nje­go­vog bra­ni­o­ca, tu­ži­o­cu is­pri­čao da se go­di­na­ma ba­vi pro­da­jom vo­zi­la. Spor­ni auto­mo­bil iz ko­jeg je Ne­do­vić, na­vod­no, ubi­jen ku­pio je od Ita­li­ja­na. Na­kon iz­vr­še­ne pro­vje­re utvr­đe­no je da je auto re­gu­la­ran, ka­da ga je Tiv­ća­nin, ka­ko je ob­ja­snio tu­ži­o­cu Me­de­ni­ci, re­gu­lar­no do­ve­zao u Cr­nu Go­ru pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Ran­če. Na­kon to­ga, vo­zi­lo je  27. no­vem­bra 2011. go­di­ne na ben­zin­skoj pum­pi u Nik­ši­ću pro­dao Nik­ši­ća­ni­nu či­je ime je re­kao tu­ži­o­cu.
      Pro­da­ji vo­zi­la svje­do­čio je i uhap­še­ni Le­ma­jić, ko­ji je bio pri­su­tan ka­da se do­go­va­ra­la pro­da­ja ko­la na ben­zin­skoj pum­pi.
      Ipak, tu­ži­la­štvu je spor­no što je, na­vod­no, tog da­na ka­da je Tiv­ća­nin do­ve­zao auto u Cr­nu Go­ru ita­li­jan­skim vla­sti­ma pri­ja­vlje­no da je to vo­zi­lo ukra­de­no. 
      Pod­go­ri­ča­nin Ivan Ne­do­vić ubi­jen je, a nje­gov pri­ja­telj Mi­lić Mi­nja Ša­ko­vić te­ško je ra­njen ka­da je na njih ne­po­zna­ti na­pa­dač is­pa­lio ra­fal iz auto­mat­ske pu­ške. Oni su sje­dje­li u ka­fi­ću „Auto Ze­ta”, u okvi­ru ga­ra­ža za teh­nič­ke pre­gle­de u Pod­go­ri­ci. Dok za Ša­ko­vi­ća po­li­ci­ja vje­ru­je da je bio me­ta na­pa­da jer je na­vod­ni član „ška­ljar­skog kla­na”, za Ne­do­vi­ća sma­tra­ju da je stra­dao vje­ro­vat­no jer se u tom mo­men­tu na­šao u dru­štvu ovog Za­go­ri­ča­ni­na. Sa nji­ma u dru­štvu je bio i Pod­go­ri­ča­nin Mar­ko Ša­ko­vić, ko­ji je ne­dav­no iza­šao iz spu­škog za­tvo­ra. On je pro­šao bez po­vre­da.M.V.R.

      „BMW” pro­na­đen u Gor­njim Mr­ka­ma

      Auto­mo­bil ko­ji je ko­ri­šćen u aten­ta­tu na Ne­do­vi­ća pro­dat je u Nik­ši­ću i na­kon to­ga mu se gu­bi trag. Ovaj auto­mo­bil, ka­ko se sum­nja, ni­je vo­žen sve do da­na ka­da je ma­ski­ra­ni ubi­ca iza­šao iz si­vog „BMW”, stra­nih re­gi­star­skih ozna­ka, sa mje­sta su­vo­za­ča, pri­šao ka­fi­ću „Auto Ze­ta” gdje su sje­dje­li Ša­ko­vi­ći i Ne­do­vić i kroz sta­klo is­pa­lio ra­fal.
      Utvr­đe­no je da su ubi­ce po­bje­gle ka Gor­njim Mr­ka­ma, gdje su in­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pro­na­šli za­pa­lje­no vozilo.



    • Regioni
      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

    • Regioni

      2017-09-25

      Učesnici skupa u Gornjem Zaostru

      RASTU TENZIJE OKO PODIZANJA SPOMENIKA PAVLU ĐURIŠIĆU U GORNJEM ZAOSTRU

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Ujedinjeni ravnogorski pokret je s punim pravom od Vlade Crne Gore zatražio da u što kraćem roku dozvoli da se u Beranama i Gornjem Zaostru podignu spomenici četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, kaže Goran Kiković Zna se ko se borio protiv fašizma, a ko je bio saradnik sa okupatorom. Zato ne mogu da podržim ideju da se u Beranama podigne spomenik četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, rekao je Dragomir Đukić


      BE­RA­NE - Da se stra­sti u ve­zi sa ini­ci­ja­ti­vom za po­di­za­nje spo­me­ni­ka čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Be­ra­na­ma ne smi­ru­ju po­ka­za­la je i po­sled­nja sjed­ni­ca lo­kal­nog par­la­men­ta na ko­joj se, u okvi­ru do­no­še­nja od­lu­ka o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja, ras­pra­vlja­lo i o ovoj te­mi. To­kom za­si­je­da­nja, uz iz­o­sta­nak pred­stav­ni­ka DPS-a i pro­ti­vlje­nje po­je­di­nih od­bor­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta, usvo­je­ne su od­lu­ke o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja voj­vo­di Mi­lja­nu Vu­ko­vu Ve­šo­vi­ću, di­plo­ma­ti Ga­vru Vu­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Đo­ku Paj­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Vu­ka­di­nu Vu­ka­di­no­vi­ću, špan­skom bor­cu Vu­ka­ši­nu Ra­du­no­vi­ću, za­tim na­rod­nim he­ro­ji­ma i pa­lim bor­ci­ma NOR-a sa pod­ruč­ja se­la Do­lac, Be­ran­se­lo, Ve­li­đe, Za­o­stro i Cr­vlje­vi­ne, igu­ma­nu Moj­si­ju Ze­če­vi­ću, VI­II Cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bri­ga­de, IV pro­le­ter­ske cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke udar­ne bri­ga­de i na­rod­nom he­ro­ju Bran­ku De­le­ti­ću.
      Pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić sma­tra da u Be­ra­na­ma po­red po­me­nu­tih spo­men-obi­ljež­ja tre­ba po­dig­nu­ti i spo­me­nik Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ko­ji se, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bo­rio pro­tiv fa­ši­zma.
      – Uje­di­nje­ni rav­no­gor­ski po­kret je s pu­nim pra­vom od Vla­de Cr­ne Go­re za­tra­žio da u što kra­ćem ro­ku do­zvo­li da se u Be­ra­na­ma i Gor­njem Za­o­stru po­dig­nu spo­me­ni­ci čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Pa­vle Đu­ri­šić se 1941. go­di­ne na­la­zio na če­lu ro­do­lju­bi­vih sna­ga ko­je su oslo­bo­di­le Be­ra­ne od ita­li­jan­skog oku­pa­to­ra i zbog to­ga za­slu­žu­je da mu se u gra­du na Li­mu ko­nač­no po­dig­ne traj­no obi­ljež­je, kao i osta­lim uče­sni­cim Dru­gog svjet­skog ra­ta ko­ji su pri­pa­da­li par­ti­zan­skom po­kre­tu. De­ce­ni­ja­ma Pa­vlu Đu­ri­ši­ću je ne­pra­ved­no pri­pi­si­van epi­tet iz­daj­ni­ka. Do­šlo je vri­je­me da to pri­zna­ju vla­sti u Cr­noj Go­ri – re­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Ki­ko­vić.
      Slič­no mi­šlje­nje su iz­ni­je­li i iz Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, uz za­htjev da Vla­da Cr­ne Go­re iz­dvo­ji neo­p­hod­na sred­stva za tu na­mje­nu.
      – Mi, po­tom­ci stra­da­lih pri­pad­ni­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni, zah­ti­je­va­mo od Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, da shod­no de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma ko­ji va­že u svim ze­mlja­ma de­mo­kra­ti­je, gdje je svi­ma do­zvo­lje­no pra­vo na grob i spo­me­nik, da omo­gu­ći i fi­nan­si­ra po­di­za­nje spo­me­ni­ka voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, žr­tvi usta­škog te­ro­ra i ko­ma­ndan­tu Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka u be­ran­skom kra­ju 1941. go­di­ne. Iz­grad­njom spo­me­ni­ka u Be­ra­na­ma ot­klo­ni­la bi se ne­prav­da ko­ja je vi­še od se­dam­de­set go­di­na na­ne­se­na ovoj ne­spor­no zna­čaj­noj isto­rij­skoj lič­no­sti – na­gla­si­li su iz po­me­nu­tog od­bo­ra.
      Sa dru­ge stra­ne, od­bor­nik SNP-a Dra­go­mir Đu­kić sma­tra da se Pa­vle Đu­ri­šić ne mo­že do­vo­di­ti u istu ra­van sa na­rod­nim he­ro­ji­ma.
      – Zna se ko se bo­rio pro­tiv fa­ši­zma, a ko je bio sa­rad­nik sa oku­pa­to­rom. Za­to ne mo­gu da po­dr­žim ide­ju da se u Be­ra­na­ma po­dig­ne spo­me­nik čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću – ka­zao je za „Dan” Đu­kić.
      I iz be­ran­ske Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945, is­ti­ču da se ener­gič­no pro­ti­ve na­zna­če­noj ide­ji. Ka­za­li su da po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću kod istin­skih bor­ca par­ti­za­na i nji­ho­vih sled­be­ni­ka i na­sled­ni­ka ni­ka­da ne­će do­bi­ti po­dr­šku i da ona di­rekt­no uda­ra na tem­ljne vri­jed­ni­sti Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be ko­ja je vo­đe­na pro­tiv fa­ši­stič­kih sna­ga.
      – Li­je­po je što se sled­be­ni­ci Pa­vla Đu­ri­ši­ća po­zi­va­ju na de­mo­kra­ti­ju, brat­sko po­mi­re­nje i evrop­ske ine­gra­ci­je. Ali, za te te­ko­vi­ne ci­vi­li­za­ci­je, slo­bo­de i na­pret­ka čo­vje­čan­stva, ča­sno i do­sto­ja­stve­no, oda­no i ro­do­lju­bi­vo, ži­vo­te su ulo­ži­li sa­mo bor­ci par­ti­zan­skih je­di­ni­ca i nji­ho­vi sa­žr­tve­ni­ci, či­jom bo­ro­bom je stvo­re­na so­ci­ja­li­stič­ka me­đu­na­rod­no pri­zna­ta i po­što­va­na Ju­go­sla­vi­ja. U ime ši­ro­kog na­rod­nog fron­ta sta­li su na stra­nu svo­je ze­mlje, svog na­ro­da i od­bra­ne slo­bo­de, ko­ju su za­li­li svo­jom kr­vlju i pla­ti­li svo­jim ži­vo­ti­ma. Pa­vle Đu­ri­šić se za ta­ko ne­što ni­je bo­rio, za­to se ener­gič­no pro­ti­vi­mo iz­grad­nji spo­me­ni­ka – na­gla­si­li su iz Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945. D.J.

      Ud­ba umi­je­ša­la pr­ste

      Od­bor­nik ko­a­li­ci­je Zdra­vo Be­ra­ne Ve­li­mir Ba­to Đu­ri­šić sma­tra da taj­ne slu­žbe ak­tu­el­nog re­ži­ma u Cr­noj Go­ri na­mjer­no lan­si­ra­ju pri­če o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go zna­čaj­ni­jih pi­ta­nja ko­ja za­o­ku­plja­ju obič­ne gra­đa­ne.
      – Pa­vle Đu­ri­šić ni­je ro­đen u Be­ra­na­ma, za­to ne­ma ni­ka­kve po­tre­be da mu se spo­me­nik po­di­že u na­šem gra­du. Ako ne­ko že­li da mu po­di­že spo­men-obi­ljež­je pri­rod­no je da to uči­ni u nje­go­vom rod­nom kra­ju. To svi do­bro zna­ju, ali je vi­še ne­go oči­gled­no da su ov­dje Ud­ba i dru­ge taj­ne slu­žbe umi­je­ša­le pr­ste i da na­mjer­no go­di­na­ma ini­ci­ra­ju pri­ču o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Gor­njem Za­o­stru i Be­ra­na­ma, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go va­žni­jih pi­ta­nja, kao što su kri­mi­nal, si­ro­ma­štvo, eko­nom­sko pro­pa­da­nje i to­me slič­no – oci­je­nio je za „Dan” Đu­ri­šić.

      Okre­ni­mo se va­žni­jim pi­ta­nji­ma

      Iz Op­štin­skog od­bo­ra Po­kre­ta za pro­mje­ne Be­ra­ne sma­tra­ju da pa­žnju cje­lo­kup­ne jav­no­sti, i sa­mih gra­đa­na, umje­sto na po­di­za­nje bi­lo ko­jih spo­me­ni­ka, tre­ba usmje­ra­va­ti ka broj­nim eg­zi­sten­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va cr­no­gor­sko dru­štvo.
      - Mi kao gra­đan­ska par­ti­ja smo okre­nu­ti ka bu­duć­no­sti, a ne ka bi­lo ka­kvim po­dje­la­ma, ko­je da­ti­ra­ju iz ne­kih mi­nu­lih vre­me­na. Ni­je na­še da su­di­mo da li ne­ko­me tre­ba po­di­za­ti spo­me­nik, ili ne, pa ni Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Na ta pi­ta­nja vri­je­me i sud isto­ri­je, pri­je ili ka­sni­je, sta­vlja­ju tač­ku. Na na­ma je da se okre­ne­mo mno­go va­žni­jim pi­ta­nji­ma, kao što su sve­u­kup­ni pro­spe­ri­tet, eko­nom­sko ja­ča­nje, pra­vil­no usmje­ra­va­nje mla­dih i su­zbi­ja­nje kri­mi­na­la i si­ro­ma­štva. Mi bi je­di­no zdu­šno po­dr­ža­li ide­ju da se po­dig­ne za­jed­nič­ki spo­me­nik svim žr­tva­ma vla­da­vi­ne DPS-a i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća – is­ta­kli su iz OO Po­kre­ta za pro­mje­ne.



    • Drustvo
      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

    • Drustvo

      2017-09-25

      SLAVKO STOJANOVIĆ ODGOVORIO PZP-U KO U DRŽAVI IMA POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić


      Upra­va po­li­ci­je obez­bje­đu­je čla­no­ve po­ro­di­ca vr­hov­nog i spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća i Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, te čla­no­ve užih fa­mi­li­ja pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, Vla­de i Skup­šti­ne Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Du­ška Mar­ko­vi­ća i Iva­na Bra­jo­vi­ća. To je Po­kre­tu za pro­mje­ne (PzP) sa­op­štio di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je (UP) Slav­ko Sto­ja­no­vić.
      – U do­pi­su ko­ji pot­pi­su­je di­rek­tor UP Slav­ko Sto­ja­no­vić, na­vo­di se da shod­no čla­nu 10, Vla­da mo­že na pred­log MUP-a da od­re­di za­šti­tu dru­gih lič­no­sti, pro­sto­ra i obje­ka­ta ako na to uka­zu­je bez­bjed­no­sna pro­cje­na, pa je ta­ko od­re­đe­no da Upra­va po­li­ci­je vr­ši obez­bje­đe­nje čla­na po­ro­di­ce VDT-a Ivi­ce Stan­ko­vi­ća, čla­na po­ro­di­ce GST-a Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, kao i čla­na „šti­će­nog li­ca po od­lu­ci Vla­de Cr­ne Go­re, Mi­la Đu­ka­no­vi­ća“ – uka­zao je član Pred­sjed­ni­štva PzP-a Ni­ko­la Baj­če­tić. A.O.



    • Hronika
      Jedan potegao pištolj, drugi motku

      Jedan potegao pištolj, drugi motku

    • Hronika

      2017-09-25

      POTVRĐENA OPTUŽNICA PROTIV ELVISA AGOVIĆA I NINA JAŠAROVIĆA ZBOG POKUŠAJA UBISTVA

      Jedan potegao pištolj, drugi motku


      Van­ra­sprav­no vi­je­će Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju po­tvr­di­lo je op­tu­žni­cu pro­tiv El­vi­sa Ago­vi­ća i Ni­na Ja­ša­ro­vi­ća iz Be­ra­na zbog po­ku­ša­ja ubi­stva i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji tog su­da Vu­ko­mi­ru Bo­ško­vi­ću.
      Ago­vić je, ka­ko se na­vo­di u op­tu­žni­ci, 20. ma­ja ove go­di­ne, ne­što iza po­no­ći u na­se­lju Ja­si­ko­vac u op­šti­ni Be­ra­ne, s umi­šlja­jem po­ku­šao da ubi­je Ja­ša­ro­vi­ća. On je iz pi­što­lja ne­po­zna­tog fa­brič­kog bro­ja, „CZ” mo­del 57, ka­li­bar 7,62 mm TT, ko­ji je neo­vla­šće­no na­ba­vio i dr­žao, u prav­cu Ja­ša­ro­vi­ća is­pa­lio vi­še pro­jek­ti­la od ko­jih ga je je­dan po­go­dio u li­je­vu nad­lak­ti­cu i na­nio mu te­ške tje­le­sne po­vre­de.
      Okri­vlje­ni Ja­ša­ro­vić, je istog da­na, na istom mje­stu la­ko tje­le­sno po­vri­je­dio ošte­će­nog Ago­vi­ća,ta­ko što ga je dva­put uda­rio dr­ve­nom pa­li­com od sko­ro me­tar du­ži­ne u pred­je­lu tje­me­nog di­je­la gla­ve i na­nio mu dvi­je raz­de­ri­ne ko­je se kva­li­fi­ku­ju kao la­ka tje­le­sna po­vre­da.M.N.



    • Ekonomija
      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

    • Ekonomija

      2017-09-25

      Zgrada fabrike „Mladost”

      „MLADOST” IZ BIJELOG POLJA PRIMJER NEDOMAĆINSKOG UPRAVLJANJA, RADNICI KIVNI NA VLASNIKA

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Prilikom kupovine fabrike 2008. godine, novi vlasnik Panto Vučurović obećao je da će izgraditi moderni tržni centar i da će zaposliti mnogo radnika, međutim, objekat je stavio pod hipoteku da bi reprogramirao kredit


      Pra­vi pri­mjer ne­ma­ra pre­ma imo­vi­ni, ali i pri­mjer ,,na­ka­rad­ne pri­va­ti­za­ci­je i tran­zi­ci­je” za­si­gur­no je bje­lo­polj­ska In­du­strij­ska zo­na u Ne­da­ku­si­ma. Me­đu de­se­tak fa­bri­ka, či­je su ka­pi­je po­o­dav­no za­klju­ča­ne, u naj­go­rem sta­nju je ne­ka­da uspje­šna fa­bri­ka obu­će ,,Mla­dost”, ko­ja se zva­la i „Be­o­grad”. Po­red sa­me ma­gi­stra­le ko­ja vo­di pre­ma Pri­je­po­lju, na­pu­šten obje­kat ne­ka­da­šnjeg gi­gan­ta in­du­stri­je obu­će te­ško odo­li­je­va ko­ro­vu. Fa­bri­ku je 26. ju­na 2008. go­di­ne ku­pi­la her­ceg­nov­ska fir­ma „PKB“. Od ta­da obje­kat zja­pi pra­zan i sva­kim da­nom sve vi­še pro­pa­da.
      – Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra o pro­da­ji cje­lo­kup­ne imo­vi­ne te bje­lo­polj­ske fa­bri­ke obu­će, od stra­ne ste­čaj­nog uprav­ni­ka Če­da Go­spi­ća i vla­sni­ka fir­me „PKB Her­ceg No­vi Pan­ta Vu­ču­ro­vi­ća na­ja­vlje­no je da će se na tom pro­sto­ru iz­gra­di­ti mo­der­ni tr­žni cen­tar i da će bi­ti za­po­sle­no do­sta rad­ni­ka, od­no­sno da će tu bi­ti mje­sta i za ne­ka­da za­po­sle­ne u „Mla­do­sti” – ka­za­la je jed­na od rad­ni­ca Lji­lja­na To­mo­vić i pod­sje­ti­la da je pre­ko 300 za­po­sel­nih za­ra­đi­va­lo pla­te ra­de­ći i za ino­stran­stvo.
      Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra Go­spić je sa­op­štio da se na li­ci­ta­ci­ju za ku­po­vi­nu „Mla­do­sti“ osim fir­me iz Her­ceg No­vog pri­ja­vi­lo i pred­u­ze­će „Vo­li” iz Pod­go­ri­ce. „Vo­li” je po­nu­dio 1,521 mi­li­on, a PKB 1,532 mi­li­o­na. Go­spić je ta­da ka­zao da je za kup­ca iza­bra­no pred­u­ze­će iz Her­ceg No­vog jer je po­nu­di­lo ci­je­nu ve­ću za 11 hi­lja­da. Is­ta­kao je i da je po­stig­nu­ta do­bra ci­je­na, te da će pri­li­kom za­po­šlja­va­nja pred­nost ima­ti rad­ni­ci „Mla­do­sti”.
      Me­đu­tim, pom­pe­zno pro­pra­će­na pro­da­ja ko­ja je uli­va­la na­du da će fa­bri­ka po­če­ti da ra­di i sma­nji­ti sto­pu ne­za­po­sle­no­sti u Bi­je­lom Po­lju, ni­je se ob­i­sti­ni­la. Od ta­da je obje­kat iz­lo­žen pro­pa­da­nju i je­di­ni sta­na­ri iza ka­pi­je za­ra­sle u ko­rov su pa­co­vi, zmi­je i dru­ge ži­vo­ti­nje.
      Biv­ši di­rek­tor fa­bri­ke Mi­lo­rad Rman­dić, ina­če ak­tu­el­ni pot­pred­sjed­nik op­štin­skog So­ci­jal­nog sa­vje­ta, po­tvr­dio je da je obje­kat „na­pu­šten“ i iz­lo­žen pro­pa­da­nju.
      – Fa­bri­ka je na­sta­la od ne­ka­da­šnje In­du­stri­je obu­će „Be­o­grad“ jer je pod tim na­zi­vom po­slo­va­la do 1991. go­di­ne. Od ta­da je od­lu­kom cen­tral­nog Rad­nič­kog sa­vje­ta u Be­o­gra­du pro­mi­je­ni­la na­ziv u AD „Mla­dost“. Po­slo­va­la je uspje­šno do pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja 14. mar­ta 2007, ko­ji je okon­čan pro­da­jom go­di­nu ka­sni­je – ka­zao je Rman­dić, do­da­ju­ći da je ta­da bi­lo upo­sle­no vi­še od 360 rad­ni­ka.
      Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ku­pac iz Her­ceg No­vog je dao obje­kat pod hi­po­te­ku da bi re­pro­gra­mi­rao kre­dit.
      – Sve ma­ši­ne iz fa­bri­ke su pro­da­te, čak i in­sta­la­ci­je i ra­di­ja­to­ri. Sa­svim je evi­dent­no da je obje­kat u lo­šem sta­nju, a šta vla­snik pla­ni­ra sa njim, ne­po­zna­ni­ca je. Je­di­no je po­zna­to da Op­šti­na ne­ma in­ge­ren­ci­je nad tim. Pre­ma mom mi­šlje­nju, shod­no DUP-u taj pro­stor sva­ka­ko tre­ba pri­ve­sti na­mje­ni a ni­ka­ko do­zvo­li­ti da se po­sto­je­ći obje­kat još vi­še ru­i­ni­ra. To je si­tu­a­ci­ja ko­ja ni­ko­me ne od­go­va­ra – za­klju­čio je Rman­dić.
      M.N.

      Ve­ći­nom ra­di­le že­ne

      To­mo­vić je pod­sje­ti­la da su rad­ni­ce, s ob­zi­rom na to da je pre­te­žno bi­la žen­ska rad­na sna­ga, pot­pu­no pre­va­re­ne i iz­i­gra­ne.
      – Ni­šta ni­je­smo do­bi­li. Ne sa­mo da ne­ma­mo so­ci­jal­ni pro­gram, ne­go su nam i pen­zi­je uma­nje­ne jer nam ni­je upla­ći­van pun do­pri­nos. Sad kad po­ne­kad pro­đem po­red fa­bri­ke gdje sam pro­ve­la to­li­ke go­di­ne, a tru­dim se da to bu­de ri­jet­ko, sa sje­tom gle­dam i ne vje­ru­jem šta je ura­đe­no – is­ta­kla je To­mo­vić.



    • Vijest dana
      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

    • Vijest dana

      2017-09-25

      Jakup Đeljošević

      SUMNJIVI POSLOVNI ODNOSI OPTUŽENOG KOSOVSKOG NARKO-BOSA I JAKUPA ĐELJOŠEVIĆA IZ BARA

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Imovinom u Ulcinju Naser Keljmendi barskoj firmi Rapeks, čiji je osnivač Jakup Đeljošević, garantovao za kredit od 695.901,34 eura Zbog neplaćanja kredita, odlukom javnog izvršitelja sredinom ove godine pokrenut je postupak prinudne naplate u vezi sa Keljmendijevim placom u Ulcinju


      Op­tu­že­ni ko­sov­ski nar­ko-bos Na­ser Kelj­men­di ga­ran­to­vao je svo­jom imo­vi­nom u Ul­ci­nju za kre­dit bar­skoj fir­mi Ra­peks, iza ko­je sto­ji funk­ci­o­ner DPS-a Ja­kup Đe­ljo­še­vić. To do­ka­zu­ju ka­ta­star­ski po­da­ci iz li­sta ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj, gdje se vi­di da je po­kre­nut po­stu­pak na­pla­te, ima­ju­ći u vi­du da je kre­dit iz­no­sio sko­ro 700.000 eura.
      U po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za po­me­nu­ti list ne­po­kret­no­sti, ko­ji se od­no­si na Kelj­men­di­je­vu imo­vi­nu u ul­cinj­skoj op­šti­ni, vi­di se da je po­stu­pak po­kre­nut.
      – Za­bi­lje­žba rje­še­nja o iz­vr­še­nju jav­ne iz­vr­ši­telj­ke Ane Ni­kić iz Ba­ra Ivm.br.760/17 od 13. ju­na ove go­di­ne, ra­di na­pla­te nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca OTK Fak­to­ring Mon­te­ne­gro Pod­go­ri­ca od iz­vr­šnog du­žni­ka Ra­peks iz Ba­ra na osno­vu vje­ro­do­sto­jne is­pra­ve – mje­ni­ce se­rij­ski br. aa 0792298 od 19. ja­nu­a­ra 2009. go­di­ne, i to na ime glav­nog du­ga iz­nos od 695.901,34 eura sa za­kon­skom za­te­znom ka­ma­tom po­čev od 21. no­vem­bra 2012. go­di­ne, pa do ko­nač­ne is­pla­te. Iz­nos od 206 eura na ime tro­ško­va na­gra­de za rad jav­nog iz­vr­ši­te­lja do da­na do­no­še­nja rje­še­nja o iz­vr­še­nju i iz­nos od 6.959,01 eura na ime na­gra­de jav­nom iz­vr­ši­te­lju za uspje­šno spro­vo­đe­nje iz­vr­še­nja – kon­sta­tu­je se u po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za list ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta DPS-a, Ja­kup Đe­ljo­še­vić se pri­vat­nim bi­zni­som ba­vi od 1992. go­di­ne ka­da je osno­vao fir­mu Ra­peks, ko­ja se ba­vi pro­iz­vod­njom alu­mi­ni­jum­ske i PVC bra­va­ri­je, i tr­go­vi­nom na ve­li­ko i ma­lo. Na­vo­di se da je od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Bar (u ra­ni­jem sa­zi­vu) i član op­štin­skog od­bo­ra DPS-a Bar, kao i pred­sjed­nik MO Sta­ri Bar.
      In­te­re­sant­no je i da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re da­va­la kre­di­te Na­se­ru Kelj­men­di­ju u vri­je­me dok je on bio pod is­tra­gom zbog šver­ca i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Po­da­ci ka­ta­stra po­ka­zu­ju da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re AD rje­še­njem 060-2074-07 od 1. av­gu­sta 2007. go­di­ne upi­sa­la hi­po­te­ku na stam­be­ni pro­stor ko­ji se vo­di kao vla­sni­štvo Na­se­ra Kelj­men­di­ja u Ul­ci­nju. U to vri­je­me, Kelj­men­di je bio pod is­tra­gom zbog sum­nji­vih po­slo­va sa dro­gom, a dao je i is­kaz tu­ži­o­cu u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, gdje je sa­slu­šan po­vo­dom sum­nji da je for­mi­rao kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju či­ja je glav­na dje­lat­nost tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma.
      Pre­ma op­tu­žni­ci ko­sov­skog Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, Na­ser Kelj­men­di je je­dan od naj­ve­ćih nar­ko-di­le­ra u re­gi­o­nu, a u pe­ri­o­du 2000–2012. go­di­ne za­ra­dio mi­li­o­ne eura, pre­ba­cu­ju­ći he­ro­in, ek­sta­zi, spid i dru­ge vr­ste opoj­nih dro­ga ko­ri­ste­ći ru­tu ko­ja po­ve­zu­je Av­ga­ni­stan, Tur­sku i ze­mlje Evrop­ske uni­je.
      Tži­o­ci, me­đu ko­ji­ma ima i ame­rič­kih eks­pe­ra­ta, na­vo­de u op­tu­žni­ci da je Kelj­men­di bio uspje­šan u kri­mi­nal­nim ope­ra­ci­ja­ma i da na­la­zi is­tra­ge po­ka­zu­ju da on i nje­go­vi si­no­vi po­sje­du­ju imo­vi­nu vri­jed­nu mi­li­o­ne eura u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Cr­noj Go­ri, Ko­so­vu i dru­gdje u re­gi­o­nu i ši­re.
      Ame­rič­ke vla­sti još 2012. go­di­ne sta­vi­le su Na­se­ra Kelj­men­di­ja na cr­nu li­stu, ozna­ča­va­ju­ći ga li­de­rom jed­ne od naj­ja­čih kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja na Bal­ka­nu. Ta od­lu­ka je obra­zlo­že­na ovla­šće­nji­ma ko­ja ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku da­je King­pin akt, od­no­sno prav­ni akt pre­ma ko­me SAD ima­ju pra­vo da sank­ci­o­ni­šu stra­ne kri­mi­nal­ce ko­ji ugro­ža­va­ju ame­rič­ke in­te­re­se.
      Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su ka­sni­je ob­ja­vi­le ame­rič­ke vla­sti, Kelj­men­di­je­va or­ga­ni­za­ci­ja umi­je­ša­na je u kri­jum­ča­re­nje dro­ge i ci­ga­re­ta i tr­go­vi­nu lju­di­ma, te pra­nje nov­ca.
      No­ve sank­ci­je Kelj­men­di­ju uve­de­ne su 2013. go­di­ne, o če­mu je „Dan” već pi­sao, ka­da su na cr­nu li­stu do­spje­le nje­go­ve fir­me i imo­vi­na u Cr­noj Go­ri i BiH, a na toj li­sti su do­da­ta i ime­na nje­go­ve dje­ce. M.V.

      U imo­vin­skom kar­to­nu bez po­da­ta­ka o kre­di­tu

      Ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da je bio jav­ni funk­ci­o­ner, Ja­kup Đe­ljo­še­vić je od 2007. do 2014. go­di­ne pre­dao šest imo­vin­skih kar­to­na. Pre­gle­dom sva­kog od tih iz­vje­šta­ja, me­đu­tim, ne na­la­zi se po­da­tak o sa­rad­nji Kelj­men­di­ja i fir­me Ra­peks, ni­ti ima in­for­ma­ci­je o kre­dit­nom za­du­že­nju od sko­ro 700.000 eura.

      Ne­gi­ra da mu je ga­ran­to­vao za kre­dit

      Ja­kup Đe­ljo­še­vić je u iz­ja­vi za „Dan” ne­gi­rao da mu je Kelj­men­di ga­ran­to­vao imo­vi­nom za kre­dit. On tvr­di da je kre­dit po­di­gao kod Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke, te da je ga­ran­to­vao imo­vi­nom svo­je fir­me Ra­peks.
      Ka­da je u pi­ta­nju po­slov­na sa­rad­nja sa Kelj­men­di­jem, Đe­ljo­še­vić ka­že da je Kelj­men­di­ju pro­dao sta­no­ve u zgra­di u Ul­ci­nju, te da mu je on to ured­no pla­tio. D.S.



    • Hronika
      U zatvor zbog prevare

      U zatvor zbog prevare

    • Hronika

      2017-09-25

      EKSTRADICIONI PRITVOR NOŠI NADZIJU

      U zatvor zbog prevare


      Su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju Vu­ko­mir Bo­ško­vić od­re­dio je eks­tra­di­ci­o­ni pri­tvor No­ša Nad­zi­ju (40) iz Vi­to­mi­ri­ce kod Pe­ći sa stal­nim pre­bi­va­li­štem u Nje­mač­koj. Nje­ga po­tra­žu­je In­ter­pol iz Vis­ba­de­na u Nje­mač­koj zbog kri­vič­nog dje­la pre­va­ra. U ta­mo­šnjem su­du osu­đen je na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra. Uhap­šen je 18. sep­tem­bra u ve­čer­njim sa­ti­ma na gra­nič­nom pre­la­zu Ku­la kod Ro­ža­ja pri po­ku­ša­ju da auto­mo­bi­lom „pe­žo 206” uđe u Cr­nu Go­ru.M.N.



    • Politika
      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

    • Politika

      2017-09-25

      Bečić

      ALEKSA BEČIĆ U INTERVJUU ZA „DAN” PORUČIO DA SA DPS-OM O RJEŠAVANJU KRIZE TREBA RAZGOVARATI PO PRINCIPU „UZMI ILI OSTAVI”

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Neka Duško Marković dobro porazmisli u šta uvodi Crnu Goru ako nastavi da se oglušuje o legitimne zahtjeve opozicije – kaže Aleksa Bečić


      De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra sma­tra da sa De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta o rje­ša­va­nju po­li­tič­ke kri­ze tre­ba raz­go­va­ra­ti po prin­ci­pu „uzmi ili osta­vi, i to ni­je ucje­na već se ti­me po­ka­zu­je da ne vje­ru­je­mo Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i Du­šku Mar­ko­vi­ću, jer su per­so­ni­fi­ka­ci­ja stran­ke ko­ja je po­ga­zi­la sve što je pot­pi­sa­la i što je sa opo­zi­ci­jom do­go­vo­ri­la”, na­veo je u in­ter­vjuu za „Dan” Alek­sa Be­čić, li­der De­mo­kra­ta. Po­ziv pre­mi­je­ra opo­zi­ci­ji da se vra­te u in­sti­tu­ci­je i raz­go­va­ra­ju o rje­ša­va­nju kri­ze, pa i o iz­bo­ri­ma, sma­tra ne­is­kre­nim, ali i do­ka­zom da DPS po­pu­šta. Vje­ru­jem da će re­la­tiv­no sko­ro vlast mo­ra­ti da uzme u raz­ma­tra­nje za­htje­ve opo­zi­ci­je.
      Pri­je par da­na raz­go­va­ra­li ste sa am­ba­sa­do­ri­ma dr­ža­va čla­ni­ca EU u Cr­noj Go­ri. Da li je na po­mo­lu ra­zr­je­še­nje po­li­tič­ke kri­ze?
      – Svi­ma je ja­sno da sa ovom vla­šću ne mo­že­mo da­lje. Da ne mo­že­mo na­pre­do­va­ti u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja EU i za­tvo­ri­ti po­gla­vlja 23, 24 i 27, dok je na če­lu DPS ko­ji je di­rekt­no pro­tiv sve­ga što se ovim po­gla­vlji­ma tra­ži od nas. De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta je oli­če­nje kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, ona je pro­tiv vla­da­vi­ne pra­va i u sre­di­štu je ma­fi­je ko­ja ne­mi­lo­srd­no eks­plo­a­ti­še na­ša pri­rod­na bo­gat­stva i uni­šta­va na­šu ži­vot­nu sre­di­nu. Zbog sve­ga ovo­ga i još pu­no to­ga, ova­ko du­bo­ka po­li­tič­ka kri­za je lo­gič­na po­sle­di­ca. Od­go­vor­nost za even­tu­al­no pro­du­blji­va­nje kri­ze ako iz­o­sta­ne nje­no ra­zr­je­še­nje je­ste na vla­da­ju­ćoj par­ti­ji. Ne vje­ru­jem da ona to se­bi u ovom tre­nut­ku, kad su u ve­li­kom pa­du ka­ko u oči­ma svo­jih gra­đa­na, ta­ko i u oči­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, smi­je da do­zvo­li. Uvje­ri­li su se i oni do sa­da da De­mo­kra­te dr­že ri­ječ i da od njih ne­će­mo od­u­sta­ti. Lop­ti­ca je sve vri­je­me u nji­ho­vom dvo­ri­štu. I ovog pu­ta po­ziv: pr­vo pri­hva­ti­te za­htje­ve, i eto nas na eks­pert­skom ni­vou u rad­nim gru­pa­ma za pri­pre­mu pred­lo­ga iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva. Me­đu­tim, ključ­na stvar zbog ko­jih jed­ni ne že­le iz­bo­re a dru­gi se vra­ća­ju u par­la­ment je­ste strah od iz­bor­nog po­ra­za stra­na­ka na vla­sti, ko­ji ih če­ka na pr­vim na­red­nim iz­bo­ri­ma.
      Pre­mi­jer Mar­ko­vić po­zvao je opo­zi­ci­ju na pre­go­vo­re u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma. Či­ni li vam se da je ovo još je­dan u ni­zu de­kla­ra­tiv­nih po­zi­va?
      – I autor po­zi­va je svje­stan da je po­ziv ja­lov, ne­is­kren i pun tri­ko­va, svoj­stve­nih oni­ma ko­ji ih raz­vi­ja­ju go­to­vo 30 go­di­na. Ipak, i ta­kav ka­kav je pred­sta­vlja na­go­vje­štaj po­pu­šta­nja u od­no­su na onu tvr­du po­zi­ci­ju da ne­ma go­vo­ra o pri­je­vre­me­nim iz­bo­ri­ma. Da bu­dem pre­ci­zni­ji, ovo je na­go­vje­štaj po­ra­za DPS-a. Ne­ka Mar­ko­vić do­bro po­raz­mi­sli u šta uvo­di Cr­nu Go­ru ako na­sta­vi da se oglu­šu­je o le­gi­tim­ne za­htje­ve opo­zi­ci­je. Mi Đu­ka­no­vi­ću i Mar­ko­vi­ću i nji­ho­vi­ma eki­pa­ma ne vje­ru­je­mo, jer su to dvi­je per­so­ni­fi­ka­ci­je, uz još par njih, od ko­jih su ne­ki i osu­đe­ni­ci, one par­ti­je ko­ja je iz­i­gra­la sva­ko slo­vo pot­pi­sa i po­ga­zi­la sva­ku ri­ječ ko­ju je da­la opo­zi­ci­ji. Za­pra­vo, još se ni­je de­si­lo da DPS u pre­go­vo­ri­ma sa opo­zi­ci­o­nim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma is­po­štu­je do­go­vo­re­no. Za­to na­ša po­zi­ci­ja „uzmi ili osta­vi” ni­je ucje­na, već tre­zve­no raz­mi­šlja­nje čo­vje­ka ko­ji ima po­sla sa do­ka­za­nim pre­va­ran­tom, čo­vje­ka ko­jem ne pa­da na pa­met da uđe u zo­nu u ko­joj je DPS maj­stor svog za­na­ta.
      Svje­do­ci smo broj­nih na­pa­da na De­mo­kra­te od, ka­ko sa­mi ka­že­te, ne­for­mal­nih cen­ta­ra mo­ći. Da li se taj pri­ti­sak još osje­ća na te­re­nu?
      – Kad smo osno­va­ni oči­gled­no smo po­kva­ri­li pla­no­ve mno­gih ko­ji su mi­sli­li da ovu dr­ža­vu i nje­ne gra­đa­ne i da­lje dr­že kao ta­o­ce svo­jih iga­ra. Iga­ra u ko­ji­ma maj­sto­ri do­bro po­zna­tih pre­va­ra, ne­vje­što glu­me­ći na­rod­ne do­bro­tvo­re, uvi­jek po­bje­đu­ju, a gra­đa­ni uvi­jek gu­be. I čim se za­la­že­mo za is­pu­nje­nje Pro­gra­ma ko­ji že­li da eli­mi­ni­še ta­kvu ne­prav­du, mno­gi­ma smo ka­mi­čak u ci­pe­li. Bo­lje re­ći – ka­men. Za­to, od da­na osni­va­nja na nas su kre­nu­li bru­tal­ni na­pa­di – što jav­ni, što „is­pod ži­ta”, po ka­fa­na­ma, pro­dav­ni­ca­ma, kla­di­o­ni­ca­ma, tj. nji­ho­vim pri­rod­nim sta­ni­šti­ma. No, uza­lud su im i ma­fi­ja­ši u Her­ceg No­vom, i ma­fi­ja­ši u Moj­kov­cu, i pri­jet­nje lin­čo­va­njem i ba­ca­njem u kreč. Uza­lud su im i mon­stru­o­zna i ogav­na pi­sma. Šta­vi­še, kod gra­đa­na su iza­zva­li kon­tra­e­fe­kat ta­kvim ne­ljud­skim po­na­ša­njem. A ka­ko to zna­mo? Pa ta­ko što smo već ob­i­šli sva do­ma­ćin­stva u Cr­noj Go­ri po tri pu­ta. Što se ne za­u­sta­vlja­mo dok ne oslo­bo­di­mo ci­je­lu Cr­nu Go­ru, sva­ku op­šti­nu, sva­ki kvart i sva­ku ku­ću u njoj. Što vi­še ne­i­sti­na na naš ra­čun iz­go­vo­re, to se na­ma vi­še vra­ta otvo­ri od onih ko­ji nas do ta­da ni­su po­dr­ža­va­li. Na naš iskren raz­go­vor sa gra­đa­ni­ma i sr­dač­ne do­bro­do­šli­ce ko­je osje­ća­mo u sva­kom kra­ju na­še li­je­pe dr­ža­ve ne­ma­ju od­go­vor. A gra­đa­ni vi­de da se ne pla­ši­mo. Da­kle, na bom­be i pri­jet­nje, od­go­va­ra­mo osmi­je­hom, pr­ko­som i sr­cem. Osta­je im sa­mo da ni­je­mo po­sma­tra­ju ka­ko ih po­li­tič­ki no­ka­u­ti­ra­mo u svim op­šti­na­ma u ko­ji­ma se po­ja­vi­mo sa svo­jim po­bjed­nič­kim ti­mom.
      De­mo­kra­te su već pu­ne dvi­je go­di­ne naj­ak­tiv­ni­je na te­re­nu. Je­ste li sprem­ni za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re?
      – Pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, ko­li­ko god bi­li va­žni, ni­su va­žni­ji od na­še ri­je­či da ne­će­mo si­mu­li­ra­ti de­mo­kra­ti­ju. Po­treb­no je pret­hod­no i da se is­pu­ne mno­ge pret­po­stav­ke u smi­slu uslo­va za odr­ža­va­nje iole fer i slo­bod­nih iz­bo­ra. A ne­moj­te da sum­nja­te da će De­mo­kra­te iza­ći kao po­bjed­ni­ci iz svih tr­ka u ko­je ula­ze pot­pu­no sprem­ne. Ni­smo na­vi­kli na po­ra­ze, za­to ako se stvo­re uslo­vi da bu­de­mo dio ta­kvog jed­nog pro­ce­sa, bu­di­te si­gur­ni da smo sprem­ni ne da uče­stvu­je­mo, već da po­bi­je­di­mo. Do­sta je gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re bi­lo uče­stvo­va­nja ra­di uče­šća i po­ra­za ra­di op­sta­ja­nja. Vri­je­me je za po­bje­de.
      Đu­ka­no­vić je De­mo­kra­te u ra­ni­jem pe­ri­o­du op­tu­ži­vao za sum­nji­ve iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja. Nad­le­žni or­ga­ni su za­vr­ši­li kon­tro­lu fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja va­še par­ti­je za pret­hod­nu go­di­nu. Do­bi­li ste pri­je ne­ki dan i iz­vje­štaj DRI. Šta ka­žu dr­žav­ni or­ga­ni?
      – Iz­vje­šta­ji nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na su po­tvr­di­li ono što je bi­lo ja­sno sva­kom do­bro­na­mjer­nom gra­đa­ni­nu Cr­ne Go­re – da ima­mo bes­pre­kor­no či­ste fi­nan­si­je i da po­slu­je­mo u skla­du sa svim po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Pr­vo je Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je iz­vr­ši­la de­talj­nu do­ku­men­ta­ci­o­nu, ali i te­ren­sku kon­tro­lu, ka­ko za iz­bo­re odr­ža­ne 16. ok­to­bra, ta­ko i za lo­kal­ne iz­bo­re u Her­ceg No­vom, i ni­je utvr­di­la ni­ti jed­nu ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Za­tim je Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja iz­vr­ši­la re­vi­zi­ju fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja za pret­hod­nu go­di­nu na sto­po­stot­nom uzor­ku, što zna­či da je kon­tro­li­san ap­so­lut­no sva­ki ra­čun i sva­ki fi­nan­sij­ski tran­sfer. Pri­je ne­ki dan smo do­bi­li Iz­vje­štaj sa du­plim po­zi­tiv­nim mi­šlje­njem Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je u od­no­su na na­še po­slo­va­nje. Mi­slim da se ra­di o jed­nom od naj­po­zi­tiv­ni­jih Iz­vje­šta­ja DRI od nje­nog po­sto­ja­nja, što nas sva­ka­ko či­ni po­no­snim. Ono što je zna­čaj­no is­ta­ći je­ste da smo je­di­na po­li­tič­ka par­ti­ja, a i jed­no od ri­jet­kih prav­nih li­ca u Cr­noj Go­ri, ko­ja ne­ma bla­gaj­nu, ko­ja od osni­va­nja ni­je po­di­glo ni­ti je­dan cent go­to­vi­ne, već sve tran­ska­ci­je oba­vlja­mo is­klju­či­vo pre­ko ra­ču­na. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su mno­gi čel­ni­ci in­sti­tu­ci­ja ko­je su nas kon­tro­li­sa­le za­pra­vo do­sko­ra­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri DPS-a, pa im ta­ko ni­je ne­do­sta­ja­lo mo­ti­va da po­ku­ša­ju pro­na­ći i naj­ma­nju ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Ja sam ra­ni­je po­zi­vao i sve dru­ge nad­le­žne or­ga­ne da slo­bod­no pro­vje­re Iz­vje­šta­je DRI i Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je i na­še sta­vo­ve ako ima­ju bi­lo ka­kvu di­le­mu. Na­ša do­ku­men­ta­ci­ja je do­stup­na ka­da god ne­ko za­tra­ži, jer mi ne­ma­mo raz­lo­ga da bi­lo šta kri­je­mo. Naj­ve­ćim bo­gat­stvom na­še par­ti­je sma­tram upra­vo to što po­sli­je tri go­di­ne po­sto­ja­nja, De­mo­kra­te ne za­vi­se od bi­lo kog for­mal­nog ili ne­for­mal­nog cen­tra mo­ći i što smo jed­ni od ri­jet­kih ko­ji ne zna­ju šta su „cr­ne vre­će” u cr­no­gor­skoj po­li­ti­ci. Za­to je ovo­li­ka ner­vo­za u re­do­vi­ma DPS-a i ova­kva bru­tal­nost u na­pa­di­ma na nas, jer na­kon tri go­di­ne na­šeg ske­ni­ra­nja svoj­stve­nog nji­ho­vim mon­stru­o­znim slu­žba­ma, ne mo­gu nam na­ći ni­jed­nu stvar ko­ja bi ugro­zi­la naš put. Mo­gu sa­mo da fa­bri­ku­ju, pod­me­ću, iz­mi­šlja­ju u sti­lu „Mi­nut, dva”, svoj­stve­no po­sled­njim tr­za­ji­ma dik­ta­tor­skih re­ži­ma. Mi će­mo na­sta­vi­ti od­go­vor­no, tran­spa­rent­no, hra­bro i od­luč­no, jer se je­di­no isti­nom, zna­njem i pre­da­nim te­ren­skim ra­dom mo­že na­sta­vi­ti niz po­bje­da nad or­ga­ni­zo­va­nom kri­mina­lnom gru­pom.V.RA­DE­NOV­IĆ

      Za­kon o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra udar na dr­ža­vu
      Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta iza­zvao je oštre kri­ti­ke po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, ne­vla­di­nog sek­to­ra, stru­ke, ali i jed­nog bro­ja pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Da li oče­ku­je­te nje­go­vo usva­ja­nje?
      – Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta je­ste di­rek­tan atak na Evrop­sku po­ve­lju o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, Ustav Cr­ne Go­re i krov­ne za­ko­ne ko­ji­ma se ure­đu­ju nad­le­žno­sti lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va i pro­ces de­cen­tra­li­za­ci­je, jed­nom ri­ječ­ju udar na dr­ža­vu. S tim u ve­zi, upu­tio sam u pe­tak otvo­re­no pi­smo še­fu De­le­ga­ci­je EU, am­ba­sa­do­ru Aivo Ora­vu, ka­ko bih ga upo­znao sa dra­ma­tič­nim po­sle­di­ca­ma even­tu­al­nog usva­ja­nja pred­lo­že­nog za­ko­na. Ovim pred­lo­gom za­ko­na se obe­smi­šlja­va po­sto­ja­nje lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, a u pot­pu­no­sti de­gra­di­ra funk­ci­ja lo­kal­nih par­la­me­na­ta i pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Oni se svo­de na ni­vo mje­snih za­jed­ni­ca, a su­štin­ski pred­sjed­nik svih op­šti­na po­sta­je mi­ni­star Ra­du­lo­vić, li­ce ko­je ni­ka­da ni­ko od gra­đa­na ni­je bi­rao ni­ti na jed­nim iz­bo­ri­ma, osim svo­je­vre­me­no Mi­o­mir Mu­go­ša za pr­vog sa­rad­ni­ka i part­ne­ra u slu­ča­ju „Ba­zar”, i pro­šle go­di­ne Glav­ni od­bor DPS-a za mi­ni­stra u Vla­di Du­ška Mar­ko­vi­ća. Naj­pla­stič­ni­je re­če­no, uko­li­ko se usvo­je pred­lo­že­na rje­še­nja, gra­đa­nin ko­ji že­li sju­tra da na­pra­vi ku­ći­cu ili iz­gra­di po­moć­ni obje­kat mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i da tra­ži ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Ta­ko­đe, ap­surd­no je da Pro­gram pri­vre­me­nih obje­ka­ta do­no­si mi­ni­star­stvo. Ta­ko, ako sju­tra gra­đa­nin že­li da po­sta­vi pri­vre­me­ni obje­kat za pro­da­ju ku­ku­ru­za, sla­do­le­da ili ne­čeg tre­ćeg, mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i tra­ži ur­ba­ni­stič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Da­ti to­li­ku moć jed­nom čo­vje­ku da kro­ji sud­bi­nu svih gra­đa­na Cr­ne Go­re ve­o­ma je opa­sno, pa i da se ra­di o oso­bi sa ne­spor­nom bi­o­gra­fi­jom i le­gi­ti­mi­te­tom do­bi­je­nim od gra­đa­na, a ne o čo­vje­ku ko­jem je naj­ve­ća pre­po­ru­ka sa­rad­nja sa Mi­o­mi­rom Mu­go­šom. DPS ovim pred­lo­gom za­ko­na, na­kon gu­bit­ka Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, de­fi­ni­tiv­no po­ka­zu­je strah od na­stu­pa­ju­ćih lo­kal­nih iz­bo­ra, za­ključ­no sa oni­ma u Pod­go­ri­ci, gdje su i sa­mi svje­sni da će pre­tr­pje­ti ubje­dljiv po­raz. Po­zi­vam po­sla­ni­ke sa Pri­mor­ja, po­seb­no pred­stav­ni­ke ma­njin­skih par­ti­ja ko­ji­ma su pu­na usta pri­če svih ovih go­di­na o de­cen­tra­li­za­ci­ji, da uko­li­ko se do utor­ka ne po­vu­če iz pro­ce­du­re po­me­nu­ti Pred­log za­ko­na, ne pri­su­stvu­ju sjed­ni­ci i ti­me one­mo­gu­će nje­go­vo do­no­še­nje. Ko omo­gu­ći u uto­rak usva­ja­nje ovog Pred­lo­ga za­ko­na za­bio je nož u le­đa Cr­noj Go­ri i svim nje­nim gra­đa­ni­ma. Da sam pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, uko­li­ko bi se ipak usvo­jio na­ve­de­ni Pred­log za­ko­na, ne bih sta­vio pot­pis na taj do­ku­ment, jer on di­rekt­no pod­ri­va prav­ni po­re­dak Cr­ne Go­re.



    • Drustvo
      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

    • Drustvo

      2017-09-25

      Protesti majki nijesu urodili plodom

      PRIMANJA UBUDUĆE SAMO ZA 1.902 ŽENE

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Ispostavlja se da mi nikog u ovoj državi ne interesujemo. Nisu nam dali doživotne naknade da koristimo, sad ne daju ni privremene – upozorava Podgoričanka Dragica Striković


      Od 22.000 maj­ki ko­je su 18 mje­se­ci pri­ma­le na­dok­na­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, to pra­vo pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da od 19. apri­la sa­da ko­ri­ste sve­ga 1.902 že­ne. Da­kle, bez pri­ma­nja je osta­lo oko 20.000 maj­ki. Nji­ma je uki­nu­to do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo na pri­ma­nje po osno­vu ma­te­rin­stva, a že­ne ko­je sa­da ima­ju pri­ma­nja, to pra­vo će ko­ri­sti­ti naj­du­že pet go­di­na. Oko 4.000 že­na vra­ti­lo se na ko­ri­šće­nje pen­zi­ja, ko­jih su se ra­ni­je od­re­kle ka­ko bi do­bi­ja­le sred­stva po osno­vu ma­te­rin­stva.
      – Po ob­ra­ču­nu za av­gust pra­vo na na­kna­de za že­ne ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce ostva­ri­le su 1.902 že­ne. Po ovom osno­vu za isti mje­sec is­pla­će­no je 1.017.522 eura – sa­op­šte­no je za „Dan” iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.
      Pred­stav­ni­ca maj­ki Želj­ka Sav­ko­vić na­vo­di da po­da­tak da je oko 20.000 že­na osta­lo bez ste­če­nog pra­va osta­vlja bez ko­men­ta­ra. Ona is­ti­če da je to još je­dan po­ka­za­telj ko­li­ko se dra­stič­no kr­še pra­va u dr­ža­vi, u ko­joj se če­sto tvr­di da je ona ute­me­lje­na na vla­da­vi­ni pra­va i jed­na­ko­sti.
      – Sa­da de­fi­ni­tiv­no oče­ku­jem da se 20.000 maj­ki pro­bu­di i da shva­te ko­li­ko su ob­ma­nu­te i iza­đu na pro­test 28. sep­tem­bra ko­ji or­ga­ni­zu­je­mo is­pred Skup­šti­ne u Pod­go­ri­ci. Vri­je­me je da usta­ne­mo i za­šti­ti­mo ono što nam pri­pa­da. Ovim su uki­nu­ta osnov­na sred­stva za ži­vot hi­lja­da­ma po­ro­di­ca, ni­je­su vi­še u pi­ta­nju sa­mo že­ne ne­go i dje­ca ko­ju tre­ba ško­lo­va­ti i hra­ni­ti, jer su mno­gi­ma mu­že­vi bez po­sla – iz­ja­vi­la je za „Dan” Sav­ko­vi­će­va.
      Pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da, ko­jim su do­ži­vot­ne na­kna­de uki­nu­te, maj­ke ko­je su ra­di ko­ri­šće­nja pra­va na na­dok­na­du pre­ki­nu­le rad­ni od­nos ima­ju pra­vo na mje­seč­nu na­kna­du u ne­to iz­no­su od 193 eura mje­seč­no uko­li­ko su tri mje­se­ca pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa ostva­ri­va­le mje­seč­nu za­ra­du do 200 eura. Pri­hod od 264 eura ima­ju že­ne či­ja je pla­ta pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa iz­no­si­la od 200 do 350 eura, a 336 eura pri­ma­ju že­ne ko­ji­ma je pla­ta pri­je da­va­nja ot­ka­za bi­la ve­ća od 350 eura. To pra­vo ne­će bi­ti vječ­no. Na­i­me, ko­ri­sni­ce sta­ro­sti od 55 do 61 go­di­ne pri­ma­će po­me­nu­tu na­dok­na­du do is­pu­nje­nja uslo­va za sti­ca­nje pra­va na pen­zi­ju. Ko­ri­sni­ce ko­je su do da­na stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na na­vr­ši­le 45 do 55 go­di­na ži­vo­ta ostva­ru­ju pra­vo na na­kna­du pet go­di­na, a one od 33 do 45 go­di­na ži­vo­ta pri­ma­će na­kna­du tri go­di­ne. Uko­li­ko se ne­ka od že­na u me­đu­vre­me­nu za­po­sli, pra­vo na na­dok­na­du joj se uki­da.
      Pra­vo na pri­ma­nje ne­ma­ju že­ne ko­je su ima­le ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, ali bez na­kna­de su osta­le i že­ne ko­je su ima­le stal­no za­po­sle­nje. Jed­na od njih je Pod­go­ri­čan­ka Dra­gi­ca Stri­ko­vić ko­ja sma­tra da se sve či­ni da bi što ma­nje že­na ostva­ri­lo pra­vo ko­je im pri­pa­da.
      – Is­po­sta­vlja se da mi ni­kog u ovoj dr­ža­vi ne in­te­re­su­je­mo. Ni­su nam da­li do­ži­vot­ne na­kna­de da ko­ri­sti­mo, sad ne da­ju ni pri­vre­me­ne. Sa­mo je cilj da bu­de što ma­nje že­na ko­je će do­bi­ja­ti na­dok­na­du, da bi dr­ža­va ušte­dje­la na maj­ka­ma – re­ka­la je za „Dan” Stri­ko­vi­će­va.
      Nje­na su­gra­đan­ka Dra­gi­ca Ko­na­tar sma­tra sram­nim što se u dr­ža­vi šte­di na ra­čun maj­ki i obič­nih gra­đa­na.
      – Obes­pra­vlje­ne smo, pre­va­re­ne i osta­vlje­ne na uli­ci bez iče­ga. Ne­ma­mo gdje da se za­po­sli­mo, a pri­ma­nja od dr­ža­ve ni­ka­kvih – ka­že ona.
      Zbog amand­ma­na De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) na vla­din Za­kon o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da u ve­zi sa na­kna­da­ma za maj­ke, bez ika­kvog pri­ma­nja osta­le su že­ne ko­je su zbog tog pra­va na­pu­sti­le rad­na mje­sta, a ko­je su ta­da ima­le rad­ni an­ga­žman na od­re­đe­no vri­je­me. DPS je amand­man pod­nio na dan usva­ja­nja za­ko­na, po­ja­šnja­va­ju­ći da će pra­vo na na­kna­du u pe­ri­o­du od tri do pet go­di­na ima­ti sa­mo maj­ke ko­je su bi­le stal­no za­po­sle­ne.
      M.S.

      Ža­li se na ne­prav­du

      Bje­lo­polj­ka Zo­ri­ca Ri­stić tra­ži po­moć od Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, zbog, ka­ko ka­že, ne­pra­ved­nog od­no­sa Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Bi­je­lo Po­lje ko­ji joj ni­je odo­brio pri­ma­nje no­ve na­dok­na­de.
      – Po za­ko­nu sam pre­da­la za­htjev za na­dok­na­du ko­ja me sle­du­je jer imam iz­me­đu 55 i 61 go­di­nu. U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad su ka­za­li da ne­mam pra­vo i da tre­ba da če­kam da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja upla­ti do­pri­no­se za pen­zij­ski staž za mje­se­ce kad sam do­bi­ja­la na­dok­na­du i da ću na­kon to­ga ima­ti pra­vo na pen­zi­ju – ka­za­la je Ri­sti­će­va.
      Sa dru­ge stra­ne, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ad­mir Mu­staj­ba­šić is­ti­če da u slu­ča­ju Ri­stić, ali i svim osta­lim ka­da su u pi­ta­nju na­kna­de za maj­ke sa tro­je dje­ce, iz­ri­či­to pri­mje­nju­ju za­kon.
      – Strikt­no se po­štu­je za­kon i ni­šta vi­še. Ne ra­di­mo ni­šta se­lek­tiv­no. U kon­kret­nom slu­ča­ju, što sam ob­ja­snio i go­spo­đi Ri­stić, ona će auto­mat­ski ste­ći pra­vo na pen­zi­ju, kad mi­ni­star­stvo upla­ti do­pri­no­se za vri­je­me pri­ma­nja na­kna­da. To će, oče­ku­je­mo svi, bi­ti vr­lo br­zo, ta­ko da je ni u kom slu­ča­ju ne sle­du­je dru­ga vr­sta pri­ma­nja – za­klju­čio je Mu­staj­ba­šić. M.N.



    • Ekonomija
      Ukinuli plaćanje za rad u drugoj smjeni

      Ukinuli plaćanje za rad u drugoj smjeni

    • Ekonomija

      2017-09-25

      Plate manje za 4 odsto

      U CRNOGORSKOM ELEKTROPRENOSNOM SISTEMU USVOJEN KOLEKTIVNI UGOVOR NA ŠTETU RADNIKA

      Ukinuli plaćanje za rad u drugoj smjeni

      Radnici su za rad u drugoj smjeni mogli da zarade oko 10 odsto zarade. Iz CGES-a su naveli da je povećanje zarade po osnovu rada u drugoj smjeni ukinuto jer ga ne predviđa ni Zakon o radu, ni granski kolektivni ugovor iz oblasti energetike Kolektivnim ugovorom radnicima su umanjene zarade za četiri procenta, dok su dnevnice smanjene za četvrtinu, odnosno za skoro 25 odsto


      No­vim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom u Cr­no­gor­skom elek­tro­pre­no­snom si­ste­mu (CGES) rad­ni­ci­ma su sma­nje­ne za­ra­de za če­ti­ri od­sto, a dnev­ni­ce za sko­ro 25 pro­ce­na­ta, dok je pla­ća­nje za rad u dru­goj smje­ni uki­nu­to, po­tvr­đe­no je za „Dan” iz ener­get­ske kom­pa­ni­je. Ko­lek­tiv­ni ugo­vor je pot­pi­san 26. ma­ja, a stu­pio je na sna­gu 2. ju­na. Ugo­vor su pot­pi­sa­li iz­vr­šni di­rek­tor Ivan Bu­la­to­vić i pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta kom­pa­ni­je Ili­ja Bo­lje­vić.
      No­vim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom je ci­je­na ra­da sma­nje­na sa 115 na 113 eura, iz­nos dnev­ni­ca sa 34,5 na 26 eura, dok je dru­ga smje­na u ko­joj su uklop­ni­ča­ri zna­li da za­ra­de oko 10 od­sto pla­te uki­nu­ta.
      – Ci­je­na ra­da u pro­cen­tu­al­nom iz­no­su sma­nje­na je za dva od­sto, dok je osnov­na za­ra­da sma­nje­na če­ti­ri pro­cen­ta na­kon po­čet­ka pri­mje­ne no­vog ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra. Na­po­mi­nje­mo da je pro­sječ­na za­ra­da pro­mjen­lji­va ka­te­go­ri­ja ko­ja za­vi­si od ve­li­kog bro­ja fak­to­ra (broj ostva­re­nih sa­ti, broj pre­ko­vre­me­nih sa­ti, od­mo­ri, pra­zni­ci i slič­no) – ka­za­li su iz CGES-a.
      Po­ja­sni­li su da je no­vim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom uki­nu­to po­ve­ća­nje za­ra­de po osno­vu ra­da u dru­goj smje­ni na ni­vou kom­pa­ni­je, jer, ka­ko su na­ve­li, ta­kvo uve­ća­nje ne pred­vi­đa ni Za­kon o ra­du, ni gran­ski ko­lek­tiv­ni ugo­vor iz obla­sti ener­ge­ti­ke.
      – CGES je od­go­vor­na kom­pa­ni­ja, ka­ko pre­ma za­po­sle­ni­ma, ta­ko i pre­ma dru­štve­noj za­jed­ni­ci u ko­joj po­slu­je – za­klju­či­li su iz CGES-a.
      U tom pred­u­ze­ću je mje­sec na­kon usva­ja­nja ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra za­mi­je­njen pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra kom­pa­ni­je. Umje­sto du­go­go­di­šnjeg pred­sjed­ni­ka bor­da Dra­ga­na La­ke­ti­ća po­sta­vlje­na je Ve­sna Bra­ca­no­vić, ka­dar SD-a. Pro­mje­na ne­ma ve­ze sa ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom, već sa ko­a­li­ci­o­nim do­go­vo­rom vla­sti.
      CGES je pred­u­ze­će u ve­ćin­skom dr­žav­nom vla­sni­štvu ko­je je pro­šlu go­di­nu za­vr­ši­lo sa 2,43 mi­li­o­na do­bi­ti. Taj iz­nos do­bi­ti ma­nji je za mi­li­on i po u od­no­su na do­bit iz 2015. go­di­ne.
      U ovoj go­di­ni je do­bit uve­ća­na. Za šest mje­se­ci do­bit je iz­no­si­la 1,7 mi­li­o­na, što je vi­še ne­go u istom pe­ri­o­du 2016. go­di­ne ka­da je do­bit iz­no­si­la 784 hi­lja­de eura.
      Dr­žav­na kom­pa­ni­ja ko­ja za­jed­no sa Ter­nom gra­di pod­mor­ski kabl od Ita­li­je do Cr­ne Go­re, tj. za­du­že­na je za dio pro­jek­ta u Cr­noj Go­ri, ima ne­ras­po­re­đe­nu do­bit od čak 25,7 mi­li­o­na.
      „Da­nu” su se zbog usva­ja­nja ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra po­ža­li­li rad­ni­ci iz raz­lo­ga što kom­pa­ni­ja po­zi­tiv­no po­slu­je, a nji­ma sma­nju­ju za­ra­de, dnev­ni­ce i uki­da­ju dru­gu smje­nu.
      CGES još ni­je re­gu­li­sa­la me­đu­sob­na potraživanja sa Elek­tro­pri­vre­dom na­sta­le zbog an­ga­žo­va­nja re­ze­r­vi stru­je za po­tre­be Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma. U pi­ta­nju je iz­nos od oko 10 mi­li­o­na eura ko­ji tre­ba da se pre­bi­je pre­ko bu­dže­ta. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na stru­ja je neo­vla­šće­no pre­u­zi­ma­na iz evrop­ske in­ter­ko­nek­ci­je da bi se KAP snab­di­je­vao stru­jom. Evrop­ski zva­nič­ni­ci su ta­kve rad­nje na­zva­li haj­du­či­jom, dok u Cr­noj Go­ri ni­ko ni­je ni od­go­va­rao zbog kra­đe stru­je za po­tre­be KAP-a.D.M.

      Na­kon pot­pi­si­va­nja, Bo­lje­vi­ću ob­no­vljen man­dat

      Pri­je de­se­tak da­na, pred­sjed­ni­ku sin­di­ka­ta Bo­lje­vi­ću po dru­gi put je ob­no­vljen man­dat, što zna­či da mu tre­nut­no te­če tre­ći man­dat. Rad­ni­ci ko­ji su se obra­ti­li „Da­nu” i že­lje­li da osta­nu ano­nim­ni ka­za­li su da je Bo­lje­vić na­gra­đen tre­ćim man­da­tom za ko­lek­tiv­ni ugo­vor ko­jim su rad­ni­ci­ma uma­nje­na pra­va, od­no­sno sma­nje­na pri­ma­nja. Oni su na­ve­li da Bo­lje­vić pri­ma pla­tu od pre­ko hi­lja­du eura.
      Iz CGES-a nam ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nje ko­li­ka je Bo­lje­vi­ću pla­ta.
      – Pred­sjed­ni­ku Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je CGES-a Ili­ji Bo­lje­vi­ću ob­no­vljen je man­dat u ovom mje­se­cu, pa sa njim tek pred­sto­ji pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma o vi­si­ni za­ra­de – na­ve­li su iz CGES-a.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš E-mail:


    • Hronika
      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

    • Hronika

      2017-09-25

      Lemajić

      POSLIJE SPEKTAKULARNOG HAPŠENJA VLADIMIRA LEMAJIĆA I DRAGA STOJKOVIĆA PREDMET ZAVRŠIO KOD OSNOVNOG TUŽIOCA U NIKŠIĆU

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Stojković je 2014. godine uvezao „BMW”, italijanskih oznaka DP 141 YY, za kojeg je utvrđeno da je ukraden na teritoriji Italije, dok je Lemajić navodno prikrivao podatke da je to vozilo ukradeno i kome je dalje predato i za koje namjene


      Nik­ši­ća­ni Vla­di­mir Le­ma­jić i Tiv­ća­nin Dra­go Stoj­ko­vić, ko­ji su spek­ta­ku­lar­no uhap­še­ni zbog na­vod­ne po­ve­za­no­sti sa ubi­stvom Iva­na Ne­do­vi­ća i ra­nja­va­nja Mi­nje Ša­ko­vi­ća, ka­ko je to po­li­ci­ja pred­sta­vi­la, na kra­ju su osum­nji­če­ni za ner­pi­ja­vlji­va­nje kra­đe auto­mo­bi­la. Nji­hov pred­met pre­u­zeo je osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac u Nik­ši­ću i od­re­đen im je pri­tvor do 30 da­na. Po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo su tvr­di­li da su njih dvo­ji­ca osum­nji­če­ni za po­moć ubi­ca­ma, da bi se to­kom sa­slu­ša­nja do­šlo do sa­zna­nja da su oni pri­je tri go­di­ne na­ba­vi­li i tre­ćem li­cu pro­da­li auto ko­je je ne­dav­no ko­ri­šće­no u li­kvi­da­ci­ji Ne­do­vi­ća.
      Ka­ko se sum­nja, Stoj­ko­vić je uve­zao „BMW” ita­li­jan­skih ozna­ka DP 141 YY, za ko­jeg je utvr­đe­no da je ukra­den na te­ri­to­ri­ji Ita­li­je, a da je ko­ri­šćen u Pod­go­ri­ci pri­li­kom iz­vr­še­nja te­škog kri­vič­nog dje­la, dok je Le­ma­jić na­vod­no pri­kri­vao po­dat­ke da je pred­met kri­vič­nog dje­la kao i ko­me je vo­zi­lo da­lje pre­da­to i za ko­je na­mje­ne. Auto su uve­zli 2104. go­di­ne.
      Oni su na sa­slu­ša­nju pred tu­ži­o­cem ne­gi­ra­li kri­vi­cu. Bra­ni­lac osum­nji­če­nog Tiv­ća­ni­na, advo­kat Rat­ko Pan­to­vić, sa­op­štio je za „Dan” da je nje­gov bra­nje­nik ne­gi­rao kri­vi­cu. Stoj­ko­vić je, pre­ma ri­je­či­ma nje­go­vog bra­ni­o­ca, tu­ži­o­cu is­pri­čao da se go­di­na­ma ba­vi pro­da­jom vo­zi­la. Spor­ni auto­mo­bil iz ko­jeg je Ne­do­vić, na­vod­no, ubi­jen ku­pio je od Ita­li­ja­na. Na­kon iz­vr­še­ne pro­vje­re utvr­đe­no je da je auto re­gu­la­ran, ka­da ga je Tiv­ća­nin, ka­ko je ob­ja­snio tu­ži­o­cu Me­de­ni­ci, re­gu­lar­no do­ve­zao u Cr­nu Go­ru pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Ran­če. Na­kon to­ga, vo­zi­lo je  27. no­vem­bra 2011. go­di­ne na ben­zin­skoj pum­pi u Nik­ši­ću pro­dao Nik­ši­ća­ni­nu či­je ime je re­kao tu­ži­o­cu.
      Pro­da­ji vo­zi­la svje­do­čio je i uhap­še­ni Le­ma­jić, ko­ji je bio pri­su­tan ka­da se do­go­va­ra­la pro­da­ja ko­la na ben­zin­skoj pum­pi.
      Ipak, tu­ži­la­štvu je spor­no što je, na­vod­no, tog da­na ka­da je Tiv­ća­nin do­ve­zao auto u Cr­nu Go­ru ita­li­jan­skim vla­sti­ma pri­ja­vlje­no da je to vo­zi­lo ukra­de­no. 
      Pod­go­ri­ča­nin Ivan Ne­do­vić ubi­jen je, a nje­gov pri­ja­telj Mi­lić Mi­nja Ša­ko­vić te­ško je ra­njen ka­da je na njih ne­po­zna­ti na­pa­dač is­pa­lio ra­fal iz auto­mat­ske pu­ške. Oni su sje­dje­li u ka­fi­ću „Auto Ze­ta”, u okvi­ru ga­ra­ža za teh­nič­ke pre­gle­de u Pod­go­ri­ci. Dok za Ša­ko­vi­ća po­li­ci­ja vje­ru­je da je bio me­ta na­pa­da jer je na­vod­ni član „ška­ljar­skog kla­na”, za Ne­do­vi­ća sma­tra­ju da je stra­dao vje­ro­vat­no jer se u tom mo­men­tu na­šao u dru­štvu ovog Za­go­ri­ča­ni­na. Sa nji­ma u dru­štvu je bio i Pod­go­ri­ča­nin Mar­ko Ša­ko­vić, ko­ji je ne­dav­no iza­šao iz spu­škog za­tvo­ra. On je pro­šao bez po­vre­da.M.V.R.

      „BMW” pro­na­đen u Gor­njim Mr­ka­ma

      Auto­mo­bil ko­ji je ko­ri­šćen u aten­ta­tu na Ne­do­vi­ća pro­dat je u Nik­ši­ću i na­kon to­ga mu se gu­bi trag. Ovaj auto­mo­bil, ka­ko se sum­nja, ni­je vo­žen sve do da­na ka­da je ma­ski­ra­ni ubi­ca iza­šao iz si­vog „BMW”, stra­nih re­gi­star­skih ozna­ka, sa mje­sta su­vo­za­ča, pri­šao ka­fi­ću „Auto Ze­ta” gdje su sje­dje­li Ša­ko­vi­ći i Ne­do­vić i kroz sta­klo is­pa­lio ra­fal.
      Utvr­đe­no je da su ubi­ce po­bje­gle ka Gor­njim Mr­ka­ma, gdje su in­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pro­na­šli za­pa­lje­no vozilo.



    • Regioni
      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

    • Regioni

      2017-09-25

      Učesnici skupa u Gornjem Zaostru

      RASTU TENZIJE OKO PODIZANJA SPOMENIKA PAVLU ĐURIŠIĆU U GORNJEM ZAOSTRU

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Ujedinjeni ravnogorski pokret je s punim pravom od Vlade Crne Gore zatražio da u što kraćem roku dozvoli da se u Beranama i Gornjem Zaostru podignu spomenici četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, kaže Goran Kiković Zna se ko se borio protiv fašizma, a ko je bio saradnik sa okupatorom. Zato ne mogu da podržim ideju da se u Beranama podigne spomenik četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, rekao je Dragomir Đukić


      BE­RA­NE - Da se stra­sti u ve­zi sa ini­ci­ja­ti­vom za po­di­za­nje spo­me­ni­ka čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Be­ra­na­ma ne smi­ru­ju po­ka­za­la je i po­sled­nja sjed­ni­ca lo­kal­nog par­la­men­ta na ko­joj se, u okvi­ru do­no­še­nja od­lu­ka o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja, ras­pra­vlja­lo i o ovoj te­mi. To­kom za­si­je­da­nja, uz iz­o­sta­nak pred­stav­ni­ka DPS-a i pro­ti­vlje­nje po­je­di­nih od­bor­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta, usvo­je­ne su od­lu­ke o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja voj­vo­di Mi­lja­nu Vu­ko­vu Ve­šo­vi­ću, di­plo­ma­ti Ga­vru Vu­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Đo­ku Paj­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Vu­ka­di­nu Vu­ka­di­no­vi­ću, špan­skom bor­cu Vu­ka­ši­nu Ra­du­no­vi­ću, za­tim na­rod­nim he­ro­ji­ma i pa­lim bor­ci­ma NOR-a sa pod­ruč­ja se­la Do­lac, Be­ran­se­lo, Ve­li­đe, Za­o­stro i Cr­vlje­vi­ne, igu­ma­nu Moj­si­ju Ze­če­vi­ću, VI­II Cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bri­ga­de, IV pro­le­ter­ske cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke udar­ne bri­ga­de i na­rod­nom he­ro­ju Bran­ku De­le­ti­ću.
      Pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić sma­tra da u Be­ra­na­ma po­red po­me­nu­tih spo­men-obi­ljež­ja tre­ba po­dig­nu­ti i spo­me­nik Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ko­ji se, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bo­rio pro­tiv fa­ši­zma.
      – Uje­di­nje­ni rav­no­gor­ski po­kret je s pu­nim pra­vom od Vla­de Cr­ne Go­re za­tra­žio da u što kra­ćem ro­ku do­zvo­li da se u Be­ra­na­ma i Gor­njem Za­o­stru po­dig­nu spo­me­ni­ci čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Pa­vle Đu­ri­šić se 1941. go­di­ne na­la­zio na če­lu ro­do­lju­bi­vih sna­ga ko­je su oslo­bo­di­le Be­ra­ne od ita­li­jan­skog oku­pa­to­ra i zbog to­ga za­slu­žu­je da mu se u gra­du na Li­mu ko­nač­no po­dig­ne traj­no obi­ljež­je, kao i osta­lim uče­sni­cim Dru­gog svjet­skog ra­ta ko­ji su pri­pa­da­li par­ti­zan­skom po­kre­tu. De­ce­ni­ja­ma Pa­vlu Đu­ri­ši­ću je ne­pra­ved­no pri­pi­si­van epi­tet iz­daj­ni­ka. Do­šlo je vri­je­me da to pri­zna­ju vla­sti u Cr­noj Go­ri – re­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Ki­ko­vić.
      Slič­no mi­šlje­nje su iz­ni­je­li i iz Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, uz za­htjev da Vla­da Cr­ne Go­re iz­dvo­ji neo­p­hod­na sred­stva za tu na­mje­nu.
      – Mi, po­tom­ci stra­da­lih pri­pad­ni­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni, zah­ti­je­va­mo od Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, da shod­no de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma ko­ji va­že u svim ze­mlja­ma de­mo­kra­ti­je, gdje je svi­ma do­zvo­lje­no pra­vo na grob i spo­me­nik, da omo­gu­ći i fi­nan­si­ra po­di­za­nje spo­me­ni­ka voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, žr­tvi usta­škog te­ro­ra i ko­ma­ndan­tu Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka u be­ran­skom kra­ju 1941. go­di­ne. Iz­grad­njom spo­me­ni­ka u Be­ra­na­ma ot­klo­ni­la bi se ne­prav­da ko­ja je vi­še od se­dam­de­set go­di­na na­ne­se­na ovoj ne­spor­no zna­čaj­noj isto­rij­skoj lič­no­sti – na­gla­si­li su iz po­me­nu­tog od­bo­ra.
      Sa dru­ge stra­ne, od­bor­nik SNP-a Dra­go­mir Đu­kić sma­tra da se Pa­vle Đu­ri­šić ne mo­že do­vo­di­ti u istu ra­van sa na­rod­nim he­ro­ji­ma.
      – Zna se ko se bo­rio pro­tiv fa­ši­zma, a ko je bio sa­rad­nik sa oku­pa­to­rom. Za­to ne mo­gu da po­dr­žim ide­ju da se u Be­ra­na­ma po­dig­ne spo­me­nik čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću – ka­zao je za „Dan” Đu­kić.
      I iz be­ran­ske Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945, is­ti­ču da se ener­gič­no pro­ti­ve na­zna­če­noj ide­ji. Ka­za­li su da po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću kod istin­skih bor­ca par­ti­za­na i nji­ho­vih sled­be­ni­ka i na­sled­ni­ka ni­ka­da ne­će do­bi­ti po­dr­šku i da ona di­rekt­no uda­ra na tem­ljne vri­jed­ni­sti Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be ko­ja je vo­đe­na pro­tiv fa­ši­stič­kih sna­ga.
      – Li­je­po je što se sled­be­ni­ci Pa­vla Đu­ri­ši­ća po­zi­va­ju na de­mo­kra­ti­ju, brat­sko po­mi­re­nje i evrop­ske ine­gra­ci­je. Ali, za te te­ko­vi­ne ci­vi­li­za­ci­je, slo­bo­de i na­pret­ka čo­vje­čan­stva, ča­sno i do­sto­ja­stve­no, oda­no i ro­do­lju­bi­vo, ži­vo­te su ulo­ži­li sa­mo bor­ci par­ti­zan­skih je­di­ni­ca i nji­ho­vi sa­žr­tve­ni­ci, či­jom bo­ro­bom je stvo­re­na so­ci­ja­li­stič­ka me­đu­na­rod­no pri­zna­ta i po­što­va­na Ju­go­sla­vi­ja. U ime ši­ro­kog na­rod­nog fron­ta sta­li su na stra­nu svo­je ze­mlje, svog na­ro­da i od­bra­ne slo­bo­de, ko­ju su za­li­li svo­jom kr­vlju i pla­ti­li svo­jim ži­vo­ti­ma. Pa­vle Đu­ri­šić se za ta­ko ne­što ni­je bo­rio, za­to se ener­gič­no pro­ti­vi­mo iz­grad­nji spo­me­ni­ka – na­gla­si­li su iz Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945. D.J.

      Ud­ba umi­je­ša­la pr­ste

      Od­bor­nik ko­a­li­ci­je Zdra­vo Be­ra­ne Ve­li­mir Ba­to Đu­ri­šić sma­tra da taj­ne slu­žbe ak­tu­el­nog re­ži­ma u Cr­noj Go­ri na­mjer­no lan­si­ra­ju pri­če o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go zna­čaj­ni­jih pi­ta­nja ko­ja za­o­ku­plja­ju obič­ne gra­đa­ne.
      – Pa­vle Đu­ri­šić ni­je ro­đen u Be­ra­na­ma, za­to ne­ma ni­ka­kve po­tre­be da mu se spo­me­nik po­di­že u na­šem gra­du. Ako ne­ko že­li da mu po­di­že spo­men-obi­ljež­je pri­rod­no je da to uči­ni u nje­go­vom rod­nom kra­ju. To svi do­bro zna­ju, ali je vi­še ne­go oči­gled­no da su ov­dje Ud­ba i dru­ge taj­ne slu­žbe umi­je­ša­le pr­ste i da na­mjer­no go­di­na­ma ini­ci­ra­ju pri­ču o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Gor­njem Za­o­stru i Be­ra­na­ma, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go va­žni­jih pi­ta­nja, kao što su kri­mi­nal, si­ro­ma­štvo, eko­nom­sko pro­pa­da­nje i to­me slič­no – oci­je­nio je za „Dan” Đu­ri­šić.

      Okre­ni­mo se va­žni­jim pi­ta­nji­ma

      Iz Op­štin­skog od­bo­ra Po­kre­ta za pro­mje­ne Be­ra­ne sma­tra­ju da pa­žnju cje­lo­kup­ne jav­no­sti, i sa­mih gra­đa­na, umje­sto na po­di­za­nje bi­lo ko­jih spo­me­ni­ka, tre­ba usmje­ra­va­ti ka broj­nim eg­zi­sten­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va cr­no­gor­sko dru­štvo.
      - Mi kao gra­đan­ska par­ti­ja smo okre­nu­ti ka bu­duć­no­sti, a ne ka bi­lo ka­kvim po­dje­la­ma, ko­je da­ti­ra­ju iz ne­kih mi­nu­lih vre­me­na. Ni­je na­še da su­di­mo da li ne­ko­me tre­ba po­di­za­ti spo­me­nik, ili ne, pa ni Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Na ta pi­ta­nja vri­je­me i sud isto­ri­je, pri­je ili ka­sni­je, sta­vlja­ju tač­ku. Na na­ma je da se okre­ne­mo mno­go va­žni­jim pi­ta­nji­ma, kao što su sve­u­kup­ni pro­spe­ri­tet, eko­nom­sko ja­ča­nje, pra­vil­no usmje­ra­va­nje mla­dih i su­zbi­ja­nje kri­mi­na­la i si­ro­ma­štva. Mi bi je­di­no zdu­šno po­dr­ža­li ide­ju da se po­dig­ne za­jed­nič­ki spo­me­nik svim žr­tva­ma vla­da­vi­ne DPS-a i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća – is­ta­kli su iz OO Po­kre­ta za pro­mje­ne.



    • Drustvo
      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

    • Drustvo

      2017-09-25

      SLAVKO STOJANOVIĆ ODGOVORIO PZP-U KO U DRŽAVI IMA POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić


      Upra­va po­li­ci­je obez­bje­đu­je čla­no­ve po­ro­di­ca vr­hov­nog i spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća i Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, te čla­no­ve užih fa­mi­li­ja pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, Vla­de i Skup­šti­ne Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Du­ška Mar­ko­vi­ća i Iva­na Bra­jo­vi­ća. To je Po­kre­tu za pro­mje­ne (PzP) sa­op­štio di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je (UP) Slav­ko Sto­ja­no­vić.
      – U do­pi­su ko­ji pot­pi­su­je di­rek­tor UP Slav­ko Sto­ja­no­vić, na­vo­di se da shod­no čla­nu 10, Vla­da mo­že na pred­log MUP-a da od­re­di za­šti­tu dru­gih lič­no­sti, pro­sto­ra i obje­ka­ta ako na to uka­zu­je bez­bjed­no­sna pro­cje­na, pa je ta­ko od­re­đe­no da Upra­va po­li­ci­je vr­ši obez­bje­đe­nje čla­na po­ro­di­ce VDT-a Ivi­ce Stan­ko­vi­ća, čla­na po­ro­di­ce GST-a Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, kao i čla­na „šti­će­nog li­ca po od­lu­ci Vla­de Cr­ne Go­re, Mi­la Đu­ka­no­vi­ća“ – uka­zao je član Pred­sjed­ni­štva PzP-a Ni­ko­la Baj­če­tić. A.O.



    • Hronika
      Jedan potegao pištolj, drugi motku

      Jedan potegao pištolj, drugi motku

    • Hronika

      2017-09-25

      POTVRĐENA OPTUŽNICA PROTIV ELVISA AGOVIĆA I NINA JAŠAROVIĆA ZBOG POKUŠAJA UBISTVA

      Jedan potegao pištolj, drugi motku


      Van­ra­sprav­no vi­je­će Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju po­tvr­di­lo je op­tu­žni­cu pro­tiv El­vi­sa Ago­vi­ća i Ni­na Ja­ša­ro­vi­ća iz Be­ra­na zbog po­ku­ša­ja ubi­stva i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji tog su­da Vu­ko­mi­ru Bo­ško­vi­ću.
      Ago­vić je, ka­ko se na­vo­di u op­tu­žni­ci, 20. ma­ja ove go­di­ne, ne­što iza po­no­ći u na­se­lju Ja­si­ko­vac u op­šti­ni Be­ra­ne, s umi­šlja­jem po­ku­šao da ubi­je Ja­ša­ro­vi­ća. On je iz pi­što­lja ne­po­zna­tog fa­brič­kog bro­ja, „CZ” mo­del 57, ka­li­bar 7,62 mm TT, ko­ji je neo­vla­šće­no na­ba­vio i dr­žao, u prav­cu Ja­ša­ro­vi­ća is­pa­lio vi­še pro­jek­ti­la od ko­jih ga je je­dan po­go­dio u li­je­vu nad­lak­ti­cu i na­nio mu te­ške tje­le­sne po­vre­de.
      Okri­vlje­ni Ja­ša­ro­vić, je istog da­na, na istom mje­stu la­ko tje­le­sno po­vri­je­dio ošte­će­nog Ago­vi­ća,ta­ko što ga je dva­put uda­rio dr­ve­nom pa­li­com od sko­ro me­tar du­ži­ne u pred­je­lu tje­me­nog di­je­la gla­ve i na­nio mu dvi­je raz­de­ri­ne ko­je se kva­li­fi­ku­ju kao la­ka tje­le­sna po­vre­da.M.N.



    • Ekonomija
      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

    • Ekonomija

      2017-09-25

      Zgrada fabrike „Mladost”

      „MLADOST” IZ BIJELOG POLJA PRIMJER NEDOMAĆINSKOG UPRAVLJANJA, RADNICI KIVNI NA VLASNIKA

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Prilikom kupovine fabrike 2008. godine, novi vlasnik Panto Vučurović obećao je da će izgraditi moderni tržni centar i da će zaposliti mnogo radnika, međutim, objekat je stavio pod hipoteku da bi reprogramirao kredit


      Pra­vi pri­mjer ne­ma­ra pre­ma imo­vi­ni, ali i pri­mjer ,,na­ka­rad­ne pri­va­ti­za­ci­je i tran­zi­ci­je” za­si­gur­no je bje­lo­polj­ska In­du­strij­ska zo­na u Ne­da­ku­si­ma. Me­đu de­se­tak fa­bri­ka, či­je su ka­pi­je po­o­dav­no za­klju­ča­ne, u naj­go­rem sta­nju je ne­ka­da uspje­šna fa­bri­ka obu­će ,,Mla­dost”, ko­ja se zva­la i „Be­o­grad”. Po­red sa­me ma­gi­stra­le ko­ja vo­di pre­ma Pri­je­po­lju, na­pu­šten obje­kat ne­ka­da­šnjeg gi­gan­ta in­du­stri­je obu­će te­ško odo­li­je­va ko­ro­vu. Fa­bri­ku je 26. ju­na 2008. go­di­ne ku­pi­la her­ceg­nov­ska fir­ma „PKB“. Od ta­da obje­kat zja­pi pra­zan i sva­kim da­nom sve vi­še pro­pa­da.
      – Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra o pro­da­ji cje­lo­kup­ne imo­vi­ne te bje­lo­polj­ske fa­bri­ke obu­će, od stra­ne ste­čaj­nog uprav­ni­ka Če­da Go­spi­ća i vla­sni­ka fir­me „PKB Her­ceg No­vi Pan­ta Vu­ču­ro­vi­ća na­ja­vlje­no je da će se na tom pro­sto­ru iz­gra­di­ti mo­der­ni tr­žni cen­tar i da će bi­ti za­po­sle­no do­sta rad­ni­ka, od­no­sno da će tu bi­ti mje­sta i za ne­ka­da za­po­sle­ne u „Mla­do­sti” – ka­za­la je jed­na od rad­ni­ca Lji­lja­na To­mo­vić i pod­sje­ti­la da je pre­ko 300 za­po­sel­nih za­ra­đi­va­lo pla­te ra­de­ći i za ino­stran­stvo.
      Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra Go­spić je sa­op­štio da se na li­ci­ta­ci­ju za ku­po­vi­nu „Mla­do­sti“ osim fir­me iz Her­ceg No­vog pri­ja­vi­lo i pred­u­ze­će „Vo­li” iz Pod­go­ri­ce. „Vo­li” je po­nu­dio 1,521 mi­li­on, a PKB 1,532 mi­li­o­na. Go­spić je ta­da ka­zao da je za kup­ca iza­bra­no pred­u­ze­će iz Her­ceg No­vog jer je po­nu­di­lo ci­je­nu ve­ću za 11 hi­lja­da. Is­ta­kao je i da je po­stig­nu­ta do­bra ci­je­na, te da će pri­li­kom za­po­šlja­va­nja pred­nost ima­ti rad­ni­ci „Mla­do­sti”.
      Me­đu­tim, pom­pe­zno pro­pra­će­na pro­da­ja ko­ja je uli­va­la na­du da će fa­bri­ka po­če­ti da ra­di i sma­nji­ti sto­pu ne­za­po­sle­no­sti u Bi­je­lom Po­lju, ni­je se ob­i­sti­ni­la. Od ta­da je obje­kat iz­lo­žen pro­pa­da­nju i je­di­ni sta­na­ri iza ka­pi­je za­ra­sle u ko­rov su pa­co­vi, zmi­je i dru­ge ži­vo­ti­nje.
      Biv­ši di­rek­tor fa­bri­ke Mi­lo­rad Rman­dić, ina­če ak­tu­el­ni pot­pred­sjed­nik op­štin­skog So­ci­jal­nog sa­vje­ta, po­tvr­dio je da je obje­kat „na­pu­šten“ i iz­lo­žen pro­pa­da­nju.
      – Fa­bri­ka je na­sta­la od ne­ka­da­šnje In­du­stri­je obu­će „Be­o­grad“ jer je pod tim na­zi­vom po­slo­va­la do 1991. go­di­ne. Od ta­da je od­lu­kom cen­tral­nog Rad­nič­kog sa­vje­ta u Be­o­gra­du pro­mi­je­ni­la na­ziv u AD „Mla­dost“. Po­slo­va­la je uspje­šno do pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja 14. mar­ta 2007, ko­ji je okon­čan pro­da­jom go­di­nu ka­sni­je – ka­zao je Rman­dić, do­da­ju­ći da je ta­da bi­lo upo­sle­no vi­še od 360 rad­ni­ka.
      Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ku­pac iz Her­ceg No­vog je dao obje­kat pod hi­po­te­ku da bi re­pro­gra­mi­rao kre­dit.
      – Sve ma­ši­ne iz fa­bri­ke su pro­da­te, čak i in­sta­la­ci­je i ra­di­ja­to­ri. Sa­svim je evi­dent­no da je obje­kat u lo­šem sta­nju, a šta vla­snik pla­ni­ra sa njim, ne­po­zna­ni­ca je. Je­di­no je po­zna­to da Op­šti­na ne­ma in­ge­ren­ci­je nad tim. Pre­ma mom mi­šlje­nju, shod­no DUP-u taj pro­stor sva­ka­ko tre­ba pri­ve­sti na­mje­ni a ni­ka­ko do­zvo­li­ti da se po­sto­je­ći obje­kat još vi­še ru­i­ni­ra. To je si­tu­a­ci­ja ko­ja ni­ko­me ne od­go­va­ra – za­klju­čio je Rman­dić.
      M.N.

      Ve­ći­nom ra­di­le že­ne

      To­mo­vić je pod­sje­ti­la da su rad­ni­ce, s ob­zi­rom na to da je pre­te­žno bi­la žen­ska rad­na sna­ga, pot­pu­no pre­va­re­ne i iz­i­gra­ne.
      – Ni­šta ni­je­smo do­bi­li. Ne sa­mo da ne­ma­mo so­ci­jal­ni pro­gram, ne­go su nam i pen­zi­je uma­nje­ne jer nam ni­je upla­ći­van pun do­pri­nos. Sad kad po­ne­kad pro­đem po­red fa­bri­ke gdje sam pro­ve­la to­li­ke go­di­ne, a tru­dim se da to bu­de ri­jet­ko, sa sje­tom gle­dam i ne vje­ru­jem šta je ura­đe­no – is­ta­kla je To­mo­vić.



    • Vijest dana
      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

    • Vijest dana

      2017-09-25

      Jakup Đeljošević

      SUMNJIVI POSLOVNI ODNOSI OPTUŽENOG KOSOVSKOG NARKO-BOSA I JAKUPA ĐELJOŠEVIĆA IZ BARA

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Imovinom u Ulcinju Naser Keljmendi barskoj firmi Rapeks, čiji je osnivač Jakup Đeljošević, garantovao za kredit od 695.901,34 eura Zbog neplaćanja kredita, odlukom javnog izvršitelja sredinom ove godine pokrenut je postupak prinudne naplate u vezi sa Keljmendijevim placom u Ulcinju


      Op­tu­že­ni ko­sov­ski nar­ko-bos Na­ser Kelj­men­di ga­ran­to­vao je svo­jom imo­vi­nom u Ul­ci­nju za kre­dit bar­skoj fir­mi Ra­peks, iza ko­je sto­ji funk­ci­o­ner DPS-a Ja­kup Đe­ljo­še­vić. To do­ka­zu­ju ka­ta­star­ski po­da­ci iz li­sta ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj, gdje se vi­di da je po­kre­nut po­stu­pak na­pla­te, ima­ju­ći u vi­du da je kre­dit iz­no­sio sko­ro 700.000 eura.
      U po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za po­me­nu­ti list ne­po­kret­no­sti, ko­ji se od­no­si na Kelj­men­di­je­vu imo­vi­nu u ul­cinj­skoj op­šti­ni, vi­di se da je po­stu­pak po­kre­nut.
      – Za­bi­lje­žba rje­še­nja o iz­vr­še­nju jav­ne iz­vr­ši­telj­ke Ane Ni­kić iz Ba­ra Ivm.br.760/17 od 13. ju­na ove go­di­ne, ra­di na­pla­te nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca OTK Fak­to­ring Mon­te­ne­gro Pod­go­ri­ca od iz­vr­šnog du­žni­ka Ra­peks iz Ba­ra na osno­vu vje­ro­do­sto­jne is­pra­ve – mje­ni­ce se­rij­ski br. aa 0792298 od 19. ja­nu­a­ra 2009. go­di­ne, i to na ime glav­nog du­ga iz­nos od 695.901,34 eura sa za­kon­skom za­te­znom ka­ma­tom po­čev od 21. no­vem­bra 2012. go­di­ne, pa do ko­nač­ne is­pla­te. Iz­nos od 206 eura na ime tro­ško­va na­gra­de za rad jav­nog iz­vr­ši­te­lja do da­na do­no­še­nja rje­še­nja o iz­vr­še­nju i iz­nos od 6.959,01 eura na ime na­gra­de jav­nom iz­vr­ši­te­lju za uspje­šno spro­vo­đe­nje iz­vr­še­nja – kon­sta­tu­je se u po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za list ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta DPS-a, Ja­kup Đe­ljo­še­vić se pri­vat­nim bi­zni­som ba­vi od 1992. go­di­ne ka­da je osno­vao fir­mu Ra­peks, ko­ja se ba­vi pro­iz­vod­njom alu­mi­ni­jum­ske i PVC bra­va­ri­je, i tr­go­vi­nom na ve­li­ko i ma­lo. Na­vo­di se da je od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Bar (u ra­ni­jem sa­zi­vu) i član op­štin­skog od­bo­ra DPS-a Bar, kao i pred­sjed­nik MO Sta­ri Bar.
      In­te­re­sant­no je i da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re da­va­la kre­di­te Na­se­ru Kelj­men­di­ju u vri­je­me dok je on bio pod is­tra­gom zbog šver­ca i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Po­da­ci ka­ta­stra po­ka­zu­ju da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re AD rje­še­njem 060-2074-07 od 1. av­gu­sta 2007. go­di­ne upi­sa­la hi­po­te­ku na stam­be­ni pro­stor ko­ji se vo­di kao vla­sni­štvo Na­se­ra Kelj­men­di­ja u Ul­ci­nju. U to vri­je­me, Kelj­men­di je bio pod is­tra­gom zbog sum­nji­vih po­slo­va sa dro­gom, a dao je i is­kaz tu­ži­o­cu u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, gdje je sa­slu­šan po­vo­dom sum­nji da je for­mi­rao kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju či­ja je glav­na dje­lat­nost tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma.
      Pre­ma op­tu­žni­ci ko­sov­skog Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, Na­ser Kelj­men­di je je­dan od naj­ve­ćih nar­ko-di­le­ra u re­gi­o­nu, a u pe­ri­o­du 2000–2012. go­di­ne za­ra­dio mi­li­o­ne eura, pre­ba­cu­ju­ći he­ro­in, ek­sta­zi, spid i dru­ge vr­ste opoj­nih dro­ga ko­ri­ste­ći ru­tu ko­ja po­ve­zu­je Av­ga­ni­stan, Tur­sku i ze­mlje Evrop­ske uni­je.
      Tži­o­ci, me­đu ko­ji­ma ima i ame­rič­kih eks­pe­ra­ta, na­vo­de u op­tu­žni­ci da je Kelj­men­di bio uspje­šan u kri­mi­nal­nim ope­ra­ci­ja­ma i da na­la­zi is­tra­ge po­ka­zu­ju da on i nje­go­vi si­no­vi po­sje­du­ju imo­vi­nu vri­jed­nu mi­li­o­ne eura u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Cr­noj Go­ri, Ko­so­vu i dru­gdje u re­gi­o­nu i ši­re.
      Ame­rič­ke vla­sti još 2012. go­di­ne sta­vi­le su Na­se­ra Kelj­men­di­ja na cr­nu li­stu, ozna­ča­va­ju­ći ga li­de­rom jed­ne od naj­ja­čih kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja na Bal­ka­nu. Ta od­lu­ka je obra­zlo­že­na ovla­šće­nji­ma ko­ja ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku da­je King­pin akt, od­no­sno prav­ni akt pre­ma ko­me SAD ima­ju pra­vo da sank­ci­o­ni­šu stra­ne kri­mi­nal­ce ko­ji ugro­ža­va­ju ame­rič­ke in­te­re­se.
      Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su ka­sni­je ob­ja­vi­le ame­rič­ke vla­sti, Kelj­men­di­je­va or­ga­ni­za­ci­ja umi­je­ša­na je u kri­jum­ča­re­nje dro­ge i ci­ga­re­ta i tr­go­vi­nu lju­di­ma, te pra­nje nov­ca.
      No­ve sank­ci­je Kelj­men­di­ju uve­de­ne su 2013. go­di­ne, o če­mu je „Dan” već pi­sao, ka­da su na cr­nu li­stu do­spje­le nje­go­ve fir­me i imo­vi­na u Cr­noj Go­ri i BiH, a na toj li­sti su do­da­ta i ime­na nje­go­ve dje­ce. M.V.

      U imo­vin­skom kar­to­nu bez po­da­ta­ka o kre­di­tu

      Ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da je bio jav­ni funk­ci­o­ner, Ja­kup Đe­ljo­še­vić je od 2007. do 2014. go­di­ne pre­dao šest imo­vin­skih kar­to­na. Pre­gle­dom sva­kog od tih iz­vje­šta­ja, me­đu­tim, ne na­la­zi se po­da­tak o sa­rad­nji Kelj­men­di­ja i fir­me Ra­peks, ni­ti ima in­for­ma­ci­je o kre­dit­nom za­du­že­nju od sko­ro 700.000 eura.

      Ne­gi­ra da mu je ga­ran­to­vao za kre­dit

      Ja­kup Đe­ljo­še­vić je u iz­ja­vi za „Dan” ne­gi­rao da mu je Kelj­men­di ga­ran­to­vao imo­vi­nom za kre­dit. On tvr­di da je kre­dit po­di­gao kod Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke, te da je ga­ran­to­vao imo­vi­nom svo­je fir­me Ra­peks.
      Ka­da je u pi­ta­nju po­slov­na sa­rad­nja sa Kelj­men­di­jem, Đe­ljo­še­vić ka­že da je Kelj­men­di­ju pro­dao sta­no­ve u zgra­di u Ul­ci­nju, te da mu je on to ured­no pla­tio. D.S.



    • Hronika
      U zatvor zbog prevare

      U zatvor zbog prevare

    • Hronika

      2017-09-25

      EKSTRADICIONI PRITVOR NOŠI NADZIJU

      U zatvor zbog prevare


      Su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju Vu­ko­mir Bo­ško­vić od­re­dio je eks­tra­di­ci­o­ni pri­tvor No­ša Nad­zi­ju (40) iz Vi­to­mi­ri­ce kod Pe­ći sa stal­nim pre­bi­va­li­štem u Nje­mač­koj. Nje­ga po­tra­žu­je In­ter­pol iz Vis­ba­de­na u Nje­mač­koj zbog kri­vič­nog dje­la pre­va­ra. U ta­mo­šnjem su­du osu­đen je na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra. Uhap­šen je 18. sep­tem­bra u ve­čer­njim sa­ti­ma na gra­nič­nom pre­la­zu Ku­la kod Ro­ža­ja pri po­ku­ša­ju da auto­mo­bi­lom „pe­žo 206” uđe u Cr­nu Go­ru.M.N.



    • Politika
      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

    • Politika

      2017-09-25

      Bečić

      ALEKSA BEČIĆ U INTERVJUU ZA „DAN” PORUČIO DA SA DPS-OM O RJEŠAVANJU KRIZE TREBA RAZGOVARATI PO PRINCIPU „UZMI ILI OSTAVI”

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Neka Duško Marković dobro porazmisli u šta uvodi Crnu Goru ako nastavi da se oglušuje o legitimne zahtjeve opozicije – kaže Aleksa Bečić


      De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra sma­tra da sa De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta o rje­ša­va­nju po­li­tič­ke kri­ze tre­ba raz­go­va­ra­ti po prin­ci­pu „uzmi ili osta­vi, i to ni­je ucje­na već se ti­me po­ka­zu­je da ne vje­ru­je­mo Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i Du­šku Mar­ko­vi­ću, jer su per­so­ni­fi­ka­ci­ja stran­ke ko­ja je po­ga­zi­la sve što je pot­pi­sa­la i što je sa opo­zi­ci­jom do­go­vo­ri­la”, na­veo je u in­ter­vjuu za „Dan” Alek­sa Be­čić, li­der De­mo­kra­ta. Po­ziv pre­mi­je­ra opo­zi­ci­ji da se vra­te u in­sti­tu­ci­je i raz­go­va­ra­ju o rje­ša­va­nju kri­ze, pa i o iz­bo­ri­ma, sma­tra ne­is­kre­nim, ali i do­ka­zom da DPS po­pu­šta. Vje­ru­jem da će re­la­tiv­no sko­ro vlast mo­ra­ti da uzme u raz­ma­tra­nje za­htje­ve opo­zi­ci­je.
      Pri­je par da­na raz­go­va­ra­li ste sa am­ba­sa­do­ri­ma dr­ža­va čla­ni­ca EU u Cr­noj Go­ri. Da li je na po­mo­lu ra­zr­je­še­nje po­li­tič­ke kri­ze?
      – Svi­ma je ja­sno da sa ovom vla­šću ne mo­že­mo da­lje. Da ne mo­že­mo na­pre­do­va­ti u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja EU i za­tvo­ri­ti po­gla­vlja 23, 24 i 27, dok je na če­lu DPS ko­ji je di­rekt­no pro­tiv sve­ga što se ovim po­gla­vlji­ma tra­ži od nas. De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta je oli­če­nje kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, ona je pro­tiv vla­da­vi­ne pra­va i u sre­di­štu je ma­fi­je ko­ja ne­mi­lo­srd­no eks­plo­a­ti­še na­ša pri­rod­na bo­gat­stva i uni­šta­va na­šu ži­vot­nu sre­di­nu. Zbog sve­ga ovo­ga i još pu­no to­ga, ova­ko du­bo­ka po­li­tič­ka kri­za je lo­gič­na po­sle­di­ca. Od­go­vor­nost za even­tu­al­no pro­du­blji­va­nje kri­ze ako iz­o­sta­ne nje­no ra­zr­je­še­nje je­ste na vla­da­ju­ćoj par­ti­ji. Ne vje­ru­jem da ona to se­bi u ovom tre­nut­ku, kad su u ve­li­kom pa­du ka­ko u oči­ma svo­jih gra­đa­na, ta­ko i u oči­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, smi­je da do­zvo­li. Uvje­ri­li su se i oni do sa­da da De­mo­kra­te dr­že ri­ječ i da od njih ne­će­mo od­u­sta­ti. Lop­ti­ca je sve vri­je­me u nji­ho­vom dvo­ri­štu. I ovog pu­ta po­ziv: pr­vo pri­hva­ti­te za­htje­ve, i eto nas na eks­pert­skom ni­vou u rad­nim gru­pa­ma za pri­pre­mu pred­lo­ga iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva. Me­đu­tim, ključ­na stvar zbog ko­jih jed­ni ne že­le iz­bo­re a dru­gi se vra­ća­ju u par­la­ment je­ste strah od iz­bor­nog po­ra­za stra­na­ka na vla­sti, ko­ji ih če­ka na pr­vim na­red­nim iz­bo­ri­ma.
      Pre­mi­jer Mar­ko­vić po­zvao je opo­zi­ci­ju na pre­go­vo­re u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma. Či­ni li vam se da je ovo još je­dan u ni­zu de­kla­ra­tiv­nih po­zi­va?
      – I autor po­zi­va je svje­stan da je po­ziv ja­lov, ne­is­kren i pun tri­ko­va, svoj­stve­nih oni­ma ko­ji ih raz­vi­ja­ju go­to­vo 30 go­di­na. Ipak, i ta­kav ka­kav je pred­sta­vlja na­go­vje­štaj po­pu­šta­nja u od­no­su na onu tvr­du po­zi­ci­ju da ne­ma go­vo­ra o pri­je­vre­me­nim iz­bo­ri­ma. Da bu­dem pre­ci­zni­ji, ovo je na­go­vje­štaj po­ra­za DPS-a. Ne­ka Mar­ko­vić do­bro po­raz­mi­sli u šta uvo­di Cr­nu Go­ru ako na­sta­vi da se oglu­šu­je o le­gi­tim­ne za­htje­ve opo­zi­ci­je. Mi Đu­ka­no­vi­ću i Mar­ko­vi­ću i nji­ho­vi­ma eki­pa­ma ne vje­ru­je­mo, jer su to dvi­je per­so­ni­fi­ka­ci­je, uz još par njih, od ko­jih su ne­ki i osu­đe­ni­ci, one par­ti­je ko­ja je iz­i­gra­la sva­ko slo­vo pot­pi­sa i po­ga­zi­la sva­ku ri­ječ ko­ju je da­la opo­zi­ci­ji. Za­pra­vo, još se ni­je de­si­lo da DPS u pre­go­vo­ri­ma sa opo­zi­ci­o­nim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma is­po­štu­je do­go­vo­re­no. Za­to na­ša po­zi­ci­ja „uzmi ili osta­vi” ni­je ucje­na, već tre­zve­no raz­mi­šlja­nje čo­vje­ka ko­ji ima po­sla sa do­ka­za­nim pre­va­ran­tom, čo­vje­ka ko­jem ne pa­da na pa­met da uđe u zo­nu u ko­joj je DPS maj­stor svog za­na­ta.
      Svje­do­ci smo broj­nih na­pa­da na De­mo­kra­te od, ka­ko sa­mi ka­že­te, ne­for­mal­nih cen­ta­ra mo­ći. Da li se taj pri­ti­sak još osje­ća na te­re­nu?
      – Kad smo osno­va­ni oči­gled­no smo po­kva­ri­li pla­no­ve mno­gih ko­ji su mi­sli­li da ovu dr­ža­vu i nje­ne gra­đa­ne i da­lje dr­že kao ta­o­ce svo­jih iga­ra. Iga­ra u ko­ji­ma maj­sto­ri do­bro po­zna­tih pre­va­ra, ne­vje­što glu­me­ći na­rod­ne do­bro­tvo­re, uvi­jek po­bje­đu­ju, a gra­đa­ni uvi­jek gu­be. I čim se za­la­že­mo za is­pu­nje­nje Pro­gra­ma ko­ji že­li da eli­mi­ni­še ta­kvu ne­prav­du, mno­gi­ma smo ka­mi­čak u ci­pe­li. Bo­lje re­ći – ka­men. Za­to, od da­na osni­va­nja na nas su kre­nu­li bru­tal­ni na­pa­di – što jav­ni, što „is­pod ži­ta”, po ka­fa­na­ma, pro­dav­ni­ca­ma, kla­di­o­ni­ca­ma, tj. nji­ho­vim pri­rod­nim sta­ni­šti­ma. No, uza­lud su im i ma­fi­ja­ši u Her­ceg No­vom, i ma­fi­ja­ši u Moj­kov­cu, i pri­jet­nje lin­čo­va­njem i ba­ca­njem u kreč. Uza­lud su im i mon­stru­o­zna i ogav­na pi­sma. Šta­vi­še, kod gra­đa­na su iza­zva­li kon­tra­e­fe­kat ta­kvim ne­ljud­skim po­na­ša­njem. A ka­ko to zna­mo? Pa ta­ko što smo već ob­i­šli sva do­ma­ćin­stva u Cr­noj Go­ri po tri pu­ta. Što se ne za­u­sta­vlja­mo dok ne oslo­bo­di­mo ci­je­lu Cr­nu Go­ru, sva­ku op­šti­nu, sva­ki kvart i sva­ku ku­ću u njoj. Što vi­še ne­i­sti­na na naš ra­čun iz­go­vo­re, to se na­ma vi­še vra­ta otvo­ri od onih ko­ji nas do ta­da ni­su po­dr­ža­va­li. Na naš iskren raz­go­vor sa gra­đa­ni­ma i sr­dač­ne do­bro­do­šli­ce ko­je osje­ća­mo u sva­kom kra­ju na­še li­je­pe dr­ža­ve ne­ma­ju od­go­vor. A gra­đa­ni vi­de da se ne pla­ši­mo. Da­kle, na bom­be i pri­jet­nje, od­go­va­ra­mo osmi­je­hom, pr­ko­som i sr­cem. Osta­je im sa­mo da ni­je­mo po­sma­tra­ju ka­ko ih po­li­tič­ki no­ka­u­ti­ra­mo u svim op­šti­na­ma u ko­ji­ma se po­ja­vi­mo sa svo­jim po­bjed­nič­kim ti­mom.
      De­mo­kra­te su već pu­ne dvi­je go­di­ne naj­ak­tiv­ni­je na te­re­nu. Je­ste li sprem­ni za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re?
      – Pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, ko­li­ko god bi­li va­žni, ni­su va­žni­ji od na­še ri­je­či da ne­će­mo si­mu­li­ra­ti de­mo­kra­ti­ju. Po­treb­no je pret­hod­no i da se is­pu­ne mno­ge pret­po­stav­ke u smi­slu uslo­va za odr­ža­va­nje iole fer i slo­bod­nih iz­bo­ra. A ne­moj­te da sum­nja­te da će De­mo­kra­te iza­ći kao po­bjed­ni­ci iz svih tr­ka u ko­je ula­ze pot­pu­no sprem­ne. Ni­smo na­vi­kli na po­ra­ze, za­to ako se stvo­re uslo­vi da bu­de­mo dio ta­kvog jed­nog pro­ce­sa, bu­di­te si­gur­ni da smo sprem­ni ne da uče­stvu­je­mo, već da po­bi­je­di­mo. Do­sta je gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re bi­lo uče­stvo­va­nja ra­di uče­šća i po­ra­za ra­di op­sta­ja­nja. Vri­je­me je za po­bje­de.
      Đu­ka­no­vić je De­mo­kra­te u ra­ni­jem pe­ri­o­du op­tu­ži­vao za sum­nji­ve iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja. Nad­le­žni or­ga­ni su za­vr­ši­li kon­tro­lu fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja va­še par­ti­je za pret­hod­nu go­di­nu. Do­bi­li ste pri­je ne­ki dan i iz­vje­štaj DRI. Šta ka­žu dr­žav­ni or­ga­ni?
      – Iz­vje­šta­ji nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na su po­tvr­di­li ono što je bi­lo ja­sno sva­kom do­bro­na­mjer­nom gra­đa­ni­nu Cr­ne Go­re – da ima­mo bes­pre­kor­no či­ste fi­nan­si­je i da po­slu­je­mo u skla­du sa svim po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Pr­vo je Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je iz­vr­ši­la de­talj­nu do­ku­men­ta­ci­o­nu, ali i te­ren­sku kon­tro­lu, ka­ko za iz­bo­re odr­ža­ne 16. ok­to­bra, ta­ko i za lo­kal­ne iz­bo­re u Her­ceg No­vom, i ni­je utvr­di­la ni­ti jed­nu ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Za­tim je Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja iz­vr­ši­la re­vi­zi­ju fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja za pret­hod­nu go­di­nu na sto­po­stot­nom uzor­ku, što zna­či da je kon­tro­li­san ap­so­lut­no sva­ki ra­čun i sva­ki fi­nan­sij­ski tran­sfer. Pri­je ne­ki dan smo do­bi­li Iz­vje­štaj sa du­plim po­zi­tiv­nim mi­šlje­njem Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je u od­no­su na na­še po­slo­va­nje. Mi­slim da se ra­di o jed­nom od naj­po­zi­tiv­ni­jih Iz­vje­šta­ja DRI od nje­nog po­sto­ja­nja, što nas sva­ka­ko či­ni po­no­snim. Ono što je zna­čaj­no is­ta­ći je­ste da smo je­di­na po­li­tič­ka par­ti­ja, a i jed­no od ri­jet­kih prav­nih li­ca u Cr­noj Go­ri, ko­ja ne­ma bla­gaj­nu, ko­ja od osni­va­nja ni­je po­di­glo ni­ti je­dan cent go­to­vi­ne, već sve tran­ska­ci­je oba­vlja­mo is­klju­či­vo pre­ko ra­ču­na. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su mno­gi čel­ni­ci in­sti­tu­ci­ja ko­je su nas kon­tro­li­sa­le za­pra­vo do­sko­ra­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri DPS-a, pa im ta­ko ni­je ne­do­sta­ja­lo mo­ti­va da po­ku­ša­ju pro­na­ći i naj­ma­nju ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Ja sam ra­ni­je po­zi­vao i sve dru­ge nad­le­žne or­ga­ne da slo­bod­no pro­vje­re Iz­vje­šta­je DRI i Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je i na­še sta­vo­ve ako ima­ju bi­lo ka­kvu di­le­mu. Na­ša do­ku­men­ta­ci­ja je do­stup­na ka­da god ne­ko za­tra­ži, jer mi ne­ma­mo raz­lo­ga da bi­lo šta kri­je­mo. Naj­ve­ćim bo­gat­stvom na­še par­ti­je sma­tram upra­vo to što po­sli­je tri go­di­ne po­sto­ja­nja, De­mo­kra­te ne za­vi­se od bi­lo kog for­mal­nog ili ne­for­mal­nog cen­tra mo­ći i što smo jed­ni od ri­jet­kih ko­ji ne zna­ju šta su „cr­ne vre­će” u cr­no­gor­skoj po­li­ti­ci. Za­to je ovo­li­ka ner­vo­za u re­do­vi­ma DPS-a i ova­kva bru­tal­nost u na­pa­di­ma na nas, jer na­kon tri go­di­ne na­šeg ske­ni­ra­nja svoj­stve­nog nji­ho­vim mon­stru­o­znim slu­žba­ma, ne mo­gu nam na­ći ni­jed­nu stvar ko­ja bi ugro­zi­la naš put. Mo­gu sa­mo da fa­bri­ku­ju, pod­me­ću, iz­mi­šlja­ju u sti­lu „Mi­nut, dva”, svoj­stve­no po­sled­njim tr­za­ji­ma dik­ta­tor­skih re­ži­ma. Mi će­mo na­sta­vi­ti od­go­vor­no, tran­spa­rent­no, hra­bro i od­luč­no, jer se je­di­no isti­nom, zna­njem i pre­da­nim te­ren­skim ra­dom mo­že na­sta­vi­ti niz po­bje­da nad or­ga­ni­zo­va­nom kri­mina­lnom gru­pom.V.RA­DE­NOV­IĆ

      Za­kon o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra udar na dr­ža­vu
      Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta iza­zvao je oštre kri­ti­ke po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, ne­vla­di­nog sek­to­ra, stru­ke, ali i jed­nog bro­ja pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Da li oče­ku­je­te nje­go­vo usva­ja­nje?
      – Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta je­ste di­rek­tan atak na Evrop­sku po­ve­lju o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, Ustav Cr­ne Go­re i krov­ne za­ko­ne ko­ji­ma se ure­đu­ju nad­le­žno­sti lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va i pro­ces de­cen­tra­li­za­ci­je, jed­nom ri­ječ­ju udar na dr­ža­vu. S tim u ve­zi, upu­tio sam u pe­tak otvo­re­no pi­smo še­fu De­le­ga­ci­je EU, am­ba­sa­do­ru Aivo Ora­vu, ka­ko bih ga upo­znao sa dra­ma­tič­nim po­sle­di­ca­ma even­tu­al­nog usva­ja­nja pred­lo­že­nog za­ko­na. Ovim pred­lo­gom za­ko­na se obe­smi­šlja­va po­sto­ja­nje lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, a u pot­pu­no­sti de­gra­di­ra funk­ci­ja lo­kal­nih par­la­me­na­ta i pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Oni se svo­de na ni­vo mje­snih za­jed­ni­ca, a su­štin­ski pred­sjed­nik svih op­šti­na po­sta­je mi­ni­star Ra­du­lo­vić, li­ce ko­je ni­ka­da ni­ko od gra­đa­na ni­je bi­rao ni­ti na jed­nim iz­bo­ri­ma, osim svo­je­vre­me­no Mi­o­mir Mu­go­ša za pr­vog sa­rad­ni­ka i part­ne­ra u slu­ča­ju „Ba­zar”, i pro­šle go­di­ne Glav­ni od­bor DPS-a za mi­ni­stra u Vla­di Du­ška Mar­ko­vi­ća. Naj­pla­stič­ni­je re­če­no, uko­li­ko se usvo­je pred­lo­že­na rje­še­nja, gra­đa­nin ko­ji že­li sju­tra da na­pra­vi ku­ći­cu ili iz­gra­di po­moć­ni obje­kat mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i da tra­ži ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Ta­ko­đe, ap­surd­no je da Pro­gram pri­vre­me­nih obje­ka­ta do­no­si mi­ni­star­stvo. Ta­ko, ako sju­tra gra­đa­nin že­li da po­sta­vi pri­vre­me­ni obje­kat za pro­da­ju ku­ku­ru­za, sla­do­le­da ili ne­čeg tre­ćeg, mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i tra­ži ur­ba­ni­stič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Da­ti to­li­ku moć jed­nom čo­vje­ku da kro­ji sud­bi­nu svih gra­đa­na Cr­ne Go­re ve­o­ma je opa­sno, pa i da se ra­di o oso­bi sa ne­spor­nom bi­o­gra­fi­jom i le­gi­ti­mi­te­tom do­bi­je­nim od gra­đa­na, a ne o čo­vje­ku ko­jem je naj­ve­ća pre­po­ru­ka sa­rad­nja sa Mi­o­mi­rom Mu­go­šom. DPS ovim pred­lo­gom za­ko­na, na­kon gu­bit­ka Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, de­fi­ni­tiv­no po­ka­zu­je strah od na­stu­pa­ju­ćih lo­kal­nih iz­bo­ra, za­ključ­no sa oni­ma u Pod­go­ri­ci, gdje su i sa­mi svje­sni da će pre­tr­pje­ti ubje­dljiv po­raz. Po­zi­vam po­sla­ni­ke sa Pri­mor­ja, po­seb­no pred­stav­ni­ke ma­njin­skih par­ti­ja ko­ji­ma su pu­na usta pri­če svih ovih go­di­na o de­cen­tra­li­za­ci­ji, da uko­li­ko se do utor­ka ne po­vu­če iz pro­ce­du­re po­me­nu­ti Pred­log za­ko­na, ne pri­su­stvu­ju sjed­ni­ci i ti­me one­mo­gu­će nje­go­vo do­no­še­nje. Ko omo­gu­ći u uto­rak usva­ja­nje ovog Pred­lo­ga za­ko­na za­bio je nož u le­đa Cr­noj Go­ri i svim nje­nim gra­đa­ni­ma. Da sam pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, uko­li­ko bi se ipak usvo­jio na­ve­de­ni Pred­log za­ko­na, ne bih sta­vio pot­pis na taj do­ku­ment, jer on di­rekt­no pod­ri­va prav­ni po­re­dak Cr­ne Go­re.



    • Drustvo
      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

    • Drustvo

      2017-09-25

      Protesti majki nijesu urodili plodom

      PRIMANJA UBUDUĆE SAMO ZA 1.902 ŽENE

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Ispostavlja se da mi nikog u ovoj državi ne interesujemo. Nisu nam dali doživotne naknade da koristimo, sad ne daju ni privremene – upozorava Podgoričanka Dragica Striković


      Od 22.000 maj­ki ko­je su 18 mje­se­ci pri­ma­le na­dok­na­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, to pra­vo pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da od 19. apri­la sa­da ko­ri­ste sve­ga 1.902 že­ne. Da­kle, bez pri­ma­nja je osta­lo oko 20.000 maj­ki. Nji­ma je uki­nu­to do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo na pri­ma­nje po osno­vu ma­te­rin­stva, a že­ne ko­je sa­da ima­ju pri­ma­nja, to pra­vo će ko­ri­sti­ti naj­du­že pet go­di­na. Oko 4.000 že­na vra­ti­lo se na ko­ri­šće­nje pen­zi­ja, ko­jih su se ra­ni­je od­re­kle ka­ko bi do­bi­ja­le sred­stva po osno­vu ma­te­rin­stva.
      – Po ob­ra­ču­nu za av­gust pra­vo na na­kna­de za že­ne ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce ostva­ri­le su 1.902 že­ne. Po ovom osno­vu za isti mje­sec is­pla­će­no je 1.017.522 eura – sa­op­šte­no je za „Dan” iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.
      Pred­stav­ni­ca maj­ki Želj­ka Sav­ko­vić na­vo­di da po­da­tak da je oko 20.000 že­na osta­lo bez ste­če­nog pra­va osta­vlja bez ko­men­ta­ra. Ona is­ti­če da je to još je­dan po­ka­za­telj ko­li­ko se dra­stič­no kr­še pra­va u dr­ža­vi, u ko­joj se če­sto tvr­di da je ona ute­me­lje­na na vla­da­vi­ni pra­va i jed­na­ko­sti.
      – Sa­da de­fi­ni­tiv­no oče­ku­jem da se 20.000 maj­ki pro­bu­di i da shva­te ko­li­ko su ob­ma­nu­te i iza­đu na pro­test 28. sep­tem­bra ko­ji or­ga­ni­zu­je­mo is­pred Skup­šti­ne u Pod­go­ri­ci. Vri­je­me je da usta­ne­mo i za­šti­ti­mo ono što nam pri­pa­da. Ovim su uki­nu­ta osnov­na sred­stva za ži­vot hi­lja­da­ma po­ro­di­ca, ni­je­su vi­še u pi­ta­nju sa­mo že­ne ne­go i dje­ca ko­ju tre­ba ško­lo­va­ti i hra­ni­ti, jer su mno­gi­ma mu­že­vi bez po­sla – iz­ja­vi­la je za „Dan” Sav­ko­vi­će­va.
      Pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da, ko­jim su do­ži­vot­ne na­kna­de uki­nu­te, maj­ke ko­je su ra­di ko­ri­šće­nja pra­va na na­dok­na­du pre­ki­nu­le rad­ni od­nos ima­ju pra­vo na mje­seč­nu na­kna­du u ne­to iz­no­su od 193 eura mje­seč­no uko­li­ko su tri mje­se­ca pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa ostva­ri­va­le mje­seč­nu za­ra­du do 200 eura. Pri­hod od 264 eura ima­ju že­ne či­ja je pla­ta pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa iz­no­si­la od 200 do 350 eura, a 336 eura pri­ma­ju že­ne ko­ji­ma je pla­ta pri­je da­va­nja ot­ka­za bi­la ve­ća od 350 eura. To pra­vo ne­će bi­ti vječ­no. Na­i­me, ko­ri­sni­ce sta­ro­sti od 55 do 61 go­di­ne pri­ma­će po­me­nu­tu na­dok­na­du do is­pu­nje­nja uslo­va za sti­ca­nje pra­va na pen­zi­ju. Ko­ri­sni­ce ko­je su do da­na stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na na­vr­ši­le 45 do 55 go­di­na ži­vo­ta ostva­ru­ju pra­vo na na­kna­du pet go­di­na, a one od 33 do 45 go­di­na ži­vo­ta pri­ma­će na­kna­du tri go­di­ne. Uko­li­ko se ne­ka od že­na u me­đu­vre­me­nu za­po­sli, pra­vo na na­dok­na­du joj se uki­da.
      Pra­vo na pri­ma­nje ne­ma­ju že­ne ko­je su ima­le ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, ali bez na­kna­de su osta­le i že­ne ko­je su ima­le stal­no za­po­sle­nje. Jed­na od njih je Pod­go­ri­čan­ka Dra­gi­ca Stri­ko­vić ko­ja sma­tra da se sve či­ni da bi što ma­nje že­na ostva­ri­lo pra­vo ko­je im pri­pa­da.
      – Is­po­sta­vlja se da mi ni­kog u ovoj dr­ža­vi ne in­te­re­su­je­mo. Ni­su nam da­li do­ži­vot­ne na­kna­de da ko­ri­sti­mo, sad ne da­ju ni pri­vre­me­ne. Sa­mo je cilj da bu­de što ma­nje že­na ko­je će do­bi­ja­ti na­dok­na­du, da bi dr­ža­va ušte­dje­la na maj­ka­ma – re­ka­la je za „Dan” Stri­ko­vi­će­va.
      Nje­na su­gra­đan­ka Dra­gi­ca Ko­na­tar sma­tra sram­nim što se u dr­ža­vi šte­di na ra­čun maj­ki i obič­nih gra­đa­na.
      – Obes­pra­vlje­ne smo, pre­va­re­ne i osta­vlje­ne na uli­ci bez iče­ga. Ne­ma­mo gdje da se za­po­sli­mo, a pri­ma­nja od dr­ža­ve ni­ka­kvih – ka­že ona.
      Zbog amand­ma­na De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) na vla­din Za­kon o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da u ve­zi sa na­kna­da­ma za maj­ke, bez ika­kvog pri­ma­nja osta­le su že­ne ko­je su zbog tog pra­va na­pu­sti­le rad­na mje­sta, a ko­je su ta­da ima­le rad­ni an­ga­žman na od­re­đe­no vri­je­me. DPS je amand­man pod­nio na dan usva­ja­nja za­ko­na, po­ja­šnja­va­ju­ći da će pra­vo na na­kna­du u pe­ri­o­du od tri do pet go­di­na ima­ti sa­mo maj­ke ko­je su bi­le stal­no za­po­sle­ne.
      M.S.

      Ža­li se na ne­prav­du

      Bje­lo­polj­ka Zo­ri­ca Ri­stić tra­ži po­moć od Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, zbog, ka­ko ka­že, ne­pra­ved­nog od­no­sa Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Bi­je­lo Po­lje ko­ji joj ni­je odo­brio pri­ma­nje no­ve na­dok­na­de.
      – Po za­ko­nu sam pre­da­la za­htjev za na­dok­na­du ko­ja me sle­du­je jer imam iz­me­đu 55 i 61 go­di­nu. U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad su ka­za­li da ne­mam pra­vo i da tre­ba da če­kam da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja upla­ti do­pri­no­se za pen­zij­ski staž za mje­se­ce kad sam do­bi­ja­la na­dok­na­du i da ću na­kon to­ga ima­ti pra­vo na pen­zi­ju – ka­za­la je Ri­sti­će­va.
      Sa dru­ge stra­ne, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ad­mir Mu­staj­ba­šić is­ti­če da u slu­ča­ju Ri­stić, ali i svim osta­lim ka­da su u pi­ta­nju na­kna­de za maj­ke sa tro­je dje­ce, iz­ri­či­to pri­mje­nju­ju za­kon.
      – Strikt­no se po­štu­je za­kon i ni­šta vi­še. Ne ra­di­mo ni­šta se­lek­tiv­no. U kon­kret­nom slu­ča­ju, što sam ob­ja­snio i go­spo­đi Ri­stić, ona će auto­mat­ski ste­ći pra­vo na pen­zi­ju, kad mi­ni­star­stvo upla­ti do­pri­no­se za vri­je­me pri­ma­nja na­kna­da. To će, oče­ku­je­mo svi, bi­ti vr­lo br­zo, ta­ko da je ni u kom slu­ča­ju ne sle­du­je dru­ga vr­sta pri­ma­nja – za­klju­čio je Mu­staj­ba­šić. M.N.



-
    • Hronika
      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

    • Hronika

      2017-09-25

      Lemajić

      POSLIJE SPEKTAKULARNOG HAPŠENJA VLADIMIRA LEMAJIĆA I DRAGA STOJKOVIĆA PREDMET ZAVRŠIO KOD OSNOVNOG TUŽIOCA U NIKŠIĆU

      Sumnjičili ih za ubistvo, a sad za krađu auta

      Stojković je 2014. godine uvezao „BMW”, italijanskih oznaka DP 141 YY, za kojeg je utvrđeno da je ukraden na teritoriji Italije, dok je Lemajić navodno prikrivao podatke da je to vozilo ukradeno i kome je dalje predato i za koje namjene


      Nik­ši­ća­ni Vla­di­mir Le­ma­jić i Tiv­ća­nin Dra­go Stoj­ko­vić, ko­ji su spek­ta­ku­lar­no uhap­še­ni zbog na­vod­ne po­ve­za­no­sti sa ubi­stvom Iva­na Ne­do­vi­ća i ra­nja­va­nja Mi­nje Ša­ko­vi­ća, ka­ko je to po­li­ci­ja pred­sta­vi­la, na kra­ju su osum­nji­če­ni za ner­pi­ja­vlji­va­nje kra­đe auto­mo­bi­la. Nji­hov pred­met pre­u­zeo je osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac u Nik­ši­ću i od­re­đen im je pri­tvor do 30 da­na. Po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo su tvr­di­li da su njih dvo­ji­ca osum­nji­če­ni za po­moć ubi­ca­ma, da bi se to­kom sa­slu­ša­nja do­šlo do sa­zna­nja da su oni pri­je tri go­di­ne na­ba­vi­li i tre­ćem li­cu pro­da­li auto ko­je je ne­dav­no ko­ri­šće­no u li­kvi­da­ci­ji Ne­do­vi­ća.
      Ka­ko se sum­nja, Stoj­ko­vić je uve­zao „BMW” ita­li­jan­skih ozna­ka DP 141 YY, za ko­jeg je utvr­đe­no da je ukra­den na te­ri­to­ri­ji Ita­li­je, a da je ko­ri­šćen u Pod­go­ri­ci pri­li­kom iz­vr­še­nja te­škog kri­vič­nog dje­la, dok je Le­ma­jić na­vod­no pri­kri­vao po­dat­ke da je pred­met kri­vič­nog dje­la kao i ko­me je vo­zi­lo da­lje pre­da­to i za ko­je na­mje­ne. Auto su uve­zli 2104. go­di­ne.
      Oni su na sa­slu­ša­nju pred tu­ži­o­cem ne­gi­ra­li kri­vi­cu. Bra­ni­lac osum­nji­če­nog Tiv­ća­ni­na, advo­kat Rat­ko Pan­to­vić, sa­op­štio je za „Dan” da je nje­gov bra­nje­nik ne­gi­rao kri­vi­cu. Stoj­ko­vić je, pre­ma ri­je­či­ma nje­go­vog bra­ni­o­ca, tu­ži­o­cu is­pri­čao da se go­di­na­ma ba­vi pro­da­jom vo­zi­la. Spor­ni auto­mo­bil iz ko­jeg je Ne­do­vić, na­vod­no, ubi­jen ku­pio je od Ita­li­ja­na. Na­kon iz­vr­še­ne pro­vje­re utvr­đe­no je da je auto re­gu­la­ran, ka­da ga je Tiv­ća­nin, ka­ko je ob­ja­snio tu­ži­o­cu Me­de­ni­ci, re­gu­lar­no do­ve­zao u Cr­nu Go­ru pre­ko gra­nič­nog pre­la­za Ran­če. Na­kon to­ga, vo­zi­lo je  27. no­vem­bra 2011. go­di­ne na ben­zin­skoj pum­pi u Nik­ši­ću pro­dao Nik­ši­ća­ni­nu či­je ime je re­kao tu­ži­o­cu.
      Pro­da­ji vo­zi­la svje­do­čio je i uhap­še­ni Le­ma­jić, ko­ji je bio pri­su­tan ka­da se do­go­va­ra­la pro­da­ja ko­la na ben­zin­skoj pum­pi.
      Ipak, tu­ži­la­štvu je spor­no što je, na­vod­no, tog da­na ka­da je Tiv­ća­nin do­ve­zao auto u Cr­nu Go­ru ita­li­jan­skim vla­sti­ma pri­ja­vlje­no da je to vo­zi­lo ukra­de­no. 
      Pod­go­ri­ča­nin Ivan Ne­do­vić ubi­jen je, a nje­gov pri­ja­telj Mi­lić Mi­nja Ša­ko­vić te­ško je ra­njen ka­da je na njih ne­po­zna­ti na­pa­dač is­pa­lio ra­fal iz auto­mat­ske pu­ške. Oni su sje­dje­li u ka­fi­ću „Auto Ze­ta”, u okvi­ru ga­ra­ža za teh­nič­ke pre­gle­de u Pod­go­ri­ci. Dok za Ša­ko­vi­ća po­li­ci­ja vje­ru­je da je bio me­ta na­pa­da jer je na­vod­ni član „ška­ljar­skog kla­na”, za Ne­do­vi­ća sma­tra­ju da je stra­dao vje­ro­vat­no jer se u tom mo­men­tu na­šao u dru­štvu ovog Za­go­ri­ča­ni­na. Sa nji­ma u dru­štvu je bio i Pod­go­ri­ča­nin Mar­ko Ša­ko­vić, ko­ji je ne­dav­no iza­šao iz spu­škog za­tvo­ra. On je pro­šao bez po­vre­da.M.V.R.

      „BMW” pro­na­đen u Gor­njim Mr­ka­ma

      Auto­mo­bil ko­ji je ko­ri­šćen u aten­ta­tu na Ne­do­vi­ća pro­dat je u Nik­ši­ću i na­kon to­ga mu se gu­bi trag. Ovaj auto­mo­bil, ka­ko se sum­nja, ni­je vo­žen sve do da­na ka­da je ma­ski­ra­ni ubi­ca iza­šao iz si­vog „BMW”, stra­nih re­gi­star­skih ozna­ka, sa mje­sta su­vo­za­ča, pri­šao ka­fi­ću „Auto Ze­ta” gdje su sje­dje­li Ša­ko­vi­ći i Ne­do­vić i kroz sta­klo is­pa­lio ra­fal.
      Utvr­đe­no je da su ubi­ce po­bje­gle ka Gor­njim Mr­ka­ma, gdje su in­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pro­na­šli za­pa­lje­no vozilo.



    • Regioni
      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

    • Regioni

      2017-09-25

      Učesnici skupa u Gornjem Zaostru

      RASTU TENZIJE OKO PODIZANJA SPOMENIKA PAVLU ĐURIŠIĆU U GORNJEM ZAOSTRU

      Četnički vojvoda uzdrmao Berane

      Ujedinjeni ravnogorski pokret je s punim pravom od Vlade Crne Gore zatražio da u što kraćem roku dozvoli da se u Beranama i Gornjem Zaostru podignu spomenici četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, kaže Goran Kiković Zna se ko se borio protiv fašizma, a ko je bio saradnik sa okupatorom. Zato ne mogu da podržim ideju da se u Beranama podigne spomenik četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću, rekao je Dragomir Đukić


      BE­RA­NE - Da se stra­sti u ve­zi sa ini­ci­ja­ti­vom za po­di­za­nje spo­me­ni­ka čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Be­ra­na­ma ne smi­ru­ju po­ka­za­la je i po­sled­nja sjed­ni­ca lo­kal­nog par­la­men­ta na ko­joj se, u okvi­ru do­no­še­nja od­lu­ka o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja, ras­pra­vlja­lo i o ovoj te­mi. To­kom za­si­je­da­nja, uz iz­o­sta­nak pred­stav­ni­ka DPS-a i pro­ti­vlje­nje po­je­di­nih od­bor­ni­ka De­mo­krat­skog fron­ta, usvo­je­ne su od­lu­ke o da­va­nju sta­tu­sa spo­men-obi­ljež­ja voj­vo­di Mi­lja­nu Vu­ko­vu Ve­šo­vi­ću, di­plo­ma­ti Ga­vru Vu­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Đo­ku Paj­ko­vi­ću, na­rod­nom he­ro­ju Vu­ka­di­nu Vu­ka­di­no­vi­ću, špan­skom bor­cu Vu­ka­ši­nu Ra­du­no­vi­ću, za­tim na­rod­nim he­ro­ji­ma i pa­lim bor­ci­ma NOR-a sa pod­ruč­ja se­la Do­lac, Be­ran­se­lo, Ve­li­đe, Za­o­stro i Cr­vlje­vi­ne, igu­ma­nu Moj­si­ju Ze­če­vi­ću, VI­II Cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bri­ga­de, IV pro­le­ter­ske cr­no­gor­ske na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke udar­ne bri­ga­de i na­rod­nom he­ro­ju Bran­ku De­le­ti­ću.
      Pred­sjed­nik SO Be­ra­ne Go­ran Ki­ko­vić sma­tra da u Be­ra­na­ma po­red po­me­nu­tih spo­men-obi­ljež­ja tre­ba po­dig­nu­ti i spo­me­nik Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ko­ji se, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, bo­rio pro­tiv fa­ši­zma.
      – Uje­di­nje­ni rav­no­gor­ski po­kret je s pu­nim pra­vom od Vla­de Cr­ne Go­re za­tra­žio da u što kra­ćem ro­ku do­zvo­li da se u Be­ra­na­ma i Gor­njem Za­o­stru po­dig­nu spo­me­ni­ci čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Pa­vle Đu­ri­šić se 1941. go­di­ne na­la­zio na če­lu ro­do­lju­bi­vih sna­ga ko­je su oslo­bo­di­le Be­ra­ne od ita­li­jan­skog oku­pa­to­ra i zbog to­ga za­slu­žu­je da mu se u gra­du na Li­mu ko­nač­no po­dig­ne traj­no obi­ljež­je, kao i osta­lim uče­sni­cim Dru­gog svjet­skog ra­ta ko­ji su pri­pa­da­li par­ti­zan­skom po­kre­tu. De­ce­ni­ja­ma Pa­vlu Đu­ri­ši­ću je ne­pra­ved­no pri­pi­si­van epi­tet iz­daj­ni­ka. Do­šlo je vri­je­me da to pri­zna­ju vla­sti u Cr­noj Go­ri – re­kao je u iz­ja­vi za „Dan” Ki­ko­vić.
      Slič­no mi­šlje­nje su iz­ni­je­li i iz Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, uz za­htjev da Vla­da Cr­ne Go­re iz­dvo­ji neo­p­hod­na sred­stva za tu na­mje­nu.
      – Mi, po­tom­ci stra­da­lih pri­pad­ni­ka Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni, zah­ti­je­va­mo od Vla­de pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, da shod­no de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma ko­ji va­že u svim ze­mlja­ma de­mo­kra­ti­je, gdje je svi­ma do­zvo­lje­no pra­vo na grob i spo­me­nik, da omo­gu­ći i fi­nan­si­ra po­di­za­nje spo­me­ni­ka voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, žr­tvi usta­škog te­ro­ra i ko­ma­ndan­tu Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka u be­ran­skom kra­ju 1941. go­di­ne. Iz­grad­njom spo­me­ni­ka u Be­ra­na­ma ot­klo­ni­la bi se ne­prav­da ko­ja je vi­še od se­dam­de­set go­di­na na­ne­se­na ovoj ne­spor­no zna­čaj­noj isto­rij­skoj lič­no­sti – na­gla­si­li su iz po­me­nu­tog od­bo­ra.
      Sa dru­ge stra­ne, od­bor­nik SNP-a Dra­go­mir Đu­kić sma­tra da se Pa­vle Đu­ri­šić ne mo­že do­vo­di­ti u istu ra­van sa na­rod­nim he­ro­ji­ma.
      – Zna se ko se bo­rio pro­tiv fa­ši­zma, a ko je bio sa­rad­nik sa oku­pa­to­rom. Za­to ne mo­gu da po­dr­žim ide­ju da se u Be­ra­na­ma po­dig­ne spo­me­nik čet­nič­kom voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću – ka­zao je za „Dan” Đu­kić.
      I iz be­ran­ske Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945, is­ti­ču da se ener­gič­no pro­ti­ve na­zna­če­noj ide­ji. Ka­za­li su da po­di­za­nje spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću kod istin­skih bor­ca par­ti­za­na i nji­ho­vih sled­be­ni­ka i na­sled­ni­ka ni­ka­da ne­će do­bi­ti po­dr­šku i da ona di­rekt­no uda­ra na tem­ljne vri­jed­ni­sti Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke bor­be ko­ja je vo­đe­na pro­tiv fa­ši­stič­kih sna­ga.
      – Li­je­po je što se sled­be­ni­ci Pa­vla Đu­ri­ši­ća po­zi­va­ju na de­mo­kra­ti­ju, brat­sko po­mi­re­nje i evrop­ske ine­gra­ci­je. Ali, za te te­ko­vi­ne ci­vi­li­za­ci­je, slo­bo­de i na­pret­ka čo­vje­čan­stva, ča­sno i do­sto­ja­stve­no, oda­no i ro­do­lju­bi­vo, ži­vo­te su ulo­ži­li sa­mo bor­ci par­ti­zan­skih je­di­ni­ca i nji­ho­vi sa­žr­tve­ni­ci, či­jom bo­ro­bom je stvo­re­na so­ci­ja­li­stič­ka me­đu­na­rod­no pri­zna­ta i po­što­va­na Ju­go­sla­vi­ja. U ime ši­ro­kog na­rod­nog fron­ta sta­li su na stra­nu svo­je ze­mlje, svog na­ro­da i od­bra­ne slo­bo­de, ko­ju su za­li­li svo­jom kr­vlju i pla­ti­li svo­jim ži­vo­ti­ma. Pa­vle Đu­ri­šić se za ta­ko ne­što ni­je bo­rio, za­to se ener­gič­no pro­ti­vi­mo iz­grad­nji spo­me­ni­ka – na­gla­si­li su iz Or­ga­ni­za­ci­je bo­ra­ca NOR-a 1941–1945. D.J.

      Ud­ba umi­je­ša­la pr­ste

      Od­bor­nik ko­a­li­ci­je Zdra­vo Be­ra­ne Ve­li­mir Ba­to Đu­ri­šić sma­tra da taj­ne slu­žbe ak­tu­el­nog re­ži­ma u Cr­noj Go­ri na­mjer­no lan­si­ra­ju pri­če o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go zna­čaj­ni­jih pi­ta­nja ko­ja za­o­ku­plja­ju obič­ne gra­đa­ne.
      – Pa­vle Đu­ri­šić ni­je ro­đen u Be­ra­na­ma, za­to ne­ma ni­ka­kve po­tre­be da mu se spo­me­nik po­di­že u na­šem gra­du. Ako ne­ko že­li da mu po­di­že spo­men-obi­ljež­je pri­rod­no je da to uči­ni u nje­go­vom rod­nom kra­ju. To svi do­bro zna­ju, ali je vi­še ne­go oči­gled­no da su ov­dje Ud­ba i dru­ge taj­ne slu­žbe umi­je­ša­le pr­ste i da na­mjer­no go­di­na­ma ini­ci­ra­ju pri­ču o po­di­za­nju spo­me­ni­ka Pa­vlu Đu­ri­ši­ću u Gor­njem Za­o­stru i Be­ra­na­ma, ka­ko bi skre­nu­li pa­žnju sa mno­go va­žni­jih pi­ta­nja, kao što su kri­mi­nal, si­ro­ma­štvo, eko­nom­sko pro­pa­da­nje i to­me slič­no – oci­je­nio je za „Dan” Đu­ri­šić.

      Okre­ni­mo se va­žni­jim pi­ta­nji­ma

      Iz Op­štin­skog od­bo­ra Po­kre­ta za pro­mje­ne Be­ra­ne sma­tra­ju da pa­žnju cje­lo­kup­ne jav­no­sti, i sa­mih gra­đa­na, umje­sto na po­di­za­nje bi­lo ko­jih spo­me­ni­ka, tre­ba usmje­ra­va­ti ka broj­nim eg­zi­sten­ci­jal­nim pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va cr­no­gor­sko dru­štvo.
      - Mi kao gra­đan­ska par­ti­ja smo okre­nu­ti ka bu­duć­no­sti, a ne ka bi­lo ka­kvim po­dje­la­ma, ko­je da­ti­ra­ju iz ne­kih mi­nu­lih vre­me­na. Ni­je na­še da su­di­mo da li ne­ko­me tre­ba po­di­za­ti spo­me­nik, ili ne, pa ni Pa­vlu Đu­ri­ši­ću. Na ta pi­ta­nja vri­je­me i sud isto­ri­je, pri­je ili ka­sni­je, sta­vlja­ju tač­ku. Na na­ma je da se okre­ne­mo mno­go va­žni­jim pi­ta­nji­ma, kao što su sve­u­kup­ni pro­spe­ri­tet, eko­nom­sko ja­ča­nje, pra­vil­no usmje­ra­va­nje mla­dih i su­zbi­ja­nje kri­mi­na­la i si­ro­ma­štva. Mi bi je­di­no zdu­šno po­dr­ža­li ide­ju da se po­dig­ne za­jed­nič­ki spo­me­nik svim žr­tva­ma vla­da­vi­ne DPS-a i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća – is­ta­kli su iz OO Po­kre­ta za pro­mje­ne.



    • Drustvo
      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić

    • Drustvo

      2017-09-25

      SLAVKO STOJANOVIĆ ODGOVORIO PZP-U KO U DRŽAVI IMA POLICIJSKO OBEZBJEĐENJE

      Čuvaju porodice Stanković i Katnić


      Upra­va po­li­ci­je obez­bje­đu­je čla­no­ve po­ro­di­ca vr­hov­nog i spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ivi­ce Stan­ko­vi­ća i Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, te čla­no­ve užih fa­mi­li­ja pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, Vla­de i Skup­šti­ne Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, Du­ška Mar­ko­vi­ća i Iva­na Bra­jo­vi­ća. To je Po­kre­tu za pro­mje­ne (PzP) sa­op­štio di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je (UP) Slav­ko Sto­ja­no­vić.
      – U do­pi­su ko­ji pot­pi­su­je di­rek­tor UP Slav­ko Sto­ja­no­vić, na­vo­di se da shod­no čla­nu 10, Vla­da mo­že na pred­log MUP-a da od­re­di za­šti­tu dru­gih lič­no­sti, pro­sto­ra i obje­ka­ta ako na to uka­zu­je bez­bjed­no­sna pro­cje­na, pa je ta­ko od­re­đe­no da Upra­va po­li­ci­je vr­ši obez­bje­đe­nje čla­na po­ro­di­ce VDT-a Ivi­ce Stan­ko­vi­ća, čla­na po­ro­di­ce GST-a Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća, kao i čla­na „šti­će­nog li­ca po od­lu­ci Vla­de Cr­ne Go­re, Mi­la Đu­ka­no­vi­ća“ – uka­zao je član Pred­sjed­ni­štva PzP-a Ni­ko­la Baj­če­tić. A.O.



    • Hronika
      Jedan potegao pištolj, drugi motku

      Jedan potegao pištolj, drugi motku

    • Hronika

      2017-09-25

      POTVRĐENA OPTUŽNICA PROTIV ELVISA AGOVIĆA I NINA JAŠAROVIĆA ZBOG POKUŠAJA UBISTVA

      Jedan potegao pištolj, drugi motku


      Van­ra­sprav­no vi­je­će Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju po­tvr­di­lo je op­tu­žni­cu pro­tiv El­vi­sa Ago­vi­ća i Ni­na Ja­ša­ro­vi­ća iz Be­ra­na zbog po­ku­ša­ja ubi­stva i ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. Pred­met je do­di­je­ljen su­di­ji tog su­da Vu­ko­mi­ru Bo­ško­vi­ću.
      Ago­vić je, ka­ko se na­vo­di u op­tu­žni­ci, 20. ma­ja ove go­di­ne, ne­što iza po­no­ći u na­se­lju Ja­si­ko­vac u op­šti­ni Be­ra­ne, s umi­šlja­jem po­ku­šao da ubi­je Ja­ša­ro­vi­ća. On je iz pi­što­lja ne­po­zna­tog fa­brič­kog bro­ja, „CZ” mo­del 57, ka­li­bar 7,62 mm TT, ko­ji je neo­vla­šće­no na­ba­vio i dr­žao, u prav­cu Ja­ša­ro­vi­ća is­pa­lio vi­še pro­jek­ti­la od ko­jih ga je je­dan po­go­dio u li­je­vu nad­lak­ti­cu i na­nio mu te­ške tje­le­sne po­vre­de.
      Okri­vlje­ni Ja­ša­ro­vić, je istog da­na, na istom mje­stu la­ko tje­le­sno po­vri­je­dio ošte­će­nog Ago­vi­ća,ta­ko što ga je dva­put uda­rio dr­ve­nom pa­li­com od sko­ro me­tar du­ži­ne u pred­je­lu tje­me­nog di­je­la gla­ve i na­nio mu dvi­je raz­de­ri­ne ko­je se kva­li­fi­ku­ju kao la­ka tje­le­sna po­vre­da.M.N.



    • Ekonomija
      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

    • Ekonomija

      2017-09-25

      Zgrada fabrike „Mladost”

      „MLADOST” IZ BIJELOG POLJA PRIMJER NEDOMAĆINSKOG UPRAVLJANJA, RADNICI KIVNI NA VLASNIKA

      Obećao tržni centar, pa založio fabriku za kredit

      Prilikom kupovine fabrike 2008. godine, novi vlasnik Panto Vučurović obećao je da će izgraditi moderni tržni centar i da će zaposliti mnogo radnika, međutim, objekat je stavio pod hipoteku da bi reprogramirao kredit


      Pra­vi pri­mjer ne­ma­ra pre­ma imo­vi­ni, ali i pri­mjer ,,na­ka­rad­ne pri­va­ti­za­ci­je i tran­zi­ci­je” za­si­gur­no je bje­lo­polj­ska In­du­strij­ska zo­na u Ne­da­ku­si­ma. Me­đu de­se­tak fa­bri­ka, či­je su ka­pi­je po­o­dav­no za­klju­ča­ne, u naj­go­rem sta­nju je ne­ka­da uspje­šna fa­bri­ka obu­će ,,Mla­dost”, ko­ja se zva­la i „Be­o­grad”. Po­red sa­me ma­gi­stra­le ko­ja vo­di pre­ma Pri­je­po­lju, na­pu­šten obje­kat ne­ka­da­šnjeg gi­gan­ta in­du­stri­je obu­će te­ško odo­li­je­va ko­ro­vu. Fa­bri­ku je 26. ju­na 2008. go­di­ne ku­pi­la her­ceg­nov­ska fir­ma „PKB“. Od ta­da obje­kat zja­pi pra­zan i sva­kim da­nom sve vi­še pro­pa­da.
      – Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra o pro­da­ji cje­lo­kup­ne imo­vi­ne te bje­lo­polj­ske fa­bri­ke obu­će, od stra­ne ste­čaj­nog uprav­ni­ka Če­da Go­spi­ća i vla­sni­ka fir­me „PKB Her­ceg No­vi Pan­ta Vu­ču­ro­vi­ća na­ja­vlje­no je da će se na tom pro­sto­ru iz­gra­di­ti mo­der­ni tr­žni cen­tar i da će bi­ti za­po­sle­no do­sta rad­ni­ka, od­no­sno da će tu bi­ti mje­sta i za ne­ka­da za­po­sle­ne u „Mla­do­sti” – ka­za­la je jed­na od rad­ni­ca Lji­lja­na To­mo­vić i pod­sje­ti­la da je pre­ko 300 za­po­sel­nih za­ra­đi­va­lo pla­te ra­de­ći i za ino­stran­stvo.
      Pri­li­kom za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra Go­spić je sa­op­štio da se na li­ci­ta­ci­ju za ku­po­vi­nu „Mla­do­sti“ osim fir­me iz Her­ceg No­vog pri­ja­vi­lo i pred­u­ze­će „Vo­li” iz Pod­go­ri­ce. „Vo­li” je po­nu­dio 1,521 mi­li­on, a PKB 1,532 mi­li­o­na. Go­spić je ta­da ka­zao da je za kup­ca iza­bra­no pred­u­ze­će iz Her­ceg No­vog jer je po­nu­di­lo ci­je­nu ve­ću za 11 hi­lja­da. Is­ta­kao je i da je po­stig­nu­ta do­bra ci­je­na, te da će pri­li­kom za­po­šlja­va­nja pred­nost ima­ti rad­ni­ci „Mla­do­sti”.
      Me­đu­tim, pom­pe­zno pro­pra­će­na pro­da­ja ko­ja je uli­va­la na­du da će fa­bri­ka po­če­ti da ra­di i sma­nji­ti sto­pu ne­za­po­sle­no­sti u Bi­je­lom Po­lju, ni­je se ob­i­sti­ni­la. Od ta­da je obje­kat iz­lo­žen pro­pa­da­nju i je­di­ni sta­na­ri iza ka­pi­je za­ra­sle u ko­rov su pa­co­vi, zmi­je i dru­ge ži­vo­ti­nje.
      Biv­ši di­rek­tor fa­bri­ke Mi­lo­rad Rman­dić, ina­če ak­tu­el­ni pot­pred­sjed­nik op­štin­skog So­ci­jal­nog sa­vje­ta, po­tvr­dio je da je obje­kat „na­pu­šten“ i iz­lo­žen pro­pa­da­nju.
      – Fa­bri­ka je na­sta­la od ne­ka­da­šnje In­du­stri­je obu­će „Be­o­grad“ jer je pod tim na­zi­vom po­slo­va­la do 1991. go­di­ne. Od ta­da je od­lu­kom cen­tral­nog Rad­nič­kog sa­vje­ta u Be­o­gra­du pro­mi­je­ni­la na­ziv u AD „Mla­dost“. Po­slo­va­la je uspje­šno do pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja 14. mar­ta 2007, ko­ji je okon­čan pro­da­jom go­di­nu ka­sni­je – ka­zao je Rman­dić, do­da­ju­ći da je ta­da bi­lo upo­sle­no vi­še od 360 rad­ni­ka.
      Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ku­pac iz Her­ceg No­vog je dao obje­kat pod hi­po­te­ku da bi re­pro­gra­mi­rao kre­dit.
      – Sve ma­ši­ne iz fa­bri­ke su pro­da­te, čak i in­sta­la­ci­je i ra­di­ja­to­ri. Sa­svim je evi­dent­no da je obje­kat u lo­šem sta­nju, a šta vla­snik pla­ni­ra sa njim, ne­po­zna­ni­ca je. Je­di­no je po­zna­to da Op­šti­na ne­ma in­ge­ren­ci­je nad tim. Pre­ma mom mi­šlje­nju, shod­no DUP-u taj pro­stor sva­ka­ko tre­ba pri­ve­sti na­mje­ni a ni­ka­ko do­zvo­li­ti da se po­sto­je­ći obje­kat još vi­še ru­i­ni­ra. To je si­tu­a­ci­ja ko­ja ni­ko­me ne od­go­va­ra – za­klju­čio je Rman­dić.
      M.N.

      Ve­ći­nom ra­di­le že­ne

      To­mo­vić je pod­sje­ti­la da su rad­ni­ce, s ob­zi­rom na to da je pre­te­žno bi­la žen­ska rad­na sna­ga, pot­pu­no pre­va­re­ne i iz­i­gra­ne.
      – Ni­šta ni­je­smo do­bi­li. Ne sa­mo da ne­ma­mo so­ci­jal­ni pro­gram, ne­go su nam i pen­zi­je uma­nje­ne jer nam ni­je upla­ći­van pun do­pri­nos. Sad kad po­ne­kad pro­đem po­red fa­bri­ke gdje sam pro­ve­la to­li­ke go­di­ne, a tru­dim se da to bu­de ri­jet­ko, sa sje­tom gle­dam i ne vje­ru­jem šta je ura­đe­no – is­ta­kla je To­mo­vić.



    • Vijest dana
      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

    • Vijest dana

      2017-09-25

      Jakup Đeljošević

      SUMNJIVI POSLOVNI ODNOSI OPTUŽENOG KOSOVSKOG NARKO-BOSA I JAKUPA ĐELJOŠEVIĆA IZ BARA

      Keljmendi garantovao za kredit funkcioneru DPS-a

      Imovinom u Ulcinju Naser Keljmendi barskoj firmi Rapeks, čiji je osnivač Jakup Đeljošević, garantovao za kredit od 695.901,34 eura Zbog neplaćanja kredita, odlukom javnog izvršitelja sredinom ove godine pokrenut je postupak prinudne naplate u vezi sa Keljmendijevim placom u Ulcinju


      Op­tu­že­ni ko­sov­ski nar­ko-bos Na­ser Kelj­men­di ga­ran­to­vao je svo­jom imo­vi­nom u Ul­ci­nju za kre­dit bar­skoj fir­mi Ra­peks, iza ko­je sto­ji funk­ci­o­ner DPS-a Ja­kup Đe­ljo­še­vić. To do­ka­zu­ju ka­ta­star­ski po­da­ci iz li­sta ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj, gdje se vi­di da je po­kre­nut po­stu­pak na­pla­te, ima­ju­ći u vi­du da je kre­dit iz­no­sio sko­ro 700.000 eura.
      U po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za po­me­nu­ti list ne­po­kret­no­sti, ko­ji se od­no­si na Kelj­men­di­je­vu imo­vi­nu u ul­cinj­skoj op­šti­ni, vi­di se da je po­stu­pak po­kre­nut.
      – Za­bi­lje­žba rje­še­nja o iz­vr­še­nju jav­ne iz­vr­ši­telj­ke Ane Ni­kić iz Ba­ra Ivm.br.760/17 od 13. ju­na ove go­di­ne, ra­di na­pla­te nov­ča­nog po­tra­ži­va­nja iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca OTK Fak­to­ring Mon­te­ne­gro Pod­go­ri­ca od iz­vr­šnog du­žni­ka Ra­peks iz Ba­ra na osno­vu vje­ro­do­sto­jne is­pra­ve – mje­ni­ce se­rij­ski br. aa 0792298 od 19. ja­nu­a­ra 2009. go­di­ne, i to na ime glav­nog du­ga iz­nos od 695.901,34 eura sa za­kon­skom za­te­znom ka­ma­tom po­čev od 21. no­vem­bra 2012. go­di­ne, pa do ko­nač­ne is­pla­te. Iz­nos od 206 eura na ime tro­ško­va na­gra­de za rad jav­nog iz­vr­ši­te­lja do da­na do­no­še­nja rje­še­nja o iz­vr­še­nju i iz­nos od 6.959,01 eura na ime na­gra­de jav­nom iz­vr­ši­te­lju za uspje­šno spro­vo­đe­nje iz­vr­še­nja – kon­sta­tu­je se u po­da­ci­ma o te­re­ti­ma i ogra­ni­če­nji­ma za list ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta DPS-a, Ja­kup Đe­ljo­še­vić se pri­vat­nim bi­zni­som ba­vi od 1992. go­di­ne ka­da je osno­vao fir­mu Ra­peks, ko­ja se ba­vi pro­iz­vod­njom alu­mi­ni­jum­ske i PVC bra­va­ri­je, i tr­go­vi­nom na ve­li­ko i ma­lo. Na­vo­di se da je od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Bar (u ra­ni­jem sa­zi­vu) i član op­štin­skog od­bo­ra DPS-a Bar, kao i pred­sjed­nik MO Sta­ri Bar.
      In­te­re­sant­no je i da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re da­va­la kre­di­te Na­se­ru Kelj­men­di­ju u vri­je­me dok je on bio pod is­tra­gom zbog šver­ca i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Po­da­ci ka­ta­stra po­ka­zu­ju da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re AD rje­še­njem 060-2074-07 od 1. av­gu­sta 2007. go­di­ne upi­sa­la hi­po­te­ku na stam­be­ni pro­stor ko­ji se vo­di kao vla­sni­štvo Na­se­ra Kelj­men­di­ja u Ul­ci­nju. U to vri­je­me, Kelj­men­di je bio pod is­tra­gom zbog sum­nji­vih po­slo­va sa dro­gom, a dao je i is­kaz tu­ži­o­cu u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, gdje je sa­slu­šan po­vo­dom sum­nji da je for­mi­rao kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju či­ja je glav­na dje­lat­nost tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma.
      Pre­ma op­tu­žni­ci ko­sov­skog Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, Na­ser Kelj­men­di je je­dan od naj­ve­ćih nar­ko-di­le­ra u re­gi­o­nu, a u pe­ri­o­du 2000–2012. go­di­ne za­ra­dio mi­li­o­ne eura, pre­ba­cu­ju­ći he­ro­in, ek­sta­zi, spid i dru­ge vr­ste opoj­nih dro­ga ko­ri­ste­ći ru­tu ko­ja po­ve­zu­je Av­ga­ni­stan, Tur­sku i ze­mlje Evrop­ske uni­je.
      Tži­o­ci, me­đu ko­ji­ma ima i ame­rič­kih eks­pe­ra­ta, na­vo­de u op­tu­žni­ci da je Kelj­men­di bio uspje­šan u kri­mi­nal­nim ope­ra­ci­ja­ma i da na­la­zi is­tra­ge po­ka­zu­ju da on i nje­go­vi si­no­vi po­sje­du­ju imo­vi­nu vri­jed­nu mi­li­o­ne eura u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Cr­noj Go­ri, Ko­so­vu i dru­gdje u re­gi­o­nu i ši­re.
      Ame­rič­ke vla­sti još 2012. go­di­ne sta­vi­le su Na­se­ra Kelj­men­di­ja na cr­nu li­stu, ozna­ča­va­ju­ći ga li­de­rom jed­ne od naj­ja­čih kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja na Bal­ka­nu. Ta od­lu­ka je obra­zlo­že­na ovla­šće­nji­ma ko­ja ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku da­je King­pin akt, od­no­sno prav­ni akt pre­ma ko­me SAD ima­ju pra­vo da sank­ci­o­ni­šu stra­ne kri­mi­nal­ce ko­ji ugro­ža­va­ju ame­rič­ke in­te­re­se.
      Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su ka­sni­je ob­ja­vi­le ame­rič­ke vla­sti, Kelj­men­di­je­va or­ga­ni­za­ci­ja umi­je­ša­na je u kri­jum­ča­re­nje dro­ge i ci­ga­re­ta i tr­go­vi­nu lju­di­ma, te pra­nje nov­ca.
      No­ve sank­ci­je Kelj­men­di­ju uve­de­ne su 2013. go­di­ne, o če­mu je „Dan” već pi­sao, ka­da su na cr­nu li­stu do­spje­le nje­go­ve fir­me i imo­vi­na u Cr­noj Go­ri i BiH, a na toj li­sti su do­da­ta i ime­na nje­go­ve dje­ce. M.V.

      U imo­vin­skom kar­to­nu bez po­da­ta­ka o kre­di­tu

      Ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da je bio jav­ni funk­ci­o­ner, Ja­kup Đe­ljo­še­vić je od 2007. do 2014. go­di­ne pre­dao šest imo­vin­skih kar­to­na. Pre­gle­dom sva­kog od tih iz­vje­šta­ja, me­đu­tim, ne na­la­zi se po­da­tak o sa­rad­nji Kelj­men­di­ja i fir­me Ra­peks, ni­ti ima in­for­ma­ci­je o kre­dit­nom za­du­že­nju od sko­ro 700.000 eura.

      Ne­gi­ra da mu je ga­ran­to­vao za kre­dit

      Ja­kup Đe­ljo­še­vić je u iz­ja­vi za „Dan” ne­gi­rao da mu je Kelj­men­di ga­ran­to­vao imo­vi­nom za kre­dit. On tvr­di da je kre­dit po­di­gao kod Cr­no­gor­ske ko­mer­ci­jal­ne ban­ke, te da je ga­ran­to­vao imo­vi­nom svo­je fir­me Ra­peks.
      Ka­da je u pi­ta­nju po­slov­na sa­rad­nja sa Kelj­men­di­jem, Đe­ljo­še­vić ka­že da je Kelj­men­di­ju pro­dao sta­no­ve u zgra­di u Ul­ci­nju, te da mu je on to ured­no pla­tio. D.S.



    • Hronika
      U zatvor zbog prevare

      U zatvor zbog prevare

    • Hronika

      2017-09-25

      EKSTRADICIONI PRITVOR NOŠI NADZIJU

      U zatvor zbog prevare


      Su­di­ja za is­tra­gu Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju Vu­ko­mir Bo­ško­vić od­re­dio je eks­tra­di­ci­o­ni pri­tvor No­ša Nad­zi­ju (40) iz Vi­to­mi­ri­ce kod Pe­ći sa stal­nim pre­bi­va­li­štem u Nje­mač­koj. Nje­ga po­tra­žu­je In­ter­pol iz Vis­ba­de­na u Nje­mač­koj zbog kri­vič­nog dje­la pre­va­ra. U ta­mo­šnjem su­du osu­đen je na dvi­je go­di­ne za­tvo­ra. Uhap­šen je 18. sep­tem­bra u ve­čer­njim sa­ti­ma na gra­nič­nom pre­la­zu Ku­la kod Ro­ža­ja pri po­ku­ša­ju da auto­mo­bi­lom „pe­žo 206” uđe u Cr­nu Go­ru.M.N.



    • Politika
      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

    • Politika

      2017-09-25

      Bečić

      ALEKSA BEČIĆ U INTERVJUU ZA „DAN” PORUČIO DA SA DPS-OM O RJEŠAVANJU KRIZE TREBA RAZGOVARATI PO PRINCIPU „UZMI ILI OSTAVI”

      Dušku i Milu ne vjerujemo na riječ

      Neka Duško Marković dobro porazmisli u šta uvodi Crnu Goru ako nastavi da se oglušuje o legitimne zahtjeve opozicije – kaže Aleksa Bečić


      De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra sma­tra da sa De­mo­krat­skom par­ti­jom so­ci­ja­li­sta o rje­ša­va­nju po­li­tič­ke kri­ze tre­ba raz­go­va­ra­ti po prin­ci­pu „uzmi ili osta­vi, i to ni­je ucje­na već se ti­me po­ka­zu­je da ne vje­ru­je­mo Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i Du­šku Mar­ko­vi­ću, jer su per­so­ni­fi­ka­ci­ja stran­ke ko­ja je po­ga­zi­la sve što je pot­pi­sa­la i što je sa opo­zi­ci­jom do­go­vo­ri­la”, na­veo je u in­ter­vjuu za „Dan” Alek­sa Be­čić, li­der De­mo­kra­ta. Po­ziv pre­mi­je­ra opo­zi­ci­ji da se vra­te u in­sti­tu­ci­je i raz­go­va­ra­ju o rje­ša­va­nju kri­ze, pa i o iz­bo­ri­ma, sma­tra ne­is­kre­nim, ali i do­ka­zom da DPS po­pu­šta. Vje­ru­jem da će re­la­tiv­no sko­ro vlast mo­ra­ti da uzme u raz­ma­tra­nje za­htje­ve opo­zi­ci­je.
      Pri­je par da­na raz­go­va­ra­li ste sa am­ba­sa­do­ri­ma dr­ža­va čla­ni­ca EU u Cr­noj Go­ri. Da li je na po­mo­lu ra­zr­je­še­nje po­li­tič­ke kri­ze?
      – Svi­ma je ja­sno da sa ovom vla­šću ne mo­že­mo da­lje. Da ne mo­že­mo na­pre­do­va­ti u pro­ce­su pri­dru­ži­va­nja EU i za­tvo­ri­ti po­gla­vlja 23, 24 i 27, dok je na če­lu DPS ko­ji je di­rekt­no pro­tiv sve­ga što se ovim po­gla­vlji­ma tra­ži od nas. De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta je oli­če­nje kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, ona je pro­tiv vla­da­vi­ne pra­va i u sre­di­štu je ma­fi­je ko­ja ne­mi­lo­srd­no eks­plo­a­ti­še na­ša pri­rod­na bo­gat­stva i uni­šta­va na­šu ži­vot­nu sre­di­nu. Zbog sve­ga ovo­ga i još pu­no to­ga, ova­ko du­bo­ka po­li­tič­ka kri­za je lo­gič­na po­sle­di­ca. Od­go­vor­nost za even­tu­al­no pro­du­blji­va­nje kri­ze ako iz­o­sta­ne nje­no ra­zr­je­še­nje je­ste na vla­da­ju­ćoj par­ti­ji. Ne vje­ru­jem da ona to se­bi u ovom tre­nut­ku, kad su u ve­li­kom pa­du ka­ko u oči­ma svo­jih gra­đa­na, ta­ko i u oči­ma me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, smi­je da do­zvo­li. Uvje­ri­li su se i oni do sa­da da De­mo­kra­te dr­že ri­ječ i da od njih ne­će­mo od­u­sta­ti. Lop­ti­ca je sve vri­je­me u nji­ho­vom dvo­ri­štu. I ovog pu­ta po­ziv: pr­vo pri­hva­ti­te za­htje­ve, i eto nas na eks­pert­skom ni­vou u rad­nim gru­pa­ma za pri­pre­mu pred­lo­ga iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva. Me­đu­tim, ključ­na stvar zbog ko­jih jed­ni ne že­le iz­bo­re a dru­gi se vra­ća­ju u par­la­ment je­ste strah od iz­bor­nog po­ra­za stra­na­ka na vla­sti, ko­ji ih če­ka na pr­vim na­red­nim iz­bo­ri­ma.
      Pre­mi­jer Mar­ko­vić po­zvao je opo­zi­ci­ju na pre­go­vo­re u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma. Či­ni li vam se da je ovo još je­dan u ni­zu de­kla­ra­tiv­nih po­zi­va?
      – I autor po­zi­va je svje­stan da je po­ziv ja­lov, ne­is­kren i pun tri­ko­va, svoj­stve­nih oni­ma ko­ji ih raz­vi­ja­ju go­to­vo 30 go­di­na. Ipak, i ta­kav ka­kav je pred­sta­vlja na­go­vje­štaj po­pu­šta­nja u od­no­su na onu tvr­du po­zi­ci­ju da ne­ma go­vo­ra o pri­je­vre­me­nim iz­bo­ri­ma. Da bu­dem pre­ci­zni­ji, ovo je na­go­vje­štaj po­ra­za DPS-a. Ne­ka Mar­ko­vić do­bro po­raz­mi­sli u šta uvo­di Cr­nu Go­ru ako na­sta­vi da se oglu­šu­je o le­gi­tim­ne za­htje­ve opo­zi­ci­je. Mi Đu­ka­no­vi­ću i Mar­ko­vi­ću i nji­ho­vi­ma eki­pa­ma ne vje­ru­je­mo, jer su to dvi­je per­so­ni­fi­ka­ci­je, uz još par njih, od ko­jih su ne­ki i osu­đe­ni­ci, one par­ti­je ko­ja je iz­i­gra­la sva­ko slo­vo pot­pi­sa i po­ga­zi­la sva­ku ri­ječ ko­ju je da­la opo­zi­ci­ji. Za­pra­vo, još se ni­je de­si­lo da DPS u pre­go­vo­ri­ma sa opo­zi­ci­o­nim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma is­po­štu­je do­go­vo­re­no. Za­to na­ša po­zi­ci­ja „uzmi ili osta­vi” ni­je ucje­na, već tre­zve­no raz­mi­šlja­nje čo­vje­ka ko­ji ima po­sla sa do­ka­za­nim pre­va­ran­tom, čo­vje­ka ko­jem ne pa­da na pa­met da uđe u zo­nu u ko­joj je DPS maj­stor svog za­na­ta.
      Svje­do­ci smo broj­nih na­pa­da na De­mo­kra­te od, ka­ko sa­mi ka­že­te, ne­for­mal­nih cen­ta­ra mo­ći. Da li se taj pri­ti­sak još osje­ća na te­re­nu?
      – Kad smo osno­va­ni oči­gled­no smo po­kva­ri­li pla­no­ve mno­gih ko­ji su mi­sli­li da ovu dr­ža­vu i nje­ne gra­đa­ne i da­lje dr­že kao ta­o­ce svo­jih iga­ra. Iga­ra u ko­ji­ma maj­sto­ri do­bro po­zna­tih pre­va­ra, ne­vje­što glu­me­ći na­rod­ne do­bro­tvo­re, uvi­jek po­bje­đu­ju, a gra­đa­ni uvi­jek gu­be. I čim se za­la­že­mo za is­pu­nje­nje Pro­gra­ma ko­ji že­li da eli­mi­ni­še ta­kvu ne­prav­du, mno­gi­ma smo ka­mi­čak u ci­pe­li. Bo­lje re­ći – ka­men. Za­to, od da­na osni­va­nja na nas su kre­nu­li bru­tal­ni na­pa­di – što jav­ni, što „is­pod ži­ta”, po ka­fa­na­ma, pro­dav­ni­ca­ma, kla­di­o­ni­ca­ma, tj. nji­ho­vim pri­rod­nim sta­ni­šti­ma. No, uza­lud su im i ma­fi­ja­ši u Her­ceg No­vom, i ma­fi­ja­ši u Moj­kov­cu, i pri­jet­nje lin­čo­va­njem i ba­ca­njem u kreč. Uza­lud su im i mon­stru­o­zna i ogav­na pi­sma. Šta­vi­še, kod gra­đa­na su iza­zva­li kon­tra­e­fe­kat ta­kvim ne­ljud­skim po­na­ša­njem. A ka­ko to zna­mo? Pa ta­ko što smo već ob­i­šli sva do­ma­ćin­stva u Cr­noj Go­ri po tri pu­ta. Što se ne za­u­sta­vlja­mo dok ne oslo­bo­di­mo ci­je­lu Cr­nu Go­ru, sva­ku op­šti­nu, sva­ki kvart i sva­ku ku­ću u njoj. Što vi­še ne­i­sti­na na naš ra­čun iz­go­vo­re, to se na­ma vi­še vra­ta otvo­ri od onih ko­ji nas do ta­da ni­su po­dr­ža­va­li. Na naš iskren raz­go­vor sa gra­đa­ni­ma i sr­dač­ne do­bro­do­šli­ce ko­je osje­ća­mo u sva­kom kra­ju na­še li­je­pe dr­ža­ve ne­ma­ju od­go­vor. A gra­đa­ni vi­de da se ne pla­ši­mo. Da­kle, na bom­be i pri­jet­nje, od­go­va­ra­mo osmi­je­hom, pr­ko­som i sr­cem. Osta­je im sa­mo da ni­je­mo po­sma­tra­ju ka­ko ih po­li­tič­ki no­ka­u­ti­ra­mo u svim op­šti­na­ma u ko­ji­ma se po­ja­vi­mo sa svo­jim po­bjed­nič­kim ti­mom.
      De­mo­kra­te su već pu­ne dvi­je go­di­ne naj­ak­tiv­ni­je na te­re­nu. Je­ste li sprem­ni za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re?
      – Pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri, ko­li­ko god bi­li va­žni, ni­su va­žni­ji od na­še ri­je­či da ne­će­mo si­mu­li­ra­ti de­mo­kra­ti­ju. Po­treb­no je pret­hod­no i da se is­pu­ne mno­ge pret­po­stav­ke u smi­slu uslo­va za odr­ža­va­nje iole fer i slo­bod­nih iz­bo­ra. A ne­moj­te da sum­nja­te da će De­mo­kra­te iza­ći kao po­bjed­ni­ci iz svih tr­ka u ko­je ula­ze pot­pu­no sprem­ne. Ni­smo na­vi­kli na po­ra­ze, za­to ako se stvo­re uslo­vi da bu­de­mo dio ta­kvog jed­nog pro­ce­sa, bu­di­te si­gur­ni da smo sprem­ni ne da uče­stvu­je­mo, već da po­bi­je­di­mo. Do­sta je gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re bi­lo uče­stvo­va­nja ra­di uče­šća i po­ra­za ra­di op­sta­ja­nja. Vri­je­me je za po­bje­de.
      Đu­ka­no­vić je De­mo­kra­te u ra­ni­jem pe­ri­o­du op­tu­ži­vao za sum­nji­ve iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja. Nad­le­žni or­ga­ni su za­vr­ši­li kon­tro­lu fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja va­še par­ti­je za pret­hod­nu go­di­nu. Do­bi­li ste pri­je ne­ki dan i iz­vje­štaj DRI. Šta ka­žu dr­žav­ni or­ga­ni?
      – Iz­vje­šta­ji nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na su po­tvr­di­li ono što je bi­lo ja­sno sva­kom do­bro­na­mjer­nom gra­đa­ni­nu Cr­ne Go­re – da ima­mo bes­pre­kor­no či­ste fi­nan­si­je i da po­slu­je­mo u skla­du sa svim po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Pr­vo je Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je iz­vr­ši­la de­talj­nu do­ku­men­ta­ci­o­nu, ali i te­ren­sku kon­tro­lu, ka­ko za iz­bo­re odr­ža­ne 16. ok­to­bra, ta­ko i za lo­kal­ne iz­bo­re u Her­ceg No­vom, i ni­je utvr­di­la ni­ti jed­nu ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Za­tim je Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja iz­vr­ši­la re­vi­zi­ju fi­nan­sij­skog po­slo­va­nja za pret­hod­nu go­di­nu na sto­po­stot­nom uzor­ku, što zna­či da je kon­tro­li­san ap­so­lut­no sva­ki ra­čun i sva­ki fi­nan­sij­ski tran­sfer. Pri­je ne­ki dan smo do­bi­li Iz­vje­štaj sa du­plim po­zi­tiv­nim mi­šlje­njem Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je u od­no­su na na­še po­slo­va­nje. Mi­slim da se ra­di o jed­nom od naj­po­zi­tiv­ni­jih Iz­vje­šta­ja DRI od nje­nog po­sto­ja­nja, što nas sva­ka­ko či­ni po­no­snim. Ono što je zna­čaj­no is­ta­ći je­ste da smo je­di­na po­li­tič­ka par­ti­ja, a i jed­no od ri­jet­kih prav­nih li­ca u Cr­noj Go­ri, ko­ja ne­ma bla­gaj­nu, ko­ja od osni­va­nja ni­je po­di­glo ni­ti je­dan cent go­to­vi­ne, već sve tran­ska­ci­je oba­vlja­mo is­klju­či­vo pre­ko ra­ču­na. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su mno­gi čel­ni­ci in­sti­tu­ci­ja ko­je su nas kon­tro­li­sa­le za­pra­vo do­sko­ra­šnji vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri DPS-a, pa im ta­ko ni­je ne­do­sta­ja­lo mo­ti­va da po­ku­ša­ju pro­na­ći i naj­ma­nju ne­za­ko­ni­tost u na­šem ra­du. Ja sam ra­ni­je po­zi­vao i sve dru­ge nad­le­žne or­ga­ne da slo­bod­no pro­vje­re Iz­vje­šta­je DRI i Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je i na­še sta­vo­ve ako ima­ju bi­lo ka­kvu di­le­mu. Na­ša do­ku­men­ta­ci­ja je do­stup­na ka­da god ne­ko za­tra­ži, jer mi ne­ma­mo raz­lo­ga da bi­lo šta kri­je­mo. Naj­ve­ćim bo­gat­stvom na­še par­ti­je sma­tram upra­vo to što po­sli­je tri go­di­ne po­sto­ja­nja, De­mo­kra­te ne za­vi­se od bi­lo kog for­mal­nog ili ne­for­mal­nog cen­tra mo­ći i što smo jed­ni od ri­jet­kih ko­ji ne zna­ju šta su „cr­ne vre­će” u cr­no­gor­skoj po­li­ti­ci. Za­to je ovo­li­ka ner­vo­za u re­do­vi­ma DPS-a i ova­kva bru­tal­nost u na­pa­di­ma na nas, jer na­kon tri go­di­ne na­šeg ske­ni­ra­nja svoj­stve­nog nji­ho­vim mon­stru­o­znim slu­žba­ma, ne mo­gu nam na­ći ni­jed­nu stvar ko­ja bi ugro­zi­la naš put. Mo­gu sa­mo da fa­bri­ku­ju, pod­me­ću, iz­mi­šlja­ju u sti­lu „Mi­nut, dva”, svoj­stve­no po­sled­njim tr­za­ji­ma dik­ta­tor­skih re­ži­ma. Mi će­mo na­sta­vi­ti od­go­vor­no, tran­spa­rent­no, hra­bro i od­luč­no, jer se je­di­no isti­nom, zna­njem i pre­da­nim te­ren­skim ra­dom mo­že na­sta­vi­ti niz po­bje­da nad or­ga­ni­zo­va­nom kri­mina­lnom gru­pom.V.RA­DE­NOV­IĆ

      Za­kon o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra udar na dr­ža­vu
      Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta iza­zvao je oštre kri­ti­ke po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, ne­vla­di­nog sek­to­ra, stru­ke, ali i jed­nog bro­ja pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Da li oče­ku­je­te nje­go­vo usva­ja­nje?
      – Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta je­ste di­rek­tan atak na Evrop­sku po­ve­lju o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, Ustav Cr­ne Go­re i krov­ne za­ko­ne ko­ji­ma se ure­đu­ju nad­le­žno­sti lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va i pro­ces de­cen­tra­li­za­ci­je, jed­nom ri­ječ­ju udar na dr­ža­vu. S tim u ve­zi, upu­tio sam u pe­tak otvo­re­no pi­smo še­fu De­le­ga­ci­je EU, am­ba­sa­do­ru Aivo Ora­vu, ka­ko bih ga upo­znao sa dra­ma­tič­nim po­sle­di­ca­ma even­tu­al­nog usva­ja­nja pred­lo­že­nog za­ko­na. Ovim pred­lo­gom za­ko­na se obe­smi­šlja­va po­sto­ja­nje lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, a u pot­pu­no­sti de­gra­di­ra funk­ci­ja lo­kal­nih par­la­me­na­ta i pred­sjed­ni­ka op­šti­na. Oni se svo­de na ni­vo mje­snih za­jed­ni­ca, a su­štin­ski pred­sjed­nik svih op­šti­na po­sta­je mi­ni­star Ra­du­lo­vić, li­ce ko­je ni­ka­da ni­ko od gra­đa­na ni­je bi­rao ni­ti na jed­nim iz­bo­ri­ma, osim svo­je­vre­me­no Mi­o­mir Mu­go­ša za pr­vog sa­rad­ni­ka i part­ne­ra u slu­ča­ju „Ba­zar”, i pro­šle go­di­ne Glav­ni od­bor DPS-a za mi­ni­stra u Vla­di Du­ška Mar­ko­vi­ća. Naj­pla­stič­ni­je re­če­no, uko­li­ko se usvo­je pred­lo­že­na rje­še­nja, gra­đa­nin ko­ji že­li sju­tra da na­pra­vi ku­ći­cu ili iz­gra­di po­moć­ni obje­kat mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i da tra­ži ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Ta­ko­đe, ap­surd­no je da Pro­gram pri­vre­me­nih obje­ka­ta do­no­si mi­ni­star­stvo. Ta­ko, ako sju­tra gra­đa­nin že­li da po­sta­vi pri­vre­me­ni obje­kat za pro­da­ju ku­ku­ru­za, sla­do­le­da ili ne­čeg tre­ćeg, mo­ra da ide u Pod­go­ri­cu i tra­ži ur­ba­ni­stič­ke uslo­ve od mi­ni­stra Ra­du­lo­vi­ća. Da­ti to­li­ku moć jed­nom čo­vje­ku da kro­ji sud­bi­nu svih gra­đa­na Cr­ne Go­re ve­o­ma je opa­sno, pa i da se ra­di o oso­bi sa ne­spor­nom bi­o­gra­fi­jom i le­gi­ti­mi­te­tom do­bi­je­nim od gra­đa­na, a ne o čo­vje­ku ko­jem je naj­ve­ća pre­po­ru­ka sa­rad­nja sa Mi­o­mi­rom Mu­go­šom. DPS ovim pred­lo­gom za­ko­na, na­kon gu­bit­ka Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, de­fi­ni­tiv­no po­ka­zu­je strah od na­stu­pa­ju­ćih lo­kal­nih iz­bo­ra, za­ključ­no sa oni­ma u Pod­go­ri­ci, gdje su i sa­mi svje­sni da će pre­tr­pje­ti ubje­dljiv po­raz. Po­zi­vam po­sla­ni­ke sa Pri­mor­ja, po­seb­no pred­stav­ni­ke ma­njin­skih par­ti­ja ko­ji­ma su pu­na usta pri­če svih ovih go­di­na o de­cen­tra­li­za­ci­ji, da uko­li­ko se do utor­ka ne po­vu­če iz pro­ce­du­re po­me­nu­ti Pred­log za­ko­na, ne pri­su­stvu­ju sjed­ni­ci i ti­me one­mo­gu­će nje­go­vo do­no­še­nje. Ko omo­gu­ći u uto­rak usva­ja­nje ovog Pred­lo­ga za­ko­na za­bio je nož u le­đa Cr­noj Go­ri i svim nje­nim gra­đa­ni­ma. Da sam pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, uko­li­ko bi se ipak usvo­jio na­ve­de­ni Pred­log za­ko­na, ne bih sta­vio pot­pis na taj do­ku­ment, jer on di­rekt­no pod­ri­va prav­ni po­re­dak Cr­ne Go­re.



    • Drustvo
      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

    • Drustvo

      2017-09-25

      Protesti majki nijesu urodili plodom

      PRIMANJA UBUDUĆE SAMO ZA 1.902 ŽENE

      Bez naknada ostalo 20 hiljada majki

      Ispostavlja se da mi nikog u ovoj državi ne interesujemo. Nisu nam dali doživotne naknade da koristimo, sad ne daju ni privremene – upozorava Podgoričanka Dragica Striković


      Od 22.000 maj­ki ko­je su 18 mje­se­ci pri­ma­le na­dok­na­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce, to pra­vo pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da od 19. apri­la sa­da ko­ri­ste sve­ga 1.902 že­ne. Da­kle, bez pri­ma­nja je osta­lo oko 20.000 maj­ki. Nji­ma je uki­nu­to do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo na pri­ma­nje po osno­vu ma­te­rin­stva, a že­ne ko­je sa­da ima­ju pri­ma­nja, to pra­vo će ko­ri­sti­ti naj­du­že pet go­di­na. Oko 4.000 že­na vra­ti­lo se na ko­ri­šće­nje pen­zi­ja, ko­jih su se ra­ni­je od­re­kle ka­ko bi do­bi­ja­le sred­stva po osno­vu ma­te­rin­stva.
      – Po ob­ra­ču­nu za av­gust pra­vo na na­kna­de za že­ne ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce ostva­ri­le su 1.902 že­ne. Po ovom osno­vu za isti mje­sec is­pla­će­no je 1.017.522 eura – sa­op­šte­no je za „Dan” iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja.
      Pred­stav­ni­ca maj­ki Želj­ka Sav­ko­vić na­vo­di da po­da­tak da je oko 20.000 že­na osta­lo bez ste­če­nog pra­va osta­vlja bez ko­men­ta­ra. Ona is­ti­če da je to još je­dan po­ka­za­telj ko­li­ko se dra­stič­no kr­še pra­va u dr­ža­vi, u ko­joj se če­sto tvr­di da je ona ute­me­lje­na na vla­da­vi­ni pra­va i jed­na­ko­sti.
      – Sa­da de­fi­ni­tiv­no oče­ku­jem da se 20.000 maj­ki pro­bu­di i da shva­te ko­li­ko su ob­ma­nu­te i iza­đu na pro­test 28. sep­tem­bra ko­ji or­ga­ni­zu­je­mo is­pred Skup­šti­ne u Pod­go­ri­ci. Vri­je­me je da usta­ne­mo i za­šti­ti­mo ono što nam pri­pa­da. Ovim su uki­nu­ta osnov­na sred­stva za ži­vot hi­lja­da­ma po­ro­di­ca, ni­je­su vi­še u pi­ta­nju sa­mo že­ne ne­go i dje­ca ko­ju tre­ba ško­lo­va­ti i hra­ni­ti, jer su mno­gi­ma mu­že­vi bez po­sla – iz­ja­vi­la je za „Dan” Sav­ko­vi­će­va.
      Pre­ma Za­ko­nu o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da, ko­jim su do­ži­vot­ne na­kna­de uki­nu­te, maj­ke ko­je su ra­di ko­ri­šće­nja pra­va na na­dok­na­du pre­ki­nu­le rad­ni od­nos ima­ju pra­vo na mje­seč­nu na­kna­du u ne­to iz­no­su od 193 eura mje­seč­no uko­li­ko su tri mje­se­ca pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa ostva­ri­va­le mje­seč­nu za­ra­du do 200 eura. Pri­hod od 264 eura ima­ju že­ne či­ja je pla­ta pri­je pre­stan­ka rad­nog od­no­sa iz­no­si­la od 200 do 350 eura, a 336 eura pri­ma­ju že­ne ko­ji­ma je pla­ta pri­je da­va­nja ot­ka­za bi­la ve­ća od 350 eura. To pra­vo ne­će bi­ti vječ­no. Na­i­me, ko­ri­sni­ce sta­ro­sti od 55 do 61 go­di­ne pri­ma­će po­me­nu­tu na­dok­na­du do is­pu­nje­nja uslo­va za sti­ca­nje pra­va na pen­zi­ju. Ko­ri­sni­ce ko­je su do da­na stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na na­vr­ši­le 45 do 55 go­di­na ži­vo­ta ostva­ru­ju pra­vo na na­kna­du pet go­di­na, a one od 33 do 45 go­di­na ži­vo­ta pri­ma­će na­kna­du tri go­di­ne. Uko­li­ko se ne­ka od že­na u me­đu­vre­me­nu za­po­sli, pra­vo na na­dok­na­du joj se uki­da.
      Pra­vo na pri­ma­nje ne­ma­ju že­ne ko­je su ima­le ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me, ali bez na­kna­de su osta­le i že­ne ko­je su ima­le stal­no za­po­sle­nje. Jed­na od njih je Pod­go­ri­čan­ka Dra­gi­ca Stri­ko­vić ko­ja sma­tra da se sve či­ni da bi što ma­nje že­na ostva­ri­lo pra­vo ko­je im pri­pa­da.
      – Is­po­sta­vlja se da mi ni­kog u ovoj dr­ža­vi ne in­te­re­su­je­mo. Ni­su nam da­li do­ži­vot­ne na­kna­de da ko­ri­sti­mo, sad ne da­ju ni pri­vre­me­ne. Sa­mo je cilj da bu­de što ma­nje že­na ko­je će do­bi­ja­ti na­dok­na­du, da bi dr­ža­va ušte­dje­la na maj­ka­ma – re­ka­la je za „Dan” Stri­ko­vi­će­va.
      Nje­na su­gra­đan­ka Dra­gi­ca Ko­na­tar sma­tra sram­nim što se u dr­ža­vi šte­di na ra­čun maj­ki i obič­nih gra­đa­na.
      – Obes­pra­vlje­ne smo, pre­va­re­ne i osta­vlje­ne na uli­ci bez iče­ga. Ne­ma­mo gdje da se za­po­sli­mo, a pri­ma­nja od dr­ža­ve ni­ka­kvih – ka­že ona.
      Zbog amand­ma­na De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) na vla­din Za­kon o iz­vr­še­nju od­lu­ke Ustav­nog su­da u ve­zi sa na­kna­da­ma za maj­ke, bez ika­kvog pri­ma­nja osta­le su že­ne ko­je su zbog tog pra­va na­pu­sti­le rad­na mje­sta, a ko­je su ta­da ima­le rad­ni an­ga­žman na od­re­đe­no vri­je­me. DPS je amand­man pod­nio na dan usva­ja­nja za­ko­na, po­ja­šnja­va­ju­ći da će pra­vo na na­kna­du u pe­ri­o­du od tri do pet go­di­na ima­ti sa­mo maj­ke ko­je su bi­le stal­no za­po­sle­ne.
      M.S.

      Ža­li se na ne­prav­du

      Bje­lo­polj­ka Zo­ri­ca Ri­stić tra­ži po­moć od Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, zbog, ka­ko ka­že, ne­pra­ved­nog od­no­sa Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Bi­je­lo Po­lje ko­ji joj ni­je odo­brio pri­ma­nje no­ve na­dok­na­de.
      – Po za­ko­nu sam pre­da­la za­htjev za na­dok­na­du ko­ja me sle­du­je jer imam iz­me­đu 55 i 61 go­di­nu. U Cen­tru za so­ci­jal­ni rad su ka­za­li da ne­mam pra­vo i da tre­ba da če­kam da Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja upla­ti do­pri­no­se za pen­zij­ski staž za mje­se­ce kad sam do­bi­ja­la na­dok­na­du i da ću na­kon to­ga ima­ti pra­vo na pen­zi­ju – ka­za­la je Ri­sti­će­va.
      Sa dru­ge stra­ne, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad Ad­mir Mu­staj­ba­šić is­ti­če da u slu­ča­ju Ri­stić, ali i svim osta­lim ka­da su u pi­ta­nju na­kna­de za maj­ke sa tro­je dje­ce, iz­ri­či­to pri­mje­nju­ju za­kon.
      – Strikt­no se po­štu­je za­kon i ni­šta vi­še. Ne ra­di­mo ni­šta se­lek­tiv­no. U kon­kret­nom slu­ča­ju, što sam ob­ja­snio i go­spo­đi Ri­stić, ona će auto­mat­ski ste­ći pra­vo na pen­zi­ju, kad mi­ni­star­stvo upla­ti do­pri­no­se za vri­je­me pri­ma­nja na­kna­da. To će, oče­ku­je­mo svi, bi­ti vr­lo br­zo, ta­ko da je ni u kom slu­ča­ju ne sle­du­je dru­ga vr­sta pri­ma­nja – za­klju­čio je Mu­staj­ba­šić. M.N.



    • Ekonomija
      Ukinuli plaćanje za rad u drugoj smjeni

      Ukinuli plaćanje za rad u drugoj smjeni

    • Ekonomija

      2017-09-25

      Plate manje za 4 odsto

      U CRNOGORSKOM ELEKTROPRENOSNOM SISTEMU USVOJEN KOLEKTIVNI UGOVOR NA ŠTETU RADNIKA

      Ukinuli plaćanje za rad u drugoj smjeni

      Radnici su za rad u drugoj smjeni mogli da zarade oko 10 odsto zarade. Iz CGES-a su naveli da je povećanje zarade po osnovu rada u drugoj smjeni ukinuto jer ga ne predviđa ni Zakon o radu, ni granski kolektivni ugovor iz oblasti energetike Kolektivnim ugovorom radnicima su umanjene zarade za četiri procenta, dok su dnevnice smanjene za četvrtinu, odnosno za skoro 25 odsto


      No­vim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom u Cr­no­gor­skom elek­tro­pre­no­snom si­ste­mu (CGES) rad­ni­ci­ma su sma­nje­ne za­ra­de za če­ti­ri od­sto, a dnev­ni­ce za sko­ro 25 pro­ce­na­ta, dok je pla­ća­nje za rad u dru­goj smje­ni uki­nu­to, po­tvr­đe­no je za „Dan” iz ener­get­ske kom­pa­ni­je. Ko­lek­tiv­ni ugo­vor je pot­pi­san 26. ma­ja, a stu­pio je na sna­gu 2. ju­na. Ugo­vor su pot­pi­sa­li iz­vr­šni di­rek­tor Ivan Bu­la­to­vić i pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta kom­pa­ni­je Ili­ja Bo­lje­vić.
      No­vim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom je ci­je­na ra­da sma­nje­na sa 115 na 113 eura, iz­nos dnev­ni­ca sa 34,5 na 26 eura, dok je dru­ga smje­na u ko­joj su uklop­ni­ča­ri zna­li da za­ra­de oko 10 od­sto pla­te uki­nu­ta.
      – Ci­je­na ra­da u pro­cen­tu­al­nom iz­no­su sma­nje­na je za dva od­sto, dok je osnov­na za­ra­da sma­nje­na če­ti­ri pro­cen­ta na­kon po­čet­ka pri­mje­ne no­vog ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra. Na­po­mi­nje­mo da je pro­sječ­na za­ra­da pro­mjen­lji­va ka­te­go­ri­ja ko­ja za­vi­si od ve­li­kog bro­ja fak­to­ra (broj ostva­re­nih sa­ti, broj pre­ko­vre­me­nih sa­ti, od­mo­ri, pra­zni­ci i slič­no) – ka­za­li su iz CGES-a.
      Po­ja­sni­li su da je no­vim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom uki­nu­to po­ve­ća­nje za­ra­de po osno­vu ra­da u dru­goj smje­ni na ni­vou kom­pa­ni­je, jer, ka­ko su na­ve­li, ta­kvo uve­ća­nje ne pred­vi­đa ni Za­kon o ra­du, ni gran­ski ko­lek­tiv­ni ugo­vor iz obla­sti ener­ge­ti­ke.
      – CGES je od­go­vor­na kom­pa­ni­ja, ka­ko pre­ma za­po­sle­ni­ma, ta­ko i pre­ma dru­štve­noj za­jed­ni­ci u ko­joj po­slu­je – za­klju­či­li su iz CGES-a.
      U tom pred­u­ze­ću je mje­sec na­kon usva­ja­nja ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra za­mi­je­njen pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra kom­pa­ni­je. Umje­sto du­go­go­di­šnjeg pred­sjed­ni­ka bor­da Dra­ga­na La­ke­ti­ća po­sta­vlje­na je Ve­sna Bra­ca­no­vić, ka­dar SD-a. Pro­mje­na ne­ma ve­ze sa ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom, već sa ko­a­li­ci­o­nim do­go­vo­rom vla­sti.
      CGES je pred­u­ze­će u ve­ćin­skom dr­žav­nom vla­sni­štvu ko­je je pro­šlu go­di­nu za­vr­ši­lo sa 2,43 mi­li­o­na do­bi­ti. Taj iz­nos do­bi­ti ma­nji je za mi­li­on i po u od­no­su na do­bit iz 2015. go­di­ne.
      U ovoj go­di­ni je do­bit uve­ća­na. Za šest mje­se­ci do­bit je iz­no­si­la 1,7 mi­li­o­na, što je vi­še ne­go u istom pe­ri­o­du 2016. go­di­ne ka­da je do­bit iz­no­si­la 784 hi­lja­de eura.
      Dr­žav­na kom­pa­ni­ja ko­ja za­jed­no sa Ter­nom gra­di pod­mor­ski kabl od Ita­li­je do Cr­ne Go­re, tj. za­du­že­na je za dio pro­jek­ta u Cr­noj Go­ri, ima ne­ras­po­re­đe­nu do­bit od čak 25,7 mi­li­o­na.
      „Da­nu” su se zbog usva­ja­nja ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra po­ža­li­li rad­ni­ci iz raz­lo­ga što kom­pa­ni­ja po­zi­tiv­no po­slu­je, a nji­ma sma­nju­ju za­ra­de, dnev­ni­ce i uki­da­ju dru­gu smje­nu.
      CGES još ni­je re­gu­li­sa­la me­đu­sob­na potraživanja sa Elek­tro­pri­vre­dom na­sta­le zbog an­ga­žo­va­nja re­ze­r­vi stru­je za po­tre­be Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma. U pi­ta­nju je iz­nos od oko 10 mi­li­o­na eura ko­ji tre­ba da se pre­bi­je pre­ko bu­dže­ta. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na stru­ja je neo­vla­šće­no pre­u­zi­ma­na iz evrop­ske in­ter­ko­nek­ci­je da bi se KAP snab­di­je­vao stru­jom. Evrop­ski zva­nič­ni­ci su ta­kve rad­nje na­zva­li haj­du­či­jom, dok u Cr­noj Go­ri ni­ko ni­je ni od­go­va­rao zbog kra­đe stru­je za po­tre­be KAP-a.D.M.

      Na­kon pot­pi­si­va­nja, Bo­lje­vi­ću ob­no­vljen man­dat

      Pri­je de­se­tak da­na, pred­sjed­ni­ku sin­di­ka­ta Bo­lje­vi­ću po dru­gi put je ob­no­vljen man­dat, što zna­či da mu tre­nut­no te­če tre­ći man­dat. Rad­ni­ci ko­ji su se obra­ti­li „Da­nu” i že­lje­li da osta­nu ano­nim­ni ka­za­li su da je Bo­lje­vić na­gra­đen tre­ćim man­da­tom za ko­lek­tiv­ni ugo­vor ko­jim su rad­ni­ci­ma uma­nje­na pra­va, od­no­sno sma­nje­na pri­ma­nja. Oni su na­ve­li da Bo­lje­vić pri­ma pla­tu od pre­ko hi­lja­du eura.
      Iz CGES-a nam ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nje ko­li­ka je Bo­lje­vi­ću pla­ta.
      – Pred­sjed­ni­ku Sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je CGES-a Ili­ji Bo­lje­vi­ću ob­no­vljen je man­dat u ovom mje­se­cu, pa sa njim tek pred­sto­ji pot­pi­si­va­nje spo­ra­zu­ma o vi­si­ni za­ra­de – na­ve­li su iz CGES-a.