Online:


    • Drustvo
      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

    • Drustvo

      2017-10-23

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE U IZJAVI ZA „DAN” DAJE RJEŠENJE ZA FILERMOSU

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Mitropolit objašnjava da bi u hramu koji bi bio sagrađen na Cetinju bile pohranjene Ruka Svetog Jovana Krstitelja, Čestica Časnog Krsta i ikona Bogorodice Filerimske i da bi u hram mogli da dolaze i rimokatolici jer su to svehrišćanske svetinje


      Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je iz­ja­vio je za „Dan” da pri­pre­ma za­htjev ko­ji će upu­ti­ti Vla­di Cr­ne Go­re i pred­lo­ži­ti da za­jed­no na Ce­ti­nju sa­gra­de za­vjet­ni hram Sve­te Tro­ji­ce, za ko­ji je još 1910. go­di­ne kralj Ni­ko­la po­sta­vio ka­men te­me­ljac, a u ko­ji bi se pohranile tri hri­šćan­ske sve­ti­nje – Če­sti­ca Ča­snog Kr­sta, na ko­me je ras­pet Go­spod Isus Hrist, Ru­ka Sve­tog Jo­va­na Pre­te­če i iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­lerimske. Mi­tro­po­lit je is­ta­kao da je bo­lje 1,8 mi­li­o­na eura ulo­ži­ti u iz­grad­nju hra­ma, ne­go u opre­ma­nje ce­tinj­ske pe­ći­ne u ko­ju vlast pla­ni­ra da smje­sti iko­nu Bo­go­ro­di­ce. Taj pro­stor je, ka­ko ka­že, ne­be­zbje­dan i iz­lo­žen po­pla­va­ma pa je ne­lo­gič­no jed­nu od naj­ve­ćih sve­ti­nja smje­sti­ti u ta­kvu pe­ći­nu.
      – Pro­je­kat ima­mo, evo ima i nov­ca, što za­fa­li na­ba­vi­će­mo, da­će Bog, sa­mo nam tre­ba do­bra vo­lja – ka­zao je mi­tro­po­lit za „Dan”.
      On je na­gla­sio ka­ko se na­da da će ra­zum po­bi­je­di­ti i da već pri­pre­ma za­htjev Vla­di za grad­nju za­vjet­ne cr­kve kra­lja Ni­ko­le. Ta­ko­đe, na­da se i da će za Vas­krs na­red­ne go­di­ne grad­nja bi­ti ozva­ni­če­na.
      – Hram bi se gra­dio iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, na pro­sto­ru ko­ji tre­nut­no zja­pi pra­zan. Ova sve­ti­nja bi bi­la svo­je­vr­sna kru­na Ce­ti­nja... Vje­ru­jem da bi ra­do­vi bi­li za­vr­še­ni za go­di­nu i to bi bi­lo ne­što naj­zna­čaj­ni­je za Ce­ti­nje. Tu bi­smo smje­sti­li sve tri sve­ti­nje, ko­je su sve­hri­šćan­ske i tu bi mo­gli da do­la­ze i iz Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i tek će on­da Evro­pa sa­zna­ti za Ce­ti­nje, a po­tom će i dr­ža­va ima­ti eko­nom­sku ko­rist o ko­joj go­vo­re. Ja sam i 1993. tra­žio da se sa­gra­di hram, i bi­li su obe­ća­li, ali se to ni­je de­si­lo. Na­dam se da će sa­da ra­zum pre­vla­da­ti – na­da se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je na­veo da je ira­ci­o­nal­no mi­sli­ti da će ci­je­la Evro­pa da do­đe u pe­ći­nu na Ce­ti­nje da vi­di iko­nu, a to ne ra­de ni sa­da ka­da se ona na­la­zi u mu­ze­ju.
      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ob­ja­šnja­va da je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­imske neo­dvo­ji­va od dru­ge dvi­je sve­ti­nje – Ru­ke Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­ce Ča­snog Kr­sta, te da su uvi­jek do­sad obi­la­ze­ći svi­jet bi­le u cr­kvi i u bo­go­slu­žbe­noj funk­ci­ji.
      – Cr­no­gor­ske vla­sti su 1978. go­di­ne mi­tro­po­li­tu Da­ni­lu vra­ti­le Ru­ku Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­cu Ča­snog Kr­sta, a ka­ko pi­še u ak­tu vjer­ske ko­mi­si­je, iko­na je pri­vre­me­no da­ta ce­tinj­skim mu­ze­ji­ma. Tra­žio sam njen po­vra­ćaj i u jed­nom tre­nut­ku nam je obe­ća­no da će je vra­ti­ti i da­to nam je 200.000 ma­ra­ka da na­pra­vi­mo ka­pe­lu pri Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru. Mi smo to ura­di­li, ali od 1997. go­di­ne stva­ri su se pro­mi­je­ni­le. Do­šlo je do dru­ga­či­jeg od­no­sa vla­sti pre­ma Mi­tro­po­li­ji i mi­tro­po­li­tu i po­sli­je vi­še ni­je­su htje­li da raz­go­va­ra­ju o vra­ća­nju iko­ne za­ko­ni­tom dr­ža­o­cu sve­ti­nje. Mi smo za­ko­ni­ti dr­ža­o­ci sve­ti­nje što je po­tvr­dio i pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, či­ji je otac pre­dao Mi­tro­po­li­ji ove tri sve­ti­nje – ob­ja­šnja­va mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je is­ta­kao da Mi­tro­po­li­ja ču­va ka­men te­me­ljac cr­kve Sve­te Tro­ji­ce ko­ji je 1910. go­di­ne po­sta­vljen iz­me­đu Vla­di­nog do­ma i Bi­ljar­de, u čast kru­ni­sa­nja kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Na tom ka­me­nu na kom je tre­ba­lo da bu­de po­dig­nu­ta cr­kva pi­še: „U vri­je­me kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća po­di­že ovaj hram car Ni­ko­laj Dru­gi, av­gust 1910. go­di­ne”. Zna­či – to je za­vjet­ni hram kra­lja Ni­ko­le i za­du­žbi­na ca­ra Ni­ko­la­ja. Ka­ko hram ni­je ta­da sa­gra­đen, ma­lo ko zna da iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra ima po­lja­na, na ko­joj je od­lu­če­no da se gra­di hram jer je do­lje ma­li pro­stor. Pa­tri­jarh Ga­vri­lo je bio pri­pre­mio ka­men za grad­nju iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ali je on na­kon ra­ta uzet za iz­grad­nju „Obo­da”. Sa­da je isto­rij­ska pri­li­ka da se hram ko­nač­no sa­gra­di, jer bo­lje je u nje­ga ulo­ži­ti no­vac ne­go ba­ci­ti sko­ro dva mi­li­o­na eura – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
      On is­ti­če da je Cr­na Go­ra da­nas ne­za­vi­sna, ali ako ho­će­mo da bu­de istin­ski ta­kva on­da ona mo­že bi­ti sa­mo na­sta­vak Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re. Am­fi­lo­hi­je pod­sje­ća da su pro­šle go­di­ne kod nje­ga do­la­zi­li pred­stav­ni­ci Mal­te­škog re­da ko­ji su vje­ko­vi­ma ču­va­li tri sve­ti­nje i da su odu­še­vlje­ni ide­jom da se sa­gra­di hram za njih.
      – Hram bi po­pu­nio po­sto­je­ći pro­stor, bio bi kru­na gra­du, i u nje­mu bi bi­le tri sve­ti­nje. To bi ujed­no bio znak sje­ća­nja na kra­lja Ni­ko­lu i za­što da ne i na ca­ra Ni­ko­la­ja ko­ji je bio ve­li­ki do­bro­tvor Cr­noj Go­ri – ka­zao je mi­tro­po­lit.
      Iz Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje od­go­vo­ri­li su „Da­nu” da ra­de na sre­đi­va­nju pe­ći­ne u ko­joj će smje­sti­ti iko­nu Fi­ler­mo­su.
      – Pr­va fa­za re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta ko­ji spro­vo­di Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje od­no­si se na iz­grad­nju pod­zem­nog objek­ta u funk­ci­ji iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra, pod­zem­ne sprat­no­sti P-1-2 i ukup­ne bru­to po­vr­ši­ne 635 me­ta­ra kva­drat­nih, sa pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma, kao i ure­đe­nje te­re­na i iz­grad­nju kom­plet­ne pod­zem­ne in­fra­struk­tu­re. Pr­va fa­za pred­sta­vlja naj­o­bim­ni­je ra­do­ve na pri­vo­đe­nju objek­ta na­mje­ni. Dru­ga fa­za od­no­si se na iz­grad­nju al­ter­na­tiv­nog ula­za u obje­kat, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ko­mu­ni­ka­cij­sko po­ve­zi­va­nje, lift i ste­pe­ni­šte, sa pri­rod­nim otvo­rom u do­njem di­je­lu pe­ći­ne. Ukup­na vri­jed­nost in­ve­sti­ci­je je 1,8 mi­li­o­na eura – ka­zao je za „Dan” sa­vjet­nik gra­do­na­čel­ni­ka Ivan Mi­ja­no­vić.
      On ka­že da su pro­jek­tom iz­grad­nje iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra unu­tar ce­tinj­ske pe­ći­ne pre­po­zna­li do­dat­ne mo­guć­no­sti va­lo­ri­za­ci­je tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la cr­no­gor­ske pre­sto­ni­ce.
      M.SE­KU­LO­VIĆ

      Za iko­nu će se bo­ri­ti i sud­skim pu­tem

      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ti­če da će se Mi­tro­po­li­ja i sud­skim pu­tem bo­ri­ti za po­vra­ćaj iko­ne, a uko­li­ko bu­de po­treb­no obra­ti­će se i su­du u Stra­zbu­ru.
      – Ta sve­ti­nja tre­ba da se vra­ti ta­mo gdje je vje­ko­vi­ma pri­pa­da­la, a to je cr­kva. Mi pri­pre­ma­mo sud­ski za­htjev, po­ku­ša­va­mo pr­vo raz­go­vo­ri­ma sa ce­tinj­skim vla­sti­ma da pre­va­zi­đe­mo pro­blem, ali uko­li­ko oni ne pri­hva­te, po­kre­nu­će­mo sud­ski po­stu­pak na če­mu naš Prav­ni sa­vjet ra­di. Ka­da se po­kre­ne sud­ski spor ne­će mo­ći ni­šta ni da se ra­di. Va­ti­kan i Mal­te­ški red su ži­vo za­in­te­re­so­va­ni za sud­bi­nu sve­ti­nja i oni su bi­li za­pa­nje­ni gdje su vla­sti smje­sti­le iko­nu, taj bo­go­slu­žbe­ni pred­met, i ka­ko sa­da pla­ni­ra­ju da on bu­de u pe­ći­ni –do­dao je mi­tro­po­lit.
      Mi­tro­po­lit pod­sje­ća da su u So­vjet­skom Sa­ve­zu ta­ko­đe od­u­zi­ma­ne iko­ne, ali su vra­će­ne cr­kvi.
      – Ne vi­dim lo­gi­ku da se 1,8 mi­li­o­na ula­že u opre­ma­nje pe­ći­ne u vri­je­me ka­da mi na Ce­ti­nju otva­ra­mo na­rod­nu ku­hi­nju pr­vi put po­sli­je 1916. go­di­ne od austrij­ske oku­pa­ci­je – za­klju­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.

      Sve­ti­nje raz­dvo­je­ne u Cr­noj Go­ri

      Ču­do­tvor­nu iko­nu Maj­ke Bo­ži­je Fi­ler­mo­se, po bla­go­slo­vu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ura­dio je po­lo­vi­nom pr­vog vi­je­ka Sve­ti Apo­stol i Evan­đe­li­sta Lu­ka. Iko­na je kroz vje­ko­ve bi­la po­hra­nje­na u An­ti­o­hi­ji, Je­ru­sa­li­mu, Kon­stan­ti­no­po­lju, na Ki­pru, Ro­do­su, u Ita­li­ji, na Mal­ti, Pe­tro­gra­du, Ta­li­nu, Ko­pen­ha­ge­nu, Ber­li­nu, Be­o­gra­du oda­kle je za­jed­no sa Ru­kom Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja i Če­sti­com Ča­snog Kr­sta to­kom Dru­gog svjets­kog ra­ta pre­ne­se­na u Ostrog. Po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta i po­bje­de ko­mu­ni­sta, ko­ji su i po­sli­je za­vr­šet­ka ra­ta na­sta­vi­li sa go­nje­njem cr­kve, tri ve­li­ke sve­ti­nje su i da­lje taj­no ču­va­ne u Ostro­gu i ni­je­su iz­no­še­ne na svje­tlost da­na.
      U po­li­cij­skoj ra­ci­ji 18. sep­tem­bra 1952. go­di­ne ko­jom pri­li­kom je uhap­šen i na­sto­ja­telj ostro­škog ma­na­sti­ra ar­hi­man­drit Le­on­ti­je Mi­tro­vić, pro­na­đe­ne su i od cr­kve bru­tal­no ote­te tri ve­li­ke sve­ti­nje kao i mno­go­broj­ne dru­ge re­li­kvi­je za­jed­no sa di­je­lom bla­ga kra­lja Pe­tra II Ka­ra­đor­đe­vi­ća. Pre­ne­se­ne su u Pod­go­ri­cu i de­po­no­va­ne u se­fo­ve MUP-a Cr­ne Go­re. Na­kon iz­vje­snog vre­me­na sve­ti­nje su pre­da­te Vjer­skoj ko­mi­si­ji SR Cr­ne Go­re.
      U ja­nu­a­ru 1978. go­di­ne de­sna ru­ka Sve­to­ga Jo­va­na i dio Ča­snog Kr­sta vra­će­ni su Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, od­no­sno ri­zni­ci Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, a ču­do­tvor­na iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se pre­da­ta je na ču­va­nje Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne gdje se i da­nas na­la­zi. To je pr­vi put na­kon vi­še vje­ko­va da su sve­ti­nje raz­dvo­je­ne, a taj ne­slav­ni čin de­sio se u Cr­noj Go­ri. Od mo­men­ta od­u­zi­ma­nja sve­ti­nja Cr­kvi 1952. go­di­ne, pa do da­nas sa iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se, za­sad ne­po­zna­ta li­ca, ukra­la su dva vri­jed­na dra­ga ka­me­na – ru­bin ma­njih di­men­zi­ja u ore­o­lu Bo­go­ro­di­ce i sa­fir ve­li­kih di­men­zi­ja u cen­tru Bo­go­ro­di­či­ne ogr­li­ce.
      Mi­tro­po­li­ja go­di­na­ma tra­ži da joj se vra­ti iko­na ko­ja joj pri­pa­da, ali to još ni­je ura­đe­no, već je jed­na od naj­ve­ćih sve­ti­nja hri­šćan­stva iz­lo­že­na u ta­ko­zva­noj Pla­voj ka­pe­li u Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne Go­re.



    • Hronika
      Spriječen atentat na Beranca

      Spriječen atentat na Beranca

    • Hronika

      2017-10-23

      Forenzičari uzimaju tragove sa lica mjesta (Foto: Portal Vijesti)

      POLICIJA DEAKTIVIRALA EKSPLOZIVNU NAPRAVU POSTAVLJENU ISPOD VOZILA KENANA SUJKOVIĆA

      Spriječen atentat na Beranca

      Automobil su noć ranije koristila bezbjednosno interesantna lica Kenan Sujković i David Kasumović


      Po­li­ci­ja je ju­če oko 17.30 de­ak­ti­vi­ra­la eks­plo­ziv­nu na­pra­vu ko­ja je bi­la po­sta­vlje­na is­pod auto­mo­bi­la Be­ran­ca Ke­na­na Suj­ko­vi­ća. Eks­plo­ziv­na na­pra­va je bi­la po­sta­vlje­na is­pod sje­di­šta vo­za­ča, a ak­ti­vi­ra se na da­ljin­ski upra­vljač, pa po­li­ci­ja vje­ru­je da je na Suj­ko­vi­ća pri­pre­man aten­tat. Eks­plo­ziv su de­ak­ti­vi­ra­li pri­pad­ni­ci Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce, a pret­hod­no je be­ran­ska po­li­ci­ja blo­ki­ra­la Uli­cu Mi­lja­na Vu­ko­va. Oni su do­bi­li do­ja­vu da je is­pod jed­nog par­ki­ra­nog auto­mo­bi­la po­sta­vlje­na eks­plo­zivna na­pra­va. Auto­mo­bil „pe­žo” je bio par­ki­ran is­pred ku­će bra­će Alek­san­dra i Mi­lu­ti­na Mar­se­ni­ća, a pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, po­li­ci­ja je iz­u­ze­la i snim­ke sa ka­me­ra ko­je su za­bi­lje­ži­le mo­me­nat ka­da je eks­plo­ziv po­sta­vljen.
      Ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da su auto­mo­bil noć ra­ni­je ko­ri­sti­la bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca Ke­nan Suj­ko­vić i Da­vid Ka­su­mo­vić.
      In­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pri­ve­li su na raz­go­vor vi­še oso­ba, ali do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je sa­op­šte­no da je ne­ko od njih za­dr­žan.
      In­te­re­sant­no je da su u okvi­ru ak­ci­je ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di već ne­ko­li­ko ne­dje­lja pre­tre­sa­ni i objek­ti ko­je ko­ri­sti Ka­su­mo­vić.
      U toj ak­ci­ji pri­ve­de­no je 20 oso­ba, a iz­vr­še­ni su pre­tre­si na 16 lo­ka­ci­ja u Be­ra­na­ma i Ro­ža­ja­ma. Osim Ka­su­mo­vi­ća, pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce su pre­tre­sa­li i ku­će Su­va­da Bat­ka Mu­si­ća i Sa­ba­hu­di­na i Sa­du­di­na Sat­ka Be­ći­ra­gi­ća.
      Po­li­ci­ja je u Be­ra­na­ma pre­tre­sla i ku­će Dra­ška Vu­ko­vi­ća,  Iva­na Bi­le­ti­ća i Mar­ka Ze­ki­ća.  
      M.D.

      Vje­šta­če bom­bu

      Eks­plo­ziv­na na­pra­va ko­ja je pro­na­đe­na is­pod Suj­ko­vi­će­vog auto­mo­bi­la upu­će­na je na vje­šta­če­nje u da­ni­lov­grad­ski Fo­ren­zič­ki cen­tar. Kri­mi­na­li­stič­ki teh­ni­ča­ri su iz­u­ze­li vi­še tra­go­va sa auto­mo­bi­la i uz snim­ke si­gur­no­snih ka­me­ra to će bi­ti ključ­ni do­ka­zi pro­tiv po­či­ni­o­ca. 



    • Vijest dana
      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

    • Vijest dana

      2017-10-23

      Dragan Marović

      OSUĐENI U BUDVANSKOJ AFERI ŠIRI BIZNIS IZ SPUŽA

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Bivši potpredsjednik opštine Budva Dragan Marović traži odobrenje da u budvanskom naselju Dubovica gradi kompleks apartmana


      Ne­ka­da­šnji bu­dvan­ski zva­nič­nik i funk­ci­o­ner DPS-a Dra­gan Ma­ro­vić pod­nio je, iako se na­la­zi na od­slu­že­nju za­tvor­ske ka­zne u spu­škom za­tvo­ru, za­htjev za iz­da­va­nje ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Dra­gan Ma­ro­vić, brat osu­đe­nog še­fa or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe iz Bu­dve i biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, za­htjev je for­mal­no pod­nio pre­ko fir­me El­mos, či­ji je osni­vač.
      Ma­ro­vić pri­vat­ni bi­znis iz spu­škog za­tvo­ra ši­ri na atrak­tiv­noj lo­ka­ci­ji u bli­zni zgra­de So­li­dar­no­sti u Bu­dvi, ko­ju po­kri­va DUP Du­bo­vi­ca. On je od bu­dvan­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za ur­ba­ni­zam i odr­ži­vi raz­voj tra­žio da mu iz­da­ ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Na toj lo­ka­ci­ji, ka­ko se mo­že vi­dje­ti u ka­ta­stru, fir­ma El­mos je već na­pra­vi­la jed­nu zgra­du i pro­da­la sta­no­ve.
      Ma­ro­vi­ćev part­ner u El­mo­su je Dra­gan Ži­nić, osu­đen u afe­ri Za­va­la. Pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, u El­mo­su su i Ve­ra Ri­stić, Na­đa Raj­ko­vić, Sne­ža­na Mi­ku­lić, Go­ran Or­lić, Lju­bo­mir Mar­ti­no­vić i Bo­žo Va­vić.
      Sta­no­vi u zgra­di ko­ju je sa­gra­dio El­mos u Bu­dvi, i gdje pla­ni­ra­ju iz­grad­nju no­vog objek­ta, za­lo­že­ni su za kre­di­te kod vi­še po­slov­nih ba­na­ka.
      Pr­vo je Dra­gan Ma­ro­vić osu­đen u afe­ri Za­va­la, a on­da je rje­še­njem Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci usvo­jen spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce za­klju­čen iz­me­đu Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva i Ma­ro­vi­ća zbog pro­du­že­nog kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem po­ma­ga­nja iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. On bi, pri sa­da­šnjem sta­nju, tre­ba­lo da iz za­tvo­ra u Spu­žu iza­đe po­čet­kom na­red­ne go­di­ne.
      Ra­ni­je je Dra­gan Ma­ro­vić zva­nič­no za­tra­žio od­la­ga­nje od­la­ska na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, ali taj za­htjev ni­je pri­hva­ćen, pa je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oti­šao u Spuž. On mo­ra da od­le­ži ukup­no 13 mje­se­ci zbog uče­šća u bu­dvan­skim ko­rup­ci­o­na­škim afe­ra­ma, gdje je op­štin­skoj ka­si pri­či­nje­na mi­li­on­ska šte­ta. Nje­gov brat Sve­to­zar Ma­ro­vić, na­vod­no zbog bo­le­sti, iz­bje­ga­va od­la­zak na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, tre­nut­no se na­la­zi u Sr­bi­ji za­sad i uspi­je­va da iz­i­gra iz­vr­še­nje kri­vič­ne sank­ci­je.
      Biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve Raj­ko Ku­lja­ča, ne­ka­da­šnji di­rek­tor AMD Bu­dva Igor Trn­ski i Mar­ko Vu­jo­vić, kum Sve­to­za­ro­vog si­na Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, do­bi­li su sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka u pred­me­tu „Pri­je­vor”.
      Svi oni su sa­op­šti­li da je sum­nji­ve po­slo­ve or­ga­ni­zo­vao Sve­to­zar Ma­ro­vić, a da je u nji­ho­vom spro­vo­đe­nju uče­stvo­vao i nje­gov sin. Pre­ma nji­ho­vim na­vo­di­ma, iza či­ta­vog po­sla oko spor­ne pro­da­je ze­mlji­šta na br­du Pri­je­vor sta­jao je Mi­loš Ma­ro­vić, a sve je od­ra­đe­no pre­ko nje­go­vog ku­ma Mar­ka Vu­jo­vi­ća. Trn­ski je is­pri­čao tu­ži­o­cu da ga je Mi­loš Ma­ro­vić pod­stre­ka­vao da od op­šti­ne ku­pi plac u in­du­strij­skoj zo­ni Ja­za ka­ko bi nje­go­va kom­pa­ni­ja na toj lo­ka­ci­ji, iz­me­đu osta­log, mo­gla da gra­di sa­lon na­mje­šta­ja, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta.
      Osim Ma­ro­vi­ća, za mal­ver­za­ci­je pri­li­kom pro­da­je ze­mlji­šta iz­nad Ja­za od­go­va­ra­li su i biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva La­zar Ra­đe­no­vić, ko­ji je ta­ko­đe sklo­pio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i na­la­zi se na iz­dr­ža­va­nju za­tvor­ske ka­zne, vla­snik bu­dvan­ske fir­me Me­ga­pro­met Mi­o­drag Mi­tro­vić, biv­ša di­rek­tor­ka bu­dvan­skog ka­ta­stra Mir­ja­na Ma­ro­vić, biv­ši di­rek­tor Za­vo­da za iz­grad­nju Bu­dva Ste­vi­ca Dra­go­vić i pro­cje­ni­te­lji Mar­ko Ra­du­no­vić, Mil­ka La­za­re­vić i Lju­bi­ša Ba­će­vić.
      M.V.

      Pri­ja­vi­li mi­li­on­sku imo­vi­nu

      Pre­ma po­da­ci­ma iz Po­re­ske upra­ve, imo­vi­na bu­dvan­ske fir­me El­mos iz­no­si 1.770.661 eura. To se mo­že vi­dje­ti u fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju za 2016. go­di­nu. Pri­ja­vljen je i gu­bi­tak od 367.000 eura, kao i od­lo­že­ne po­re­ske oba­ve­ze, ma­da na za­ne­mar­lji­vom ni­vou. Fir­ma je pri­ja­vi­la osnov­ni ka­pi­tal od 83.000 eura.



    • Drustvo
      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

    • Drustvo

      2017-10-23

      Zgrada Pašića u Budvi

      BEOGRAĐANIN KOJEG TERETI SRPSKO TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL ULAŽE U NEKRETNINE NA ŽABLJAKU I U BUDVI

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Draško Pašić je kupio nepokretnu imovinu u Budvi i na Žabljaku. On je na Žabljaku bez građevinske dozvole sagradio jednospratnu kuću od oko 170 kvadrata, pokazuju katastarski podaci


      Be­o­gra­đa­nin Dra­ško Pa­šić, ko­ji je u Sr­bi­ji op­tu­žen za zlo­u­po­tre­be dr­žav­nog nov­ca i da je na­vod­no član kri­mi­nal­ne gru­pe, ula­že no­vac u ne­kret­ni­ne u Cr­noj Go­ri, po­ka­zu­je do­ku­men­ta­ci­ja u ko­ju je „Dan” imao uvid.
      Pa­šić je ku­pio ne­po­kret­nu imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. On je na Ža­blja­ku bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le sa­gra­dio jed­no­sprat­nu ku­ću od oko 170 kva­dra­ta. To se mo­že vi­dje­ti u li­stu ne­po­kret­no­sti 1673, KO Ža­bljak, gdje je evi­den­ti­ran te­ret „ne­ma do­zvo­lu”.
      Grad­nja bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le je kri­vič­no dje­lo, za ko­je je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom Cr­ne Go­re pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ta­vo­re­nja u oda­ja­ma Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, kra­jem ju­la pro­šle go­di­ne usvo­jen je Za­kon o le­ga­li­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Za taj pro­pis gla­sa­la je ve­ći­na – 41 po­sla­nik vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) i part­ne­ra. Ti­me je omo­gu­će­no da se objek­ti bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le le­ga­li­zu­ju, a vla­sni­ci ti­me iz­bjeg­nu kri­vič­no go­nje­nje.
      Srp­sko tu­ži­la­štvo za orga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne do­sta­vi­lo je su­du op­tu­žni­cu pro­tiv Pa­ši­ća i još šest oso­ba, zbog sum­nji u mal­ver­za­ci­je sa dr­žav­nim nov­cem na­mi­je­nje­nim Sr­bi­ma na Ko­so­vu.
      Po­red Pa­ši­ća, ne­ka­da­šnjeg di­rek­to­ra ve­li­ke gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je „Kom­grap”, u tom pred­me­tu op­tu­žen je i Ne­boj­ša Čo­vić, sa­da­šnji pred­sjed­nik re­gi­o­nal­ne ko­šar­ka­ške ABA li­ge, ko­ji je svo­je­vre­me­no po­kri­vao po­zi­ci­ju še­fa Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i pot­po­red­sjed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je.
      U op­tu­žni­ci su i An­đel­ka Ra­den­ko­vić, biv­ša se­kre­tar­ka cen­tra, Bran­ka Kri­vo­ka­pić, biv­ši su­di­ja Tr­go­vin­skog su­da, Dra­gan Ka­la­ba, biv­ši na­čel­nik Ko­sov­sko-mi­tro­vič­kog okru­ga, Bo­jan Ra­do­va­no­vić, vla­snik fir­me „Ma­sters”, i Idriz Ši­jak, vla­snik fir­me „Da­ki”.
      Op­tu­žni­ca se od­no­si na ne­za­ko­ni­to­sti po­či­nje­ne u pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra 2003. do sre­di­ne sep­tem­bra 2005. go­di­ne. Op­tu­že­ni­ma je sta­vlje­no na te­ret da su u po­slu ot­ku­pa i iz­grad­nje ne­kret­ni­na zlo­u­po­tri­je­bi­li slu­žbe­ni, kao i po­lo­žaj ovla­šće­nog li­ca i pri­ma­nje mi­ta.
      Tu­ži­la­štvo sum­nja da su u po­slu ot­ku­pa ne­kret­ni­na u Sje­ver­noj i Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci – Čo­vić, Ra­den­ko­vić i Ka­la­ba, u pret­hod­nom do­go­vo­ru sa vla­sni­ci­ma pri­vat­nih fir­mi, omo­gu­ći­li da se na osno­vu fik­tiv­ne do­ku­men­ta­ci­je iz­vr­še ne­za­ko­ni­ta pla­ća­nja. U ne­red­bi za spro­vo­đe­nje is­tra­ge pi­še da je Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar upla­tio pred­u­ze­ću „Da­ki” sko­ro 426 mi­li­o­na di­na­ra, od če­ga je iz­vr­šen ot­kup sa­mo 18 ne­kret­ni­na za šta je po­tro­šen sko­ro 181 mi­li­on di­na­ra, a za osta­tak od oko 245 mi­li­o­na di­na­ra ne po­sto­ji va­lid­na do­ku­men­ta­ci­ja.
      Spor­na je, ta­ko­đe, i iz­grad­nja stam­be­nih la­me­la, ko­je ni­ka­da ni­je­su sa­gra­đe­ne ta­ko da se vi­di sa­mo pra­zna li­va­da. Za taj po­sao, ka­ko tu­ži­o­ci tvr­de, Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar i Gra­đe­vin­ska di­rek­ci­ja upla­ti­li su 180 mi­li­o­na di­na­ra.
      – Čo­vić je po do­go­vo­ru sa osum­nji­če­nom An­đel­kom Ra­den­ko­vić, Bo­ja­nom Ra­do­va­no­vi­ćem, Idri­zom Ši­ja­kom, Dra­ga­nom Ka­la­bom i Dra­škom Pa­ši­ćem da­vao uput­stva osum­nji­če­ni­ma da pri­vred­na dru­štva „Da­ki” i „Komp­grap” do­sta­vlja­ju za­htje­ve za pla­ća­nja po osno­vu na­vod­no za­po­če­te iz­grad­nje stam­be­nih la­me­la – pi­še u do­ku­men­tu srp­skog tu­ži­la­štva.
      Me­di­ji u Sr­bi­ji u av­gu­stu 2012. ob­ja­vi­li su da je Dra­ško Pa­šić vra­ćen sa gra­ni­ce Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, zbog kri­vič­ne pri­ja­ve ko­ju je pro­tiv nje­ga pod­ni­je­la srp­ska Po­re­ska upra­va zbog sum­nje da je kao ovla­šće­no li­ce u fir­mi „Kom­grap” uta­jio po­rez i ošte­tio dr­ža­vu Sr­bi­ju za ne­što vi­še od 51 mi­li­on di­na­ra. Ni­je po­zna­to šta je epi­log te kri­vič­ne pri­ja­ve. Vl.O.

      U Bu­dvi ima zgra­du

      Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za ne­kret­ni­ne, Pa­šić u Cr­noj Go­ri po­sje­du­je imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. Na Ža­blja­ku u po­te­su Po­lja­ne je pr­vo ku­pio pa­šnjak 3. kla­se od 358 kva­dra­ta, na­kon če­ga je sa­gra­dio ku­ću bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, ko­ja je 2008. go­di­ne evi­den­ti­ra­na kao obje­kat u iz­grad­nji pod te­re­tom. U Bu­dvi se Pa­šić vo­di kao su­ko­ri­snik dvo­ri­šta i če­tvo­ro­sprat­ne stam­be­ne zgra­de od 247 kva­dra­ta. Tu imo­vi­nu ste­kao je ku­po­vi­nom i gra­đe­njem, a osta­li su­ko­ri­sni­ci su Mi­lan Ko­mlje­no­vić, Slav­ko Ši­ja­ko­vić i Vje­ra Kne­že­vić.
      Bu­dva­nin Mi­lan Ko­mlje­no­vić spo­mi­nje se u ve­li­koj afe­ri „Pa­na­ma pa­pi­ri”, gdje se vo­di kao vla­snik of­šor fir­me „Holyport Fi­nan­ce Li­mi­ted”, sa Bri­tan­skih Dje­vi­čan­skih ostr­va. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) ob­ja­vio je pro­šle go­di­ne do­ku­men­ta iz afe­re „Pa­nam­ski pa­pi­ri”, ko­ja se odno­si na of­šor fir­me i taj­ne ra­ču­ne, gdje se po­ja­vi­lo 18 fi­zič­kih i prav­nih li­ca po­ve­za­nih sa Cr­nom Go­rom. Ne­ko­li­ko ze­ma­lja je na­kon ob­ja­ve do­ku­me­na­ta po­kre­nu­lo is­tra­gu zbog sum­nje u pra­nje nov­ca i uta­ju po­re­za na osno­vu 11,5 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta pro­cu­re­lih iz kon­tro­verz­ne pa­nam­ske advo­kat­ske fir­me „Mo­sak Fon­se­ka”.



    • Politika
      Pred izbore serija oglasa za posao

      Pred izbore serija oglasa za posao

    • Politika

      2017-10-23

      DPS PONAVLJA SCENARIO IZ AFERE „SNIMAK” U MOJKOVCU I NA CETINJU

      Pred izbore serija oglasa za posao

      Serija oglasa o slobodnim radnim mjestima u Mojkovcu i na Cetinju objavljena je polovinom oktobra, dok uveliko traje kampanja, i odnosi se na nekoliko desetina novih poslova, uglavnom u obrazovnim ustanovama i organima uprave Sve su izraženiji pritisci na građane, uz razne vrste ucjena. Po starom receptu iz afere „Snimak”, sprovodi se i postupak političkih zapošljavanja u organima uprave. No, DPS-u je i to uzalud – izgubiće izbore – poučio je Danilo Mrvaljević


      Pred iz­bo­re u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma, Moj­kov­cu i na Ce­ti­nju 26.no­vem­bra ove go­di­ne or­ga­ni upra­ve i obra­zov­ne usta­no­ve ob­ja­vi­li su ogla­se za ne­ko­li­ko de­se­ti­na slo­bod­nih rad­nih mje­sta, što iz opo­zi­ci­je tu­ma­če kao do­kaz da se po­na­vlja sce­na­rio vi­đen u afe­ri „Sni­mak” i zlo­u­po­tre­be za po­tre­be De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Cr­ne Go­re.
      Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje i lo­kal­na jav­na pred­u­ze­ća ob­ja­vlju­ju ogla­se za ve­ći broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta od kra­ja sep­tem­bra, ka­da je cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić do­nio od­lu­ku o odr­ža­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra u pre­sto­ni­ci, Tu­zi­ma, Pet­nji­ci i Moj­kov­cu. To­li­ko po­ve­ćan broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta, ka­ko sma­tra­ju u opo­zi­ci­ji, na­sta­vak je stra­nač­ko-po­li­tič­kog za­po­šlja­va­nja. Ogla­si se, ina­če, ob­ja­vlju­ju na in­ter­net saj­tu cr­no­gor­skog Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje. Se­ri­ja no­vih ogla­sa ob­ja­vlje­na je po­lo­vi­nom ok­to­bra i od­no­si se na ne­ko­li­ko de­se­ti­na no­vih po­slo­va, uglav­nom u obra­zov­nim usta­no­va­ma i or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
      Ne­ka od slo­bod­nih rad­nih mje­sta na Ce­ti­nju su se­kre­tar ško­le, te pro­fe­sor u ško­li „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red”, ali je ob­ja­vlje­no i ne­ko­li­ko slo­bod­nih rad­nih mje­sta u ce­tinj­skoj gim­na­zi­ji, uklju­ču­ju­ći i mje­sto rad­ni­ka za odr­ža­va­nje objek­ta i opre­me.
      U Moj­kov­cu je ogla­še­no de­se­tak slo­bod­nih rad­nih mje­sta u OŠ „Alek­sa Đi­las Be­ćo”, kao i u Za­vo­du za hit­nu me­di­cin­sku po­moć. In­te­re­sant­no je da je 9. ok­to­bra ob­ja­vljen oglas za slo­bod­no rad­no mje­sto u ško­li u Pro­šće­nju.
      Pred­sjed­nik ce­tinj­skog od­bo­ra De­mo­kra­ta Da­ni­lo Mr­va­lje­vić is­ta­kao je u iz­ja­vi za „Dan” da, po­red ne­dav­nog skan­da­lo­znog ko­ri­šće­nja Voj­ske Cr­ne Go­re u po­li­tič­ke svr­he kroz an­ga­žo­va­nje na pro­bi­ja­nju lo­kal­nih pu­te­va uoči no­vem­bar­skih iz­bo­ra, or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­na­la­na gru­pa zva­na DPS na Ce­ti­nju ne od­u­sta­je ni od već uho­da­nih broj­nih dru­gih zlo­u­po­tre­ba. On je za „Dan” ka­zao da se to po­seb­no od­no­si na par­tij­sko za­po­šlja­va­nje.
      – Sve su iz­ra­že­ni­ji pri­ti­sci na gra­đa­ne, uz raz­ne vr­ste ucje­na. Po sta­rom re­cep­tu iz afe­re „Sni­mak”, i da­lje se, ta­ko dr­sko, na­o­či­gled ci­je­le jav­no­sti, spro­vo­di po­stu­pak po­li­tič­kih za­po­šlja­va­nja u or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i pri­vred­nim i dru­gim su­bjek­ti­ma ko­ji­ma je osni­vač Pre­sto­ni­ca. Na Ce­ti­nju su sve pri­sut­ni­ji mi­ni­stri i funk­ci­o­ne­ri re­ži­ma, ko­ji su se po­sli­je če­ti­ri go­di­ne opet sje­ti­li pre­sto­ni­ce, po­ku­ša­va­ju­ći da po­sred­stvom dr­žav­nih funk­ci­ja ko­je po­kri­va­ju uti­ču na slo­bod­nu vo­lju gra­đa­na Ce­ti­nja – re­kao je Mr­va­lje­vić.
      Po nje­go­vom mi­šlje­nju, re­ži­mu je sve uza­lud jer su im gra­đa­ni čvr­stim opo­zi­ci­o­nim sta­vom ja­sno po­ru­či­li da ne­ma­ju što da tra­že na Ce­ti­nju.
      – Kon­stan­tan rast po­dr­ške De­mo­kra­ta­ma ja­sno go­vo­ri da će­mo u no­vem­bru, za­jed­no sa dru­gim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma iz opo­zi­ci­je, raz­mon­ti­ra­ti or­ga­ni­zo­va­nu kri­mi­nal­nu gru­pu DPS, i to ta­ko da ih ni­ko ni­ka­da vi­še ne­će sa­sta­vi­ti. Na­vi­kli su da ih ni­ko ne kon­tro­li­še i da im se ni­ko ne su­prot­sta­vlja, pa su ga­zi­li Ustav i za­ko­ne ove ze­mlje na sva­kom ko­ra­ku. Ali ovog pu­ta su se ma­lo pre­i­gra­li. Po­drob­no će­mo se po­za­ba­vi­ti svim nji­ho­vim zlo­u­po­tre­ba­ma i ne­će­mo do­zvo­li­ti kr­še­nje za­ko­na, ka­ko to­kom kam­pa­nje, ta­ko ni na sam dan iz­bo­ra – is­ta­kao je Mr­va­lje­vić.
      Pred sva­ke iz­bo­re ko­or­di­na­to­ri De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta sa­sta­vlja­ju spi­sko­ve gla­sa­ča iz di­ja­spo­re ko­je ucje­nju­ju i pri­ti­ska­ju da po­dr­že tu stran­ku na dan gla­sa­nja u Cr­noj Go­ri. Kon­kret­no, u spi­sko­vi­ma ko­je su sa­sta­vi­li ko­or­di­na­to­ri mje­snih od­bo­ra DPS-a za op­šti­nu Pet­nji­ca uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra pro­šle go­di­ne na­la­zi­lo se pre­ko 250 ime­na.
      Si­ja­set do­ka­za o to­me ka­ko se u Cr­noj Go­ri jav­ni re­sur­si zlo­u­po­tre­blja­va­ju u stra­nač­ke svr­he do­ku­men­to­van je u afe­ri „Sni­mak”. Ob­ja­vlji­va­njem se­ri­je tek­sto­va o audio-za­pi­si­ma sa taj­nih sjed­ni­ca De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, „Dan” je u fe­bru­a­ru 2013. go­di­ne po­kre­nuo afe­ru „Sni­mak”, či­je ra­svje­tlja­va­nje tra­že i naj­vi­ši evrop­ski zva­nič­ni­ci.M.V.

      Bli­ži se kraj re­ži­ma

      Po ri­je­či­ma Da­ni­la Mr­va­lje­vi­ća, De­mo­kra­te po­ru­ču­ju ce­tinj­skom ogran­ku or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe DPS da ne­ma tih zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa ko­je ih mo­gu spa­si­ti si­gur­nog iz­bor­nog po­ra­za ko­ji ih če­ka u no­vem­bru.
      – I ne­ma tog pri­ti­ska i ucje­ne ko­ji mo­gu po­ko­le­ba­ti i upla­ši­ti Ce­ti­nja­ne. Ne­ma te si­le ko­ja, po­sli­je Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, mo­že za­u­sta­vi­ti ovaj ta­las slo­bo­de –po­ru­čio je Mr­va­lje­vić.



    • Hronika
      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

    • Hronika

      2017-10-23

      DVIJE GODINE NAKON LIKVIDACIJE NIJESU OTKRIVENI IZVRŠIOCI

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila


      Pro­šle su dvi­je go­di­ne od ubi­stva cr­no­gor­skog dr­ža­vlja­ni­na Bo­ži­da­ra Cic­mi­la, ko­ji je li­kvi­di­ra­nu Mo­sta­ru, a, osim što po­či­ni­o­ci ni­je­su iden­ti­fi­ko­va­ni, sa­rad­nja po­li­ci­ja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re u ovom slu­ča­ju je za­sta­la. Bo­san­ski me­di­ji na­vo­de da je pre­kju­če po­tvr­đe­na in­for­ma­ci­ja u Kan­to­nal­nom tu­ži­la­štvu, iz ko­jeg je u ne­ko­li­ko na­vra­ta pre­ma Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Her­ce­go­vač­ko-ne­re­tvan­skog kan­to­na po­sla­ta ur­gen­ci­ja za or­ga­ni­zo­va­njem sa­stan­ka i raz­mje­ne po­da­ta­ka sa po­li­ci­jom Cr­ne Go­re. Po­sled­nja ur­gen­ci­ja po­sla­ta je u sri­je­du i, ka­ko je re­če­no u tu­ži­la­štvu, u MUP HNK če­ka­ju od­go­vor iz cr­no­gor­ske po­li­ci­je. Naj­vi­še se oče­ku­je in­for­ma­ci­ja o oti­sku pr­sta ko­ji je iz­u­zet sa Cic­mi­lo­vog auto­mo­bi­la, a za ko­ji se pret­po­sta­vlja da pri­pa­da ubi­ci.
      U mo­star­skoj po­li­ci­ji i da­lje su uvje­re­ni da je Cic­mi­lov ubi­ca, ka­ko se to iz­no­si­lo od sa­mog po­čet­ka is­tra­ge, iz­van BiH, od­no­sno da su ključ nje­go­vog ubi­stva oso­be iz Cr­ne Go­re, ali is­tra­ži­te­lji još ni­su do­bi­li po­vrat­ne in­for­ma­ci­je od cr­no­gor­skih po­li­cij­skih or­ga­na. Cic­mil je ubi­jen u ok­to­bru 2015. go­di­ne u Mo­sta­ru. Tom pri­li­kom ra­njen je nje­gov vo­zač Sa­ša Br­kić (42) iz Sr­bi­je. Ubi­stvo se do­go­di­lo oko 9.30 u cen­tru Mo­sta­ra, u Uli­ci blaj­bur­ških žr­ta­va, u ga­ra­ži zgra­de u ko­joj je Cic­mil sta­no­vao. Ka­ko je sa­op­šte­no iz po­li­ci­je, on je li­kvi­di­ran u kla­sič­noj sa­če­ku­ši.M.V.P.



    • Regioni
      Imovinu brane životima

      Imovinu brane životima

    • Regioni

      2017-10-23

      Vujisići odlučni da odbrane imovinu

      ZDRAVKO I ZORICA VUJISIĆ OGORČENI PONAŠANJEM DRŽAVNIH ORGANA KADA JE U PITANJU EKSPROPRIJACIJA ZA POTREBE GRADNJE AUTOPUTA BAR -BOLJARI

      Imovinu brane životima

      Prema riječima brata i sestre, koji su zbog „odbrane” imanja primorani da budu na Jabuci umjesto u Beogradu gdje žive, oni će od sada pa nadalje tijelima sprečavati ulazak mašina i radnika na svoju imovinu


      KO­LA­ŠIN – Brat i se­stra, Zdrav­ko i Zo­ri­ca Vu­ji­sić, iz mje­sta Ja­bu­ka kod Ma­te­še­va, ka­žu da su pri­nu­đe­ni da ži­vo­ti­ma bra­ne svo­ju imo­vi­nu. Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da ni­je iz­vr­še­na eks­pro­pri­ja­ci­ja nji­ho­ve imo­vi­ne za po­tre­be grad­nje auto­pu­ta Bar – Bo­lja­ri, te da su usled tih ra­do­va one­mo­gu­će­ni su da ko­ri­ste po­ro­dič­no ima­nje ko­je se pro­sti­re na vi­še od 15.000m2. Iako ima­ju dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da u nji­ho­vu ko­rist, Vu­ji­si­ći ka­žu da se op­struk­ci­je na­stavljaju. Is­ti­ču da tra­že pra­vič­nu na­do­ka­na­du, od­no­sno da se eks­propriše zem­ljište ko­je vi­še ne mo­gu da ko­ri­ste ili da se kom­pa­ni­ja CRBC sklo­ni sa nji­ho­vog ima­nja. Pre­ma ri­je­či­ma bra­ta i se­stre, ko­ji su zbog „od­bra­ne“ ima­nja pri­mo­ra­ni da bu­du na Ja­bu­ci umje­sto u Be­o­gra­du gdje ži­ve, oni će od sa­da pa na­da­lje ti­je­li­ma spre­ča­va­ti ula­zak ma­ši­na i rad­ni­ka na svo­ju imo­vi­nu.
      Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da su do­bi­li dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da i da ih je na raz­go­vor pri­mio i Mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osman Nur­ko­vić.
      - Mi­ni­star nas je sa­slu­šao i ka­da smo mu po­ka­za­li svu do­ku­men­ta­ci­ju i pra­vo­sna­žne pre­su­de on je ka­zao da je pre­su­da Uprav­nog su­da „sve­to pi­smo“ za nje­ga i tre­ba­la bi da bu­de oba­ve­zu­ju­ća za sve, bi­lo o ko­me da se ra­di. Mi­ni­strov iz­ri­či­ti stav bio je hit­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma. Ka­zao je da je po­treb­no i for­mi­ra­nje ko­mi­si­je, ko­ja bi na stru­čan na­čin ob­ra­di­la, utvr­di­la i pro­ci­je­ni­la šte­tu na imo­vi­ni i po­ro­dič­noj ku­ći- ka­žu Vu­ji­si­ći do­da­ju­ći da su oni po­red sud­ske do­ku­men­ta­ci­je mi­ni­stru pri­lo­ži­li i vi­deo za­pi­se kao i fo­to­gra­fi­je uni­šte­ne imo­vi­ne.
      Vu­ji­si­ći ima­ju i na­laz in­spek­ci­je nad­zo­ra nad pro­jek­to­va­njem i iz­grad­njom auto­pu­ta, ko­ja je za­jed­no sa predstvni­kom iz­vo­đač ra­do­va, 31. av­gu­sta ob­i­ša­la te­ren, to jest ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 164 KO Ja­bu­ka.
      - Iz­vo­đač je uzur­pi­rao 125 me­ta­ra kva­drat­nih ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 223 m2 par­ce­le 164. Ovim pu­tem upu­ću­je­mo iz­vo­đa­ča da od­mah stu­pi u kon­takt sa pred­stav­ni­kom vla­sni­ka par­ce­le i da se s njim do­go­vo­ri ka­ko će ri­je­ši­ti to pi­ta­nje- na­vo­di se u do­pi­su in­spek­ci­je nad­zo­ra ra­do­va, ali Vu­ji­si­ći tvr­de da ni to ni­je po­mo­glo da se pre­sta­ne sa uni­šta­va­njem nji­ho­ve imo­vi­ne.
      - Pro­blem je u to­me što su oni bu­kval­no uni­šti­li na­šu imo­vi­nu. Eks­pro­pri­ja­ci­jom su nam uze­li oko 2.000 m2, a osta­lu imo­vi­nu ko­ja je vi­še od 15.000m2 em sa­da su uzur­pi­ra­li. I ka­da se za­vr­še ra­do­vi mi ne­će­mo vi­še mo­ći da ko­ri­sti­mo naš ima­nje jer tu­da ide tra­sa auto­pu­ta. Ne zna­mo o če­mu se ov­dje ra­di i da li su ovo di­lo­vi i pr­lja­vi po­slo­vi na re­la­ci­ji CRBC- Upra­va za ne­kret­ni­ne - is­ti­če Zdrav­ko Vu­ji­sić do­da­ju­ći da je i dru­go­ste­pe­ni or­gan, od­no­sno Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja u, ka­ko ka­že, u te di­lo­ve umije­ša­no.
      - Op­struk­ci­ja­ma Mi­ni­star­stva fi­na­si­ja spri­je­ča­va se, od­no­sno, odu­go­vla­či se eks­pr­o­prij­a­ci­ja tri par­ce­le, ko­je su, sa­da­šnjim ra­do­vi­ma po­tup­no blo­ki­ra­ne. Taj dio imov­ne je iz­nad gra­di­li­šta, mi do nje­ga ne mo­že­mo do­ći ni pje­ške– pod­vla­či Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da se i iz pre­su­da Uprav­nog su­da ja­sno vi­di da dru­go­ste­pe­ni or­gan, to jest Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ne do­sta­vlja po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju.
      - Mi ovo vi­še ne mo­že­mo da tr­pi­mo, ovo je či­sto iži­vlja­va­nje nad na­ma za­rad tu­đih „di­lo­va“. Ne in­te­re­su­je nas ko šta ra­di i ka­ko, nas za­ni­ma sa­mo na­ša imo­vi­na. Po­što vi­še ne mo­že­mo da je ko­ri­sti­mo ne­ka nam is­pla­te ili ne­ka se mak­nu mo­men­tal­no sa nje pa ne­ka mi­je­nja­ju tra­su - iz­ri­či­ti su Vu­ji­si­ći.
      J.Š.

      Ima­njem non-stop te­če ri­je­ka be­to­na

      Vu­ji­si­ći do­da­ju da je još ve­ći pro­blem što su po­ro­dič­na ku­ća i dvo­ri­šte ugro­že­ni vo­da­ma sa gra­di­li­šta.
      - Bu­ji­ca sa mje­sta gdje se iz­vo­de ra­do­vi je u vi­še na­vra­ta , no­se­ći mulj i ka­me­nje, pri­čin­la ogrom­nu šte­tu. Ima­njem, non- stop pro­ti­če ri­je­ka be­to­na, ko­ja za­vr­ša­va u Ta­ru. Ni taj pro­blem ne rje­šva se vi­še od dvi­je po go­di­ne. In­že­nje­ri hi­dro­teh­ni­ke i osta­lih stru­ka kon­sta­to­va­li su da iz­vo­đač ra­do­va ni­je pred­u­zeo mje­re da spri­je­či od­li­va­nje at­mos­fer­skih vo­da iz zo­ne gra­di­li­šta.Pred­stav­ni­ci ki­ne­ske kom­pa­ni­je CRBC su nam ka­za­li da ima­ju usme­ni do­go­vor s ne­kim od na­ših kom­ši­ja i na to­me se sve za­vr­ši­lo. Je­dan od pred­stav­ni­ka te kom­pa­ni­je nam je pri­je­tio i tu­žbom. Za­tra­ži­li smo i nji­ho­vu po­moć u ot­kla­nja­nu onog što je vo­da na­ni­je­la u na­še dvo­ri­šte, me­đu­tim, ni­je­su htje­li ni da nas sa­slu­ša­ju- tvr­di Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da ka­da ni­je­su mo­gli vi­še sve to da tr­pe pre­gra­di­li su dio ku­da idu ma­ši­ne i rad­ni­ci.



    • Politika
      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

    • Politika

      2017-10-23

      Jonica

      SNEŽANA JONICA U INTERVJUU ZA „DAN” O DEŠAVANJIMA U PARTIJI

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Predlog sastava novog rukovodstva nije Jokovićev revanšizam prema meni, jer ga je prema meni nemoguće sprovesti, ali jeste prema ljudima za koje se smatra da su glasali za mene na kongresu, smatra Snežna Jonica


      Funk­ci­o­ner So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sne­ža­na Jo­ni­ca sa­op­šti­la je u in­ter­vjuu za „Dan” da ne­će bi­ti je­dan od pet pot­pred­sjed­ni­ka SNP-a iako se to oče­ki­va­lo na­kon što su dva pot­pred­sjed­nič­ka mje­sta osta­la upra­žnje­na i na­ja­ve no­vog li­de­ra par­ti­je Vla­di­mi­ra Jo­ko­vi­ća, i da ne­će osni­va­ti no­vu po­li­tič­ku par­ti­ju, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma.
      Jo­ni­ca je bi­la pro­tiv­kan­di­dat Jo­ko­vi­ću na stra­nač­kom kon­gre­su i slo­vi za pred­vod­ni­ka stru­je u SNP-u ko­ja je ne­za­do­volj­na po­te­zi­ma no­vog stra­nač­kog ru­ko­vod­stva.
      Ona je pod­vu­kla da ne­će bi­ti ni ci­je­pa­nja SNP-a, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo, po­ru­ču­ju­ći da će u njoj ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka svi ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje par­ti­je i tje­ra­nje lju­di iz stran­ke.
      ●No­vi pred­sjed­nik SNP-a Vla­di­mir Jo­ko­vić, ko­ji je bio Vaš pro­tiv­kan­di­dat na par­tij­skom kon­gre­su, na­ja­vio je da će­te bi­ti u sa­mom vr­hu ru­ko­vod­stva stran­ke. Va­šeg ime­na ne­ma ni me­đu no­vim pot­pred­sjed­ni­ci­ma ni me­đu čla­no­vi­ma iz­vr­šnog od­bo­ra. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te – kao re­van­ši­zam ili kao ne­što dru­go?
      – Mi­slim da je ko­rekt­no da no­vo­i­za­bra­nom pred­sjed­ni­ku SNP-a da­mo onih 100 da­na, ko­li­ko da­je­mo i Vla­di kad se iza­be­re, da svo­jim po­te­zi­ma po­ka­že na ko­ji na­čin mi­sli da is­pu­ni svo­ja ključ­na obe­ća­nja – da će ostva­ri­ti je­din­stvo par­ti­je i da će u vr­hu par­ti­je bi­ti mla­di lju­di.
      Pred­sjed­nik SNP-a ima pra­vo da pred­la­že svoj tim. Sma­tram da ga mo­ra bi­ra­ti sam, u skla­du sa svo­jim ci­lje­vi­ma i oče­ki­va­nji­ma, a shod­no oba­ve­zi da re­a­li­zu­je „svoj pro­gram“ u gra­ni­ca­ma pro­gra­ma i sta­tu­ta SNP-a. I lo­gič­no je da ih bi­ra pre­ma se­bi. Me­ni ne pri­pa­da pra­vo da mu za­mje­ram na to­me ko­ga je pred­lo­žio za svo­je sa­rad­ni­ke, jer sa nji­ma tre­ba da ra­di on, a ne ja. Od me­ne ni­ka­da ni­je do­bio sa­gla­snost da me pred­lo­ži za pot­pred­sjed­ni­ka par­ti­je. SNP je osno­van ra­di bor­be za pra­va obič­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re i za­to sam dio par­ti­je, a ne zbog bi­lo ko­je funk­ci­je. To sam vi­še pu­ta do­ka­za­la u prak­si. Pred­log sa­sta­va no­vog ru­ko­vod­stva ni­je re­van­ši­zam pre­ma me­ni, jer ga je pre­ma me­ni ne­mo­gu­će spro­ve­sti, ali je­ste pre­ma lju­di­ma za ko­je se sma­tra da su gla­sa­li za me­ne na kon­gre­su. To što me­ne ne­ma me­đu 32 pred­lo­že­na čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra ni­je ni­šta stra­šno ni­ti no­vo. Ni­sam bi­la član iz­vr­šnog od­bo­ra ni u pret­hod­nom sa­zi­vu ka­da je pred­sjed­nik bio Sr­đan Mi­lić, a ko­le­ga Jo­ko­vić je­ste, a isto­vre­me­no je bio i član ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka SNP-a, naj­u­žeg sa­vje­to­dav­nog ti­je­la pred­sjed­ni­ka Mi­li­ća, ta­ko da je nje­go­vim iz­bo­rom par­ti­ja do­bi­la pred­sjed­ni­ka ko­ji pred­sta­vlja i dio ti­ma ko­ji je pret­hod­no ru­ko­vo­dio SNP-om i bio za­slu­žan ili od­go­vo­ran za sve do­bre i lo­še po­te­ze.S dru­ge stra­ne, ako od šest čla­no­va glav­nog od­bo­ra iz Ba­ra pred­lo­ži za čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, ako iz Bi­je­log Po­lja od de­vet čla­no­va GO, me­đu ko­ji­ma su sa­mo če­ti­ri ko­ji su ga po­dr­ža­li na kon­gre­su, oba čla­na IO pred­lo­ži iz re­da onih ko­ji su ga po­dr­ža­li, ako iz Plje­va­lja od se­dam čla­no­va GO pred­lo­ži u IO je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, on­da to uka­zu­je na ten­den­ci­ju stva­ra­nja ti­ma isto­mi­šlje­ni­ka. Ako iz Pod­go­ri­ce od 27 čla­no­va GO u pet čla­no­va ko­je pred­la­že za IO od 16 lju­di ko­ji ni­su do­šli na sjed­ni­cu pred­lo­ži jed­nog, a od de­vet ko­ji su do­šli na sjed­ni­cu osta­la če­ti­ri, on­da ne ša­lje po­ru­ku me­ni, ne­go po­lo­vi­ni par­ti­je da su ne­po­želj­ni ako su ne­po­slu­šni. A pra­vi esen­pe­ov­ci ima­ju aver­zi­ju pre­ma po­slu­šni­ci­ma, jer su se pro­tiv to­ga bo­ri­li, ne mje­re­ći svo­je žr­tve, pu­nih 19 go­di­na. Na­rav­no, vri­je­me je maj­stor­sko re­še­to i br­zo će po­ka­za­ti da li je Jo­ko­vi­ćev pred­log naj­bli­žih sa­rad­ni­ka u skla­du sa pret­kon­gre­snim obe­ća­nji­ma o je­din­stva par­ti­je i po­sta­vlja­nja mla­dih i no­vih lju­di na vi­so­ke par­tij­ske funk­ci­je.
      ●Da li Vam je u di­rekt­nim raz­go­vo­ri­ma nu­đe­na ne­ka po­zi­ci­ja u vr­hu par­ti­je?
      – Dan na­kon kon­gre­sa odr­ža­nog 13. av­gu­sta raz­go­va­ra­la sam pre­ko te­le­fo­na sa pred­sjed­ni­kom Jo­ko­vi­ćem, ko­ji je bio po­sve­ćen, pri­je sve­ga, iz­ra­ža­va­nju pu­ne po­dr­ške za rad na ja­ča­nju par­ti­je i uka­zi­va­nju na ne­ka de­ša­va­nja na kon­gre­su i od­mah po­sli­je nje­ga ko­ja mo­gu po­di­ći ten­zi­je i na­pra­vi­ti šte­tu par­ti­ji, uz sa­vje­te ka­ko mo­že­mo za­jed­no uti­ca­ti da se ti pro­ble­mi pre­va­zi­đu, po­sle­di­ce sa­ni­ra­ju, a da­lji po­ku­ša­ji re­van­ši­zma za­u­sta­ve. Pr­vi put na­kon kon­gre­sa sa­sta­li smo se 25. av­gu­sta. Ta­da me je pred­sjed­nik Jo­ko­vić pi­tao gdje vi­dim se­be u par­ti­ji. Re­kla sam: na mje­stu na ko­je sam iza­bra­na i je­di­noj par­tij­skoj funk­ci­ji na ko­joj sam u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne i bi­la – kao čla­na GO. Re­kao mi je: ne­ma šan­se, ti mo­raš bi­ti u vr­hu par­ti­je. Od­go­vo­ri­la sam: sje­ćaš li se da si dan pri­je kon­gre­sa me­di­ji­ma ka­zao da ne­ćeš pri­hva­ti­ti ni­jed­nu zna­čaj­ni­ju funk­ci­ju u par­ti­ji uko­li­ko ne po­bi­je­diš i zar je lo­gič­no i ko­rekt­no oče­ki­va­ti da sad ja pri­hva­tim ne­što što ti ne bi pri­hva­tio da sam ja po­bi­je­di­la? Sle­de­ći raz­go­vor na ovu te­mu vo­di­li smo u dru­goj po­lo­vi­ni sep­tem­bra. Na Jo­ko­vi­će­vo in­si­sti­ra­nje da vi­di­mo ka­ko da po­di­je­li­mo funk­ci­je re­kla sam mu: da si me­ne pi­tao, dru­ga­či­je bi po­sta­vio pri­o­ri­te­te, od­no­sno da sam ja na tvom mje­stu, po­što za dva mje­se­ca ima­mo va­žne iz­bo­re u če­ti­ri gra­da, ja bih sa­da di­je­li­la sa­mo za­dat­ke, a ne funk­ci­je, a funk­ci­je bih di­je­li­la po­sli­je iz­bo­ra pre­ma to­me ka­kav su rad i re­zul­ta­te na te­re­nu ostva­ri­li oni ko­ji su do­bi­li za­dat­ke. Po­sled­nji put, de­se­tak da­na pri­je sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra, na pi­ta­nje pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća šta će­mo sa funk­ci­ja­ma od­go­vo­ri­la sam: Na da­na­šnji dan ja sam po­sled­nja oso­ba u SNP-u s ko­jom mo­žeš raz­go­va­ra­ti o funk­ci­ja­ma, jer mi mo­ral­ni kod ne do­zvo­lja­va da raz­go­va­ram o funk­ci­ja­ma dok bez funk­ci­ja osta­ju i do­ži­vlja­va­ju pro­gon oni za ko­je se „sum­nja“ da su gla­sa­li za me­ne. Mo­ja je du­žnost da za­šti­tim njih, a ne da se bo­rim za se­be. To je i tvo­ja du­žnost, jer si pred­sjed­nik svim čla­no­vi­ma SNP-a, od­no­sno i oni­ma ko­ji su gla­sa­li za te­be i oni­ma ko­ji ni­je­su.Na­kon to­ga su dva funk­ci­o­ne­ra ko­ji su bi­li od­go­vor­ni za pro­gon ne­is­to­mi­šlje­ni­ka pred­lo­že­ni na vi­so­ke funk­ci­je od stra­ne pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća.
      ●Da li su pred­lo­gom no­vog ru­ko­vod­stva SNP-a za­li­je­če­ne sta­re ra­ne?
      – Par­ti­ja je pri­je kon­gre­sa bi­la po­di­je­lje­na na one ko­ji vri­je­đa­ju i na one ko­ji tr­pe uvre­de; na one ko­ji ko­ri­ste sva­ki me­dij­ski na­stup da na­pra­ve šte­tu par­ti­ji i na one ko­ji ne od­go­va­ra­ju na to jer im je na sr­cu jak SNP. Ako na­gra­đu­je­te i una­pre­đu­je­te one ko­ji su vri­je­đa­li, iako ste i sa­mi do­ne­dav­no osu­đi­va­li nji­ho­vo po­na­ša­nje, on­da ne ša­lje­te baš po­ru­ku je­din­stva i do­bro­do­šli­ce oni­ma ko­ji su tr­pje­li uvre­de i šti­ti­li par­ti­ju. S dru­ge stra­ne, pot­pu­no je oče­ki­va­no da Jo­ko­vić za pot­pred­sjed­ni­ke pred­lo­ži ko­le­ge ko­je su mu da­le pu­nu po­dr­šku pri­li­kom iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka par­ti­je. Bi­lo je lo­gič­no oče­ki­va­ti da nji­ho­va po­dr­ška ima „ci­je­nu”. In­di­ka­tiv­no je, me­đu­tim, da je ova­kav sa­stav no­vog ru­ko­vod­stva na­ja­vlji­van pre­ko „ne­i­me­no­va­nih” iz­vo­ra u „Po­bje­di“, a taj me­di­ji, za ko­ji svi zna­mo pod či­jom je kon­tro­lom, po­sled­njih mje­se­ci je bio bo­lje in­for­mi­san o to­me šta će bi­ti u SNP-u ne­go sa­mi čla­no­vi par­ti­je.
      ●Na ko­ji na­čin se mo­že ri­je­ši­ti evi­dent­na kri­za u SNP-u?
      – Kri­ze se uvi­jek rje­ša­va­ju od­go­vor­nim ra­dom i us­pje­si­ma, iskre­nom po­sve­će­no­šću za­cr­ta­nim ci­lje­vi­ma i me­đu­sob­nim po­što­va­njem. Oče­ku­jem da pred­sjed­nik Jo­ko­vić svoj po­bjed­nič­ki duh iz Plu­ži­na, ka­ko on če­sto s pra­vom go­vo­ri, ali i po­bjed­nič­ki duh iz sport­ske are­ne i sa par­tij­skog kon­gre­sa, pre­ne­se, pri­je sve­ga, na Moj­ko­vac. To je grad u ko­jem je SNP uvi­jek imao čvr­sto bi­rač­ko ti­je­lo, ja­ku par­tij­sku or­ga­ni­za­ci­ju i ak­ti­vi­ste ko­ji ni­su ža­li­li tru­da na te­re­nu, i po­red či­nje­ni­ce da je ci­je­la po­li­cij­ska vr­hu­ška, uklju­ču­ju­ći i sa­da­šnjeg pre­mi­je­ra, bi­la an­ga­žo­va­na svim sred­stvi­ma u kam­pa­nji. U Moj­kov­cu je SNP ne ta­ko dav­no vr­šio vlast i za­to ga sma­tram plod­nim tlom za vra­ća­nje sta­re sna­ge SNP-u, što je, uosta­lom, na­ja­vio i pred­sjed­nik Jo­ko­vić, obe­ćav­ši po­ve­ća­nje bro­ja od­bor­ni­ka u Moj­kov­cu.Ta­ko­đe, oče­ku­jem da će, kao što je to ra­đe­no i ra­ni­je, vrh par­ti­je pru­ži­ti pu­nu i ne­se­bič­nu po­dr­šku lju­di­ma i od­bo­ri­ma ko­ji su svo­jim iz­u­zet­nim lič­nim kre­di­bi­li­te­tom, uz po­dr­šku ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva, sve ove go­di­ne uspi­je­va­li ono što je mno­gim par­ti­ja­ma bi­lo ne­mo­gu­će – da obez­bi­je­de par­la­men­tar­ni sta­tus, od­no­sno od­bor­nič­ke man­da­te SNP-u u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma i na Ce­ti­nju.I ne za­mje­ri­te mi, ali ne mo­gu da, kad već spo­mi­njem Plu­ži­ne, ne uočim da su vje­či­ti DPS gu­bit­ni­ci iz Plu­ži­na po­če­li da se ogla­ša­va­ju ne­kim sa­op­šte­nji­ma pro­tiv vla­sti SNP-a u tom gra­du. Po­ru­ču­jem im – uza­lud vam trud, svi­ra­či. Plu­ži­na­ma upra­vlja do­ma­ćin­ska vlast SNP-a, ko­ja, i po­red op­struk­ci­ja Vla­de Cr­ne Go­re, uspi­je­va da bu­de je­di­na op­šti­na na sje­ve­ru ko­ja ne pri­ma so­ci­jal­nu po­moć, od­no­sno sred­stva iz ega­li­za­ci­o­nog fon­da. Za­hva­lju­ju­ći Mi­ju­šku Ba­ja­gi­ću i Mi­lu­ti­nu Cic­mi­lu, nji­ho­vom od­go­vor­nom upra­vlja­nju i pu­noj po­sve­će­no­sti rje­ša­va­nju pro­ble­ma gra­đa­na, SNP bez­bri­žno ula­zi u no­vi iz­bor­ni ci­klus u Plu­ži­na­ma. Ovom pri­li­kom ne mo­gu a da još jed­nom ne is­ka­žem du­bo­ko po­što­va­nje i bes­kraj­nu za­hval­nost za sve što je ra­dio ne­dav­no pre­mi­nu­lom dr Pe­tru Žu­lo­vi­ću, du­go­go­di­šnjem no­si­o­cu li­ste SNP-a u Plu­ži­na­ma, čo­vje­ku ko­jeg je bi­lo čast po­zna­va­ti.
      ●Da li su raz­log su­ko­ba u SNP-u Dra­go­slav Šće­kić i nje­go­va par­tij­ska stru­ja?
      – Zna­te da stro­go po­štu­jem sta­tut i ni­kad ne ko­men­ta­ri­šem par­tij­ske ko­le­ge u me­di­ji­ma. Čak ni kad upu­ću­ju uvre­de, jer uvre­da uvi­jek go­vo­ri o ono­me ko je iz­go­vo­ri, a ne o ono­me ko­me je upu­će­na.
      ●Ho­će­te li ubu­du­će do­la­zi­ti na sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra?
      – O na­či­nu ra­da u par­ti­ji i uče­šću ili ne­u­če­šću na sjed­ni­ca­ma glav­nog od­bo­ra uvi­jek sam oba­vje­šta­va­la par­ti­ju i pred­sjed­ni­ka, a ne me­di­je, pa ću ta­ko na­sta­vi­ti i da­lje. To je pi­ta­nje ko­je će se rje­ša­va­ti u SNP-u, a ne u me­di­ji­ma.
      Na­kon po­sled­nje sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra SNP-a, u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma se spe­ku­li­sa­lo da osni­va­te no­vu stran­ku. Da li je to tač­no?
      – Na­rav­no da ni­je. Pod­sje­ćam da sam i pri­je go­di­nu da­na, upra­vo „Da­nu”, od­go­vo­ri­la na slič­no pi­ta­nje re­če­ni­com: ka­da je po­li­ti­ka u pi­ta­nju, SNP je moj po­če­tak i kraj. To po­na­vljam i da­nas.
      Hva­la vam na pri­li­ci da još jed­nom raz­ri­je­ši­mo sve ne­do­u­mi­ce i ne­i­sti­ne na­sta­le zbog ne­tač­nog in­for­mi­sa­nja jav­no­sti iz „ne­zva­nič­nih iz­vo­ra” ne­kih re­žim­skih me­di­ja. Ne­ću bi­ti pot­pred­sjed­nik par­ti­je. Ne na­pu­štam SNP. Ne­ma ci­je­pa­nja SNP-a.  Svi­ma ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje SNP-a ili bu­du tje­ra­li lju­de iz SNP-a po­ru­ču­jem da će u me­ni ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka. Gnu­sna je laž da sam pred­sjed­ni­ka par­ti­je na­zva­la Uro­šem Ne­ja­kim i re­kla da imam ve­ći­nu u glav­nom od­bo­ru. Ovu laž pla­si­rao je sa­rad­nik ANB-a ko­ji je ne­i­me­no­va­ni iz­vor „Po­bje­de”, za ko­jeg se pri­ča da je upra­vo on Jo­ko­vi­ću re­kao: na­sta­viš li da hva­liš to­li­ko Jo­ni­cu u me­di­ji­ma i nu­diš joj funk­ci­je, bi­ćeš br­zo Uroš Ne­ja­ki. Isti­na, prav­da, so­li­dar­nost i jed­na­kost te­melj­ne su vri­jed­no­sti SNP-a i za njih ni­kad ne­ću pre­sta­ti da se bo­rim, pri­je sve­ga u Cr­noj Go­ri, a ako bu­de neo­p­hod­no i unu­tar SNP. Jer, dok ima njih bi­će i SNP-a.RAJ­KA RA­I­ČE­VIĆ

      Još sam lju­ta na Mi­li­ća zbog „Klju­ča”

      ●Da li ste u kon­tak­tu sa do­sko­ra­šnjim pred­sjed­ni­kom SNP-a Sr­đa­nom Mi­li­ćem i ima li on uti­ca­ja na va­še od­lu­ke?
      Ko­li­ko sam uti­ca­ja ja ima­la na nje­go­ve od­lu­ke ili on na mo­je naj­bo­lje go­vo­ri od­lu­ka o ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”. S po­što­va­njem i po­no­som uvi­jek go­vo­rim o sva­kom da­nu za­jed­nič­kog ra­da sa Mi­li­ćem u pe­ri­o­du od 2007. do 2013.go­di­ne, ka­da sam bi­la dio ru­ko­vod­stva par­ti­je. S dru­ge stra­ne, još sam lju­ta što je do­zvo­lio da mu že­lja da po sva­ku ci­je­nu oču­va je­din­stvo bu­de ja­ča od sna­ge da sa­gle­da re­al­nu sli­ku u par­ti­ji, ta­ko da je to po­sta­lo oču­va­nje „pri­vi­da je­din­stva“ kroz ko­a­li­ci­ju „Ključ”, ko­joj sam se že­sto­ko pro­ti­vi­la. Na­zi­va­la sam tu ko­a­li­ci­ju po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a i spo­ra­zu­mom o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a. Po­sle­di­ce ko­a­li­ci­je „Ključ” su po­ka­za­le da sam bi­la u pra­vu. Je­din­stvo ni­je ostva­re­no, jer je onaj ko­ji je ucje­nji­vao „Klju­čem” i do­bio dru­go mje­sto na po­sla­nič­koj li­sti taj man­dat od­mah od­nio van SNP-a. „Ključ” je do­bio gla­so­ve SNP-a za naj­ma­nje šest ili se­dam man­da­ta, ali su, po spo­ra­zu­mu, SNP-u pri­pa­la sa­mo tri man­da­ta. To sam za­to i na­zi­va­la po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a, jer sam zna­la da će se na­ši gla­so­vi pre­to­či­ti u tu­đe man­da­te. I po­sled­nje, naj­čud­ni­je je­ste da je „Ključ” po­sli­je iz­bo­ra, osim što je u jav­no­sti bio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a, jer se go­vo­ri­lo ko­li­ko smo man­da­ta do­bi­li, a ne ko­li­ko je SNP gla­so­va dao, po­stao u par­ti­ji spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa­mo Sr­đa­na Mi­li­ća. I da­nas, umje­sto da o to­me go­vo­rim ja ko­ja sam na to upo­zo­ra­va­la, go­vo­re oni ko­ji su se za to za­la­ga­li. Nad ma­lim bro­jem po­sla­ni­ka SNP-a da­nas ku­ka­ju kao nad lo­šim na­sled­stvom Jo­ko­vić, Šće­kić, Đu­ro­vi­će­va, Dra­gan Iva­no­vić i Ve­se­lin Ba­kić, da­kle upra­vo oni ko­ji su zna­čaj­no uti­ca­li na to da čla­no­vi GO iz nji­ho­vih gra­do­va pru­že mak­si­mal­nu po­dr­šku ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”, jer, na­po­mi­njem, bez gla­so­va iz Be­ra­na, Her­ceg No­vog, Pod­go­ri­ce, An­dri­je­vi­ce i Plu­ži­na ni­je se mo­gla do­bi­ti dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za ula­zak u taj pred­iz­bor­ni sa­vez. Da­nas je, me­đu­tim, za „Ključ”, i tri, od­no­sno dva man­da­ta, kriv sa­mo Sr­đan Mi­lić. Pri­je go­di­nu da­na sam od­bi­la da bu­dem na po­sla­nič­koj li­sti. A 31.ma­ja 2013. go­di­ne pod­ni­je­la sam ostav­ku na funk­ci­ju se­kre­ta­ra IO i od ta­da od­bi­ja­la sve par­tij­ske funk­ci­je iz­u­zev član­stva u glav­nom od­bo­ru.



    • Hronika
      Priveden krivolovac

      Priveden krivolovac

    • Hronika

      2017-10-23

      AKCIJA POLICIJE

      Priveden krivolovac


      To­kom ak­ci­je „Lo­vac”, ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di u sa­rad­nji sa lo­kal­nim lo­vač­kim dru­štvi­ma, pri­ve­den je Pod­go­ri­ča­nin G.R. (25), pro­tiv ko­jeg je osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu u Ko­la­ši­nu pod­ne­se­na kri­vič­na pri­ja­va  zbog ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. 
      – Po­li­ci­ja je za­u­sta­vi­la Pod­go­ri­ča­ni­na u ne­dje­lju, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, u Pla­ti­ja­ma. G.R. je bio u vo­zi­lu „la­da ni­va“ i kod nje­ga je pro­na­đe­na pu­ška M- 48, pre­pra­vlje­na u lo­vač­ki ka­ra­bin 7,9 mm. Za oruž­je ni­je imao do­zvo­lu – ka­za­li su nam ne­zva­nič­no u ko­la­šin­skoj po­li­ci­ji.
      Po­li­ci­ja i lo­vo­ču­var­ske slu­žbe su to­kom vi­ken­da oba­vi­le kon­tro­lu na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja. 
      – Ak­ci­ja „Lo­vac“, ko­ja je po­kre­nu­ta ra­di spre­ča­va­nja kri­vo­lo­va, bi­će na­sta­vlje­na i u na­red­nom pe­ri­o­du – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je. 
      J.Š. 



-
    • Drustvo
      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

    • Drustvo

      2017-10-23

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE U IZJAVI ZA „DAN” DAJE RJEŠENJE ZA FILERMOSU

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Mitropolit objašnjava da bi u hramu koji bi bio sagrađen na Cetinju bile pohranjene Ruka Svetog Jovana Krstitelja, Čestica Časnog Krsta i ikona Bogorodice Filerimske i da bi u hram mogli da dolaze i rimokatolici jer su to svehrišćanske svetinje


      Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je iz­ja­vio je za „Dan” da pri­pre­ma za­htjev ko­ji će upu­ti­ti Vla­di Cr­ne Go­re i pred­lo­ži­ti da za­jed­no na Ce­ti­nju sa­gra­de za­vjet­ni hram Sve­te Tro­ji­ce, za ko­ji je još 1910. go­di­ne kralj Ni­ko­la po­sta­vio ka­men te­me­ljac, a u ko­ji bi se pohranile tri hri­šćan­ske sve­ti­nje – Če­sti­ca Ča­snog Kr­sta, na ko­me je ras­pet Go­spod Isus Hrist, Ru­ka Sve­tog Jo­va­na Pre­te­če i iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­lerimske. Mi­tro­po­lit je is­ta­kao da je bo­lje 1,8 mi­li­o­na eura ulo­ži­ti u iz­grad­nju hra­ma, ne­go u opre­ma­nje ce­tinj­ske pe­ći­ne u ko­ju vlast pla­ni­ra da smje­sti iko­nu Bo­go­ro­di­ce. Taj pro­stor je, ka­ko ka­že, ne­be­zbje­dan i iz­lo­žen po­pla­va­ma pa je ne­lo­gič­no jed­nu od naj­ve­ćih sve­ti­nja smje­sti­ti u ta­kvu pe­ći­nu.
      – Pro­je­kat ima­mo, evo ima i nov­ca, što za­fa­li na­ba­vi­će­mo, da­će Bog, sa­mo nam tre­ba do­bra vo­lja – ka­zao je mi­tro­po­lit za „Dan”.
      On je na­gla­sio ka­ko se na­da da će ra­zum po­bi­je­di­ti i da već pri­pre­ma za­htjev Vla­di za grad­nju za­vjet­ne cr­kve kra­lja Ni­ko­le. Ta­ko­đe, na­da se i da će za Vas­krs na­red­ne go­di­ne grad­nja bi­ti ozva­ni­če­na.
      – Hram bi se gra­dio iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, na pro­sto­ru ko­ji tre­nut­no zja­pi pra­zan. Ova sve­ti­nja bi bi­la svo­je­vr­sna kru­na Ce­ti­nja... Vje­ru­jem da bi ra­do­vi bi­li za­vr­še­ni za go­di­nu i to bi bi­lo ne­što naj­zna­čaj­ni­je za Ce­ti­nje. Tu bi­smo smje­sti­li sve tri sve­ti­nje, ko­je su sve­hri­šćan­ske i tu bi mo­gli da do­la­ze i iz Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i tek će on­da Evro­pa sa­zna­ti za Ce­ti­nje, a po­tom će i dr­ža­va ima­ti eko­nom­sku ko­rist o ko­joj go­vo­re. Ja sam i 1993. tra­žio da se sa­gra­di hram, i bi­li su obe­ća­li, ali se to ni­je de­si­lo. Na­dam se da će sa­da ra­zum pre­vla­da­ti – na­da se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je na­veo da je ira­ci­o­nal­no mi­sli­ti da će ci­je­la Evro­pa da do­đe u pe­ći­nu na Ce­ti­nje da vi­di iko­nu, a to ne ra­de ni sa­da ka­da se ona na­la­zi u mu­ze­ju.
      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ob­ja­šnja­va da je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­imske neo­dvo­ji­va od dru­ge dvi­je sve­ti­nje – Ru­ke Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­ce Ča­snog Kr­sta, te da su uvi­jek do­sad obi­la­ze­ći svi­jet bi­le u cr­kvi i u bo­go­slu­žbe­noj funk­ci­ji.
      – Cr­no­gor­ske vla­sti su 1978. go­di­ne mi­tro­po­li­tu Da­ni­lu vra­ti­le Ru­ku Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­cu Ča­snog Kr­sta, a ka­ko pi­še u ak­tu vjer­ske ko­mi­si­je, iko­na je pri­vre­me­no da­ta ce­tinj­skim mu­ze­ji­ma. Tra­žio sam njen po­vra­ćaj i u jed­nom tre­nut­ku nam je obe­ća­no da će je vra­ti­ti i da­to nam je 200.000 ma­ra­ka da na­pra­vi­mo ka­pe­lu pri Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru. Mi smo to ura­di­li, ali od 1997. go­di­ne stva­ri su se pro­mi­je­ni­le. Do­šlo je do dru­ga­či­jeg od­no­sa vla­sti pre­ma Mi­tro­po­li­ji i mi­tro­po­li­tu i po­sli­je vi­še ni­je­su htje­li da raz­go­va­ra­ju o vra­ća­nju iko­ne za­ko­ni­tom dr­ža­o­cu sve­ti­nje. Mi smo za­ko­ni­ti dr­ža­o­ci sve­ti­nje što je po­tvr­dio i pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, či­ji je otac pre­dao Mi­tro­po­li­ji ove tri sve­ti­nje – ob­ja­šnja­va mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je is­ta­kao da Mi­tro­po­li­ja ču­va ka­men te­me­ljac cr­kve Sve­te Tro­ji­ce ko­ji je 1910. go­di­ne po­sta­vljen iz­me­đu Vla­di­nog do­ma i Bi­ljar­de, u čast kru­ni­sa­nja kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Na tom ka­me­nu na kom je tre­ba­lo da bu­de po­dig­nu­ta cr­kva pi­še: „U vri­je­me kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća po­di­že ovaj hram car Ni­ko­laj Dru­gi, av­gust 1910. go­di­ne”. Zna­či – to je za­vjet­ni hram kra­lja Ni­ko­le i za­du­žbi­na ca­ra Ni­ko­la­ja. Ka­ko hram ni­je ta­da sa­gra­đen, ma­lo ko zna da iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra ima po­lja­na, na ko­joj je od­lu­če­no da se gra­di hram jer je do­lje ma­li pro­stor. Pa­tri­jarh Ga­vri­lo je bio pri­pre­mio ka­men za grad­nju iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ali je on na­kon ra­ta uzet za iz­grad­nju „Obo­da”. Sa­da je isto­rij­ska pri­li­ka da se hram ko­nač­no sa­gra­di, jer bo­lje je u nje­ga ulo­ži­ti no­vac ne­go ba­ci­ti sko­ro dva mi­li­o­na eura – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
      On is­ti­če da je Cr­na Go­ra da­nas ne­za­vi­sna, ali ako ho­će­mo da bu­de istin­ski ta­kva on­da ona mo­že bi­ti sa­mo na­sta­vak Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re. Am­fi­lo­hi­je pod­sje­ća da su pro­šle go­di­ne kod nje­ga do­la­zi­li pred­stav­ni­ci Mal­te­škog re­da ko­ji su vje­ko­vi­ma ču­va­li tri sve­ti­nje i da su odu­še­vlje­ni ide­jom da se sa­gra­di hram za njih.
      – Hram bi po­pu­nio po­sto­je­ći pro­stor, bio bi kru­na gra­du, i u nje­mu bi bi­le tri sve­ti­nje. To bi ujed­no bio znak sje­ća­nja na kra­lja Ni­ko­lu i za­što da ne i na ca­ra Ni­ko­la­ja ko­ji je bio ve­li­ki do­bro­tvor Cr­noj Go­ri – ka­zao je mi­tro­po­lit.
      Iz Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje od­go­vo­ri­li su „Da­nu” da ra­de na sre­đi­va­nju pe­ći­ne u ko­joj će smje­sti­ti iko­nu Fi­ler­mo­su.
      – Pr­va fa­za re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta ko­ji spro­vo­di Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje od­no­si se na iz­grad­nju pod­zem­nog objek­ta u funk­ci­ji iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra, pod­zem­ne sprat­no­sti P-1-2 i ukup­ne bru­to po­vr­ši­ne 635 me­ta­ra kva­drat­nih, sa pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma, kao i ure­đe­nje te­re­na i iz­grad­nju kom­plet­ne pod­zem­ne in­fra­struk­tu­re. Pr­va fa­za pred­sta­vlja naj­o­bim­ni­je ra­do­ve na pri­vo­đe­nju objek­ta na­mje­ni. Dru­ga fa­za od­no­si se na iz­grad­nju al­ter­na­tiv­nog ula­za u obje­kat, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ko­mu­ni­ka­cij­sko po­ve­zi­va­nje, lift i ste­pe­ni­šte, sa pri­rod­nim otvo­rom u do­njem di­je­lu pe­ći­ne. Ukup­na vri­jed­nost in­ve­sti­ci­je je 1,8 mi­li­o­na eura – ka­zao je za „Dan” sa­vjet­nik gra­do­na­čel­ni­ka Ivan Mi­ja­no­vić.
      On ka­že da su pro­jek­tom iz­grad­nje iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra unu­tar ce­tinj­ske pe­ći­ne pre­po­zna­li do­dat­ne mo­guć­no­sti va­lo­ri­za­ci­je tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la cr­no­gor­ske pre­sto­ni­ce.
      M.SE­KU­LO­VIĆ

      Za iko­nu će se bo­ri­ti i sud­skim pu­tem

      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ti­če da će se Mi­tro­po­li­ja i sud­skim pu­tem bo­ri­ti za po­vra­ćaj iko­ne, a uko­li­ko bu­de po­treb­no obra­ti­će se i su­du u Stra­zbu­ru.
      – Ta sve­ti­nja tre­ba da se vra­ti ta­mo gdje je vje­ko­vi­ma pri­pa­da­la, a to je cr­kva. Mi pri­pre­ma­mo sud­ski za­htjev, po­ku­ša­va­mo pr­vo raz­go­vo­ri­ma sa ce­tinj­skim vla­sti­ma da pre­va­zi­đe­mo pro­blem, ali uko­li­ko oni ne pri­hva­te, po­kre­nu­će­mo sud­ski po­stu­pak na če­mu naš Prav­ni sa­vjet ra­di. Ka­da se po­kre­ne sud­ski spor ne­će mo­ći ni­šta ni da se ra­di. Va­ti­kan i Mal­te­ški red su ži­vo za­in­te­re­so­va­ni za sud­bi­nu sve­ti­nja i oni su bi­li za­pa­nje­ni gdje su vla­sti smje­sti­le iko­nu, taj bo­go­slu­žbe­ni pred­met, i ka­ko sa­da pla­ni­ra­ju da on bu­de u pe­ći­ni –do­dao je mi­tro­po­lit.
      Mi­tro­po­lit pod­sje­ća da su u So­vjet­skom Sa­ve­zu ta­ko­đe od­u­zi­ma­ne iko­ne, ali su vra­će­ne cr­kvi.
      – Ne vi­dim lo­gi­ku da se 1,8 mi­li­o­na ula­že u opre­ma­nje pe­ći­ne u vri­je­me ka­da mi na Ce­ti­nju otva­ra­mo na­rod­nu ku­hi­nju pr­vi put po­sli­je 1916. go­di­ne od austrij­ske oku­pa­ci­je – za­klju­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.

      Sve­ti­nje raz­dvo­je­ne u Cr­noj Go­ri

      Ču­do­tvor­nu iko­nu Maj­ke Bo­ži­je Fi­ler­mo­se, po bla­go­slo­vu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ura­dio je po­lo­vi­nom pr­vog vi­je­ka Sve­ti Apo­stol i Evan­đe­li­sta Lu­ka. Iko­na je kroz vje­ko­ve bi­la po­hra­nje­na u An­ti­o­hi­ji, Je­ru­sa­li­mu, Kon­stan­ti­no­po­lju, na Ki­pru, Ro­do­su, u Ita­li­ji, na Mal­ti, Pe­tro­gra­du, Ta­li­nu, Ko­pen­ha­ge­nu, Ber­li­nu, Be­o­gra­du oda­kle je za­jed­no sa Ru­kom Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja i Če­sti­com Ča­snog Kr­sta to­kom Dru­gog svjets­kog ra­ta pre­ne­se­na u Ostrog. Po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta i po­bje­de ko­mu­ni­sta, ko­ji su i po­sli­je za­vr­šet­ka ra­ta na­sta­vi­li sa go­nje­njem cr­kve, tri ve­li­ke sve­ti­nje su i da­lje taj­no ču­va­ne u Ostro­gu i ni­je­su iz­no­še­ne na svje­tlost da­na.
      U po­li­cij­skoj ra­ci­ji 18. sep­tem­bra 1952. go­di­ne ko­jom pri­li­kom je uhap­šen i na­sto­ja­telj ostro­škog ma­na­sti­ra ar­hi­man­drit Le­on­ti­je Mi­tro­vić, pro­na­đe­ne su i od cr­kve bru­tal­no ote­te tri ve­li­ke sve­ti­nje kao i mno­go­broj­ne dru­ge re­li­kvi­je za­jed­no sa di­je­lom bla­ga kra­lja Pe­tra II Ka­ra­đor­đe­vi­ća. Pre­ne­se­ne su u Pod­go­ri­cu i de­po­no­va­ne u se­fo­ve MUP-a Cr­ne Go­re. Na­kon iz­vje­snog vre­me­na sve­ti­nje su pre­da­te Vjer­skoj ko­mi­si­ji SR Cr­ne Go­re.
      U ja­nu­a­ru 1978. go­di­ne de­sna ru­ka Sve­to­ga Jo­va­na i dio Ča­snog Kr­sta vra­će­ni su Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, od­no­sno ri­zni­ci Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, a ču­do­tvor­na iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se pre­da­ta je na ču­va­nje Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne gdje se i da­nas na­la­zi. To je pr­vi put na­kon vi­še vje­ko­va da su sve­ti­nje raz­dvo­je­ne, a taj ne­slav­ni čin de­sio se u Cr­noj Go­ri. Od mo­men­ta od­u­zi­ma­nja sve­ti­nja Cr­kvi 1952. go­di­ne, pa do da­nas sa iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se, za­sad ne­po­zna­ta li­ca, ukra­la su dva vri­jed­na dra­ga ka­me­na – ru­bin ma­njih di­men­zi­ja u ore­o­lu Bo­go­ro­di­ce i sa­fir ve­li­kih di­men­zi­ja u cen­tru Bo­go­ro­di­či­ne ogr­li­ce.
      Mi­tro­po­li­ja go­di­na­ma tra­ži da joj se vra­ti iko­na ko­ja joj pri­pa­da, ali to još ni­je ura­đe­no, već je jed­na od naj­ve­ćih sve­ti­nja hri­šćan­stva iz­lo­že­na u ta­ko­zva­noj Pla­voj ka­pe­li u Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne Go­re.



    • Hronika
      Spriječen atentat na Beranca

      Spriječen atentat na Beranca

    • Hronika

      2017-10-23

      Forenzičari uzimaju tragove sa lica mjesta (Foto: Portal Vijesti)

      POLICIJA DEAKTIVIRALA EKSPLOZIVNU NAPRAVU POSTAVLJENU ISPOD VOZILA KENANA SUJKOVIĆA

      Spriječen atentat na Beranca

      Automobil su noć ranije koristila bezbjednosno interesantna lica Kenan Sujković i David Kasumović


      Po­li­ci­ja je ju­če oko 17.30 de­ak­ti­vi­ra­la eks­plo­ziv­nu na­pra­vu ko­ja je bi­la po­sta­vlje­na is­pod auto­mo­bi­la Be­ran­ca Ke­na­na Suj­ko­vi­ća. Eks­plo­ziv­na na­pra­va je bi­la po­sta­vlje­na is­pod sje­di­šta vo­za­ča, a ak­ti­vi­ra se na da­ljin­ski upra­vljač, pa po­li­ci­ja vje­ru­je da je na Suj­ko­vi­ća pri­pre­man aten­tat. Eks­plo­ziv su de­ak­ti­vi­ra­li pri­pad­ni­ci Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce, a pret­hod­no je be­ran­ska po­li­ci­ja blo­ki­ra­la Uli­cu Mi­lja­na Vu­ko­va. Oni su do­bi­li do­ja­vu da je is­pod jed­nog par­ki­ra­nog auto­mo­bi­la po­sta­vlje­na eks­plo­zivna na­pra­va. Auto­mo­bil „pe­žo” je bio par­ki­ran is­pred ku­će bra­će Alek­san­dra i Mi­lu­ti­na Mar­se­ni­ća, a pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, po­li­ci­ja je iz­u­ze­la i snim­ke sa ka­me­ra ko­je su za­bi­lje­ži­le mo­me­nat ka­da je eks­plo­ziv po­sta­vljen.
      Ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da su auto­mo­bil noć ra­ni­je ko­ri­sti­la bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca Ke­nan Suj­ko­vić i Da­vid Ka­su­mo­vić.
      In­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pri­ve­li su na raz­go­vor vi­še oso­ba, ali do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je sa­op­šte­no da je ne­ko od njih za­dr­žan.
      In­te­re­sant­no je da su u okvi­ru ak­ci­je ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di već ne­ko­li­ko ne­dje­lja pre­tre­sa­ni i objek­ti ko­je ko­ri­sti Ka­su­mo­vić.
      U toj ak­ci­ji pri­ve­de­no je 20 oso­ba, a iz­vr­še­ni su pre­tre­si na 16 lo­ka­ci­ja u Be­ra­na­ma i Ro­ža­ja­ma. Osim Ka­su­mo­vi­ća, pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce su pre­tre­sa­li i ku­će Su­va­da Bat­ka Mu­si­ća i Sa­ba­hu­di­na i Sa­du­di­na Sat­ka Be­ći­ra­gi­ća.
      Po­li­ci­ja je u Be­ra­na­ma pre­tre­sla i ku­će Dra­ška Vu­ko­vi­ća,  Iva­na Bi­le­ti­ća i Mar­ka Ze­ki­ća.  
      M.D.

      Vje­šta­če bom­bu

      Eks­plo­ziv­na na­pra­va ko­ja je pro­na­đe­na is­pod Suj­ko­vi­će­vog auto­mo­bi­la upu­će­na je na vje­šta­če­nje u da­ni­lov­grad­ski Fo­ren­zič­ki cen­tar. Kri­mi­na­li­stič­ki teh­ni­ča­ri su iz­u­ze­li vi­še tra­go­va sa auto­mo­bi­la i uz snim­ke si­gur­no­snih ka­me­ra to će bi­ti ključ­ni do­ka­zi pro­tiv po­či­ni­o­ca. 



    • Vijest dana
      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

    • Vijest dana

      2017-10-23

      Dragan Marović

      OSUĐENI U BUDVANSKOJ AFERI ŠIRI BIZNIS IZ SPUŽA

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Bivši potpredsjednik opštine Budva Dragan Marović traži odobrenje da u budvanskom naselju Dubovica gradi kompleks apartmana


      Ne­ka­da­šnji bu­dvan­ski zva­nič­nik i funk­ci­o­ner DPS-a Dra­gan Ma­ro­vić pod­nio je, iako se na­la­zi na od­slu­že­nju za­tvor­ske ka­zne u spu­škom za­tvo­ru, za­htjev za iz­da­va­nje ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Dra­gan Ma­ro­vić, brat osu­đe­nog še­fa or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe iz Bu­dve i biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, za­htjev je for­mal­no pod­nio pre­ko fir­me El­mos, či­ji je osni­vač.
      Ma­ro­vić pri­vat­ni bi­znis iz spu­škog za­tvo­ra ši­ri na atrak­tiv­noj lo­ka­ci­ji u bli­zni zgra­de So­li­dar­no­sti u Bu­dvi, ko­ju po­kri­va DUP Du­bo­vi­ca. On je od bu­dvan­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za ur­ba­ni­zam i odr­ži­vi raz­voj tra­žio da mu iz­da­ ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Na toj lo­ka­ci­ji, ka­ko se mo­že vi­dje­ti u ka­ta­stru, fir­ma El­mos je već na­pra­vi­la jed­nu zgra­du i pro­da­la sta­no­ve.
      Ma­ro­vi­ćev part­ner u El­mo­su je Dra­gan Ži­nić, osu­đen u afe­ri Za­va­la. Pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, u El­mo­su su i Ve­ra Ri­stić, Na­đa Raj­ko­vić, Sne­ža­na Mi­ku­lić, Go­ran Or­lić, Lju­bo­mir Mar­ti­no­vić i Bo­žo Va­vić.
      Sta­no­vi u zgra­di ko­ju je sa­gra­dio El­mos u Bu­dvi, i gdje pla­ni­ra­ju iz­grad­nju no­vog objek­ta, za­lo­že­ni su za kre­di­te kod vi­še po­slov­nih ba­na­ka.
      Pr­vo je Dra­gan Ma­ro­vić osu­đen u afe­ri Za­va­la, a on­da je rje­še­njem Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci usvo­jen spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce za­klju­čen iz­me­đu Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva i Ma­ro­vi­ća zbog pro­du­že­nog kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem po­ma­ga­nja iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. On bi, pri sa­da­šnjem sta­nju, tre­ba­lo da iz za­tvo­ra u Spu­žu iza­đe po­čet­kom na­red­ne go­di­ne.
      Ra­ni­je je Dra­gan Ma­ro­vić zva­nič­no za­tra­žio od­la­ga­nje od­la­ska na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, ali taj za­htjev ni­je pri­hva­ćen, pa je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oti­šao u Spuž. On mo­ra da od­le­ži ukup­no 13 mje­se­ci zbog uče­šća u bu­dvan­skim ko­rup­ci­o­na­škim afe­ra­ma, gdje je op­štin­skoj ka­si pri­či­nje­na mi­li­on­ska šte­ta. Nje­gov brat Sve­to­zar Ma­ro­vić, na­vod­no zbog bo­le­sti, iz­bje­ga­va od­la­zak na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, tre­nut­no se na­la­zi u Sr­bi­ji za­sad i uspi­je­va da iz­i­gra iz­vr­še­nje kri­vič­ne sank­ci­je.
      Biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve Raj­ko Ku­lja­ča, ne­ka­da­šnji di­rek­tor AMD Bu­dva Igor Trn­ski i Mar­ko Vu­jo­vić, kum Sve­to­za­ro­vog si­na Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, do­bi­li su sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka u pred­me­tu „Pri­je­vor”.
      Svi oni su sa­op­šti­li da je sum­nji­ve po­slo­ve or­ga­ni­zo­vao Sve­to­zar Ma­ro­vić, a da je u nji­ho­vom spro­vo­đe­nju uče­stvo­vao i nje­gov sin. Pre­ma nji­ho­vim na­vo­di­ma, iza či­ta­vog po­sla oko spor­ne pro­da­je ze­mlji­šta na br­du Pri­je­vor sta­jao je Mi­loš Ma­ro­vić, a sve je od­ra­đe­no pre­ko nje­go­vog ku­ma Mar­ka Vu­jo­vi­ća. Trn­ski je is­pri­čao tu­ži­o­cu da ga je Mi­loš Ma­ro­vić pod­stre­ka­vao da od op­šti­ne ku­pi plac u in­du­strij­skoj zo­ni Ja­za ka­ko bi nje­go­va kom­pa­ni­ja na toj lo­ka­ci­ji, iz­me­đu osta­log, mo­gla da gra­di sa­lon na­mje­šta­ja, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta.
      Osim Ma­ro­vi­ća, za mal­ver­za­ci­je pri­li­kom pro­da­je ze­mlji­šta iz­nad Ja­za od­go­va­ra­li su i biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva La­zar Ra­đe­no­vić, ko­ji je ta­ko­đe sklo­pio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i na­la­zi se na iz­dr­ža­va­nju za­tvor­ske ka­zne, vla­snik bu­dvan­ske fir­me Me­ga­pro­met Mi­o­drag Mi­tro­vić, biv­ša di­rek­tor­ka bu­dvan­skog ka­ta­stra Mir­ja­na Ma­ro­vić, biv­ši di­rek­tor Za­vo­da za iz­grad­nju Bu­dva Ste­vi­ca Dra­go­vić i pro­cje­ni­te­lji Mar­ko Ra­du­no­vić, Mil­ka La­za­re­vić i Lju­bi­ša Ba­će­vić.
      M.V.

      Pri­ja­vi­li mi­li­on­sku imo­vi­nu

      Pre­ma po­da­ci­ma iz Po­re­ske upra­ve, imo­vi­na bu­dvan­ske fir­me El­mos iz­no­si 1.770.661 eura. To se mo­že vi­dje­ti u fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju za 2016. go­di­nu. Pri­ja­vljen je i gu­bi­tak od 367.000 eura, kao i od­lo­že­ne po­re­ske oba­ve­ze, ma­da na za­ne­mar­lji­vom ni­vou. Fir­ma je pri­ja­vi­la osnov­ni ka­pi­tal od 83.000 eura.



    • Drustvo
      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

    • Drustvo

      2017-10-23

      Zgrada Pašića u Budvi

      BEOGRAĐANIN KOJEG TERETI SRPSKO TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL ULAŽE U NEKRETNINE NA ŽABLJAKU I U BUDVI

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Draško Pašić je kupio nepokretnu imovinu u Budvi i na Žabljaku. On je na Žabljaku bez građevinske dozvole sagradio jednospratnu kuću od oko 170 kvadrata, pokazuju katastarski podaci


      Be­o­gra­đa­nin Dra­ško Pa­šić, ko­ji je u Sr­bi­ji op­tu­žen za zlo­u­po­tre­be dr­žav­nog nov­ca i da je na­vod­no član kri­mi­nal­ne gru­pe, ula­že no­vac u ne­kret­ni­ne u Cr­noj Go­ri, po­ka­zu­je do­ku­men­ta­ci­ja u ko­ju je „Dan” imao uvid.
      Pa­šić je ku­pio ne­po­kret­nu imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. On je na Ža­blja­ku bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le sa­gra­dio jed­no­sprat­nu ku­ću od oko 170 kva­dra­ta. To se mo­že vi­dje­ti u li­stu ne­po­kret­no­sti 1673, KO Ža­bljak, gdje je evi­den­ti­ran te­ret „ne­ma do­zvo­lu”.
      Grad­nja bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le je kri­vič­no dje­lo, za ko­je je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom Cr­ne Go­re pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ta­vo­re­nja u oda­ja­ma Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, kra­jem ju­la pro­šle go­di­ne usvo­jen je Za­kon o le­ga­li­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Za taj pro­pis gla­sa­la je ve­ći­na – 41 po­sla­nik vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) i part­ne­ra. Ti­me je omo­gu­će­no da se objek­ti bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le le­ga­li­zu­ju, a vla­sni­ci ti­me iz­bjeg­nu kri­vič­no go­nje­nje.
      Srp­sko tu­ži­la­štvo za orga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne do­sta­vi­lo je su­du op­tu­žni­cu pro­tiv Pa­ši­ća i još šest oso­ba, zbog sum­nji u mal­ver­za­ci­je sa dr­žav­nim nov­cem na­mi­je­nje­nim Sr­bi­ma na Ko­so­vu.
      Po­red Pa­ši­ća, ne­ka­da­šnjeg di­rek­to­ra ve­li­ke gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je „Kom­grap”, u tom pred­me­tu op­tu­žen je i Ne­boj­ša Čo­vić, sa­da­šnji pred­sjed­nik re­gi­o­nal­ne ko­šar­ka­ške ABA li­ge, ko­ji je svo­je­vre­me­no po­kri­vao po­zi­ci­ju še­fa Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i pot­po­red­sjed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je.
      U op­tu­žni­ci su i An­đel­ka Ra­den­ko­vić, biv­ša se­kre­tar­ka cen­tra, Bran­ka Kri­vo­ka­pić, biv­ši su­di­ja Tr­go­vin­skog su­da, Dra­gan Ka­la­ba, biv­ši na­čel­nik Ko­sov­sko-mi­tro­vič­kog okru­ga, Bo­jan Ra­do­va­no­vić, vla­snik fir­me „Ma­sters”, i Idriz Ši­jak, vla­snik fir­me „Da­ki”.
      Op­tu­žni­ca se od­no­si na ne­za­ko­ni­to­sti po­či­nje­ne u pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra 2003. do sre­di­ne sep­tem­bra 2005. go­di­ne. Op­tu­že­ni­ma je sta­vlje­no na te­ret da su u po­slu ot­ku­pa i iz­grad­nje ne­kret­ni­na zlo­u­po­tri­je­bi­li slu­žbe­ni, kao i po­lo­žaj ovla­šće­nog li­ca i pri­ma­nje mi­ta.
      Tu­ži­la­štvo sum­nja da su u po­slu ot­ku­pa ne­kret­ni­na u Sje­ver­noj i Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci – Čo­vić, Ra­den­ko­vić i Ka­la­ba, u pret­hod­nom do­go­vo­ru sa vla­sni­ci­ma pri­vat­nih fir­mi, omo­gu­ći­li da se na osno­vu fik­tiv­ne do­ku­men­ta­ci­je iz­vr­še ne­za­ko­ni­ta pla­ća­nja. U ne­red­bi za spro­vo­đe­nje is­tra­ge pi­še da je Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar upla­tio pred­u­ze­ću „Da­ki” sko­ro 426 mi­li­o­na di­na­ra, od če­ga je iz­vr­šen ot­kup sa­mo 18 ne­kret­ni­na za šta je po­tro­šen sko­ro 181 mi­li­on di­na­ra, a za osta­tak od oko 245 mi­li­o­na di­na­ra ne po­sto­ji va­lid­na do­ku­men­ta­ci­ja.
      Spor­na je, ta­ko­đe, i iz­grad­nja stam­be­nih la­me­la, ko­je ni­ka­da ni­je­su sa­gra­đe­ne ta­ko da se vi­di sa­mo pra­zna li­va­da. Za taj po­sao, ka­ko tu­ži­o­ci tvr­de, Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar i Gra­đe­vin­ska di­rek­ci­ja upla­ti­li su 180 mi­li­o­na di­na­ra.
      – Čo­vić je po do­go­vo­ru sa osum­nji­če­nom An­đel­kom Ra­den­ko­vić, Bo­ja­nom Ra­do­va­no­vi­ćem, Idri­zom Ši­ja­kom, Dra­ga­nom Ka­la­bom i Dra­škom Pa­ši­ćem da­vao uput­stva osum­nji­če­ni­ma da pri­vred­na dru­štva „Da­ki” i „Komp­grap” do­sta­vlja­ju za­htje­ve za pla­ća­nja po osno­vu na­vod­no za­po­če­te iz­grad­nje stam­be­nih la­me­la – pi­še u do­ku­men­tu srp­skog tu­ži­la­štva.
      Me­di­ji u Sr­bi­ji u av­gu­stu 2012. ob­ja­vi­li su da je Dra­ško Pa­šić vra­ćen sa gra­ni­ce Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, zbog kri­vič­ne pri­ja­ve ko­ju je pro­tiv nje­ga pod­ni­je­la srp­ska Po­re­ska upra­va zbog sum­nje da je kao ovla­šće­no li­ce u fir­mi „Kom­grap” uta­jio po­rez i ošte­tio dr­ža­vu Sr­bi­ju za ne­što vi­še od 51 mi­li­on di­na­ra. Ni­je po­zna­to šta je epi­log te kri­vič­ne pri­ja­ve. Vl.O.

      U Bu­dvi ima zgra­du

      Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za ne­kret­ni­ne, Pa­šić u Cr­noj Go­ri po­sje­du­je imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. Na Ža­blja­ku u po­te­su Po­lja­ne je pr­vo ku­pio pa­šnjak 3. kla­se od 358 kva­dra­ta, na­kon če­ga je sa­gra­dio ku­ću bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, ko­ja je 2008. go­di­ne evi­den­ti­ra­na kao obje­kat u iz­grad­nji pod te­re­tom. U Bu­dvi se Pa­šić vo­di kao su­ko­ri­snik dvo­ri­šta i če­tvo­ro­sprat­ne stam­be­ne zgra­de od 247 kva­dra­ta. Tu imo­vi­nu ste­kao je ku­po­vi­nom i gra­đe­njem, a osta­li su­ko­ri­sni­ci su Mi­lan Ko­mlje­no­vić, Slav­ko Ši­ja­ko­vić i Vje­ra Kne­že­vić.
      Bu­dva­nin Mi­lan Ko­mlje­no­vić spo­mi­nje se u ve­li­koj afe­ri „Pa­na­ma pa­pi­ri”, gdje se vo­di kao vla­snik of­šor fir­me „Holyport Fi­nan­ce Li­mi­ted”, sa Bri­tan­skih Dje­vi­čan­skih ostr­va. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) ob­ja­vio je pro­šle go­di­ne do­ku­men­ta iz afe­re „Pa­nam­ski pa­pi­ri”, ko­ja se odno­si na of­šor fir­me i taj­ne ra­ču­ne, gdje se po­ja­vi­lo 18 fi­zič­kih i prav­nih li­ca po­ve­za­nih sa Cr­nom Go­rom. Ne­ko­li­ko ze­ma­lja je na­kon ob­ja­ve do­ku­me­na­ta po­kre­nu­lo is­tra­gu zbog sum­nje u pra­nje nov­ca i uta­ju po­re­za na osno­vu 11,5 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta pro­cu­re­lih iz kon­tro­verz­ne pa­nam­ske advo­kat­ske fir­me „Mo­sak Fon­se­ka”.



    • Politika
      Pred izbore serija oglasa za posao

      Pred izbore serija oglasa za posao

    • Politika

      2017-10-23

      DPS PONAVLJA SCENARIO IZ AFERE „SNIMAK” U MOJKOVCU I NA CETINJU

      Pred izbore serija oglasa za posao

      Serija oglasa o slobodnim radnim mjestima u Mojkovcu i na Cetinju objavljena je polovinom oktobra, dok uveliko traje kampanja, i odnosi se na nekoliko desetina novih poslova, uglavnom u obrazovnim ustanovama i organima uprave Sve su izraženiji pritisci na građane, uz razne vrste ucjena. Po starom receptu iz afere „Snimak”, sprovodi se i postupak političkih zapošljavanja u organima uprave. No, DPS-u je i to uzalud – izgubiće izbore – poučio je Danilo Mrvaljević


      Pred iz­bo­re u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma, Moj­kov­cu i na Ce­ti­nju 26.no­vem­bra ove go­di­ne or­ga­ni upra­ve i obra­zov­ne usta­no­ve ob­ja­vi­li su ogla­se za ne­ko­li­ko de­se­ti­na slo­bod­nih rad­nih mje­sta, što iz opo­zi­ci­je tu­ma­če kao do­kaz da se po­na­vlja sce­na­rio vi­đen u afe­ri „Sni­mak” i zlo­u­po­tre­be za po­tre­be De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Cr­ne Go­re.
      Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje i lo­kal­na jav­na pred­u­ze­ća ob­ja­vlju­ju ogla­se za ve­ći broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta od kra­ja sep­tem­bra, ka­da je cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić do­nio od­lu­ku o odr­ža­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra u pre­sto­ni­ci, Tu­zi­ma, Pet­nji­ci i Moj­kov­cu. To­li­ko po­ve­ćan broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta, ka­ko sma­tra­ju u opo­zi­ci­ji, na­sta­vak je stra­nač­ko-po­li­tič­kog za­po­šlja­va­nja. Ogla­si se, ina­če, ob­ja­vlju­ju na in­ter­net saj­tu cr­no­gor­skog Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje. Se­ri­ja no­vih ogla­sa ob­ja­vlje­na je po­lo­vi­nom ok­to­bra i od­no­si se na ne­ko­li­ko de­se­ti­na no­vih po­slo­va, uglav­nom u obra­zov­nim usta­no­va­ma i or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
      Ne­ka od slo­bod­nih rad­nih mje­sta na Ce­ti­nju su se­kre­tar ško­le, te pro­fe­sor u ško­li „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red”, ali je ob­ja­vlje­no i ne­ko­li­ko slo­bod­nih rad­nih mje­sta u ce­tinj­skoj gim­na­zi­ji, uklju­ču­ju­ći i mje­sto rad­ni­ka za odr­ža­va­nje objek­ta i opre­me.
      U Moj­kov­cu je ogla­še­no de­se­tak slo­bod­nih rad­nih mje­sta u OŠ „Alek­sa Đi­las Be­ćo”, kao i u Za­vo­du za hit­nu me­di­cin­sku po­moć. In­te­re­sant­no je da je 9. ok­to­bra ob­ja­vljen oglas za slo­bod­no rad­no mje­sto u ško­li u Pro­šće­nju.
      Pred­sjed­nik ce­tinj­skog od­bo­ra De­mo­kra­ta Da­ni­lo Mr­va­lje­vić is­ta­kao je u iz­ja­vi za „Dan” da, po­red ne­dav­nog skan­da­lo­znog ko­ri­šće­nja Voj­ske Cr­ne Go­re u po­li­tič­ke svr­he kroz an­ga­žo­va­nje na pro­bi­ja­nju lo­kal­nih pu­te­va uoči no­vem­bar­skih iz­bo­ra, or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­na­la­na gru­pa zva­na DPS na Ce­ti­nju ne od­u­sta­je ni od već uho­da­nih broj­nih dru­gih zlo­u­po­tre­ba. On je za „Dan” ka­zao da se to po­seb­no od­no­si na par­tij­sko za­po­šlja­va­nje.
      – Sve su iz­ra­že­ni­ji pri­ti­sci na gra­đa­ne, uz raz­ne vr­ste ucje­na. Po sta­rom re­cep­tu iz afe­re „Sni­mak”, i da­lje se, ta­ko dr­sko, na­o­či­gled ci­je­le jav­no­sti, spro­vo­di po­stu­pak po­li­tič­kih za­po­šlja­va­nja u or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i pri­vred­nim i dru­gim su­bjek­ti­ma ko­ji­ma je osni­vač Pre­sto­ni­ca. Na Ce­ti­nju su sve pri­sut­ni­ji mi­ni­stri i funk­ci­o­ne­ri re­ži­ma, ko­ji su se po­sli­je če­ti­ri go­di­ne opet sje­ti­li pre­sto­ni­ce, po­ku­ša­va­ju­ći da po­sred­stvom dr­žav­nih funk­ci­ja ko­je po­kri­va­ju uti­ču na slo­bod­nu vo­lju gra­đa­na Ce­ti­nja – re­kao je Mr­va­lje­vić.
      Po nje­go­vom mi­šlje­nju, re­ži­mu je sve uza­lud jer su im gra­đa­ni čvr­stim opo­zi­ci­o­nim sta­vom ja­sno po­ru­či­li da ne­ma­ju što da tra­že na Ce­ti­nju.
      – Kon­stan­tan rast po­dr­ške De­mo­kra­ta­ma ja­sno go­vo­ri da će­mo u no­vem­bru, za­jed­no sa dru­gim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma iz opo­zi­ci­je, raz­mon­ti­ra­ti or­ga­ni­zo­va­nu kri­mi­nal­nu gru­pu DPS, i to ta­ko da ih ni­ko ni­ka­da vi­še ne­će sa­sta­vi­ti. Na­vi­kli su da ih ni­ko ne kon­tro­li­še i da im se ni­ko ne su­prot­sta­vlja, pa su ga­zi­li Ustav i za­ko­ne ove ze­mlje na sva­kom ko­ra­ku. Ali ovog pu­ta su se ma­lo pre­i­gra­li. Po­drob­no će­mo se po­za­ba­vi­ti svim nji­ho­vim zlo­u­po­tre­ba­ma i ne­će­mo do­zvo­li­ti kr­še­nje za­ko­na, ka­ko to­kom kam­pa­nje, ta­ko ni na sam dan iz­bo­ra – is­ta­kao je Mr­va­lje­vić.
      Pred sva­ke iz­bo­re ko­or­di­na­to­ri De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta sa­sta­vlja­ju spi­sko­ve gla­sa­ča iz di­ja­spo­re ko­je ucje­nju­ju i pri­ti­ska­ju da po­dr­že tu stran­ku na dan gla­sa­nja u Cr­noj Go­ri. Kon­kret­no, u spi­sko­vi­ma ko­je su sa­sta­vi­li ko­or­di­na­to­ri mje­snih od­bo­ra DPS-a za op­šti­nu Pet­nji­ca uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra pro­šle go­di­ne na­la­zi­lo se pre­ko 250 ime­na.
      Si­ja­set do­ka­za o to­me ka­ko se u Cr­noj Go­ri jav­ni re­sur­si zlo­u­po­tre­blja­va­ju u stra­nač­ke svr­he do­ku­men­to­van je u afe­ri „Sni­mak”. Ob­ja­vlji­va­njem se­ri­je tek­sto­va o audio-za­pi­si­ma sa taj­nih sjed­ni­ca De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, „Dan” je u fe­bru­a­ru 2013. go­di­ne po­kre­nuo afe­ru „Sni­mak”, či­je ra­svje­tlja­va­nje tra­že i naj­vi­ši evrop­ski zva­nič­ni­ci.M.V.

      Bli­ži se kraj re­ži­ma

      Po ri­je­či­ma Da­ni­la Mr­va­lje­vi­ća, De­mo­kra­te po­ru­ču­ju ce­tinj­skom ogran­ku or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe DPS da ne­ma tih zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa ko­je ih mo­gu spa­si­ti si­gur­nog iz­bor­nog po­ra­za ko­ji ih če­ka u no­vem­bru.
      – I ne­ma tog pri­ti­ska i ucje­ne ko­ji mo­gu po­ko­le­ba­ti i upla­ši­ti Ce­ti­nja­ne. Ne­ma te si­le ko­ja, po­sli­je Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, mo­že za­u­sta­vi­ti ovaj ta­las slo­bo­de –po­ru­čio je Mr­va­lje­vić.



    • Hronika
      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

    • Hronika

      2017-10-23

      DVIJE GODINE NAKON LIKVIDACIJE NIJESU OTKRIVENI IZVRŠIOCI

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila


      Pro­šle su dvi­je go­di­ne od ubi­stva cr­no­gor­skog dr­ža­vlja­ni­na Bo­ži­da­ra Cic­mi­la, ko­ji je li­kvi­di­ra­nu Mo­sta­ru, a, osim što po­či­ni­o­ci ni­je­su iden­ti­fi­ko­va­ni, sa­rad­nja po­li­ci­ja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re u ovom slu­ča­ju je za­sta­la. Bo­san­ski me­di­ji na­vo­de da je pre­kju­če po­tvr­đe­na in­for­ma­ci­ja u Kan­to­nal­nom tu­ži­la­štvu, iz ko­jeg je u ne­ko­li­ko na­vra­ta pre­ma Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Her­ce­go­vač­ko-ne­re­tvan­skog kan­to­na po­sla­ta ur­gen­ci­ja za or­ga­ni­zo­va­njem sa­stan­ka i raz­mje­ne po­da­ta­ka sa po­li­ci­jom Cr­ne Go­re. Po­sled­nja ur­gen­ci­ja po­sla­ta je u sri­je­du i, ka­ko je re­če­no u tu­ži­la­štvu, u MUP HNK če­ka­ju od­go­vor iz cr­no­gor­ske po­li­ci­je. Naj­vi­še se oče­ku­je in­for­ma­ci­ja o oti­sku pr­sta ko­ji je iz­u­zet sa Cic­mi­lo­vog auto­mo­bi­la, a za ko­ji se pret­po­sta­vlja da pri­pa­da ubi­ci.
      U mo­star­skoj po­li­ci­ji i da­lje su uvje­re­ni da je Cic­mi­lov ubi­ca, ka­ko se to iz­no­si­lo od sa­mog po­čet­ka is­tra­ge, iz­van BiH, od­no­sno da su ključ nje­go­vog ubi­stva oso­be iz Cr­ne Go­re, ali is­tra­ži­te­lji još ni­su do­bi­li po­vrat­ne in­for­ma­ci­je od cr­no­gor­skih po­li­cij­skih or­ga­na. Cic­mil je ubi­jen u ok­to­bru 2015. go­di­ne u Mo­sta­ru. Tom pri­li­kom ra­njen je nje­gov vo­zač Sa­ša Br­kić (42) iz Sr­bi­je. Ubi­stvo se do­go­di­lo oko 9.30 u cen­tru Mo­sta­ra, u Uli­ci blaj­bur­ških žr­ta­va, u ga­ra­ži zgra­de u ko­joj je Cic­mil sta­no­vao. Ka­ko je sa­op­šte­no iz po­li­ci­je, on je li­kvi­di­ran u kla­sič­noj sa­če­ku­ši.M.V.P.



    • Regioni
      Imovinu brane životima

      Imovinu brane životima

    • Regioni

      2017-10-23

      Vujisići odlučni da odbrane imovinu

      ZDRAVKO I ZORICA VUJISIĆ OGORČENI PONAŠANJEM DRŽAVNIH ORGANA KADA JE U PITANJU EKSPROPRIJACIJA ZA POTREBE GRADNJE AUTOPUTA BAR -BOLJARI

      Imovinu brane životima

      Prema riječima brata i sestre, koji su zbog „odbrane” imanja primorani da budu na Jabuci umjesto u Beogradu gdje žive, oni će od sada pa nadalje tijelima sprečavati ulazak mašina i radnika na svoju imovinu


      KO­LA­ŠIN – Brat i se­stra, Zdrav­ko i Zo­ri­ca Vu­ji­sić, iz mje­sta Ja­bu­ka kod Ma­te­še­va, ka­žu da su pri­nu­đe­ni da ži­vo­ti­ma bra­ne svo­ju imo­vi­nu. Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da ni­je iz­vr­še­na eks­pro­pri­ja­ci­ja nji­ho­ve imo­vi­ne za po­tre­be grad­nje auto­pu­ta Bar – Bo­lja­ri, te da su usled tih ra­do­va one­mo­gu­će­ni su da ko­ri­ste po­ro­dič­no ima­nje ko­je se pro­sti­re na vi­še od 15.000m2. Iako ima­ju dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da u nji­ho­vu ko­rist, Vu­ji­si­ći ka­žu da se op­struk­ci­je na­stavljaju. Is­ti­ču da tra­že pra­vič­nu na­do­ka­na­du, od­no­sno da se eks­propriše zem­ljište ko­je vi­še ne mo­gu da ko­ri­ste ili da se kom­pa­ni­ja CRBC sklo­ni sa nji­ho­vog ima­nja. Pre­ma ri­je­či­ma bra­ta i se­stre, ko­ji su zbog „od­bra­ne“ ima­nja pri­mo­ra­ni da bu­du na Ja­bu­ci umje­sto u Be­o­gra­du gdje ži­ve, oni će od sa­da pa na­da­lje ti­je­li­ma spre­ča­va­ti ula­zak ma­ši­na i rad­ni­ka na svo­ju imo­vi­nu.
      Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da su do­bi­li dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da i da ih je na raz­go­vor pri­mio i Mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osman Nur­ko­vić.
      - Mi­ni­star nas je sa­slu­šao i ka­da smo mu po­ka­za­li svu do­ku­men­ta­ci­ju i pra­vo­sna­žne pre­su­de on je ka­zao da je pre­su­da Uprav­nog su­da „sve­to pi­smo“ za nje­ga i tre­ba­la bi da bu­de oba­ve­zu­ju­ća za sve, bi­lo o ko­me da se ra­di. Mi­ni­strov iz­ri­či­ti stav bio je hit­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma. Ka­zao je da je po­treb­no i for­mi­ra­nje ko­mi­si­je, ko­ja bi na stru­čan na­čin ob­ra­di­la, utvr­di­la i pro­ci­je­ni­la šte­tu na imo­vi­ni i po­ro­dič­noj ku­ći- ka­žu Vu­ji­si­ći do­da­ju­ći da su oni po­red sud­ske do­ku­men­ta­ci­je mi­ni­stru pri­lo­ži­li i vi­deo za­pi­se kao i fo­to­gra­fi­je uni­šte­ne imo­vi­ne.
      Vu­ji­si­ći ima­ju i na­laz in­spek­ci­je nad­zo­ra nad pro­jek­to­va­njem i iz­grad­njom auto­pu­ta, ko­ja je za­jed­no sa predstvni­kom iz­vo­đač ra­do­va, 31. av­gu­sta ob­i­ša­la te­ren, to jest ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 164 KO Ja­bu­ka.
      - Iz­vo­đač je uzur­pi­rao 125 me­ta­ra kva­drat­nih ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 223 m2 par­ce­le 164. Ovim pu­tem upu­ću­je­mo iz­vo­đa­ča da od­mah stu­pi u kon­takt sa pred­stav­ni­kom vla­sni­ka par­ce­le i da se s njim do­go­vo­ri ka­ko će ri­je­ši­ti to pi­ta­nje- na­vo­di se u do­pi­su in­spek­ci­je nad­zo­ra ra­do­va, ali Vu­ji­si­ći tvr­de da ni to ni­je po­mo­glo da se pre­sta­ne sa uni­šta­va­njem nji­ho­ve imo­vi­ne.
      - Pro­blem je u to­me što su oni bu­kval­no uni­šti­li na­šu imo­vi­nu. Eks­pro­pri­ja­ci­jom su nam uze­li oko 2.000 m2, a osta­lu imo­vi­nu ko­ja je vi­še od 15.000m2 em sa­da su uzur­pi­ra­li. I ka­da se za­vr­še ra­do­vi mi ne­će­mo vi­še mo­ći da ko­ri­sti­mo naš ima­nje jer tu­da ide tra­sa auto­pu­ta. Ne zna­mo o če­mu se ov­dje ra­di i da li su ovo di­lo­vi i pr­lja­vi po­slo­vi na re­la­ci­ji CRBC- Upra­va za ne­kret­ni­ne - is­ti­če Zdrav­ko Vu­ji­sić do­da­ju­ći da je i dru­go­ste­pe­ni or­gan, od­no­sno Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja u, ka­ko ka­že, u te di­lo­ve umije­ša­no.
      - Op­struk­ci­ja­ma Mi­ni­star­stva fi­na­si­ja spri­je­ča­va se, od­no­sno, odu­go­vla­či se eks­pr­o­prij­a­ci­ja tri par­ce­le, ko­je su, sa­da­šnjim ra­do­vi­ma po­tup­no blo­ki­ra­ne. Taj dio imov­ne je iz­nad gra­di­li­šta, mi do nje­ga ne mo­že­mo do­ći ni pje­ške– pod­vla­či Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da se i iz pre­su­da Uprav­nog su­da ja­sno vi­di da dru­go­ste­pe­ni or­gan, to jest Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ne do­sta­vlja po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju.
      - Mi ovo vi­še ne mo­že­mo da tr­pi­mo, ovo je či­sto iži­vlja­va­nje nad na­ma za­rad tu­đih „di­lo­va“. Ne in­te­re­su­je nas ko šta ra­di i ka­ko, nas za­ni­ma sa­mo na­ša imo­vi­na. Po­što vi­še ne mo­že­mo da je ko­ri­sti­mo ne­ka nam is­pla­te ili ne­ka se mak­nu mo­men­tal­no sa nje pa ne­ka mi­je­nja­ju tra­su - iz­ri­či­ti su Vu­ji­si­ći.
      J.Š.

      Ima­njem non-stop te­če ri­je­ka be­to­na

      Vu­ji­si­ći do­da­ju da je još ve­ći pro­blem što su po­ro­dič­na ku­ća i dvo­ri­šte ugro­že­ni vo­da­ma sa gra­di­li­šta.
      - Bu­ji­ca sa mje­sta gdje se iz­vo­de ra­do­vi je u vi­še na­vra­ta , no­se­ći mulj i ka­me­nje, pri­čin­la ogrom­nu šte­tu. Ima­njem, non- stop pro­ti­če ri­je­ka be­to­na, ko­ja za­vr­ša­va u Ta­ru. Ni taj pro­blem ne rje­šva se vi­še od dvi­je po go­di­ne. In­že­nje­ri hi­dro­teh­ni­ke i osta­lih stru­ka kon­sta­to­va­li su da iz­vo­đač ra­do­va ni­je pred­u­zeo mje­re da spri­je­či od­li­va­nje at­mos­fer­skih vo­da iz zo­ne gra­di­li­šta.Pred­stav­ni­ci ki­ne­ske kom­pa­ni­je CRBC su nam ka­za­li da ima­ju usme­ni do­go­vor s ne­kim od na­ših kom­ši­ja i na to­me se sve za­vr­ši­lo. Je­dan od pred­stav­ni­ka te kom­pa­ni­je nam je pri­je­tio i tu­žbom. Za­tra­ži­li smo i nji­ho­vu po­moć u ot­kla­nja­nu onog što je vo­da na­ni­je­la u na­še dvo­ri­šte, me­đu­tim, ni­je­su htje­li ni da nas sa­slu­ša­ju- tvr­di Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da ka­da ni­je­su mo­gli vi­še sve to da tr­pe pre­gra­di­li su dio ku­da idu ma­ši­ne i rad­ni­ci.



    • Politika
      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

    • Politika

      2017-10-23

      Jonica

      SNEŽANA JONICA U INTERVJUU ZA „DAN” O DEŠAVANJIMA U PARTIJI

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Predlog sastava novog rukovodstva nije Jokovićev revanšizam prema meni, jer ga je prema meni nemoguće sprovesti, ali jeste prema ljudima za koje se smatra da su glasali za mene na kongresu, smatra Snežna Jonica


      Funk­ci­o­ner So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sne­ža­na Jo­ni­ca sa­op­šti­la je u in­ter­vjuu za „Dan” da ne­će bi­ti je­dan od pet pot­pred­sjed­ni­ka SNP-a iako se to oče­ki­va­lo na­kon što su dva pot­pred­sjed­nič­ka mje­sta osta­la upra­žnje­na i na­ja­ve no­vog li­de­ra par­ti­je Vla­di­mi­ra Jo­ko­vi­ća, i da ne­će osni­va­ti no­vu po­li­tič­ku par­ti­ju, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma.
      Jo­ni­ca je bi­la pro­tiv­kan­di­dat Jo­ko­vi­ću na stra­nač­kom kon­gre­su i slo­vi za pred­vod­ni­ka stru­je u SNP-u ko­ja je ne­za­do­volj­na po­te­zi­ma no­vog stra­nač­kog ru­ko­vod­stva.
      Ona je pod­vu­kla da ne­će bi­ti ni ci­je­pa­nja SNP-a, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo, po­ru­ču­ju­ći da će u njoj ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka svi ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje par­ti­je i tje­ra­nje lju­di iz stran­ke.
      ●No­vi pred­sjed­nik SNP-a Vla­di­mir Jo­ko­vić, ko­ji je bio Vaš pro­tiv­kan­di­dat na par­tij­skom kon­gre­su, na­ja­vio je da će­te bi­ti u sa­mom vr­hu ru­ko­vod­stva stran­ke. Va­šeg ime­na ne­ma ni me­đu no­vim pot­pred­sjed­ni­ci­ma ni me­đu čla­no­vi­ma iz­vr­šnog od­bo­ra. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te – kao re­van­ši­zam ili kao ne­što dru­go?
      – Mi­slim da je ko­rekt­no da no­vo­i­za­bra­nom pred­sjed­ni­ku SNP-a da­mo onih 100 da­na, ko­li­ko da­je­mo i Vla­di kad se iza­be­re, da svo­jim po­te­zi­ma po­ka­že na ko­ji na­čin mi­sli da is­pu­ni svo­ja ključ­na obe­ća­nja – da će ostva­ri­ti je­din­stvo par­ti­je i da će u vr­hu par­ti­je bi­ti mla­di lju­di.
      Pred­sjed­nik SNP-a ima pra­vo da pred­la­že svoj tim. Sma­tram da ga mo­ra bi­ra­ti sam, u skla­du sa svo­jim ci­lje­vi­ma i oče­ki­va­nji­ma, a shod­no oba­ve­zi da re­a­li­zu­je „svoj pro­gram“ u gra­ni­ca­ma pro­gra­ma i sta­tu­ta SNP-a. I lo­gič­no je da ih bi­ra pre­ma se­bi. Me­ni ne pri­pa­da pra­vo da mu za­mje­ram na to­me ko­ga je pred­lo­žio za svo­je sa­rad­ni­ke, jer sa nji­ma tre­ba da ra­di on, a ne ja. Od me­ne ni­ka­da ni­je do­bio sa­gla­snost da me pred­lo­ži za pot­pred­sjed­ni­ka par­ti­je. SNP je osno­van ra­di bor­be za pra­va obič­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re i za­to sam dio par­ti­je, a ne zbog bi­lo ko­je funk­ci­je. To sam vi­še pu­ta do­ka­za­la u prak­si. Pred­log sa­sta­va no­vog ru­ko­vod­stva ni­je re­van­ši­zam pre­ma me­ni, jer ga je pre­ma me­ni ne­mo­gu­će spro­ve­sti, ali je­ste pre­ma lju­di­ma za ko­je se sma­tra da su gla­sa­li za me­ne na kon­gre­su. To što me­ne ne­ma me­đu 32 pred­lo­že­na čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra ni­je ni­šta stra­šno ni­ti no­vo. Ni­sam bi­la član iz­vr­šnog od­bo­ra ni u pret­hod­nom sa­zi­vu ka­da je pred­sjed­nik bio Sr­đan Mi­lić, a ko­le­ga Jo­ko­vić je­ste, a isto­vre­me­no je bio i član ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka SNP-a, naj­u­žeg sa­vje­to­dav­nog ti­je­la pred­sjed­ni­ka Mi­li­ća, ta­ko da je nje­go­vim iz­bo­rom par­ti­ja do­bi­la pred­sjed­ni­ka ko­ji pred­sta­vlja i dio ti­ma ko­ji je pret­hod­no ru­ko­vo­dio SNP-om i bio za­slu­žan ili od­go­vo­ran za sve do­bre i lo­še po­te­ze.S dru­ge stra­ne, ako od šest čla­no­va glav­nog od­bo­ra iz Ba­ra pred­lo­ži za čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, ako iz Bi­je­log Po­lja od de­vet čla­no­va GO, me­đu ko­ji­ma su sa­mo če­ti­ri ko­ji su ga po­dr­ža­li na kon­gre­su, oba čla­na IO pred­lo­ži iz re­da onih ko­ji su ga po­dr­ža­li, ako iz Plje­va­lja od se­dam čla­no­va GO pred­lo­ži u IO je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, on­da to uka­zu­je na ten­den­ci­ju stva­ra­nja ti­ma isto­mi­šlje­ni­ka. Ako iz Pod­go­ri­ce od 27 čla­no­va GO u pet čla­no­va ko­je pred­la­že za IO od 16 lju­di ko­ji ni­su do­šli na sjed­ni­cu pred­lo­ži jed­nog, a od de­vet ko­ji su do­šli na sjed­ni­cu osta­la če­ti­ri, on­da ne ša­lje po­ru­ku me­ni, ne­go po­lo­vi­ni par­ti­je da su ne­po­želj­ni ako su ne­po­slu­šni. A pra­vi esen­pe­ov­ci ima­ju aver­zi­ju pre­ma po­slu­šni­ci­ma, jer su se pro­tiv to­ga bo­ri­li, ne mje­re­ći svo­je žr­tve, pu­nih 19 go­di­na. Na­rav­no, vri­je­me je maj­stor­sko re­še­to i br­zo će po­ka­za­ti da li je Jo­ko­vi­ćev pred­log naj­bli­žih sa­rad­ni­ka u skla­du sa pret­kon­gre­snim obe­ća­nji­ma o je­din­stva par­ti­je i po­sta­vlja­nja mla­dih i no­vih lju­di na vi­so­ke par­tij­ske funk­ci­je.
      ●Da li Vam je u di­rekt­nim raz­go­vo­ri­ma nu­đe­na ne­ka po­zi­ci­ja u vr­hu par­ti­je?
      – Dan na­kon kon­gre­sa odr­ža­nog 13. av­gu­sta raz­go­va­ra­la sam pre­ko te­le­fo­na sa pred­sjed­ni­kom Jo­ko­vi­ćem, ko­ji je bio po­sve­ćen, pri­je sve­ga, iz­ra­ža­va­nju pu­ne po­dr­ške za rad na ja­ča­nju par­ti­je i uka­zi­va­nju na ne­ka de­ša­va­nja na kon­gre­su i od­mah po­sli­je nje­ga ko­ja mo­gu po­di­ći ten­zi­je i na­pra­vi­ti šte­tu par­ti­ji, uz sa­vje­te ka­ko mo­že­mo za­jed­no uti­ca­ti da se ti pro­ble­mi pre­va­zi­đu, po­sle­di­ce sa­ni­ra­ju, a da­lji po­ku­ša­ji re­van­ši­zma za­u­sta­ve. Pr­vi put na­kon kon­gre­sa sa­sta­li smo se 25. av­gu­sta. Ta­da me je pred­sjed­nik Jo­ko­vić pi­tao gdje vi­dim se­be u par­ti­ji. Re­kla sam: na mje­stu na ko­je sam iza­bra­na i je­di­noj par­tij­skoj funk­ci­ji na ko­joj sam u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne i bi­la – kao čla­na GO. Re­kao mi je: ne­ma šan­se, ti mo­raš bi­ti u vr­hu par­ti­je. Od­go­vo­ri­la sam: sje­ćaš li se da si dan pri­je kon­gre­sa me­di­ji­ma ka­zao da ne­ćeš pri­hva­ti­ti ni­jed­nu zna­čaj­ni­ju funk­ci­ju u par­ti­ji uko­li­ko ne po­bi­je­diš i zar je lo­gič­no i ko­rekt­no oče­ki­va­ti da sad ja pri­hva­tim ne­što što ti ne bi pri­hva­tio da sam ja po­bi­je­di­la? Sle­de­ći raz­go­vor na ovu te­mu vo­di­li smo u dru­goj po­lo­vi­ni sep­tem­bra. Na Jo­ko­vi­će­vo in­si­sti­ra­nje da vi­di­mo ka­ko da po­di­je­li­mo funk­ci­je re­kla sam mu: da si me­ne pi­tao, dru­ga­či­je bi po­sta­vio pri­o­ri­te­te, od­no­sno da sam ja na tvom mje­stu, po­što za dva mje­se­ca ima­mo va­žne iz­bo­re u če­ti­ri gra­da, ja bih sa­da di­je­li­la sa­mo za­dat­ke, a ne funk­ci­je, a funk­ci­je bih di­je­li­la po­sli­je iz­bo­ra pre­ma to­me ka­kav su rad i re­zul­ta­te na te­re­nu ostva­ri­li oni ko­ji su do­bi­li za­dat­ke. Po­sled­nji put, de­se­tak da­na pri­je sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra, na pi­ta­nje pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća šta će­mo sa funk­ci­ja­ma od­go­vo­ri­la sam: Na da­na­šnji dan ja sam po­sled­nja oso­ba u SNP-u s ko­jom mo­žeš raz­go­va­ra­ti o funk­ci­ja­ma, jer mi mo­ral­ni kod ne do­zvo­lja­va da raz­go­va­ram o funk­ci­ja­ma dok bez funk­ci­ja osta­ju i do­ži­vlja­va­ju pro­gon oni za ko­je se „sum­nja“ da su gla­sa­li za me­ne. Mo­ja je du­žnost da za­šti­tim njih, a ne da se bo­rim za se­be. To je i tvo­ja du­žnost, jer si pred­sjed­nik svim čla­no­vi­ma SNP-a, od­no­sno i oni­ma ko­ji su gla­sa­li za te­be i oni­ma ko­ji ni­je­su.Na­kon to­ga su dva funk­ci­o­ne­ra ko­ji su bi­li od­go­vor­ni za pro­gon ne­is­to­mi­šlje­ni­ka pred­lo­že­ni na vi­so­ke funk­ci­je od stra­ne pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća.
      ●Da li su pred­lo­gom no­vog ru­ko­vod­stva SNP-a za­li­je­če­ne sta­re ra­ne?
      – Par­ti­ja je pri­je kon­gre­sa bi­la po­di­je­lje­na na one ko­ji vri­je­đa­ju i na one ko­ji tr­pe uvre­de; na one ko­ji ko­ri­ste sva­ki me­dij­ski na­stup da na­pra­ve šte­tu par­ti­ji i na one ko­ji ne od­go­va­ra­ju na to jer im je na sr­cu jak SNP. Ako na­gra­đu­je­te i una­pre­đu­je­te one ko­ji su vri­je­đa­li, iako ste i sa­mi do­ne­dav­no osu­đi­va­li nji­ho­vo po­na­ša­nje, on­da ne ša­lje­te baš po­ru­ku je­din­stva i do­bro­do­šli­ce oni­ma ko­ji su tr­pje­li uvre­de i šti­ti­li par­ti­ju. S dru­ge stra­ne, pot­pu­no je oče­ki­va­no da Jo­ko­vić za pot­pred­sjed­ni­ke pred­lo­ži ko­le­ge ko­je su mu da­le pu­nu po­dr­šku pri­li­kom iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka par­ti­je. Bi­lo je lo­gič­no oče­ki­va­ti da nji­ho­va po­dr­ška ima „ci­je­nu”. In­di­ka­tiv­no je, me­đu­tim, da je ova­kav sa­stav no­vog ru­ko­vod­stva na­ja­vlji­van pre­ko „ne­i­me­no­va­nih” iz­vo­ra u „Po­bje­di“, a taj me­di­ji, za ko­ji svi zna­mo pod či­jom je kon­tro­lom, po­sled­njih mje­se­ci je bio bo­lje in­for­mi­san o to­me šta će bi­ti u SNP-u ne­go sa­mi čla­no­vi par­ti­je.
      ●Na ko­ji na­čin se mo­že ri­je­ši­ti evi­dent­na kri­za u SNP-u?
      – Kri­ze se uvi­jek rje­ša­va­ju od­go­vor­nim ra­dom i us­pje­si­ma, iskre­nom po­sve­će­no­šću za­cr­ta­nim ci­lje­vi­ma i me­đu­sob­nim po­što­va­njem. Oče­ku­jem da pred­sjed­nik Jo­ko­vić svoj po­bjed­nič­ki duh iz Plu­ži­na, ka­ko on če­sto s pra­vom go­vo­ri, ali i po­bjed­nič­ki duh iz sport­ske are­ne i sa par­tij­skog kon­gre­sa, pre­ne­se, pri­je sve­ga, na Moj­ko­vac. To je grad u ko­jem je SNP uvi­jek imao čvr­sto bi­rač­ko ti­je­lo, ja­ku par­tij­sku or­ga­ni­za­ci­ju i ak­ti­vi­ste ko­ji ni­su ža­li­li tru­da na te­re­nu, i po­red či­nje­ni­ce da je ci­je­la po­li­cij­ska vr­hu­ška, uklju­ču­ju­ći i sa­da­šnjeg pre­mi­je­ra, bi­la an­ga­žo­va­na svim sred­stvi­ma u kam­pa­nji. U Moj­kov­cu je SNP ne ta­ko dav­no vr­šio vlast i za­to ga sma­tram plod­nim tlom za vra­ća­nje sta­re sna­ge SNP-u, što je, uosta­lom, na­ja­vio i pred­sjed­nik Jo­ko­vić, obe­ćav­ši po­ve­ća­nje bro­ja od­bor­ni­ka u Moj­kov­cu.Ta­ko­đe, oče­ku­jem da će, kao što je to ra­đe­no i ra­ni­je, vrh par­ti­je pru­ži­ti pu­nu i ne­se­bič­nu po­dr­šku lju­di­ma i od­bo­ri­ma ko­ji su svo­jim iz­u­zet­nim lič­nim kre­di­bi­li­te­tom, uz po­dr­šku ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva, sve ove go­di­ne uspi­je­va­li ono što je mno­gim par­ti­ja­ma bi­lo ne­mo­gu­će – da obez­bi­je­de par­la­men­tar­ni sta­tus, od­no­sno od­bor­nič­ke man­da­te SNP-u u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma i na Ce­ti­nju.I ne za­mje­ri­te mi, ali ne mo­gu da, kad već spo­mi­njem Plu­ži­ne, ne uočim da su vje­či­ti DPS gu­bit­ni­ci iz Plu­ži­na po­če­li da se ogla­ša­va­ju ne­kim sa­op­šte­nji­ma pro­tiv vla­sti SNP-a u tom gra­du. Po­ru­ču­jem im – uza­lud vam trud, svi­ra­či. Plu­ži­na­ma upra­vlja do­ma­ćin­ska vlast SNP-a, ko­ja, i po­red op­struk­ci­ja Vla­de Cr­ne Go­re, uspi­je­va da bu­de je­di­na op­šti­na na sje­ve­ru ko­ja ne pri­ma so­ci­jal­nu po­moć, od­no­sno sred­stva iz ega­li­za­ci­o­nog fon­da. Za­hva­lju­ju­ći Mi­ju­šku Ba­ja­gi­ću i Mi­lu­ti­nu Cic­mi­lu, nji­ho­vom od­go­vor­nom upra­vlja­nju i pu­noj po­sve­će­no­sti rje­ša­va­nju pro­ble­ma gra­đa­na, SNP bez­bri­žno ula­zi u no­vi iz­bor­ni ci­klus u Plu­ži­na­ma. Ovom pri­li­kom ne mo­gu a da još jed­nom ne is­ka­žem du­bo­ko po­što­va­nje i bes­kraj­nu za­hval­nost za sve što je ra­dio ne­dav­no pre­mi­nu­lom dr Pe­tru Žu­lo­vi­ću, du­go­go­di­šnjem no­si­o­cu li­ste SNP-a u Plu­ži­na­ma, čo­vje­ku ko­jeg je bi­lo čast po­zna­va­ti.
      ●Da li su raz­log su­ko­ba u SNP-u Dra­go­slav Šće­kić i nje­go­va par­tij­ska stru­ja?
      – Zna­te da stro­go po­štu­jem sta­tut i ni­kad ne ko­men­ta­ri­šem par­tij­ske ko­le­ge u me­di­ji­ma. Čak ni kad upu­ću­ju uvre­de, jer uvre­da uvi­jek go­vo­ri o ono­me ko je iz­go­vo­ri, a ne o ono­me ko­me je upu­će­na.
      ●Ho­će­te li ubu­du­će do­la­zi­ti na sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra?
      – O na­či­nu ra­da u par­ti­ji i uče­šću ili ne­u­če­šću na sjed­ni­ca­ma glav­nog od­bo­ra uvi­jek sam oba­vje­šta­va­la par­ti­ju i pred­sjed­ni­ka, a ne me­di­je, pa ću ta­ko na­sta­vi­ti i da­lje. To je pi­ta­nje ko­je će se rje­ša­va­ti u SNP-u, a ne u me­di­ji­ma.
      Na­kon po­sled­nje sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra SNP-a, u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma se spe­ku­li­sa­lo da osni­va­te no­vu stran­ku. Da li je to tač­no?
      – Na­rav­no da ni­je. Pod­sje­ćam da sam i pri­je go­di­nu da­na, upra­vo „Da­nu”, od­go­vo­ri­la na slič­no pi­ta­nje re­če­ni­com: ka­da je po­li­ti­ka u pi­ta­nju, SNP je moj po­če­tak i kraj. To po­na­vljam i da­nas.
      Hva­la vam na pri­li­ci da još jed­nom raz­ri­je­ši­mo sve ne­do­u­mi­ce i ne­i­sti­ne na­sta­le zbog ne­tač­nog in­for­mi­sa­nja jav­no­sti iz „ne­zva­nič­nih iz­vo­ra” ne­kih re­žim­skih me­di­ja. Ne­ću bi­ti pot­pred­sjed­nik par­ti­je. Ne na­pu­štam SNP. Ne­ma ci­je­pa­nja SNP-a.  Svi­ma ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje SNP-a ili bu­du tje­ra­li lju­de iz SNP-a po­ru­ču­jem da će u me­ni ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka. Gnu­sna je laž da sam pred­sjed­ni­ka par­ti­je na­zva­la Uro­šem Ne­ja­kim i re­kla da imam ve­ći­nu u glav­nom od­bo­ru. Ovu laž pla­si­rao je sa­rad­nik ANB-a ko­ji je ne­i­me­no­va­ni iz­vor „Po­bje­de”, za ko­jeg se pri­ča da je upra­vo on Jo­ko­vi­ću re­kao: na­sta­viš li da hva­liš to­li­ko Jo­ni­cu u me­di­ji­ma i nu­diš joj funk­ci­je, bi­ćeš br­zo Uroš Ne­ja­ki. Isti­na, prav­da, so­li­dar­nost i jed­na­kost te­melj­ne su vri­jed­no­sti SNP-a i za njih ni­kad ne­ću pre­sta­ti da se bo­rim, pri­je sve­ga u Cr­noj Go­ri, a ako bu­de neo­p­hod­no i unu­tar SNP. Jer, dok ima njih bi­će i SNP-a.RAJ­KA RA­I­ČE­VIĆ

      Još sam lju­ta na Mi­li­ća zbog „Klju­ča”

      ●Da li ste u kon­tak­tu sa do­sko­ra­šnjim pred­sjed­ni­kom SNP-a Sr­đa­nom Mi­li­ćem i ima li on uti­ca­ja na va­še od­lu­ke?
      Ko­li­ko sam uti­ca­ja ja ima­la na nje­go­ve od­lu­ke ili on na mo­je naj­bo­lje go­vo­ri od­lu­ka o ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”. S po­što­va­njem i po­no­som uvi­jek go­vo­rim o sva­kom da­nu za­jed­nič­kog ra­da sa Mi­li­ćem u pe­ri­o­du od 2007. do 2013.go­di­ne, ka­da sam bi­la dio ru­ko­vod­stva par­ti­je. S dru­ge stra­ne, još sam lju­ta što je do­zvo­lio da mu že­lja da po sva­ku ci­je­nu oču­va je­din­stvo bu­de ja­ča od sna­ge da sa­gle­da re­al­nu sli­ku u par­ti­ji, ta­ko da je to po­sta­lo oču­va­nje „pri­vi­da je­din­stva“ kroz ko­a­li­ci­ju „Ključ”, ko­joj sam se že­sto­ko pro­ti­vi­la. Na­zi­va­la sam tu ko­a­li­ci­ju po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a i spo­ra­zu­mom o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a. Po­sle­di­ce ko­a­li­ci­je „Ključ” su po­ka­za­le da sam bi­la u pra­vu. Je­din­stvo ni­je ostva­re­no, jer je onaj ko­ji je ucje­nji­vao „Klju­čem” i do­bio dru­go mje­sto na po­sla­nič­koj li­sti taj man­dat od­mah od­nio van SNP-a. „Ključ” je do­bio gla­so­ve SNP-a za naj­ma­nje šest ili se­dam man­da­ta, ali su, po spo­ra­zu­mu, SNP-u pri­pa­la sa­mo tri man­da­ta. To sam za­to i na­zi­va­la po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a, jer sam zna­la da će se na­ši gla­so­vi pre­to­či­ti u tu­đe man­da­te. I po­sled­nje, naj­čud­ni­je je­ste da je „Ključ” po­sli­je iz­bo­ra, osim što je u jav­no­sti bio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a, jer se go­vo­ri­lo ko­li­ko smo man­da­ta do­bi­li, a ne ko­li­ko je SNP gla­so­va dao, po­stao u par­ti­ji spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa­mo Sr­đa­na Mi­li­ća. I da­nas, umje­sto da o to­me go­vo­rim ja ko­ja sam na to upo­zo­ra­va­la, go­vo­re oni ko­ji su se za to za­la­ga­li. Nad ma­lim bro­jem po­sla­ni­ka SNP-a da­nas ku­ka­ju kao nad lo­šim na­sled­stvom Jo­ko­vić, Šće­kić, Đu­ro­vi­će­va, Dra­gan Iva­no­vić i Ve­se­lin Ba­kić, da­kle upra­vo oni ko­ji su zna­čaj­no uti­ca­li na to da čla­no­vi GO iz nji­ho­vih gra­do­va pru­že mak­si­mal­nu po­dr­šku ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”, jer, na­po­mi­njem, bez gla­so­va iz Be­ra­na, Her­ceg No­vog, Pod­go­ri­ce, An­dri­je­vi­ce i Plu­ži­na ni­je se mo­gla do­bi­ti dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za ula­zak u taj pred­iz­bor­ni sa­vez. Da­nas je, me­đu­tim, za „Ključ”, i tri, od­no­sno dva man­da­ta, kriv sa­mo Sr­đan Mi­lić. Pri­je go­di­nu da­na sam od­bi­la da bu­dem na po­sla­nič­koj li­sti. A 31.ma­ja 2013. go­di­ne pod­ni­je­la sam ostav­ku na funk­ci­ju se­kre­ta­ra IO i od ta­da od­bi­ja­la sve par­tij­ske funk­ci­je iz­u­zev član­stva u glav­nom od­bo­ru.



    • Hronika
      Priveden krivolovac

      Priveden krivolovac

    • Hronika

      2017-10-23

      AKCIJA POLICIJE

      Priveden krivolovac


      To­kom ak­ci­je „Lo­vac”, ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di u sa­rad­nji sa lo­kal­nim lo­vač­kim dru­štvi­ma, pri­ve­den je Pod­go­ri­ča­nin G.R. (25), pro­tiv ko­jeg je osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu u Ko­la­ši­nu pod­ne­se­na kri­vič­na pri­ja­va  zbog ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. 
      – Po­li­ci­ja je za­u­sta­vi­la Pod­go­ri­ča­ni­na u ne­dje­lju, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, u Pla­ti­ja­ma. G.R. je bio u vo­zi­lu „la­da ni­va“ i kod nje­ga je pro­na­đe­na pu­ška M- 48, pre­pra­vlje­na u lo­vač­ki ka­ra­bin 7,9 mm. Za oruž­je ni­je imao do­zvo­lu – ka­za­li su nam ne­zva­nič­no u ko­la­šin­skoj po­li­ci­ji.
      Po­li­ci­ja i lo­vo­ču­var­ske slu­žbe su to­kom vi­ken­da oba­vi­le kon­tro­lu na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja. 
      – Ak­ci­ja „Lo­vac“, ko­ja je po­kre­nu­ta ra­di spre­ča­va­nja kri­vo­lo­va, bi­će na­sta­vlje­na i u na­red­nom pe­ri­o­du – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je. 
      J.Š. 



    • Hronika
      Roganoviću ne daju da robija u Spužu

      Roganoviću ne daju da robija u Spužu

    • Hronika

      2017-10-23

      MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE ODBILO ZAHTJEV ČLANA „KAVAČKOG KLANA”

      Roganoviću ne daju da robija u Spužu


      No­vlja­nin Vla­di­mir Ro­ga­no­vić, ko­ji je na­vod­ni pri­pad­nik „ka­vač­kog kla­na”, tra­žio je od pra­vo­sud­nih or­ga­na Sr­bi­je da ka­znu za­tvo­ra od go­di­nu da­na, na ko­ju je osu­đen zbog fal­si­fi­ko­va­nja do­ku­me­na­ta, slu­ži u spu­škom za­tvo­ru. Ipak, Mi­ni­star­stvo prav­de Sr­bi­je je od­ba­ci­lo taj za­htjev. Ro­ga­no­vić je na­kon to­ga tra­žio uslov­ni ot­pust sa ro­bi­je, jer je od­slu­žio tre­ći­nu ka­zne, a o tom za­htje­vu nad­le­žni će od­lu­či­ti kra­jem mje­se­ca.
      Ro­ga­no­vić je dva­put hap­šen u Be­o­gra­du zbog po­sje­do­va­nja fal­si­fi­ko­va­nih do­ku­me­na­ta. On je ta­da uhap­šen po za­htje­vu Pr­vog osnov­nog jav­nog tu­ži­la­štva u Be­o­gra­du, u po­li­cij­skoj sta­ni­ci na Zve­zda­ri, gdje je do­šao sa sta­rom lič­nom kar­tom u ko­ju je za­li­je­pio svo­ju sli­ku. Osim ne­va­že­će lič­ne, imao je i iz­vod iz ma­tič­ne knji­ge ro­đe­nih i dr­ža­vljan­stvo ko­je je pre­dao ka­ko bi do­bio no­va do­ku­men­ta. Po­li­ci­ja je uvi­dje­la da je ri­ječ o fal­si­fi­ko­va­noj is­pra­vi, zbog če­ga su Ro­ga­no­vi­ću od­mah sta­vlje­ne li­si­ce na ru­ke.
      Vla­di­mir Ro­ga­no­vić i nje­go­vi pri­ja­te­lji Igor Bo­šnjak i Lu­ka Me­dić pri­vo­đe­ni su i 26. apri­la zbog fal­si­fi­ko­va­nih do­ku­me­na­ta. Dva da­na ra­ni­je uhap­šen je Ne­ma­nja Zu­ro­vac zbog po­sje­do­va­nja oruž­ja i mu­ni­ci­je, kao i Be­o­gra­đa­nin Stra­hi­nja Kne­že­vić. Na­kon sa­slu­ša­nja Ro­ga­no­vić je pu­šten, ali su mu li­si­ce na ru­ke po­no­vo sta­vlje­ne.
      Cr­no­gor­ske vla­sti po­tra­žu­ju ga zbog sum­nje da je 29. apri­la ja­vio da je u dis­ko­te­ci „Bigl” u Pod­go­ri­ci po­sta­vlje­na bom­ba. On je sa pri­pejd bro­ja iz Be­o­gra­da po­zvao Ope­ra­tiv­no-ko­mu­ni­ka­ci­o­ni cen­tar pod­go­rič­ke po­li­ci­je. Ro­ga­no­vić se tre­nut­no na­la­zi u pri­tvo­ru u Be­o­gra­du, gdje je pro­tiv nje­ga pod­ne­se­na kri­vič­na pri­ja­va zbog fal­si­fi­ko­va­nja do­ku­me­na­ta.
      Za Ro­ga­no­vi­ćem je, ka­ko je sa­op­štio Enis Ba­ko­vić, šef kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je, ras­pi­sa­na me­đu­na­rod­na po­tjer­ni­ca zbog iz­dr­ža­va­nja ka­zne u tra­ja­nju od go­di­nu dana, zbog ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja.
      M.V.P.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš E-mail:


    • Hronika
      Spriječen atentat na Beranca

      Spriječen atentat na Beranca

    • Hronika

      2017-10-23

      Forenzičari uzimaju tragove sa lica mjesta (Foto: Portal Vijesti)

      POLICIJA DEAKTIVIRALA EKSPLOZIVNU NAPRAVU POSTAVLJENU ISPOD VOZILA KENANA SUJKOVIĆA

      Spriječen atentat na Beranca

      Automobil su noć ranije koristila bezbjednosno interesantna lica Kenan Sujković i David Kasumović


      Po­li­ci­ja je ju­če oko 17.30 de­ak­ti­vi­ra­la eks­plo­ziv­nu na­pra­vu ko­ja je bi­la po­sta­vlje­na is­pod auto­mo­bi­la Be­ran­ca Ke­na­na Suj­ko­vi­ća. Eks­plo­ziv­na na­pra­va je bi­la po­sta­vlje­na is­pod sje­di­šta vo­za­ča, a ak­ti­vi­ra se na da­ljin­ski upra­vljač, pa po­li­ci­ja vje­ru­je da je na Suj­ko­vi­ća pri­pre­man aten­tat. Eks­plo­ziv su de­ak­ti­vi­ra­li pri­pad­ni­ci Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce, a pret­hod­no je be­ran­ska po­li­ci­ja blo­ki­ra­la Uli­cu Mi­lja­na Vu­ko­va. Oni su do­bi­li do­ja­vu da je is­pod jed­nog par­ki­ra­nog auto­mo­bi­la po­sta­vlje­na eks­plo­zivna na­pra­va. Auto­mo­bil „pe­žo” je bio par­ki­ran is­pred ku­će bra­će Alek­san­dra i Mi­lu­ti­na Mar­se­ni­ća, a pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, po­li­ci­ja je iz­u­ze­la i snim­ke sa ka­me­ra ko­je su za­bi­lje­ži­le mo­me­nat ka­da je eks­plo­ziv po­sta­vljen.
      Ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da su auto­mo­bil noć ra­ni­je ko­ri­sti­la bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca Ke­nan Suj­ko­vić i Da­vid Ka­su­mo­vić.
      In­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pri­ve­li su na raz­go­vor vi­še oso­ba, ali do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je sa­op­šte­no da je ne­ko od njih za­dr­žan.
      In­te­re­sant­no je da su u okvi­ru ak­ci­je ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di već ne­ko­li­ko ne­dje­lja pre­tre­sa­ni i objek­ti ko­je ko­ri­sti Ka­su­mo­vić.
      U toj ak­ci­ji pri­ve­de­no je 20 oso­ba, a iz­vr­še­ni su pre­tre­si na 16 lo­ka­ci­ja u Be­ra­na­ma i Ro­ža­ja­ma. Osim Ka­su­mo­vi­ća, pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce su pre­tre­sa­li i ku­će Su­va­da Bat­ka Mu­si­ća i Sa­ba­hu­di­na i Sa­du­di­na Sat­ka Be­ći­ra­gi­ća.
      Po­li­ci­ja je u Be­ra­na­ma pre­tre­sla i ku­će Dra­ška Vu­ko­vi­ća,  Iva­na Bi­le­ti­ća i Mar­ka Ze­ki­ća.  
      M.D.

      Vje­šta­če bom­bu

      Eks­plo­ziv­na na­pra­va ko­ja je pro­na­đe­na is­pod Suj­ko­vi­će­vog auto­mo­bi­la upu­će­na je na vje­šta­če­nje u da­ni­lov­grad­ski Fo­ren­zič­ki cen­tar. Kri­mi­na­li­stič­ki teh­ni­ča­ri su iz­u­ze­li vi­še tra­go­va sa auto­mo­bi­la i uz snim­ke si­gur­no­snih ka­me­ra to će bi­ti ključ­ni do­ka­zi pro­tiv po­či­ni­o­ca. 



    • Drustvo
      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

    • Drustvo

      2017-10-23

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE U IZJAVI ZA „DAN” DAJE RJEŠENJE ZA FILERMOSU

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Mitropolit objašnjava da bi u hramu koji bi bio sagrađen na Cetinju bile pohranjene Ruka Svetog Jovana Krstitelja, Čestica Časnog Krsta i ikona Bogorodice Filerimske i da bi u hram mogli da dolaze i rimokatolici jer su to svehrišćanske svetinje


      Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je iz­ja­vio je za „Dan” da pri­pre­ma za­htjev ko­ji će upu­ti­ti Vla­di Cr­ne Go­re i pred­lo­ži­ti da za­jed­no na Ce­ti­nju sa­gra­de za­vjet­ni hram Sve­te Tro­ji­ce, za ko­ji je još 1910. go­di­ne kralj Ni­ko­la po­sta­vio ka­men te­me­ljac, a u ko­ji bi se pohranile tri hri­šćan­ske sve­ti­nje – Če­sti­ca Ča­snog Kr­sta, na ko­me je ras­pet Go­spod Isus Hrist, Ru­ka Sve­tog Jo­va­na Pre­te­če i iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­lerimske. Mi­tro­po­lit je is­ta­kao da je bo­lje 1,8 mi­li­o­na eura ulo­ži­ti u iz­grad­nju hra­ma, ne­go u opre­ma­nje ce­tinj­ske pe­ći­ne u ko­ju vlast pla­ni­ra da smje­sti iko­nu Bo­go­ro­di­ce. Taj pro­stor je, ka­ko ka­že, ne­be­zbje­dan i iz­lo­žen po­pla­va­ma pa je ne­lo­gič­no jed­nu od naj­ve­ćih sve­ti­nja smje­sti­ti u ta­kvu pe­ći­nu.
      – Pro­je­kat ima­mo, evo ima i nov­ca, što za­fa­li na­ba­vi­će­mo, da­će Bog, sa­mo nam tre­ba do­bra vo­lja – ka­zao je mi­tro­po­lit za „Dan”.
      On je na­gla­sio ka­ko se na­da da će ra­zum po­bi­je­di­ti i da već pri­pre­ma za­htjev Vla­di za grad­nju za­vjet­ne cr­kve kra­lja Ni­ko­le. Ta­ko­đe, na­da se i da će za Vas­krs na­red­ne go­di­ne grad­nja bi­ti ozva­ni­če­na.
      – Hram bi se gra­dio iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, na pro­sto­ru ko­ji tre­nut­no zja­pi pra­zan. Ova sve­ti­nja bi bi­la svo­je­vr­sna kru­na Ce­ti­nja... Vje­ru­jem da bi ra­do­vi bi­li za­vr­še­ni za go­di­nu i to bi bi­lo ne­što naj­zna­čaj­ni­je za Ce­ti­nje. Tu bi­smo smje­sti­li sve tri sve­ti­nje, ko­je su sve­hri­šćan­ske i tu bi mo­gli da do­la­ze i iz Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i tek će on­da Evro­pa sa­zna­ti za Ce­ti­nje, a po­tom će i dr­ža­va ima­ti eko­nom­sku ko­rist o ko­joj go­vo­re. Ja sam i 1993. tra­žio da se sa­gra­di hram, i bi­li su obe­ća­li, ali se to ni­je de­si­lo. Na­dam se da će sa­da ra­zum pre­vla­da­ti – na­da se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je na­veo da je ira­ci­o­nal­no mi­sli­ti da će ci­je­la Evro­pa da do­đe u pe­ći­nu na Ce­ti­nje da vi­di iko­nu, a to ne ra­de ni sa­da ka­da se ona na­la­zi u mu­ze­ju.
      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ob­ja­šnja­va da je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­imske neo­dvo­ji­va od dru­ge dvi­je sve­ti­nje – Ru­ke Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­ce Ča­snog Kr­sta, te da su uvi­jek do­sad obi­la­ze­ći svi­jet bi­le u cr­kvi i u bo­go­slu­žbe­noj funk­ci­ji.
      – Cr­no­gor­ske vla­sti su 1978. go­di­ne mi­tro­po­li­tu Da­ni­lu vra­ti­le Ru­ku Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­cu Ča­snog Kr­sta, a ka­ko pi­še u ak­tu vjer­ske ko­mi­si­je, iko­na je pri­vre­me­no da­ta ce­tinj­skim mu­ze­ji­ma. Tra­žio sam njen po­vra­ćaj i u jed­nom tre­nut­ku nam je obe­ća­no da će je vra­ti­ti i da­to nam je 200.000 ma­ra­ka da na­pra­vi­mo ka­pe­lu pri Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru. Mi smo to ura­di­li, ali od 1997. go­di­ne stva­ri su se pro­mi­je­ni­le. Do­šlo je do dru­ga­či­jeg od­no­sa vla­sti pre­ma Mi­tro­po­li­ji i mi­tro­po­li­tu i po­sli­je vi­še ni­je­su htje­li da raz­go­va­ra­ju o vra­ća­nju iko­ne za­ko­ni­tom dr­ža­o­cu sve­ti­nje. Mi smo za­ko­ni­ti dr­ža­o­ci sve­ti­nje što je po­tvr­dio i pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, či­ji je otac pre­dao Mi­tro­po­li­ji ove tri sve­ti­nje – ob­ja­šnja­va mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je is­ta­kao da Mi­tro­po­li­ja ču­va ka­men te­me­ljac cr­kve Sve­te Tro­ji­ce ko­ji je 1910. go­di­ne po­sta­vljen iz­me­đu Vla­di­nog do­ma i Bi­ljar­de, u čast kru­ni­sa­nja kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Na tom ka­me­nu na kom je tre­ba­lo da bu­de po­dig­nu­ta cr­kva pi­še: „U vri­je­me kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća po­di­že ovaj hram car Ni­ko­laj Dru­gi, av­gust 1910. go­di­ne”. Zna­či – to je za­vjet­ni hram kra­lja Ni­ko­le i za­du­žbi­na ca­ra Ni­ko­la­ja. Ka­ko hram ni­je ta­da sa­gra­đen, ma­lo ko zna da iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra ima po­lja­na, na ko­joj je od­lu­če­no da se gra­di hram jer je do­lje ma­li pro­stor. Pa­tri­jarh Ga­vri­lo je bio pri­pre­mio ka­men za grad­nju iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ali je on na­kon ra­ta uzet za iz­grad­nju „Obo­da”. Sa­da je isto­rij­ska pri­li­ka da se hram ko­nač­no sa­gra­di, jer bo­lje je u nje­ga ulo­ži­ti no­vac ne­go ba­ci­ti sko­ro dva mi­li­o­na eura – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
      On is­ti­če da je Cr­na Go­ra da­nas ne­za­vi­sna, ali ako ho­će­mo da bu­de istin­ski ta­kva on­da ona mo­že bi­ti sa­mo na­sta­vak Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re. Am­fi­lo­hi­je pod­sje­ća da su pro­šle go­di­ne kod nje­ga do­la­zi­li pred­stav­ni­ci Mal­te­škog re­da ko­ji su vje­ko­vi­ma ču­va­li tri sve­ti­nje i da su odu­še­vlje­ni ide­jom da se sa­gra­di hram za njih.
      – Hram bi po­pu­nio po­sto­je­ći pro­stor, bio bi kru­na gra­du, i u nje­mu bi bi­le tri sve­ti­nje. To bi ujed­no bio znak sje­ća­nja na kra­lja Ni­ko­lu i za­što da ne i na ca­ra Ni­ko­la­ja ko­ji je bio ve­li­ki do­bro­tvor Cr­noj Go­ri – ka­zao je mi­tro­po­lit.
      Iz Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje od­go­vo­ri­li su „Da­nu” da ra­de na sre­đi­va­nju pe­ći­ne u ko­joj će smje­sti­ti iko­nu Fi­ler­mo­su.
      – Pr­va fa­za re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta ko­ji spro­vo­di Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje od­no­si se na iz­grad­nju pod­zem­nog objek­ta u funk­ci­ji iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra, pod­zem­ne sprat­no­sti P-1-2 i ukup­ne bru­to po­vr­ši­ne 635 me­ta­ra kva­drat­nih, sa pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma, kao i ure­đe­nje te­re­na i iz­grad­nju kom­plet­ne pod­zem­ne in­fra­struk­tu­re. Pr­va fa­za pred­sta­vlja naj­o­bim­ni­je ra­do­ve na pri­vo­đe­nju objek­ta na­mje­ni. Dru­ga fa­za od­no­si se na iz­grad­nju al­ter­na­tiv­nog ula­za u obje­kat, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ko­mu­ni­ka­cij­sko po­ve­zi­va­nje, lift i ste­pe­ni­šte, sa pri­rod­nim otvo­rom u do­njem di­je­lu pe­ći­ne. Ukup­na vri­jed­nost in­ve­sti­ci­je je 1,8 mi­li­o­na eura – ka­zao je za „Dan” sa­vjet­nik gra­do­na­čel­ni­ka Ivan Mi­ja­no­vić.
      On ka­že da su pro­jek­tom iz­grad­nje iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra unu­tar ce­tinj­ske pe­ći­ne pre­po­zna­li do­dat­ne mo­guć­no­sti va­lo­ri­za­ci­je tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la cr­no­gor­ske pre­sto­ni­ce.
      M.SE­KU­LO­VIĆ

      Za iko­nu će se bo­ri­ti i sud­skim pu­tem

      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ti­če da će se Mi­tro­po­li­ja i sud­skim pu­tem bo­ri­ti za po­vra­ćaj iko­ne, a uko­li­ko bu­de po­treb­no obra­ti­će se i su­du u Stra­zbu­ru.
      – Ta sve­ti­nja tre­ba da se vra­ti ta­mo gdje je vje­ko­vi­ma pri­pa­da­la, a to je cr­kva. Mi pri­pre­ma­mo sud­ski za­htjev, po­ku­ša­va­mo pr­vo raz­go­vo­ri­ma sa ce­tinj­skim vla­sti­ma da pre­va­zi­đe­mo pro­blem, ali uko­li­ko oni ne pri­hva­te, po­kre­nu­će­mo sud­ski po­stu­pak na če­mu naš Prav­ni sa­vjet ra­di. Ka­da se po­kre­ne sud­ski spor ne­će mo­ći ni­šta ni da se ra­di. Va­ti­kan i Mal­te­ški red su ži­vo za­in­te­re­so­va­ni za sud­bi­nu sve­ti­nja i oni su bi­li za­pa­nje­ni gdje su vla­sti smje­sti­le iko­nu, taj bo­go­slu­žbe­ni pred­met, i ka­ko sa­da pla­ni­ra­ju da on bu­de u pe­ći­ni –do­dao je mi­tro­po­lit.
      Mi­tro­po­lit pod­sje­ća da su u So­vjet­skom Sa­ve­zu ta­ko­đe od­u­zi­ma­ne iko­ne, ali su vra­će­ne cr­kvi.
      – Ne vi­dim lo­gi­ku da se 1,8 mi­li­o­na ula­že u opre­ma­nje pe­ći­ne u vri­je­me ka­da mi na Ce­ti­nju otva­ra­mo na­rod­nu ku­hi­nju pr­vi put po­sli­je 1916. go­di­ne od austrij­ske oku­pa­ci­je – za­klju­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.

      Sve­ti­nje raz­dvo­je­ne u Cr­noj Go­ri

      Ču­do­tvor­nu iko­nu Maj­ke Bo­ži­je Fi­ler­mo­se, po bla­go­slo­vu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ura­dio je po­lo­vi­nom pr­vog vi­je­ka Sve­ti Apo­stol i Evan­đe­li­sta Lu­ka. Iko­na je kroz vje­ko­ve bi­la po­hra­nje­na u An­ti­o­hi­ji, Je­ru­sa­li­mu, Kon­stan­ti­no­po­lju, na Ki­pru, Ro­do­su, u Ita­li­ji, na Mal­ti, Pe­tro­gra­du, Ta­li­nu, Ko­pen­ha­ge­nu, Ber­li­nu, Be­o­gra­du oda­kle je za­jed­no sa Ru­kom Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja i Če­sti­com Ča­snog Kr­sta to­kom Dru­gog svjets­kog ra­ta pre­ne­se­na u Ostrog. Po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta i po­bje­de ko­mu­ni­sta, ko­ji su i po­sli­je za­vr­šet­ka ra­ta na­sta­vi­li sa go­nje­njem cr­kve, tri ve­li­ke sve­ti­nje su i da­lje taj­no ču­va­ne u Ostro­gu i ni­je­su iz­no­še­ne na svje­tlost da­na.
      U po­li­cij­skoj ra­ci­ji 18. sep­tem­bra 1952. go­di­ne ko­jom pri­li­kom je uhap­šen i na­sto­ja­telj ostro­škog ma­na­sti­ra ar­hi­man­drit Le­on­ti­je Mi­tro­vić, pro­na­đe­ne su i od cr­kve bru­tal­no ote­te tri ve­li­ke sve­ti­nje kao i mno­go­broj­ne dru­ge re­li­kvi­je za­jed­no sa di­je­lom bla­ga kra­lja Pe­tra II Ka­ra­đor­đe­vi­ća. Pre­ne­se­ne su u Pod­go­ri­cu i de­po­no­va­ne u se­fo­ve MUP-a Cr­ne Go­re. Na­kon iz­vje­snog vre­me­na sve­ti­nje su pre­da­te Vjer­skoj ko­mi­si­ji SR Cr­ne Go­re.
      U ja­nu­a­ru 1978. go­di­ne de­sna ru­ka Sve­to­ga Jo­va­na i dio Ča­snog Kr­sta vra­će­ni su Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, od­no­sno ri­zni­ci Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, a ču­do­tvor­na iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se pre­da­ta je na ču­va­nje Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne gdje se i da­nas na­la­zi. To je pr­vi put na­kon vi­še vje­ko­va da su sve­ti­nje raz­dvo­je­ne, a taj ne­slav­ni čin de­sio se u Cr­noj Go­ri. Od mo­men­ta od­u­zi­ma­nja sve­ti­nja Cr­kvi 1952. go­di­ne, pa do da­nas sa iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se, za­sad ne­po­zna­ta li­ca, ukra­la su dva vri­jed­na dra­ga ka­me­na – ru­bin ma­njih di­men­zi­ja u ore­o­lu Bo­go­ro­di­ce i sa­fir ve­li­kih di­men­zi­ja u cen­tru Bo­go­ro­di­či­ne ogr­li­ce.
      Mi­tro­po­li­ja go­di­na­ma tra­ži da joj se vra­ti iko­na ko­ja joj pri­pa­da, ali to još ni­je ura­đe­no, već je jed­na od naj­ve­ćih sve­ti­nja hri­šćan­stva iz­lo­že­na u ta­ko­zva­noj Pla­voj ka­pe­li u Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne Go­re.



    • Vijest dana
      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

    • Vijest dana

      2017-10-23

      Dragan Marović

      OSUĐENI U BUDVANSKOJ AFERI ŠIRI BIZNIS IZ SPUŽA

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Bivši potpredsjednik opštine Budva Dragan Marović traži odobrenje da u budvanskom naselju Dubovica gradi kompleks apartmana


      Ne­ka­da­šnji bu­dvan­ski zva­nič­nik i funk­ci­o­ner DPS-a Dra­gan Ma­ro­vić pod­nio je, iako se na­la­zi na od­slu­že­nju za­tvor­ske ka­zne u spu­škom za­tvo­ru, za­htjev za iz­da­va­nje ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Dra­gan Ma­ro­vić, brat osu­đe­nog še­fa or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe iz Bu­dve i biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, za­htjev je for­mal­no pod­nio pre­ko fir­me El­mos, či­ji je osni­vač.
      Ma­ro­vić pri­vat­ni bi­znis iz spu­škog za­tvo­ra ši­ri na atrak­tiv­noj lo­ka­ci­ji u bli­zni zgra­de So­li­dar­no­sti u Bu­dvi, ko­ju po­kri­va DUP Du­bo­vi­ca. On je od bu­dvan­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za ur­ba­ni­zam i odr­ži­vi raz­voj tra­žio da mu iz­da­ ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Na toj lo­ka­ci­ji, ka­ko se mo­že vi­dje­ti u ka­ta­stru, fir­ma El­mos je već na­pra­vi­la jed­nu zgra­du i pro­da­la sta­no­ve.
      Ma­ro­vi­ćev part­ner u El­mo­su je Dra­gan Ži­nić, osu­đen u afe­ri Za­va­la. Pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, u El­mo­su su i Ve­ra Ri­stić, Na­đa Raj­ko­vić, Sne­ža­na Mi­ku­lić, Go­ran Or­lić, Lju­bo­mir Mar­ti­no­vić i Bo­žo Va­vić.
      Sta­no­vi u zgra­di ko­ju je sa­gra­dio El­mos u Bu­dvi, i gdje pla­ni­ra­ju iz­grad­nju no­vog objek­ta, za­lo­že­ni su za kre­di­te kod vi­še po­slov­nih ba­na­ka.
      Pr­vo je Dra­gan Ma­ro­vić osu­đen u afe­ri Za­va­la, a on­da je rje­še­njem Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci usvo­jen spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce za­klju­čen iz­me­đu Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva i Ma­ro­vi­ća zbog pro­du­že­nog kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem po­ma­ga­nja iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. On bi, pri sa­da­šnjem sta­nju, tre­ba­lo da iz za­tvo­ra u Spu­žu iza­đe po­čet­kom na­red­ne go­di­ne.
      Ra­ni­je je Dra­gan Ma­ro­vić zva­nič­no za­tra­žio od­la­ga­nje od­la­ska na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, ali taj za­htjev ni­je pri­hva­ćen, pa je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oti­šao u Spuž. On mo­ra da od­le­ži ukup­no 13 mje­se­ci zbog uče­šća u bu­dvan­skim ko­rup­ci­o­na­škim afe­ra­ma, gdje je op­štin­skoj ka­si pri­či­nje­na mi­li­on­ska šte­ta. Nje­gov brat Sve­to­zar Ma­ro­vić, na­vod­no zbog bo­le­sti, iz­bje­ga­va od­la­zak na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, tre­nut­no se na­la­zi u Sr­bi­ji za­sad i uspi­je­va da iz­i­gra iz­vr­še­nje kri­vič­ne sank­ci­je.
      Biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve Raj­ko Ku­lja­ča, ne­ka­da­šnji di­rek­tor AMD Bu­dva Igor Trn­ski i Mar­ko Vu­jo­vić, kum Sve­to­za­ro­vog si­na Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, do­bi­li su sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka u pred­me­tu „Pri­je­vor”.
      Svi oni su sa­op­šti­li da je sum­nji­ve po­slo­ve or­ga­ni­zo­vao Sve­to­zar Ma­ro­vić, a da je u nji­ho­vom spro­vo­đe­nju uče­stvo­vao i nje­gov sin. Pre­ma nji­ho­vim na­vo­di­ma, iza či­ta­vog po­sla oko spor­ne pro­da­je ze­mlji­šta na br­du Pri­je­vor sta­jao je Mi­loš Ma­ro­vić, a sve je od­ra­đe­no pre­ko nje­go­vog ku­ma Mar­ka Vu­jo­vi­ća. Trn­ski je is­pri­čao tu­ži­o­cu da ga je Mi­loš Ma­ro­vić pod­stre­ka­vao da od op­šti­ne ku­pi plac u in­du­strij­skoj zo­ni Ja­za ka­ko bi nje­go­va kom­pa­ni­ja na toj lo­ka­ci­ji, iz­me­đu osta­log, mo­gla da gra­di sa­lon na­mje­šta­ja, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta.
      Osim Ma­ro­vi­ća, za mal­ver­za­ci­je pri­li­kom pro­da­je ze­mlji­šta iz­nad Ja­za od­go­va­ra­li su i biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva La­zar Ra­đe­no­vić, ko­ji je ta­ko­đe sklo­pio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i na­la­zi se na iz­dr­ža­va­nju za­tvor­ske ka­zne, vla­snik bu­dvan­ske fir­me Me­ga­pro­met Mi­o­drag Mi­tro­vić, biv­ša di­rek­tor­ka bu­dvan­skog ka­ta­stra Mir­ja­na Ma­ro­vić, biv­ši di­rek­tor Za­vo­da za iz­grad­nju Bu­dva Ste­vi­ca Dra­go­vić i pro­cje­ni­te­lji Mar­ko Ra­du­no­vić, Mil­ka La­za­re­vić i Lju­bi­ša Ba­će­vić.
      M.V.

      Pri­ja­vi­li mi­li­on­sku imo­vi­nu

      Pre­ma po­da­ci­ma iz Po­re­ske upra­ve, imo­vi­na bu­dvan­ske fir­me El­mos iz­no­si 1.770.661 eura. To se mo­že vi­dje­ti u fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju za 2016. go­di­nu. Pri­ja­vljen je i gu­bi­tak od 367.000 eura, kao i od­lo­že­ne po­re­ske oba­ve­ze, ma­da na za­ne­mar­lji­vom ni­vou. Fir­ma je pri­ja­vi­la osnov­ni ka­pi­tal od 83.000 eura.



    • Drustvo
      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

    • Drustvo

      2017-10-23

      Zgrada Pašića u Budvi

      BEOGRAĐANIN KOJEG TERETI SRPSKO TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL ULAŽE U NEKRETNINE NA ŽABLJAKU I U BUDVI

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Draško Pašić je kupio nepokretnu imovinu u Budvi i na Žabljaku. On je na Žabljaku bez građevinske dozvole sagradio jednospratnu kuću od oko 170 kvadrata, pokazuju katastarski podaci


      Be­o­gra­đa­nin Dra­ško Pa­šić, ko­ji je u Sr­bi­ji op­tu­žen za zlo­u­po­tre­be dr­žav­nog nov­ca i da je na­vod­no član kri­mi­nal­ne gru­pe, ula­že no­vac u ne­kret­ni­ne u Cr­noj Go­ri, po­ka­zu­je do­ku­men­ta­ci­ja u ko­ju je „Dan” imao uvid.
      Pa­šić je ku­pio ne­po­kret­nu imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. On je na Ža­blja­ku bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le sa­gra­dio jed­no­sprat­nu ku­ću od oko 170 kva­dra­ta. To se mo­že vi­dje­ti u li­stu ne­po­kret­no­sti 1673, KO Ža­bljak, gdje je evi­den­ti­ran te­ret „ne­ma do­zvo­lu”.
      Grad­nja bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le je kri­vič­no dje­lo, za ko­je je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom Cr­ne Go­re pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ta­vo­re­nja u oda­ja­ma Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, kra­jem ju­la pro­šle go­di­ne usvo­jen je Za­kon o le­ga­li­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Za taj pro­pis gla­sa­la je ve­ći­na – 41 po­sla­nik vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) i part­ne­ra. Ti­me je omo­gu­će­no da se objek­ti bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le le­ga­li­zu­ju, a vla­sni­ci ti­me iz­bjeg­nu kri­vič­no go­nje­nje.
      Srp­sko tu­ži­la­štvo za orga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne do­sta­vi­lo je su­du op­tu­žni­cu pro­tiv Pa­ši­ća i još šest oso­ba, zbog sum­nji u mal­ver­za­ci­je sa dr­žav­nim nov­cem na­mi­je­nje­nim Sr­bi­ma na Ko­so­vu.
      Po­red Pa­ši­ća, ne­ka­da­šnjeg di­rek­to­ra ve­li­ke gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je „Kom­grap”, u tom pred­me­tu op­tu­žen je i Ne­boj­ša Čo­vić, sa­da­šnji pred­sjed­nik re­gi­o­nal­ne ko­šar­ka­ške ABA li­ge, ko­ji je svo­je­vre­me­no po­kri­vao po­zi­ci­ju še­fa Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i pot­po­red­sjed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je.
      U op­tu­žni­ci su i An­đel­ka Ra­den­ko­vić, biv­ša se­kre­tar­ka cen­tra, Bran­ka Kri­vo­ka­pić, biv­ši su­di­ja Tr­go­vin­skog su­da, Dra­gan Ka­la­ba, biv­ši na­čel­nik Ko­sov­sko-mi­tro­vič­kog okru­ga, Bo­jan Ra­do­va­no­vić, vla­snik fir­me „Ma­sters”, i Idriz Ši­jak, vla­snik fir­me „Da­ki”.
      Op­tu­žni­ca se od­no­si na ne­za­ko­ni­to­sti po­či­nje­ne u pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra 2003. do sre­di­ne sep­tem­bra 2005. go­di­ne. Op­tu­že­ni­ma je sta­vlje­no na te­ret da su u po­slu ot­ku­pa i iz­grad­nje ne­kret­ni­na zlo­u­po­tri­je­bi­li slu­žbe­ni, kao i po­lo­žaj ovla­šće­nog li­ca i pri­ma­nje mi­ta.
      Tu­ži­la­štvo sum­nja da su u po­slu ot­ku­pa ne­kret­ni­na u Sje­ver­noj i Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci – Čo­vić, Ra­den­ko­vić i Ka­la­ba, u pret­hod­nom do­go­vo­ru sa vla­sni­ci­ma pri­vat­nih fir­mi, omo­gu­ći­li da se na osno­vu fik­tiv­ne do­ku­men­ta­ci­je iz­vr­še ne­za­ko­ni­ta pla­ća­nja. U ne­red­bi za spro­vo­đe­nje is­tra­ge pi­še da je Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar upla­tio pred­u­ze­ću „Da­ki” sko­ro 426 mi­li­o­na di­na­ra, od če­ga je iz­vr­šen ot­kup sa­mo 18 ne­kret­ni­na za šta je po­tro­šen sko­ro 181 mi­li­on di­na­ra, a za osta­tak od oko 245 mi­li­o­na di­na­ra ne po­sto­ji va­lid­na do­ku­men­ta­ci­ja.
      Spor­na je, ta­ko­đe, i iz­grad­nja stam­be­nih la­me­la, ko­je ni­ka­da ni­je­su sa­gra­đe­ne ta­ko da se vi­di sa­mo pra­zna li­va­da. Za taj po­sao, ka­ko tu­ži­o­ci tvr­de, Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar i Gra­đe­vin­ska di­rek­ci­ja upla­ti­li su 180 mi­li­o­na di­na­ra.
      – Čo­vić je po do­go­vo­ru sa osum­nji­če­nom An­đel­kom Ra­den­ko­vić, Bo­ja­nom Ra­do­va­no­vi­ćem, Idri­zom Ši­ja­kom, Dra­ga­nom Ka­la­bom i Dra­škom Pa­ši­ćem da­vao uput­stva osum­nji­če­ni­ma da pri­vred­na dru­štva „Da­ki” i „Komp­grap” do­sta­vlja­ju za­htje­ve za pla­ća­nja po osno­vu na­vod­no za­po­če­te iz­grad­nje stam­be­nih la­me­la – pi­še u do­ku­men­tu srp­skog tu­ži­la­štva.
      Me­di­ji u Sr­bi­ji u av­gu­stu 2012. ob­ja­vi­li su da je Dra­ško Pa­šić vra­ćen sa gra­ni­ce Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, zbog kri­vič­ne pri­ja­ve ko­ju je pro­tiv nje­ga pod­ni­je­la srp­ska Po­re­ska upra­va zbog sum­nje da je kao ovla­šće­no li­ce u fir­mi „Kom­grap” uta­jio po­rez i ošte­tio dr­ža­vu Sr­bi­ju za ne­što vi­še od 51 mi­li­on di­na­ra. Ni­je po­zna­to šta je epi­log te kri­vič­ne pri­ja­ve. Vl.O.

      U Bu­dvi ima zgra­du

      Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za ne­kret­ni­ne, Pa­šić u Cr­noj Go­ri po­sje­du­je imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. Na Ža­blja­ku u po­te­su Po­lja­ne je pr­vo ku­pio pa­šnjak 3. kla­se od 358 kva­dra­ta, na­kon če­ga je sa­gra­dio ku­ću bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, ko­ja je 2008. go­di­ne evi­den­ti­ra­na kao obje­kat u iz­grad­nji pod te­re­tom. U Bu­dvi se Pa­šić vo­di kao su­ko­ri­snik dvo­ri­šta i če­tvo­ro­sprat­ne stam­be­ne zgra­de od 247 kva­dra­ta. Tu imo­vi­nu ste­kao je ku­po­vi­nom i gra­đe­njem, a osta­li su­ko­ri­sni­ci su Mi­lan Ko­mlje­no­vić, Slav­ko Ši­ja­ko­vić i Vje­ra Kne­že­vić.
      Bu­dva­nin Mi­lan Ko­mlje­no­vić spo­mi­nje se u ve­li­koj afe­ri „Pa­na­ma pa­pi­ri”, gdje se vo­di kao vla­snik of­šor fir­me „Holyport Fi­nan­ce Li­mi­ted”, sa Bri­tan­skih Dje­vi­čan­skih ostr­va. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) ob­ja­vio je pro­šle go­di­ne do­ku­men­ta iz afe­re „Pa­nam­ski pa­pi­ri”, ko­ja se odno­si na of­šor fir­me i taj­ne ra­ču­ne, gdje se po­ja­vi­lo 18 fi­zič­kih i prav­nih li­ca po­ve­za­nih sa Cr­nom Go­rom. Ne­ko­li­ko ze­ma­lja je na­kon ob­ja­ve do­ku­me­na­ta po­kre­nu­lo is­tra­gu zbog sum­nje u pra­nje nov­ca i uta­ju po­re­za na osno­vu 11,5 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta pro­cu­re­lih iz kon­tro­verz­ne pa­nam­ske advo­kat­ske fir­me „Mo­sak Fon­se­ka”.



    • Politika
      Pred izbore serija oglasa za posao

      Pred izbore serija oglasa za posao

    • Politika

      2017-10-23

      DPS PONAVLJA SCENARIO IZ AFERE „SNIMAK” U MOJKOVCU I NA CETINJU

      Pred izbore serija oglasa za posao

      Serija oglasa o slobodnim radnim mjestima u Mojkovcu i na Cetinju objavljena je polovinom oktobra, dok uveliko traje kampanja, i odnosi se na nekoliko desetina novih poslova, uglavnom u obrazovnim ustanovama i organima uprave Sve su izraženiji pritisci na građane, uz razne vrste ucjena. Po starom receptu iz afere „Snimak”, sprovodi se i postupak političkih zapošljavanja u organima uprave. No, DPS-u je i to uzalud – izgubiće izbore – poučio je Danilo Mrvaljević


      Pred iz­bo­re u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma, Moj­kov­cu i na Ce­ti­nju 26.no­vem­bra ove go­di­ne or­ga­ni upra­ve i obra­zov­ne usta­no­ve ob­ja­vi­li su ogla­se za ne­ko­li­ko de­se­ti­na slo­bod­nih rad­nih mje­sta, što iz opo­zi­ci­je tu­ma­če kao do­kaz da se po­na­vlja sce­na­rio vi­đen u afe­ri „Sni­mak” i zlo­u­po­tre­be za po­tre­be De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Cr­ne Go­re.
      Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje i lo­kal­na jav­na pred­u­ze­ća ob­ja­vlju­ju ogla­se za ve­ći broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta od kra­ja sep­tem­bra, ka­da je cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić do­nio od­lu­ku o odr­ža­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra u pre­sto­ni­ci, Tu­zi­ma, Pet­nji­ci i Moj­kov­cu. To­li­ko po­ve­ćan broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta, ka­ko sma­tra­ju u opo­zi­ci­ji, na­sta­vak je stra­nač­ko-po­li­tič­kog za­po­šlja­va­nja. Ogla­si se, ina­če, ob­ja­vlju­ju na in­ter­net saj­tu cr­no­gor­skog Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje. Se­ri­ja no­vih ogla­sa ob­ja­vlje­na je po­lo­vi­nom ok­to­bra i od­no­si se na ne­ko­li­ko de­se­ti­na no­vih po­slo­va, uglav­nom u obra­zov­nim usta­no­va­ma i or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
      Ne­ka od slo­bod­nih rad­nih mje­sta na Ce­ti­nju su se­kre­tar ško­le, te pro­fe­sor u ško­li „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red”, ali je ob­ja­vlje­no i ne­ko­li­ko slo­bod­nih rad­nih mje­sta u ce­tinj­skoj gim­na­zi­ji, uklju­ču­ju­ći i mje­sto rad­ni­ka za odr­ža­va­nje objek­ta i opre­me.
      U Moj­kov­cu je ogla­še­no de­se­tak slo­bod­nih rad­nih mje­sta u OŠ „Alek­sa Đi­las Be­ćo”, kao i u Za­vo­du za hit­nu me­di­cin­sku po­moć. In­te­re­sant­no je da je 9. ok­to­bra ob­ja­vljen oglas za slo­bod­no rad­no mje­sto u ško­li u Pro­šće­nju.
      Pred­sjed­nik ce­tinj­skog od­bo­ra De­mo­kra­ta Da­ni­lo Mr­va­lje­vić is­ta­kao je u iz­ja­vi za „Dan” da, po­red ne­dav­nog skan­da­lo­znog ko­ri­šće­nja Voj­ske Cr­ne Go­re u po­li­tič­ke svr­he kroz an­ga­žo­va­nje na pro­bi­ja­nju lo­kal­nih pu­te­va uoči no­vem­bar­skih iz­bo­ra, or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­na­la­na gru­pa zva­na DPS na Ce­ti­nju ne od­u­sta­je ni od već uho­da­nih broj­nih dru­gih zlo­u­po­tre­ba. On je za „Dan” ka­zao da se to po­seb­no od­no­si na par­tij­sko za­po­šlja­va­nje.
      – Sve su iz­ra­že­ni­ji pri­ti­sci na gra­đa­ne, uz raz­ne vr­ste ucje­na. Po sta­rom re­cep­tu iz afe­re „Sni­mak”, i da­lje se, ta­ko dr­sko, na­o­či­gled ci­je­le jav­no­sti, spro­vo­di po­stu­pak po­li­tič­kih za­po­šlja­va­nja u or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i pri­vred­nim i dru­gim su­bjek­ti­ma ko­ji­ma je osni­vač Pre­sto­ni­ca. Na Ce­ti­nju su sve pri­sut­ni­ji mi­ni­stri i funk­ci­o­ne­ri re­ži­ma, ko­ji su se po­sli­je če­ti­ri go­di­ne opet sje­ti­li pre­sto­ni­ce, po­ku­ša­va­ju­ći da po­sred­stvom dr­žav­nih funk­ci­ja ko­je po­kri­va­ju uti­ču na slo­bod­nu vo­lju gra­đa­na Ce­ti­nja – re­kao je Mr­va­lje­vić.
      Po nje­go­vom mi­šlje­nju, re­ži­mu je sve uza­lud jer su im gra­đa­ni čvr­stim opo­zi­ci­o­nim sta­vom ja­sno po­ru­či­li da ne­ma­ju što da tra­že na Ce­ti­nju.
      – Kon­stan­tan rast po­dr­ške De­mo­kra­ta­ma ja­sno go­vo­ri da će­mo u no­vem­bru, za­jed­no sa dru­gim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma iz opo­zi­ci­je, raz­mon­ti­ra­ti or­ga­ni­zo­va­nu kri­mi­nal­nu gru­pu DPS, i to ta­ko da ih ni­ko ni­ka­da vi­še ne­će sa­sta­vi­ti. Na­vi­kli su da ih ni­ko ne kon­tro­li­še i da im se ni­ko ne su­prot­sta­vlja, pa su ga­zi­li Ustav i za­ko­ne ove ze­mlje na sva­kom ko­ra­ku. Ali ovog pu­ta su se ma­lo pre­i­gra­li. Po­drob­no će­mo se po­za­ba­vi­ti svim nji­ho­vim zlo­u­po­tre­ba­ma i ne­će­mo do­zvo­li­ti kr­še­nje za­ko­na, ka­ko to­kom kam­pa­nje, ta­ko ni na sam dan iz­bo­ra – is­ta­kao je Mr­va­lje­vić.
      Pred sva­ke iz­bo­re ko­or­di­na­to­ri De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta sa­sta­vlja­ju spi­sko­ve gla­sa­ča iz di­ja­spo­re ko­je ucje­nju­ju i pri­ti­ska­ju da po­dr­že tu stran­ku na dan gla­sa­nja u Cr­noj Go­ri. Kon­kret­no, u spi­sko­vi­ma ko­je su sa­sta­vi­li ko­or­di­na­to­ri mje­snih od­bo­ra DPS-a za op­šti­nu Pet­nji­ca uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra pro­šle go­di­ne na­la­zi­lo se pre­ko 250 ime­na.
      Si­ja­set do­ka­za o to­me ka­ko se u Cr­noj Go­ri jav­ni re­sur­si zlo­u­po­tre­blja­va­ju u stra­nač­ke svr­he do­ku­men­to­van je u afe­ri „Sni­mak”. Ob­ja­vlji­va­njem se­ri­je tek­sto­va o audio-za­pi­si­ma sa taj­nih sjed­ni­ca De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, „Dan” je u fe­bru­a­ru 2013. go­di­ne po­kre­nuo afe­ru „Sni­mak”, či­je ra­svje­tlja­va­nje tra­že i naj­vi­ši evrop­ski zva­nič­ni­ci.M.V.

      Bli­ži se kraj re­ži­ma

      Po ri­je­či­ma Da­ni­la Mr­va­lje­vi­ća, De­mo­kra­te po­ru­ču­ju ce­tinj­skom ogran­ku or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe DPS da ne­ma tih zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa ko­je ih mo­gu spa­si­ti si­gur­nog iz­bor­nog po­ra­za ko­ji ih če­ka u no­vem­bru.
      – I ne­ma tog pri­ti­ska i ucje­ne ko­ji mo­gu po­ko­le­ba­ti i upla­ši­ti Ce­ti­nja­ne. Ne­ma te si­le ko­ja, po­sli­je Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, mo­že za­u­sta­vi­ti ovaj ta­las slo­bo­de –po­ru­čio je Mr­va­lje­vić.



    • Hronika
      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

    • Hronika

      2017-10-23

      DVIJE GODINE NAKON LIKVIDACIJE NIJESU OTKRIVENI IZVRŠIOCI

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila


      Pro­šle su dvi­je go­di­ne od ubi­stva cr­no­gor­skog dr­ža­vlja­ni­na Bo­ži­da­ra Cic­mi­la, ko­ji je li­kvi­di­ra­nu Mo­sta­ru, a, osim što po­či­ni­o­ci ni­je­su iden­ti­fi­ko­va­ni, sa­rad­nja po­li­ci­ja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re u ovom slu­ča­ju je za­sta­la. Bo­san­ski me­di­ji na­vo­de da je pre­kju­če po­tvr­đe­na in­for­ma­ci­ja u Kan­to­nal­nom tu­ži­la­štvu, iz ko­jeg je u ne­ko­li­ko na­vra­ta pre­ma Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Her­ce­go­vač­ko-ne­re­tvan­skog kan­to­na po­sla­ta ur­gen­ci­ja za or­ga­ni­zo­va­njem sa­stan­ka i raz­mje­ne po­da­ta­ka sa po­li­ci­jom Cr­ne Go­re. Po­sled­nja ur­gen­ci­ja po­sla­ta je u sri­je­du i, ka­ko je re­če­no u tu­ži­la­štvu, u MUP HNK če­ka­ju od­go­vor iz cr­no­gor­ske po­li­ci­je. Naj­vi­še se oče­ku­je in­for­ma­ci­ja o oti­sku pr­sta ko­ji je iz­u­zet sa Cic­mi­lo­vog auto­mo­bi­la, a za ko­ji se pret­po­sta­vlja da pri­pa­da ubi­ci.
      U mo­star­skoj po­li­ci­ji i da­lje su uvje­re­ni da je Cic­mi­lov ubi­ca, ka­ko se to iz­no­si­lo od sa­mog po­čet­ka is­tra­ge, iz­van BiH, od­no­sno da su ključ nje­go­vog ubi­stva oso­be iz Cr­ne Go­re, ali is­tra­ži­te­lji još ni­su do­bi­li po­vrat­ne in­for­ma­ci­je od cr­no­gor­skih po­li­cij­skih or­ga­na. Cic­mil je ubi­jen u ok­to­bru 2015. go­di­ne u Mo­sta­ru. Tom pri­li­kom ra­njen je nje­gov vo­zač Sa­ša Br­kić (42) iz Sr­bi­je. Ubi­stvo se do­go­di­lo oko 9.30 u cen­tru Mo­sta­ra, u Uli­ci blaj­bur­ških žr­ta­va, u ga­ra­ži zgra­de u ko­joj je Cic­mil sta­no­vao. Ka­ko je sa­op­šte­no iz po­li­ci­je, on je li­kvi­di­ran u kla­sič­noj sa­če­ku­ši.M.V.P.



    • Regioni
      Imovinu brane životima

      Imovinu brane životima

    • Regioni

      2017-10-23

      Vujisići odlučni da odbrane imovinu

      ZDRAVKO I ZORICA VUJISIĆ OGORČENI PONAŠANJEM DRŽAVNIH ORGANA KADA JE U PITANJU EKSPROPRIJACIJA ZA POTREBE GRADNJE AUTOPUTA BAR -BOLJARI

      Imovinu brane životima

      Prema riječima brata i sestre, koji su zbog „odbrane” imanja primorani da budu na Jabuci umjesto u Beogradu gdje žive, oni će od sada pa nadalje tijelima sprečavati ulazak mašina i radnika na svoju imovinu


      KO­LA­ŠIN – Brat i se­stra, Zdrav­ko i Zo­ri­ca Vu­ji­sić, iz mje­sta Ja­bu­ka kod Ma­te­še­va, ka­žu da su pri­nu­đe­ni da ži­vo­ti­ma bra­ne svo­ju imo­vi­nu. Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da ni­je iz­vr­še­na eks­pro­pri­ja­ci­ja nji­ho­ve imo­vi­ne za po­tre­be grad­nje auto­pu­ta Bar – Bo­lja­ri, te da su usled tih ra­do­va one­mo­gu­će­ni su da ko­ri­ste po­ro­dič­no ima­nje ko­je se pro­sti­re na vi­še od 15.000m2. Iako ima­ju dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da u nji­ho­vu ko­rist, Vu­ji­si­ći ka­žu da se op­struk­ci­je na­stavljaju. Is­ti­ču da tra­že pra­vič­nu na­do­ka­na­du, od­no­sno da se eks­propriše zem­ljište ko­je vi­še ne mo­gu da ko­ri­ste ili da se kom­pa­ni­ja CRBC sklo­ni sa nji­ho­vog ima­nja. Pre­ma ri­je­či­ma bra­ta i se­stre, ko­ji su zbog „od­bra­ne“ ima­nja pri­mo­ra­ni da bu­du na Ja­bu­ci umje­sto u Be­o­gra­du gdje ži­ve, oni će od sa­da pa na­da­lje ti­je­li­ma spre­ča­va­ti ula­zak ma­ši­na i rad­ni­ka na svo­ju imo­vi­nu.
      Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da su do­bi­li dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da i da ih je na raz­go­vor pri­mio i Mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osman Nur­ko­vić.
      - Mi­ni­star nas je sa­slu­šao i ka­da smo mu po­ka­za­li svu do­ku­men­ta­ci­ju i pra­vo­sna­žne pre­su­de on je ka­zao da je pre­su­da Uprav­nog su­da „sve­to pi­smo“ za nje­ga i tre­ba­la bi da bu­de oba­ve­zu­ju­ća za sve, bi­lo o ko­me da se ra­di. Mi­ni­strov iz­ri­či­ti stav bio je hit­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma. Ka­zao je da je po­treb­no i for­mi­ra­nje ko­mi­si­je, ko­ja bi na stru­čan na­čin ob­ra­di­la, utvr­di­la i pro­ci­je­ni­la šte­tu na imo­vi­ni i po­ro­dič­noj ku­ći- ka­žu Vu­ji­si­ći do­da­ju­ći da su oni po­red sud­ske do­ku­men­ta­ci­je mi­ni­stru pri­lo­ži­li i vi­deo za­pi­se kao i fo­to­gra­fi­je uni­šte­ne imo­vi­ne.
      Vu­ji­si­ći ima­ju i na­laz in­spek­ci­je nad­zo­ra nad pro­jek­to­va­njem i iz­grad­njom auto­pu­ta, ko­ja je za­jed­no sa predstvni­kom iz­vo­đač ra­do­va, 31. av­gu­sta ob­i­ša­la te­ren, to jest ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 164 KO Ja­bu­ka.
      - Iz­vo­đač je uzur­pi­rao 125 me­ta­ra kva­drat­nih ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 223 m2 par­ce­le 164. Ovim pu­tem upu­ću­je­mo iz­vo­đa­ča da od­mah stu­pi u kon­takt sa pred­stav­ni­kom vla­sni­ka par­ce­le i da se s njim do­go­vo­ri ka­ko će ri­je­ši­ti to pi­ta­nje- na­vo­di se u do­pi­su in­spek­ci­je nad­zo­ra ra­do­va, ali Vu­ji­si­ći tvr­de da ni to ni­je po­mo­glo da se pre­sta­ne sa uni­šta­va­njem nji­ho­ve imo­vi­ne.
      - Pro­blem je u to­me što su oni bu­kval­no uni­šti­li na­šu imo­vi­nu. Eks­pro­pri­ja­ci­jom su nam uze­li oko 2.000 m2, a osta­lu imo­vi­nu ko­ja je vi­še od 15.000m2 em sa­da su uzur­pi­ra­li. I ka­da se za­vr­še ra­do­vi mi ne­će­mo vi­še mo­ći da ko­ri­sti­mo naš ima­nje jer tu­da ide tra­sa auto­pu­ta. Ne zna­mo o če­mu se ov­dje ra­di i da li su ovo di­lo­vi i pr­lja­vi po­slo­vi na re­la­ci­ji CRBC- Upra­va za ne­kret­ni­ne - is­ti­če Zdrav­ko Vu­ji­sić do­da­ju­ći da je i dru­go­ste­pe­ni or­gan, od­no­sno Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja u, ka­ko ka­že, u te di­lo­ve umije­ša­no.
      - Op­struk­ci­ja­ma Mi­ni­star­stva fi­na­si­ja spri­je­ča­va se, od­no­sno, odu­go­vla­či se eks­pr­o­prij­a­ci­ja tri par­ce­le, ko­je su, sa­da­šnjim ra­do­vi­ma po­tup­no blo­ki­ra­ne. Taj dio imov­ne je iz­nad gra­di­li­šta, mi do nje­ga ne mo­že­mo do­ći ni pje­ške– pod­vla­či Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da se i iz pre­su­da Uprav­nog su­da ja­sno vi­di da dru­go­ste­pe­ni or­gan, to jest Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ne do­sta­vlja po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju.
      - Mi ovo vi­še ne mo­že­mo da tr­pi­mo, ovo je či­sto iži­vlja­va­nje nad na­ma za­rad tu­đih „di­lo­va“. Ne in­te­re­su­je nas ko šta ra­di i ka­ko, nas za­ni­ma sa­mo na­ša imo­vi­na. Po­što vi­še ne mo­že­mo da je ko­ri­sti­mo ne­ka nam is­pla­te ili ne­ka se mak­nu mo­men­tal­no sa nje pa ne­ka mi­je­nja­ju tra­su - iz­ri­či­ti su Vu­ji­si­ći.
      J.Š.

      Ima­njem non-stop te­če ri­je­ka be­to­na

      Vu­ji­si­ći do­da­ju da je još ve­ći pro­blem što su po­ro­dič­na ku­ća i dvo­ri­šte ugro­že­ni vo­da­ma sa gra­di­li­šta.
      - Bu­ji­ca sa mje­sta gdje se iz­vo­de ra­do­vi je u vi­še na­vra­ta , no­se­ći mulj i ka­me­nje, pri­čin­la ogrom­nu šte­tu. Ima­njem, non- stop pro­ti­če ri­je­ka be­to­na, ko­ja za­vr­ša­va u Ta­ru. Ni taj pro­blem ne rje­šva se vi­še od dvi­je po go­di­ne. In­že­nje­ri hi­dro­teh­ni­ke i osta­lih stru­ka kon­sta­to­va­li su da iz­vo­đač ra­do­va ni­je pred­u­zeo mje­re da spri­je­či od­li­va­nje at­mos­fer­skih vo­da iz zo­ne gra­di­li­šta.Pred­stav­ni­ci ki­ne­ske kom­pa­ni­je CRBC su nam ka­za­li da ima­ju usme­ni do­go­vor s ne­kim od na­ših kom­ši­ja i na to­me se sve za­vr­ši­lo. Je­dan od pred­stav­ni­ka te kom­pa­ni­je nam je pri­je­tio i tu­žbom. Za­tra­ži­li smo i nji­ho­vu po­moć u ot­kla­nja­nu onog što je vo­da na­ni­je­la u na­še dvo­ri­šte, me­đu­tim, ni­je­su htje­li ni da nas sa­slu­ša­ju- tvr­di Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da ka­da ni­je­su mo­gli vi­še sve to da tr­pe pre­gra­di­li su dio ku­da idu ma­ši­ne i rad­ni­ci.



    • Politika
      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

    • Politika

      2017-10-23

      Jonica

      SNEŽANA JONICA U INTERVJUU ZA „DAN” O DEŠAVANJIMA U PARTIJI

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Predlog sastava novog rukovodstva nije Jokovićev revanšizam prema meni, jer ga je prema meni nemoguće sprovesti, ali jeste prema ljudima za koje se smatra da su glasali za mene na kongresu, smatra Snežna Jonica


      Funk­ci­o­ner So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sne­ža­na Jo­ni­ca sa­op­šti­la je u in­ter­vjuu za „Dan” da ne­će bi­ti je­dan od pet pot­pred­sjed­ni­ka SNP-a iako se to oče­ki­va­lo na­kon što su dva pot­pred­sjed­nič­ka mje­sta osta­la upra­žnje­na i na­ja­ve no­vog li­de­ra par­ti­je Vla­di­mi­ra Jo­ko­vi­ća, i da ne­će osni­va­ti no­vu po­li­tič­ku par­ti­ju, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma.
      Jo­ni­ca je bi­la pro­tiv­kan­di­dat Jo­ko­vi­ću na stra­nač­kom kon­gre­su i slo­vi za pred­vod­ni­ka stru­je u SNP-u ko­ja je ne­za­do­volj­na po­te­zi­ma no­vog stra­nač­kog ru­ko­vod­stva.
      Ona je pod­vu­kla da ne­će bi­ti ni ci­je­pa­nja SNP-a, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo, po­ru­ču­ju­ći da će u njoj ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka svi ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje par­ti­je i tje­ra­nje lju­di iz stran­ke.
      ●No­vi pred­sjed­nik SNP-a Vla­di­mir Jo­ko­vić, ko­ji je bio Vaš pro­tiv­kan­di­dat na par­tij­skom kon­gre­su, na­ja­vio je da će­te bi­ti u sa­mom vr­hu ru­ko­vod­stva stran­ke. Va­šeg ime­na ne­ma ni me­đu no­vim pot­pred­sjed­ni­ci­ma ni me­đu čla­no­vi­ma iz­vr­šnog od­bo­ra. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te – kao re­van­ši­zam ili kao ne­što dru­go?
      – Mi­slim da je ko­rekt­no da no­vo­i­za­bra­nom pred­sjed­ni­ku SNP-a da­mo onih 100 da­na, ko­li­ko da­je­mo i Vla­di kad se iza­be­re, da svo­jim po­te­zi­ma po­ka­že na ko­ji na­čin mi­sli da is­pu­ni svo­ja ključ­na obe­ća­nja – da će ostva­ri­ti je­din­stvo par­ti­je i da će u vr­hu par­ti­je bi­ti mla­di lju­di.
      Pred­sjed­nik SNP-a ima pra­vo da pred­la­že svoj tim. Sma­tram da ga mo­ra bi­ra­ti sam, u skla­du sa svo­jim ci­lje­vi­ma i oče­ki­va­nji­ma, a shod­no oba­ve­zi da re­a­li­zu­je „svoj pro­gram“ u gra­ni­ca­ma pro­gra­ma i sta­tu­ta SNP-a. I lo­gič­no je da ih bi­ra pre­ma se­bi. Me­ni ne pri­pa­da pra­vo da mu za­mje­ram na to­me ko­ga je pred­lo­žio za svo­je sa­rad­ni­ke, jer sa nji­ma tre­ba da ra­di on, a ne ja. Od me­ne ni­ka­da ni­je do­bio sa­gla­snost da me pred­lo­ži za pot­pred­sjed­ni­ka par­ti­je. SNP je osno­van ra­di bor­be za pra­va obič­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re i za­to sam dio par­ti­je, a ne zbog bi­lo ko­je funk­ci­je. To sam vi­še pu­ta do­ka­za­la u prak­si. Pred­log sa­sta­va no­vog ru­ko­vod­stva ni­je re­van­ši­zam pre­ma me­ni, jer ga je pre­ma me­ni ne­mo­gu­će spro­ve­sti, ali je­ste pre­ma lju­di­ma za ko­je se sma­tra da su gla­sa­li za me­ne na kon­gre­su. To što me­ne ne­ma me­đu 32 pred­lo­že­na čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra ni­je ni­šta stra­šno ni­ti no­vo. Ni­sam bi­la član iz­vr­šnog od­bo­ra ni u pret­hod­nom sa­zi­vu ka­da je pred­sjed­nik bio Sr­đan Mi­lić, a ko­le­ga Jo­ko­vić je­ste, a isto­vre­me­no je bio i član ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka SNP-a, naj­u­žeg sa­vje­to­dav­nog ti­je­la pred­sjed­ni­ka Mi­li­ća, ta­ko da je nje­go­vim iz­bo­rom par­ti­ja do­bi­la pred­sjed­ni­ka ko­ji pred­sta­vlja i dio ti­ma ko­ji je pret­hod­no ru­ko­vo­dio SNP-om i bio za­slu­žan ili od­go­vo­ran za sve do­bre i lo­še po­te­ze.S dru­ge stra­ne, ako od šest čla­no­va glav­nog od­bo­ra iz Ba­ra pred­lo­ži za čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, ako iz Bi­je­log Po­lja od de­vet čla­no­va GO, me­đu ko­ji­ma su sa­mo če­ti­ri ko­ji su ga po­dr­ža­li na kon­gre­su, oba čla­na IO pred­lo­ži iz re­da onih ko­ji su ga po­dr­ža­li, ako iz Plje­va­lja od se­dam čla­no­va GO pred­lo­ži u IO je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, on­da to uka­zu­je na ten­den­ci­ju stva­ra­nja ti­ma isto­mi­šlje­ni­ka. Ako iz Pod­go­ri­ce od 27 čla­no­va GO u pet čla­no­va ko­je pred­la­že za IO od 16 lju­di ko­ji ni­su do­šli na sjed­ni­cu pred­lo­ži jed­nog, a od de­vet ko­ji su do­šli na sjed­ni­cu osta­la če­ti­ri, on­da ne ša­lje po­ru­ku me­ni, ne­go po­lo­vi­ni par­ti­je da su ne­po­želj­ni ako su ne­po­slu­šni. A pra­vi esen­pe­ov­ci ima­ju aver­zi­ju pre­ma po­slu­šni­ci­ma, jer su se pro­tiv to­ga bo­ri­li, ne mje­re­ći svo­je žr­tve, pu­nih 19 go­di­na. Na­rav­no, vri­je­me je maj­stor­sko re­še­to i br­zo će po­ka­za­ti da li je Jo­ko­vi­ćev pred­log naj­bli­žih sa­rad­ni­ka u skla­du sa pret­kon­gre­snim obe­ća­nji­ma o je­din­stva par­ti­je i po­sta­vlja­nja mla­dih i no­vih lju­di na vi­so­ke par­tij­ske funk­ci­je.
      ●Da li Vam je u di­rekt­nim raz­go­vo­ri­ma nu­đe­na ne­ka po­zi­ci­ja u vr­hu par­ti­je?
      – Dan na­kon kon­gre­sa odr­ža­nog 13. av­gu­sta raz­go­va­ra­la sam pre­ko te­le­fo­na sa pred­sjed­ni­kom Jo­ko­vi­ćem, ko­ji je bio po­sve­ćen, pri­je sve­ga, iz­ra­ža­va­nju pu­ne po­dr­ške za rad na ja­ča­nju par­ti­je i uka­zi­va­nju na ne­ka de­ša­va­nja na kon­gre­su i od­mah po­sli­je nje­ga ko­ja mo­gu po­di­ći ten­zi­je i na­pra­vi­ti šte­tu par­ti­ji, uz sa­vje­te ka­ko mo­že­mo za­jed­no uti­ca­ti da se ti pro­ble­mi pre­va­zi­đu, po­sle­di­ce sa­ni­ra­ju, a da­lji po­ku­ša­ji re­van­ši­zma za­u­sta­ve. Pr­vi put na­kon kon­gre­sa sa­sta­li smo se 25. av­gu­sta. Ta­da me je pred­sjed­nik Jo­ko­vić pi­tao gdje vi­dim se­be u par­ti­ji. Re­kla sam: na mje­stu na ko­je sam iza­bra­na i je­di­noj par­tij­skoj funk­ci­ji na ko­joj sam u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne i bi­la – kao čla­na GO. Re­kao mi je: ne­ma šan­se, ti mo­raš bi­ti u vr­hu par­ti­je. Od­go­vo­ri­la sam: sje­ćaš li se da si dan pri­je kon­gre­sa me­di­ji­ma ka­zao da ne­ćeš pri­hva­ti­ti ni­jed­nu zna­čaj­ni­ju funk­ci­ju u par­ti­ji uko­li­ko ne po­bi­je­diš i zar je lo­gič­no i ko­rekt­no oče­ki­va­ti da sad ja pri­hva­tim ne­što što ti ne bi pri­hva­tio da sam ja po­bi­je­di­la? Sle­de­ći raz­go­vor na ovu te­mu vo­di­li smo u dru­goj po­lo­vi­ni sep­tem­bra. Na Jo­ko­vi­će­vo in­si­sti­ra­nje da vi­di­mo ka­ko da po­di­je­li­mo funk­ci­je re­kla sam mu: da si me­ne pi­tao, dru­ga­či­je bi po­sta­vio pri­o­ri­te­te, od­no­sno da sam ja na tvom mje­stu, po­što za dva mje­se­ca ima­mo va­žne iz­bo­re u če­ti­ri gra­da, ja bih sa­da di­je­li­la sa­mo za­dat­ke, a ne funk­ci­je, a funk­ci­je bih di­je­li­la po­sli­je iz­bo­ra pre­ma to­me ka­kav su rad i re­zul­ta­te na te­re­nu ostva­ri­li oni ko­ji su do­bi­li za­dat­ke. Po­sled­nji put, de­se­tak da­na pri­je sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra, na pi­ta­nje pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća šta će­mo sa funk­ci­ja­ma od­go­vo­ri­la sam: Na da­na­šnji dan ja sam po­sled­nja oso­ba u SNP-u s ko­jom mo­žeš raz­go­va­ra­ti o funk­ci­ja­ma, jer mi mo­ral­ni kod ne do­zvo­lja­va da raz­go­va­ram o funk­ci­ja­ma dok bez funk­ci­ja osta­ju i do­ži­vlja­va­ju pro­gon oni za ko­je se „sum­nja“ da su gla­sa­li za me­ne. Mo­ja je du­žnost da za­šti­tim njih, a ne da se bo­rim za se­be. To je i tvo­ja du­žnost, jer si pred­sjed­nik svim čla­no­vi­ma SNP-a, od­no­sno i oni­ma ko­ji su gla­sa­li za te­be i oni­ma ko­ji ni­je­su.Na­kon to­ga su dva funk­ci­o­ne­ra ko­ji su bi­li od­go­vor­ni za pro­gon ne­is­to­mi­šlje­ni­ka pred­lo­že­ni na vi­so­ke funk­ci­je od stra­ne pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća.
      ●Da li su pred­lo­gom no­vog ru­ko­vod­stva SNP-a za­li­je­če­ne sta­re ra­ne?
      – Par­ti­ja je pri­je kon­gre­sa bi­la po­di­je­lje­na na one ko­ji vri­je­đa­ju i na one ko­ji tr­pe uvre­de; na one ko­ji ko­ri­ste sva­ki me­dij­ski na­stup da na­pra­ve šte­tu par­ti­ji i na one ko­ji ne od­go­va­ra­ju na to jer im je na sr­cu jak SNP. Ako na­gra­đu­je­te i una­pre­đu­je­te one ko­ji su vri­je­đa­li, iako ste i sa­mi do­ne­dav­no osu­đi­va­li nji­ho­vo po­na­ša­nje, on­da ne ša­lje­te baš po­ru­ku je­din­stva i do­bro­do­šli­ce oni­ma ko­ji su tr­pje­li uvre­de i šti­ti­li par­ti­ju. S dru­ge stra­ne, pot­pu­no je oče­ki­va­no da Jo­ko­vić za pot­pred­sjed­ni­ke pred­lo­ži ko­le­ge ko­je su mu da­le pu­nu po­dr­šku pri­li­kom iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka par­ti­je. Bi­lo je lo­gič­no oče­ki­va­ti da nji­ho­va po­dr­ška ima „ci­je­nu”. In­di­ka­tiv­no je, me­đu­tim, da je ova­kav sa­stav no­vog ru­ko­vod­stva na­ja­vlji­van pre­ko „ne­i­me­no­va­nih” iz­vo­ra u „Po­bje­di“, a taj me­di­ji, za ko­ji svi zna­mo pod či­jom je kon­tro­lom, po­sled­njih mje­se­ci je bio bo­lje in­for­mi­san o to­me šta će bi­ti u SNP-u ne­go sa­mi čla­no­vi par­ti­je.
      ●Na ko­ji na­čin se mo­že ri­je­ši­ti evi­dent­na kri­za u SNP-u?
      – Kri­ze se uvi­jek rje­ša­va­ju od­go­vor­nim ra­dom i us­pje­si­ma, iskre­nom po­sve­će­no­šću za­cr­ta­nim ci­lje­vi­ma i me­đu­sob­nim po­što­va­njem. Oče­ku­jem da pred­sjed­nik Jo­ko­vić svoj po­bjed­nič­ki duh iz Plu­ži­na, ka­ko on če­sto s pra­vom go­vo­ri, ali i po­bjed­nič­ki duh iz sport­ske are­ne i sa par­tij­skog kon­gre­sa, pre­ne­se, pri­je sve­ga, na Moj­ko­vac. To je grad u ko­jem je SNP uvi­jek imao čvr­sto bi­rač­ko ti­je­lo, ja­ku par­tij­sku or­ga­ni­za­ci­ju i ak­ti­vi­ste ko­ji ni­su ža­li­li tru­da na te­re­nu, i po­red či­nje­ni­ce da je ci­je­la po­li­cij­ska vr­hu­ška, uklju­ču­ju­ći i sa­da­šnjeg pre­mi­je­ra, bi­la an­ga­žo­va­na svim sred­stvi­ma u kam­pa­nji. U Moj­kov­cu je SNP ne ta­ko dav­no vr­šio vlast i za­to ga sma­tram plod­nim tlom za vra­ća­nje sta­re sna­ge SNP-u, što je, uosta­lom, na­ja­vio i pred­sjed­nik Jo­ko­vić, obe­ćav­ši po­ve­ća­nje bro­ja od­bor­ni­ka u Moj­kov­cu.Ta­ko­đe, oče­ku­jem da će, kao što je to ra­đe­no i ra­ni­je, vrh par­ti­je pru­ži­ti pu­nu i ne­se­bič­nu po­dr­šku lju­di­ma i od­bo­ri­ma ko­ji su svo­jim iz­u­zet­nim lič­nim kre­di­bi­li­te­tom, uz po­dr­šku ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva, sve ove go­di­ne uspi­je­va­li ono što je mno­gim par­ti­ja­ma bi­lo ne­mo­gu­će – da obez­bi­je­de par­la­men­tar­ni sta­tus, od­no­sno od­bor­nič­ke man­da­te SNP-u u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma i na Ce­ti­nju.I ne za­mje­ri­te mi, ali ne mo­gu da, kad već spo­mi­njem Plu­ži­ne, ne uočim da su vje­či­ti DPS gu­bit­ni­ci iz Plu­ži­na po­če­li da se ogla­ša­va­ju ne­kim sa­op­šte­nji­ma pro­tiv vla­sti SNP-a u tom gra­du. Po­ru­ču­jem im – uza­lud vam trud, svi­ra­či. Plu­ži­na­ma upra­vlja do­ma­ćin­ska vlast SNP-a, ko­ja, i po­red op­struk­ci­ja Vla­de Cr­ne Go­re, uspi­je­va da bu­de je­di­na op­šti­na na sje­ve­ru ko­ja ne pri­ma so­ci­jal­nu po­moć, od­no­sno sred­stva iz ega­li­za­ci­o­nog fon­da. Za­hva­lju­ju­ći Mi­ju­šku Ba­ja­gi­ću i Mi­lu­ti­nu Cic­mi­lu, nji­ho­vom od­go­vor­nom upra­vlja­nju i pu­noj po­sve­će­no­sti rje­ša­va­nju pro­ble­ma gra­đa­na, SNP bez­bri­žno ula­zi u no­vi iz­bor­ni ci­klus u Plu­ži­na­ma. Ovom pri­li­kom ne mo­gu a da još jed­nom ne is­ka­žem du­bo­ko po­što­va­nje i bes­kraj­nu za­hval­nost za sve što je ra­dio ne­dav­no pre­mi­nu­lom dr Pe­tru Žu­lo­vi­ću, du­go­go­di­šnjem no­si­o­cu li­ste SNP-a u Plu­ži­na­ma, čo­vje­ku ko­jeg je bi­lo čast po­zna­va­ti.
      ●Da li su raz­log su­ko­ba u SNP-u Dra­go­slav Šće­kić i nje­go­va par­tij­ska stru­ja?
      – Zna­te da stro­go po­štu­jem sta­tut i ni­kad ne ko­men­ta­ri­šem par­tij­ske ko­le­ge u me­di­ji­ma. Čak ni kad upu­ću­ju uvre­de, jer uvre­da uvi­jek go­vo­ri o ono­me ko je iz­go­vo­ri, a ne o ono­me ko­me je upu­će­na.
      ●Ho­će­te li ubu­du­će do­la­zi­ti na sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra?
      – O na­či­nu ra­da u par­ti­ji i uče­šću ili ne­u­če­šću na sjed­ni­ca­ma glav­nog od­bo­ra uvi­jek sam oba­vje­šta­va­la par­ti­ju i pred­sjed­ni­ka, a ne me­di­je, pa ću ta­ko na­sta­vi­ti i da­lje. To je pi­ta­nje ko­je će se rje­ša­va­ti u SNP-u, a ne u me­di­ji­ma.
      Na­kon po­sled­nje sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra SNP-a, u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma se spe­ku­li­sa­lo da osni­va­te no­vu stran­ku. Da li je to tač­no?
      – Na­rav­no da ni­je. Pod­sje­ćam da sam i pri­je go­di­nu da­na, upra­vo „Da­nu”, od­go­vo­ri­la na slič­no pi­ta­nje re­če­ni­com: ka­da je po­li­ti­ka u pi­ta­nju, SNP je moj po­če­tak i kraj. To po­na­vljam i da­nas.
      Hva­la vam na pri­li­ci da još jed­nom raz­ri­je­ši­mo sve ne­do­u­mi­ce i ne­i­sti­ne na­sta­le zbog ne­tač­nog in­for­mi­sa­nja jav­no­sti iz „ne­zva­nič­nih iz­vo­ra” ne­kih re­žim­skih me­di­ja. Ne­ću bi­ti pot­pred­sjed­nik par­ti­je. Ne na­pu­štam SNP. Ne­ma ci­je­pa­nja SNP-a.  Svi­ma ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje SNP-a ili bu­du tje­ra­li lju­de iz SNP-a po­ru­ču­jem da će u me­ni ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka. Gnu­sna je laž da sam pred­sjed­ni­ka par­ti­je na­zva­la Uro­šem Ne­ja­kim i re­kla da imam ve­ći­nu u glav­nom od­bo­ru. Ovu laž pla­si­rao je sa­rad­nik ANB-a ko­ji je ne­i­me­no­va­ni iz­vor „Po­bje­de”, za ko­jeg se pri­ča da je upra­vo on Jo­ko­vi­ću re­kao: na­sta­viš li da hva­liš to­li­ko Jo­ni­cu u me­di­ji­ma i nu­diš joj funk­ci­je, bi­ćeš br­zo Uroš Ne­ja­ki. Isti­na, prav­da, so­li­dar­nost i jed­na­kost te­melj­ne su vri­jed­no­sti SNP-a i za njih ni­kad ne­ću pre­sta­ti da se bo­rim, pri­je sve­ga u Cr­noj Go­ri, a ako bu­de neo­p­hod­no i unu­tar SNP. Jer, dok ima njih bi­će i SNP-a.RAJ­KA RA­I­ČE­VIĆ

      Još sam lju­ta na Mi­li­ća zbog „Klju­ča”

      ●Da li ste u kon­tak­tu sa do­sko­ra­šnjim pred­sjed­ni­kom SNP-a Sr­đa­nom Mi­li­ćem i ima li on uti­ca­ja na va­še od­lu­ke?
      Ko­li­ko sam uti­ca­ja ja ima­la na nje­go­ve od­lu­ke ili on na mo­je naj­bo­lje go­vo­ri od­lu­ka o ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”. S po­što­va­njem i po­no­som uvi­jek go­vo­rim o sva­kom da­nu za­jed­nič­kog ra­da sa Mi­li­ćem u pe­ri­o­du od 2007. do 2013.go­di­ne, ka­da sam bi­la dio ru­ko­vod­stva par­ti­je. S dru­ge stra­ne, još sam lju­ta što je do­zvo­lio da mu že­lja da po sva­ku ci­je­nu oču­va je­din­stvo bu­de ja­ča od sna­ge da sa­gle­da re­al­nu sli­ku u par­ti­ji, ta­ko da je to po­sta­lo oču­va­nje „pri­vi­da je­din­stva“ kroz ko­a­li­ci­ju „Ključ”, ko­joj sam se že­sto­ko pro­ti­vi­la. Na­zi­va­la sam tu ko­a­li­ci­ju po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a i spo­ra­zu­mom o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a. Po­sle­di­ce ko­a­li­ci­je „Ključ” su po­ka­za­le da sam bi­la u pra­vu. Je­din­stvo ni­je ostva­re­no, jer je onaj ko­ji je ucje­nji­vao „Klju­čem” i do­bio dru­go mje­sto na po­sla­nič­koj li­sti taj man­dat od­mah od­nio van SNP-a. „Ključ” je do­bio gla­so­ve SNP-a za naj­ma­nje šest ili se­dam man­da­ta, ali su, po spo­ra­zu­mu, SNP-u pri­pa­la sa­mo tri man­da­ta. To sam za­to i na­zi­va­la po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a, jer sam zna­la da će se na­ši gla­so­vi pre­to­či­ti u tu­đe man­da­te. I po­sled­nje, naj­čud­ni­je je­ste da je „Ključ” po­sli­je iz­bo­ra, osim što je u jav­no­sti bio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a, jer se go­vo­ri­lo ko­li­ko smo man­da­ta do­bi­li, a ne ko­li­ko je SNP gla­so­va dao, po­stao u par­ti­ji spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa­mo Sr­đa­na Mi­li­ća. I da­nas, umje­sto da o to­me go­vo­rim ja ko­ja sam na to upo­zo­ra­va­la, go­vo­re oni ko­ji su se za to za­la­ga­li. Nad ma­lim bro­jem po­sla­ni­ka SNP-a da­nas ku­ka­ju kao nad lo­šim na­sled­stvom Jo­ko­vić, Šće­kić, Đu­ro­vi­će­va, Dra­gan Iva­no­vić i Ve­se­lin Ba­kić, da­kle upra­vo oni ko­ji su zna­čaj­no uti­ca­li na to da čla­no­vi GO iz nji­ho­vih gra­do­va pru­že mak­si­mal­nu po­dr­šku ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”, jer, na­po­mi­njem, bez gla­so­va iz Be­ra­na, Her­ceg No­vog, Pod­go­ri­ce, An­dri­je­vi­ce i Plu­ži­na ni­je se mo­gla do­bi­ti dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za ula­zak u taj pred­iz­bor­ni sa­vez. Da­nas je, me­đu­tim, za „Ključ”, i tri, od­no­sno dva man­da­ta, kriv sa­mo Sr­đan Mi­lić. Pri­je go­di­nu da­na sam od­bi­la da bu­dem na po­sla­nič­koj li­sti. A 31.ma­ja 2013. go­di­ne pod­ni­je­la sam ostav­ku na funk­ci­ju se­kre­ta­ra IO i od ta­da od­bi­ja­la sve par­tij­ske funk­ci­je iz­u­zev član­stva u glav­nom od­bo­ru.



    • Hronika
      Priveden krivolovac

      Priveden krivolovac

    • Hronika

      2017-10-23

      AKCIJA POLICIJE

      Priveden krivolovac


      To­kom ak­ci­je „Lo­vac”, ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di u sa­rad­nji sa lo­kal­nim lo­vač­kim dru­štvi­ma, pri­ve­den je Pod­go­ri­ča­nin G.R. (25), pro­tiv ko­jeg je osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu u Ko­la­ši­nu pod­ne­se­na kri­vič­na pri­ja­va  zbog ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. 
      – Po­li­ci­ja je za­u­sta­vi­la Pod­go­ri­ča­ni­na u ne­dje­lju, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, u Pla­ti­ja­ma. G.R. je bio u vo­zi­lu „la­da ni­va“ i kod nje­ga je pro­na­đe­na pu­ška M- 48, pre­pra­vlje­na u lo­vač­ki ka­ra­bin 7,9 mm. Za oruž­je ni­je imao do­zvo­lu – ka­za­li su nam ne­zva­nič­no u ko­la­šin­skoj po­li­ci­ji.
      Po­li­ci­ja i lo­vo­ču­var­ske slu­žbe su to­kom vi­ken­da oba­vi­le kon­tro­lu na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja. 
      – Ak­ci­ja „Lo­vac“, ko­ja je po­kre­nu­ta ra­di spre­ča­va­nja kri­vo­lo­va, bi­će na­sta­vlje­na i u na­red­nom pe­ri­o­du – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je. 
      J.Š. 



-
    • Hronika
      Spriječen atentat na Beranca

      Spriječen atentat na Beranca

    • Hronika

      2017-10-23

      Forenzičari uzimaju tragove sa lica mjesta (Foto: Portal Vijesti)

      POLICIJA DEAKTIVIRALA EKSPLOZIVNU NAPRAVU POSTAVLJENU ISPOD VOZILA KENANA SUJKOVIĆA

      Spriječen atentat na Beranca

      Automobil su noć ranije koristila bezbjednosno interesantna lica Kenan Sujković i David Kasumović


      Po­li­ci­ja je ju­če oko 17.30 de­ak­ti­vi­ra­la eks­plo­ziv­nu na­pra­vu ko­ja je bi­la po­sta­vlje­na is­pod auto­mo­bi­la Be­ran­ca Ke­na­na Suj­ko­vi­ća. Eks­plo­ziv­na na­pra­va je bi­la po­sta­vlje­na is­pod sje­di­šta vo­za­ča, a ak­ti­vi­ra se na da­ljin­ski upra­vljač, pa po­li­ci­ja vje­ru­je da je na Suj­ko­vi­ća pri­pre­man aten­tat. Eks­plo­ziv su de­ak­ti­vi­ra­li pri­pad­ni­ci Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce, a pret­hod­no je be­ran­ska po­li­ci­ja blo­ki­ra­la Uli­cu Mi­lja­na Vu­ko­va. Oni su do­bi­li do­ja­vu da je is­pod jed­nog par­ki­ra­nog auto­mo­bi­la po­sta­vlje­na eks­plo­zivna na­pra­va. Auto­mo­bil „pe­žo” je bio par­ki­ran is­pred ku­će bra­će Alek­san­dra i Mi­lu­ti­na Mar­se­ni­ća, a pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, po­li­ci­ja je iz­u­ze­la i snim­ke sa ka­me­ra ko­je su za­bi­lje­ži­le mo­me­nat ka­da je eks­plo­ziv po­sta­vljen.
      Ne­zva­nič­no sa­zna­je­mo da su auto­mo­bil noć ra­ni­je ko­ri­sti­la bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca Ke­nan Suj­ko­vić i Da­vid Ka­su­mo­vić.
      In­spek­to­ri kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je pri­ve­li su na raz­go­vor vi­še oso­ba, ali do za­klju­če­nja ovog bro­ja na­šeg li­sta ni­je sa­op­šte­no da je ne­ko od njih za­dr­žan.
      In­te­re­sant­no je da su u okvi­ru ak­ci­je ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di već ne­ko­li­ko ne­dje­lja pre­tre­sa­ni i objek­ti ko­je ko­ri­sti Ka­su­mo­vić.
      U toj ak­ci­ji pri­ve­de­no je 20 oso­ba, a iz­vr­še­ni su pre­tre­si na 16 lo­ka­ci­ja u Be­ra­na­ma i Ro­ža­ja­ma. Osim Ka­su­mo­vi­ća, pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­ne je­di­ni­ce su pre­tre­sa­li i ku­će Su­va­da Bat­ka Mu­si­ća i Sa­ba­hu­di­na i Sa­du­di­na Sat­ka Be­ći­ra­gi­ća.
      Po­li­ci­ja je u Be­ra­na­ma pre­tre­sla i ku­će Dra­ška Vu­ko­vi­ća,  Iva­na Bi­le­ti­ća i Mar­ka Ze­ki­ća.  
      M.D.

      Vje­šta­če bom­bu

      Eks­plo­ziv­na na­pra­va ko­ja je pro­na­đe­na is­pod Suj­ko­vi­će­vog auto­mo­bi­la upu­će­na je na vje­šta­če­nje u da­ni­lov­grad­ski Fo­ren­zič­ki cen­tar. Kri­mi­na­li­stič­ki teh­ni­ča­ri su iz­u­ze­li vi­še tra­go­va sa auto­mo­bi­la i uz snim­ke si­gur­no­snih ka­me­ra to će bi­ti ključ­ni do­ka­zi pro­tiv po­či­ni­o­ca. 



    • Drustvo
      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

    • Drustvo

      2017-10-23

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE U IZJAVI ZA „DAN” DAJE RJEŠENJE ZA FILERMOSU

      Ponudićemo Vladi da zajedno gradimo hram

      Mitropolit objašnjava da bi u hramu koji bi bio sagrađen na Cetinju bile pohranjene Ruka Svetog Jovana Krstitelja, Čestica Časnog Krsta i ikona Bogorodice Filerimske i da bi u hram mogli da dolaze i rimokatolici jer su to svehrišćanske svetinje


      Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je iz­ja­vio je za „Dan” da pri­pre­ma za­htjev ko­ji će upu­ti­ti Vla­di Cr­ne Go­re i pred­lo­ži­ti da za­jed­no na Ce­ti­nju sa­gra­de za­vjet­ni hram Sve­te Tro­ji­ce, za ko­ji je još 1910. go­di­ne kralj Ni­ko­la po­sta­vio ka­men te­me­ljac, a u ko­ji bi se pohranile tri hri­šćan­ske sve­ti­nje – Če­sti­ca Ča­snog Kr­sta, na ko­me je ras­pet Go­spod Isus Hrist, Ru­ka Sve­tog Jo­va­na Pre­te­če i iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­lerimske. Mi­tro­po­lit je is­ta­kao da je bo­lje 1,8 mi­li­o­na eura ulo­ži­ti u iz­grad­nju hra­ma, ne­go u opre­ma­nje ce­tinj­ske pe­ći­ne u ko­ju vlast pla­ni­ra da smje­sti iko­nu Bo­go­ro­di­ce. Taj pro­stor je, ka­ko ka­že, ne­be­zbje­dan i iz­lo­žen po­pla­va­ma pa je ne­lo­gič­no jed­nu od naj­ve­ćih sve­ti­nja smje­sti­ti u ta­kvu pe­ći­nu.
      – Pro­je­kat ima­mo, evo ima i nov­ca, što za­fa­li na­ba­vi­će­mo, da­će Bog, sa­mo nam tre­ba do­bra vo­lja – ka­zao je mi­tro­po­lit za „Dan”.
      On je na­gla­sio ka­ko se na­da da će ra­zum po­bi­je­di­ti i da već pri­pre­ma za­htjev Vla­di za grad­nju za­vjet­ne cr­kve kra­lja Ni­ko­le. Ta­ko­đe, na­da se i da će za Vas­krs na­red­ne go­di­ne grad­nja bi­ti ozva­ni­če­na.
      – Hram bi se gra­dio iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, na pro­sto­ru ko­ji tre­nut­no zja­pi pra­zan. Ova sve­ti­nja bi bi­la svo­je­vr­sna kru­na Ce­ti­nja... Vje­ru­jem da bi ra­do­vi bi­li za­vr­še­ni za go­di­nu i to bi bi­lo ne­što naj­zna­čaj­ni­je za Ce­ti­nje. Tu bi­smo smje­sti­li sve tri sve­ti­nje, ko­je su sve­hri­šćan­ske i tu bi mo­gli da do­la­ze i iz Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i tek će on­da Evro­pa sa­zna­ti za Ce­ti­nje, a po­tom će i dr­ža­va ima­ti eko­nom­sku ko­rist o ko­joj go­vo­re. Ja sam i 1993. tra­žio da se sa­gra­di hram, i bi­li su obe­ća­li, ali se to ni­je de­si­lo. Na­dam se da će sa­da ra­zum pre­vla­da­ti – na­da se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je na­veo da je ira­ci­o­nal­no mi­sli­ti da će ci­je­la Evro­pa da do­đe u pe­ći­nu na Ce­ti­nje da vi­di iko­nu, a to ne ra­de ni sa­da ka­da se ona na­la­zi u mu­ze­ju.
      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ob­ja­šnja­va da je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­imske neo­dvo­ji­va od dru­ge dvi­je sve­ti­nje – Ru­ke Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­ce Ča­snog Kr­sta, te da su uvi­jek do­sad obi­la­ze­ći svi­jet bi­le u cr­kvi i u bo­go­slu­žbe­noj funk­ci­ji.
      – Cr­no­gor­ske vla­sti su 1978. go­di­ne mi­tro­po­li­tu Da­ni­lu vra­ti­le Ru­ku Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­cu Ča­snog Kr­sta, a ka­ko pi­še u ak­tu vjer­ske ko­mi­si­je, iko­na je pri­vre­me­no da­ta ce­tinj­skim mu­ze­ji­ma. Tra­žio sam njen po­vra­ćaj i u jed­nom tre­nut­ku nam je obe­ća­no da će je vra­ti­ti i da­to nam je 200.000 ma­ra­ka da na­pra­vi­mo ka­pe­lu pri Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru. Mi smo to ura­di­li, ali od 1997. go­di­ne stva­ri su se pro­mi­je­ni­le. Do­šlo je do dru­ga­či­jeg od­no­sa vla­sti pre­ma Mi­tro­po­li­ji i mi­tro­po­li­tu i po­sli­je vi­še ni­je­su htje­li da raz­go­va­ra­ju o vra­ća­nju iko­ne za­ko­ni­tom dr­ža­o­cu sve­ti­nje. Mi smo za­ko­ni­ti dr­ža­o­ci sve­ti­nje što je po­tvr­dio i pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, či­ji je otac pre­dao Mi­tro­po­li­ji ove tri sve­ti­nje – ob­ja­šnja­va mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
      On je is­ta­kao da Mi­tro­po­li­ja ču­va ka­men te­me­ljac cr­kve Sve­te Tro­ji­ce ko­ji je 1910. go­di­ne po­sta­vljen iz­me­đu Vla­di­nog do­ma i Bi­ljar­de, u čast kru­ni­sa­nja kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
      – Na tom ka­me­nu na kom je tre­ba­lo da bu­de po­dig­nu­ta cr­kva pi­še: „U vri­je­me kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća po­di­že ovaj hram car Ni­ko­laj Dru­gi, av­gust 1910. go­di­ne”. Zna­či – to je za­vjet­ni hram kra­lja Ni­ko­le i za­du­žbi­na ca­ra Ni­ko­la­ja. Ka­ko hram ni­je ta­da sa­gra­đen, ma­lo ko zna da iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra ima po­lja­na, na ko­joj je od­lu­če­no da se gra­di hram jer je do­lje ma­li pro­stor. Pa­tri­jarh Ga­vri­lo je bio pri­pre­mio ka­men za grad­nju iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ali je on na­kon ra­ta uzet za iz­grad­nju „Obo­da”. Sa­da je isto­rij­ska pri­li­ka da se hram ko­nač­no sa­gra­di, jer bo­lje je u nje­ga ulo­ži­ti no­vac ne­go ba­ci­ti sko­ro dva mi­li­o­na eura – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
      On is­ti­če da je Cr­na Go­ra da­nas ne­za­vi­sna, ali ako ho­će­mo da bu­de istin­ski ta­kva on­da ona mo­že bi­ti sa­mo na­sta­vak Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re. Am­fi­lo­hi­je pod­sje­ća da su pro­šle go­di­ne kod nje­ga do­la­zi­li pred­stav­ni­ci Mal­te­škog re­da ko­ji su vje­ko­vi­ma ču­va­li tri sve­ti­nje i da su odu­še­vlje­ni ide­jom da se sa­gra­di hram za njih.
      – Hram bi po­pu­nio po­sto­je­ći pro­stor, bio bi kru­na gra­du, i u nje­mu bi bi­le tri sve­ti­nje. To bi ujed­no bio znak sje­ća­nja na kra­lja Ni­ko­lu i za­što da ne i na ca­ra Ni­ko­la­ja ko­ji je bio ve­li­ki do­bro­tvor Cr­noj Go­ri – ka­zao je mi­tro­po­lit.
      Iz Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje od­go­vo­ri­li su „Da­nu” da ra­de na sre­đi­va­nju pe­ći­ne u ko­joj će smje­sti­ti iko­nu Fi­ler­mo­su.
      – Pr­va fa­za re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta ko­ji spro­vo­di Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje od­no­si se na iz­grad­nju pod­zem­nog objek­ta u funk­ci­ji iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra, pod­zem­ne sprat­no­sti P-1-2 i ukup­ne bru­to po­vr­ši­ne 635 me­ta­ra kva­drat­nih, sa pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma, kao i ure­đe­nje te­re­na i iz­grad­nju kom­plet­ne pod­zem­ne in­fra­struk­tu­re. Pr­va fa­za pred­sta­vlja naj­o­bim­ni­je ra­do­ve na pri­vo­đe­nju objek­ta na­mje­ni. Dru­ga fa­za od­no­si se na iz­grad­nju al­ter­na­tiv­nog ula­za u obje­kat, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ko­mu­ni­ka­cij­sko po­ve­zi­va­nje, lift i ste­pe­ni­šte, sa pri­rod­nim otvo­rom u do­njem di­je­lu pe­ći­ne. Ukup­na vri­jed­nost in­ve­sti­ci­je je 1,8 mi­li­o­na eura – ka­zao je za „Dan” sa­vjet­nik gra­do­na­čel­ni­ka Ivan Mi­ja­no­vić.
      On ka­že da su pro­jek­tom iz­grad­nje iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra unu­tar ce­tinj­ske pe­ći­ne pre­po­zna­li do­dat­ne mo­guć­no­sti va­lo­ri­za­ci­je tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la cr­no­gor­ske pre­sto­ni­ce.
      M.SE­KU­LO­VIĆ

      Za iko­nu će se bo­ri­ti i sud­skim pu­tem

      Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ti­če da će se Mi­tro­po­li­ja i sud­skim pu­tem bo­ri­ti za po­vra­ćaj iko­ne, a uko­li­ko bu­de po­treb­no obra­ti­će se i su­du u Stra­zbu­ru.
      – Ta sve­ti­nja tre­ba da se vra­ti ta­mo gdje je vje­ko­vi­ma pri­pa­da­la, a to je cr­kva. Mi pri­pre­ma­mo sud­ski za­htjev, po­ku­ša­va­mo pr­vo raz­go­vo­ri­ma sa ce­tinj­skim vla­sti­ma da pre­va­zi­đe­mo pro­blem, ali uko­li­ko oni ne pri­hva­te, po­kre­nu­će­mo sud­ski po­stu­pak na če­mu naš Prav­ni sa­vjet ra­di. Ka­da se po­kre­ne sud­ski spor ne­će mo­ći ni­šta ni da se ra­di. Va­ti­kan i Mal­te­ški red su ži­vo za­in­te­re­so­va­ni za sud­bi­nu sve­ti­nja i oni su bi­li za­pa­nje­ni gdje su vla­sti smje­sti­le iko­nu, taj bo­go­slu­žbe­ni pred­met, i ka­ko sa­da pla­ni­ra­ju da on bu­de u pe­ći­ni –do­dao je mi­tro­po­lit.
      Mi­tro­po­lit pod­sje­ća da su u So­vjet­skom Sa­ve­zu ta­ko­đe od­u­zi­ma­ne iko­ne, ali su vra­će­ne cr­kvi.
      – Ne vi­dim lo­gi­ku da se 1,8 mi­li­o­na ula­že u opre­ma­nje pe­ći­ne u vri­je­me ka­da mi na Ce­ti­nju otva­ra­mo na­rod­nu ku­hi­nju pr­vi put po­sli­je 1916. go­di­ne od austrij­ske oku­pa­ci­je – za­klju­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.

      Sve­ti­nje raz­dvo­je­ne u Cr­noj Go­ri

      Ču­do­tvor­nu iko­nu Maj­ke Bo­ži­je Fi­ler­mo­se, po bla­go­slo­vu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ura­dio je po­lo­vi­nom pr­vog vi­je­ka Sve­ti Apo­stol i Evan­đe­li­sta Lu­ka. Iko­na je kroz vje­ko­ve bi­la po­hra­nje­na u An­ti­o­hi­ji, Je­ru­sa­li­mu, Kon­stan­ti­no­po­lju, na Ki­pru, Ro­do­su, u Ita­li­ji, na Mal­ti, Pe­tro­gra­du, Ta­li­nu, Ko­pen­ha­ge­nu, Ber­li­nu, Be­o­gra­du oda­kle je za­jed­no sa Ru­kom Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja i Če­sti­com Ča­snog Kr­sta to­kom Dru­gog svjets­kog ra­ta pre­ne­se­na u Ostrog. Po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta i po­bje­de ko­mu­ni­sta, ko­ji su i po­sli­je za­vr­šet­ka ra­ta na­sta­vi­li sa go­nje­njem cr­kve, tri ve­li­ke sve­ti­nje su i da­lje taj­no ču­va­ne u Ostro­gu i ni­je­su iz­no­še­ne na svje­tlost da­na.
      U po­li­cij­skoj ra­ci­ji 18. sep­tem­bra 1952. go­di­ne ko­jom pri­li­kom je uhap­šen i na­sto­ja­telj ostro­škog ma­na­sti­ra ar­hi­man­drit Le­on­ti­je Mi­tro­vić, pro­na­đe­ne su i od cr­kve bru­tal­no ote­te tri ve­li­ke sve­ti­nje kao i mno­go­broj­ne dru­ge re­li­kvi­je za­jed­no sa di­je­lom bla­ga kra­lja Pe­tra II Ka­ra­đor­đe­vi­ća. Pre­ne­se­ne su u Pod­go­ri­cu i de­po­no­va­ne u se­fo­ve MUP-a Cr­ne Go­re. Na­kon iz­vje­snog vre­me­na sve­ti­nje su pre­da­te Vjer­skoj ko­mi­si­ji SR Cr­ne Go­re.
      U ja­nu­a­ru 1978. go­di­ne de­sna ru­ka Sve­to­ga Jo­va­na i dio Ča­snog Kr­sta vra­će­ni su Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, od­no­sno ri­zni­ci Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, a ču­do­tvor­na iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se pre­da­ta je na ču­va­nje Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne gdje se i da­nas na­la­zi. To je pr­vi put na­kon vi­še vje­ko­va da su sve­ti­nje raz­dvo­je­ne, a taj ne­slav­ni čin de­sio se u Cr­noj Go­ri. Od mo­men­ta od­u­zi­ma­nja sve­ti­nja Cr­kvi 1952. go­di­ne, pa do da­nas sa iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se, za­sad ne­po­zna­ta li­ca, ukra­la su dva vri­jed­na dra­ga ka­me­na – ru­bin ma­njih di­men­zi­ja u ore­o­lu Bo­go­ro­di­ce i sa­fir ve­li­kih di­men­zi­ja u cen­tru Bo­go­ro­di­či­ne ogr­li­ce.
      Mi­tro­po­li­ja go­di­na­ma tra­ži da joj se vra­ti iko­na ko­ja joj pri­pa­da, ali to još ni­je ura­đe­no, već je jed­na od naj­ve­ćih sve­ti­nja hri­šćan­stva iz­lo­že­na u ta­ko­zva­noj Pla­voj ka­pe­li u Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne Go­re.



    • Vijest dana
      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

    • Vijest dana

      2017-10-23

      Dragan Marović

      OSUĐENI U BUDVANSKOJ AFERI ŠIRI BIZNIS IZ SPUŽA

      Dragan Marović gradi zgradu iz zatvora

      Bivši potpredsjednik opštine Budva Dragan Marović traži odobrenje da u budvanskom naselju Dubovica gradi kompleks apartmana


      Ne­ka­da­šnji bu­dvan­ski zva­nič­nik i funk­ci­o­ner DPS-a Dra­gan Ma­ro­vić pod­nio je, iako se na­la­zi na od­slu­že­nju za­tvor­ske ka­zne u spu­škom za­tvo­ru, za­htjev za iz­da­va­nje ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­kih uslo­va za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Dra­gan Ma­ro­vić, brat osu­đe­nog še­fa or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe iz Bu­dve i biv­šeg pot­pred­sjed­ni­ka DPS-a Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, za­htjev je for­mal­no pod­nio pre­ko fir­me El­mos, či­ji je osni­vač.
      Ma­ro­vić pri­vat­ni bi­znis iz spu­škog za­tvo­ra ši­ri na atrak­tiv­noj lo­ka­ci­ji u bli­zni zgra­de So­li­dar­no­sti u Bu­dvi, ko­ju po­kri­va DUP Du­bo­vi­ca. On je od bu­dvan­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za ur­ba­ni­zam i odr­ži­vi raz­voj tra­žio da mu iz­da­ ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ke uslo­ve za iz­grad­nju apart­man­skog kom­plek­sa. Na toj lo­ka­ci­ji, ka­ko se mo­že vi­dje­ti u ka­ta­stru, fir­ma El­mos je već na­pra­vi­la jed­nu zgra­du i pro­da­la sta­no­ve.
      Ma­ro­vi­ćev part­ner u El­mo­su je Dra­gan Ži­nić, osu­đen u afe­ri Za­va­la. Pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, u El­mo­su su i Ve­ra Ri­stić, Na­đa Raj­ko­vić, Sne­ža­na Mi­ku­lić, Go­ran Or­lić, Lju­bo­mir Mar­ti­no­vić i Bo­žo Va­vić.
      Sta­no­vi u zgra­di ko­ju je sa­gra­dio El­mos u Bu­dvi, i gdje pla­ni­ra­ju iz­grad­nju no­vog objek­ta, za­lo­že­ni su za kre­di­te kod vi­še po­slov­nih ba­na­ka.
      Pr­vo je Dra­gan Ma­ro­vić osu­đen u afe­ri Za­va­la, a on­da je rje­še­njem Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci usvo­jen spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce za­klju­čen iz­me­đu Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva i Ma­ro­vi­ća zbog pro­du­že­nog kri­vič­nog dje­la zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja pu­tem po­ma­ga­nja iz­vr­še­nog na or­ga­ni­zo­van na­čin. On bi, pri sa­da­šnjem sta­nju, tre­ba­lo da iz za­tvo­ra u Spu­žu iza­đe po­čet­kom na­red­ne go­di­ne.
      Ra­ni­je je Dra­gan Ma­ro­vić zva­nič­no za­tra­žio od­la­ga­nje od­la­ska na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, ali taj za­htjev ni­je pri­hva­ćen, pa je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oti­šao u Spuž. On mo­ra da od­le­ži ukup­no 13 mje­se­ci zbog uče­šća u bu­dvan­skim ko­rup­ci­o­na­škim afe­ra­ma, gdje je op­štin­skoj ka­si pri­či­nje­na mi­li­on­ska šte­ta. Nje­gov brat Sve­to­zar Ma­ro­vić, na­vod­no zbog bo­le­sti, iz­bje­ga­va od­la­zak na od­slu­že­nje ka­zne za­tvo­ra, tre­nut­no se na­la­zi u Sr­bi­ji za­sad i uspi­je­va da iz­i­gra iz­vr­še­nje kri­vič­ne sank­ci­je.
      Biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve Raj­ko Ku­lja­ča, ne­ka­da­šnji di­rek­tor AMD Bu­dva Igor Trn­ski i Mar­ko Vu­jo­vić, kum Sve­to­za­ro­vog si­na Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, do­bi­li su sta­tus svje­do­ka sa­rad­ni­ka u pred­me­tu „Pri­je­vor”.
      Svi oni su sa­op­šti­li da je sum­nji­ve po­slo­ve or­ga­ni­zo­vao Sve­to­zar Ma­ro­vić, a da je u nji­ho­vom spro­vo­đe­nju uče­stvo­vao i nje­gov sin. Pre­ma nji­ho­vim na­vo­di­ma, iza či­ta­vog po­sla oko spor­ne pro­da­je ze­mlji­šta na br­du Pri­je­vor sta­jao je Mi­loš Ma­ro­vić, a sve je od­ra­đe­no pre­ko nje­go­vog ku­ma Mar­ka Vu­jo­vi­ća. Trn­ski je is­pri­čao tu­ži­o­cu da ga je Mi­loš Ma­ro­vić pod­stre­ka­vao da od op­šti­ne ku­pi plac u in­du­strij­skoj zo­ni Ja­za ka­ko bi nje­go­va kom­pa­ni­ja na toj lo­ka­ci­ji, iz­me­đu osta­log, mo­gla da gra­di sa­lon na­mje­šta­ja, ali od to­ga ni­je bi­lo ni­šta.
      Osim Ma­ro­vi­ća, za mal­ver­za­ci­je pri­li­kom pro­da­je ze­mlji­šta iz­nad Ja­za od­go­va­ra­li su i biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Bu­dva La­zar Ra­đe­no­vić, ko­ji je ta­ko­đe sklo­pio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i na­la­zi se na iz­dr­ža­va­nju za­tvor­ske ka­zne, vla­snik bu­dvan­ske fir­me Me­ga­pro­met Mi­o­drag Mi­tro­vić, biv­ša di­rek­tor­ka bu­dvan­skog ka­ta­stra Mir­ja­na Ma­ro­vić, biv­ši di­rek­tor Za­vo­da za iz­grad­nju Bu­dva Ste­vi­ca Dra­go­vić i pro­cje­ni­te­lji Mar­ko Ra­du­no­vić, Mil­ka La­za­re­vić i Lju­bi­ša Ba­će­vić.
      M.V.

      Pri­ja­vi­li mi­li­on­sku imo­vi­nu

      Pre­ma po­da­ci­ma iz Po­re­ske upra­ve, imo­vi­na bu­dvan­ske fir­me El­mos iz­no­si 1.770.661 eura. To se mo­že vi­dje­ti u fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju za 2016. go­di­nu. Pri­ja­vljen je i gu­bi­tak od 367.000 eura, kao i od­lo­že­ne po­re­ske oba­ve­ze, ma­da na za­ne­mar­lji­vom ni­vou. Fir­ma je pri­ja­vi­la osnov­ni ka­pi­tal od 83.000 eura.



    • Drustvo
      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

    • Drustvo

      2017-10-23

      Zgrada Pašića u Budvi

      BEOGRAĐANIN KOJEG TERETI SRPSKO TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL ULAŽE U NEKRETNINE NA ŽABLJAKU I U BUDVI

      Optuženi za prevaru gradi na divlje u Crnoj Gori

      Draško Pašić je kupio nepokretnu imovinu u Budvi i na Žabljaku. On je na Žabljaku bez građevinske dozvole sagradio jednospratnu kuću od oko 170 kvadrata, pokazuju katastarski podaci


      Be­o­gra­đa­nin Dra­ško Pa­šić, ko­ji je u Sr­bi­ji op­tu­žen za zlo­u­po­tre­be dr­žav­nog nov­ca i da je na­vod­no član kri­mi­nal­ne gru­pe, ula­že no­vac u ne­kret­ni­ne u Cr­noj Go­ri, po­ka­zu­je do­ku­men­ta­ci­ja u ko­ju je „Dan” imao uvid.
      Pa­šić je ku­pio ne­po­kret­nu imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. On je na Ža­blja­ku bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le sa­gra­dio jed­no­sprat­nu ku­ću od oko 170 kva­dra­ta. To se mo­že vi­dje­ti u li­stu ne­po­kret­no­sti 1673, KO Ža­bljak, gdje je evi­den­ti­ran te­ret „ne­ma do­zvo­lu”.
      Grad­nja bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le je kri­vič­no dje­lo, za ko­je je Kri­vič­nim za­ko­ni­kom Cr­ne Go­re pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra od šest mje­se­ci do pet go­di­na. Na­kon ne­ko­li­ko go­di­na ta­vo­re­nja u oda­ja­ma Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, kra­jem ju­la pro­šle go­di­ne usvo­jen je Za­kon o le­ga­li­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Za taj pro­pis gla­sa­la je ve­ći­na – 41 po­sla­nik vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) i part­ne­ra. Ti­me je omo­gu­će­no da se objek­ti bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le le­ga­li­zu­ju, a vla­sni­ci ti­me iz­bjeg­nu kri­vič­no go­nje­nje.
      Srp­sko tu­ži­la­štvo za orga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne do­sta­vi­lo je su­du op­tu­žni­cu pro­tiv Pa­ši­ća i još šest oso­ba, zbog sum­nji u mal­ver­za­ci­je sa dr­žav­nim nov­cem na­mi­je­nje­nim Sr­bi­ma na Ko­so­vu.
      Po­red Pa­ši­ća, ne­ka­da­šnjeg di­rek­to­ra ve­li­ke gra­đe­vin­ske kom­pa­ni­je „Kom­grap”, u tom pred­me­tu op­tu­žen je i Ne­boj­ša Čo­vić, sa­da­šnji pred­sjed­nik re­gi­o­nal­ne ko­šar­ka­ške ABA li­ge, ko­ji je svo­je­vre­me­no po­kri­vao po­zi­ci­ju še­fa Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i pot­po­red­sjed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je.
      U op­tu­žni­ci su i An­đel­ka Ra­den­ko­vić, biv­ša se­kre­tar­ka cen­tra, Bran­ka Kri­vo­ka­pić, biv­ši su­di­ja Tr­go­vin­skog su­da, Dra­gan Ka­la­ba, biv­ši na­čel­nik Ko­sov­sko-mi­tro­vič­kog okru­ga, Bo­jan Ra­do­va­no­vić, vla­snik fir­me „Ma­sters”, i Idriz Ši­jak, vla­snik fir­me „Da­ki”.
      Op­tu­žni­ca se od­no­si na ne­za­ko­ni­to­sti po­či­nje­ne u pe­ri­o­du od ja­nu­a­ra 2003. do sre­di­ne sep­tem­bra 2005. go­di­ne. Op­tu­že­ni­ma je sta­vlje­no na te­ret da su u po­slu ot­ku­pa i iz­grad­nje ne­kret­ni­na zlo­u­po­tri­je­bi­li slu­žbe­ni, kao i po­lo­žaj ovla­šće­nog li­ca i pri­ma­nje mi­ta.
      Tu­ži­la­štvo sum­nja da su u po­slu ot­ku­pa ne­kret­ni­na u Sje­ver­noj i Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci – Čo­vić, Ra­den­ko­vić i Ka­la­ba, u pret­hod­nom do­go­vo­ru sa vla­sni­ci­ma pri­vat­nih fir­mi, omo­gu­ći­li da se na osno­vu fik­tiv­ne do­ku­men­ta­ci­je iz­vr­še ne­za­ko­ni­ta pla­ća­nja. U ne­red­bi za spro­vo­đe­nje is­tra­ge pi­še da je Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar upla­tio pred­u­ze­ću „Da­ki” sko­ro 426 mi­li­o­na di­na­ra, od če­ga je iz­vr­šen ot­kup sa­mo 18 ne­kret­ni­na za šta je po­tro­šen sko­ro 181 mi­li­on di­na­ra, a za osta­tak od oko 245 mi­li­o­na di­na­ra ne po­sto­ji va­lid­na do­ku­men­ta­ci­ja.
      Spor­na je, ta­ko­đe, i iz­grad­nja stam­be­nih la­me­la, ko­je ni­ka­da ni­je­su sa­gra­đe­ne ta­ko da se vi­di sa­mo pra­zna li­va­da. Za taj po­sao, ka­ko tu­ži­o­ci tvr­de, Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar i Gra­đe­vin­ska di­rek­ci­ja upla­ti­li su 180 mi­li­o­na di­na­ra.
      – Čo­vić je po do­go­vo­ru sa osum­nji­če­nom An­đel­kom Ra­den­ko­vić, Bo­ja­nom Ra­do­va­no­vi­ćem, Idri­zom Ši­ja­kom, Dra­ga­nom Ka­la­bom i Dra­škom Pa­ši­ćem da­vao uput­stva osum­nji­če­ni­ma da pri­vred­na dru­štva „Da­ki” i „Komp­grap” do­sta­vlja­ju za­htje­ve za pla­ća­nja po osno­vu na­vod­no za­po­če­te iz­grad­nje stam­be­nih la­me­la – pi­še u do­ku­men­tu srp­skog tu­ži­la­štva.
      Me­di­ji u Sr­bi­ji u av­gu­stu 2012. ob­ja­vi­li su da je Dra­ško Pa­šić vra­ćen sa gra­ni­ce Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, zbog kri­vič­ne pri­ja­ve ko­ju je pro­tiv nje­ga pod­ni­je­la srp­ska Po­re­ska upra­va zbog sum­nje da je kao ovla­šće­no li­ce u fir­mi „Kom­grap” uta­jio po­rez i ošte­tio dr­ža­vu Sr­bi­ju za ne­što vi­še od 51 mi­li­on di­na­ra. Ni­je po­zna­to šta je epi­log te kri­vič­ne pri­ja­ve. Vl.O.

      U Bu­dvi ima zgra­du

      Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za ne­kret­ni­ne, Pa­šić u Cr­noj Go­ri po­sje­du­je imo­vi­nu u Bu­dvi i na Ža­blja­ku. Na Ža­blja­ku u po­te­su Po­lja­ne je pr­vo ku­pio pa­šnjak 3. kla­se od 358 kva­dra­ta, na­kon če­ga je sa­gra­dio ku­ću bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, ko­ja je 2008. go­di­ne evi­den­ti­ra­na kao obje­kat u iz­grad­nji pod te­re­tom. U Bu­dvi se Pa­šić vo­di kao su­ko­ri­snik dvo­ri­šta i če­tvo­ro­sprat­ne stam­be­ne zgra­de od 247 kva­dra­ta. Tu imo­vi­nu ste­kao je ku­po­vi­nom i gra­đe­njem, a osta­li su­ko­ri­sni­ci su Mi­lan Ko­mlje­no­vić, Slav­ko Ši­ja­ko­vić i Vje­ra Kne­že­vić.
      Bu­dva­nin Mi­lan Ko­mlje­no­vić spo­mi­nje se u ve­li­koj afe­ri „Pa­na­ma pa­pi­ri”, gdje se vo­di kao vla­snik of­šor fir­me „Holyport Fi­nan­ce Li­mi­ted”, sa Bri­tan­skih Dje­vi­čan­skih ostr­va. Me­đu­na­rod­ni kon­zor­ci­jum is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ) ob­ja­vio je pro­šle go­di­ne do­ku­men­ta iz afe­re „Pa­nam­ski pa­pi­ri”, ko­ja se odno­si na of­šor fir­me i taj­ne ra­ču­ne, gdje se po­ja­vi­lo 18 fi­zič­kih i prav­nih li­ca po­ve­za­nih sa Cr­nom Go­rom. Ne­ko­li­ko ze­ma­lja je na­kon ob­ja­ve do­ku­me­na­ta po­kre­nu­lo is­tra­gu zbog sum­nje u pra­nje nov­ca i uta­ju po­re­za na osno­vu 11,5 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta pro­cu­re­lih iz kon­tro­verz­ne pa­nam­ske advo­kat­ske fir­me „Mo­sak Fon­se­ka”.



    • Politika
      Pred izbore serija oglasa za posao

      Pred izbore serija oglasa za posao

    • Politika

      2017-10-23

      DPS PONAVLJA SCENARIO IZ AFERE „SNIMAK” U MOJKOVCU I NA CETINJU

      Pred izbore serija oglasa za posao

      Serija oglasa o slobodnim radnim mjestima u Mojkovcu i na Cetinju objavljena je polovinom oktobra, dok uveliko traje kampanja, i odnosi se na nekoliko desetina novih poslova, uglavnom u obrazovnim ustanovama i organima uprave Sve su izraženiji pritisci na građane, uz razne vrste ucjena. Po starom receptu iz afere „Snimak”, sprovodi se i postupak političkih zapošljavanja u organima uprave. No, DPS-u je i to uzalud – izgubiće izbore – poučio je Danilo Mrvaljević


      Pred iz­bo­re u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma, Moj­kov­cu i na Ce­ti­nju 26.no­vem­bra ove go­di­ne or­ga­ni upra­ve i obra­zov­ne usta­no­ve ob­ja­vi­li su ogla­se za ne­ko­li­ko de­se­ti­na slo­bod­nih rad­nih mje­sta, što iz opo­zi­ci­je tu­ma­če kao do­kaz da se po­na­vlja sce­na­rio vi­đen u afe­ri „Sni­mak” i zlo­u­po­tre­be za po­tre­be De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta Cr­ne Go­re.
      Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje i lo­kal­na jav­na pred­u­ze­ća ob­ja­vlju­ju ogla­se za ve­ći broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta od kra­ja sep­tem­bra, ka­da je cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić do­nio od­lu­ku o odr­ža­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra u pre­sto­ni­ci, Tu­zi­ma, Pet­nji­ci i Moj­kov­cu. To­li­ko po­ve­ćan broj slo­bod­nih rad­nih mje­sta, ka­ko sma­tra­ju u opo­zi­ci­ji, na­sta­vak je stra­nač­ko-po­li­tič­kog za­po­šlja­va­nja. Ogla­si se, ina­če, ob­ja­vlju­ju na in­ter­net saj­tu cr­no­gor­skog Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje. Se­ri­ja no­vih ogla­sa ob­ja­vlje­na je po­lo­vi­nom ok­to­bra i od­no­si se na ne­ko­li­ko de­se­ti­na no­vih po­slo­va, uglav­nom u obra­zov­nim usta­no­va­ma i or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
      Ne­ka od slo­bod­nih rad­nih mje­sta na Ce­ti­nju su se­kre­tar ško­le, te pro­fe­sor u ško­li „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red”, ali je ob­ja­vlje­no i ne­ko­li­ko slo­bod­nih rad­nih mje­sta u ce­tinj­skoj gim­na­zi­ji, uklju­ču­ju­ći i mje­sto rad­ni­ka za odr­ža­va­nje objek­ta i opre­me.
      U Moj­kov­cu je ogla­še­no de­se­tak slo­bod­nih rad­nih mje­sta u OŠ „Alek­sa Đi­las Be­ćo”, kao i u Za­vo­du za hit­nu me­di­cin­sku po­moć. In­te­re­sant­no je da je 9. ok­to­bra ob­ja­vljen oglas za slo­bod­no rad­no mje­sto u ško­li u Pro­šće­nju.
      Pred­sjed­nik ce­tinj­skog od­bo­ra De­mo­kra­ta Da­ni­lo Mr­va­lje­vić is­ta­kao je u iz­ja­vi za „Dan” da, po­red ne­dav­nog skan­da­lo­znog ko­ri­šće­nja Voj­ske Cr­ne Go­re u po­li­tič­ke svr­he kroz an­ga­žo­va­nje na pro­bi­ja­nju lo­kal­nih pu­te­va uoči no­vem­bar­skih iz­bo­ra, or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­na­la­na gru­pa zva­na DPS na Ce­ti­nju ne od­u­sta­je ni od već uho­da­nih broj­nih dru­gih zlo­u­po­tre­ba. On je za „Dan” ka­zao da se to po­seb­no od­no­si na par­tij­sko za­po­šlja­va­nje.
      – Sve su iz­ra­že­ni­ji pri­ti­sci na gra­đa­ne, uz raz­ne vr­ste ucje­na. Po sta­rom re­cep­tu iz afe­re „Sni­mak”, i da­lje se, ta­ko dr­sko, na­o­či­gled ci­je­le jav­no­sti, spro­vo­di po­stu­pak po­li­tič­kih za­po­šlja­va­nja u or­ga­ni­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i pri­vred­nim i dru­gim su­bjek­ti­ma ko­ji­ma je osni­vač Pre­sto­ni­ca. Na Ce­ti­nju su sve pri­sut­ni­ji mi­ni­stri i funk­ci­o­ne­ri re­ži­ma, ko­ji su se po­sli­je če­ti­ri go­di­ne opet sje­ti­li pre­sto­ni­ce, po­ku­ša­va­ju­ći da po­sred­stvom dr­žav­nih funk­ci­ja ko­je po­kri­va­ju uti­ču na slo­bod­nu vo­lju gra­đa­na Ce­ti­nja – re­kao je Mr­va­lje­vić.
      Po nje­go­vom mi­šlje­nju, re­ži­mu je sve uza­lud jer su im gra­đa­ni čvr­stim opo­zi­ci­o­nim sta­vom ja­sno po­ru­či­li da ne­ma­ju što da tra­že na Ce­ti­nju.
      – Kon­stan­tan rast po­dr­ške De­mo­kra­ta­ma ja­sno go­vo­ri da će­mo u no­vem­bru, za­jed­no sa dru­gim po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma iz opo­zi­ci­je, raz­mon­ti­ra­ti or­ga­ni­zo­va­nu kri­mi­nal­nu gru­pu DPS, i to ta­ko da ih ni­ko ni­ka­da vi­še ne­će sa­sta­vi­ti. Na­vi­kli su da ih ni­ko ne kon­tro­li­še i da im se ni­ko ne su­prot­sta­vlja, pa su ga­zi­li Ustav i za­ko­ne ove ze­mlje na sva­kom ko­ra­ku. Ali ovog pu­ta su se ma­lo pre­i­gra­li. Po­drob­no će­mo se po­za­ba­vi­ti svim nji­ho­vim zlo­u­po­tre­ba­ma i ne­će­mo do­zvo­li­ti kr­še­nje za­ko­na, ka­ko to­kom kam­pa­nje, ta­ko ni na sam dan iz­bo­ra – is­ta­kao je Mr­va­lje­vić.
      Pred sva­ke iz­bo­re ko­or­di­na­to­ri De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta sa­sta­vlja­ju spi­sko­ve gla­sa­ča iz di­ja­spo­re ko­je ucje­nju­ju i pri­ti­ska­ju da po­dr­že tu stran­ku na dan gla­sa­nja u Cr­noj Go­ri. Kon­kret­no, u spi­sko­vi­ma ko­je su sa­sta­vi­li ko­or­di­na­to­ri mje­snih od­bo­ra DPS-a za op­šti­nu Pet­nji­ca uoči par­la­men­tar­nih iz­bo­ra pro­šle go­di­ne na­la­zi­lo se pre­ko 250 ime­na.
      Si­ja­set do­ka­za o to­me ka­ko se u Cr­noj Go­ri jav­ni re­sur­si zlo­u­po­tre­blja­va­ju u stra­nač­ke svr­he do­ku­men­to­van je u afe­ri „Sni­mak”. Ob­ja­vlji­va­njem se­ri­je tek­sto­va o audio-za­pi­si­ma sa taj­nih sjed­ni­ca De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, „Dan” je u fe­bru­a­ru 2013. go­di­ne po­kre­nuo afe­ru „Sni­mak”, či­je ra­svje­tlja­va­nje tra­že i naj­vi­ši evrop­ski zva­nič­ni­ci.M.V.

      Bli­ži se kraj re­ži­ma

      Po ri­je­či­ma Da­ni­la Mr­va­lje­vi­ća, De­mo­kra­te po­ru­ču­ju ce­tinj­skom ogran­ku or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe DPS da ne­ma tih zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa ko­je ih mo­gu spa­si­ti si­gur­nog iz­bor­nog po­ra­za ko­ji ih če­ka u no­vem­bru.
      – I ne­ma tog pri­ti­ska i ucje­ne ko­ji mo­gu po­ko­le­ba­ti i upla­ši­ti Ce­ti­nja­ne. Ne­ma te si­le ko­ja, po­sli­je Bu­dve, Ko­to­ra i Her­ceg No­vog, mo­že za­u­sta­vi­ti ovaj ta­las slo­bo­de –po­ru­čio je Mr­va­lje­vić.



    • Hronika
      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila

    • Hronika

      2017-10-23

      DVIJE GODINE NAKON LIKVIDACIJE NIJESU OTKRIVENI IZVRŠIOCI

      Policija ne odgovara na dopis o ubistvu Cicmila


      Pro­šle su dvi­je go­di­ne od ubi­stva cr­no­gor­skog dr­ža­vlja­ni­na Bo­ži­da­ra Cic­mi­la, ko­ji je li­kvi­di­ra­nu Mo­sta­ru, a, osim što po­či­ni­o­ci ni­je­su iden­ti­fi­ko­va­ni, sa­rad­nja po­li­ci­ja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re u ovom slu­ča­ju je za­sta­la. Bo­san­ski me­di­ji na­vo­de da je pre­kju­če po­tvr­đe­na in­for­ma­ci­ja u Kan­to­nal­nom tu­ži­la­štvu, iz ko­jeg je u ne­ko­li­ko na­vra­ta pre­ma Mi­ni­star­stvu unu­tra­šnjih po­slo­va Her­ce­go­vač­ko-ne­re­tvan­skog kan­to­na po­sla­ta ur­gen­ci­ja za or­ga­ni­zo­va­njem sa­stan­ka i raz­mje­ne po­da­ta­ka sa po­li­ci­jom Cr­ne Go­re. Po­sled­nja ur­gen­ci­ja po­sla­ta je u sri­je­du i, ka­ko je re­če­no u tu­ži­la­štvu, u MUP HNK če­ka­ju od­go­vor iz cr­no­gor­ske po­li­ci­je. Naj­vi­še se oče­ku­je in­for­ma­ci­ja o oti­sku pr­sta ko­ji je iz­u­zet sa Cic­mi­lo­vog auto­mo­bi­la, a za ko­ji se pret­po­sta­vlja da pri­pa­da ubi­ci.
      U mo­star­skoj po­li­ci­ji i da­lje su uvje­re­ni da je Cic­mi­lov ubi­ca, ka­ko se to iz­no­si­lo od sa­mog po­čet­ka is­tra­ge, iz­van BiH, od­no­sno da su ključ nje­go­vog ubi­stva oso­be iz Cr­ne Go­re, ali is­tra­ži­te­lji još ni­su do­bi­li po­vrat­ne in­for­ma­ci­je od cr­no­gor­skih po­li­cij­skih or­ga­na. Cic­mil je ubi­jen u ok­to­bru 2015. go­di­ne u Mo­sta­ru. Tom pri­li­kom ra­njen je nje­gov vo­zač Sa­ša Br­kić (42) iz Sr­bi­je. Ubi­stvo se do­go­di­lo oko 9.30 u cen­tru Mo­sta­ra, u Uli­ci blaj­bur­ških žr­ta­va, u ga­ra­ži zgra­de u ko­joj je Cic­mil sta­no­vao. Ka­ko je sa­op­šte­no iz po­li­ci­je, on je li­kvi­di­ran u kla­sič­noj sa­če­ku­ši.M.V.P.



    • Regioni
      Imovinu brane životima

      Imovinu brane životima

    • Regioni

      2017-10-23

      Vujisići odlučni da odbrane imovinu

      ZDRAVKO I ZORICA VUJISIĆ OGORČENI PONAŠANJEM DRŽAVNIH ORGANA KADA JE U PITANJU EKSPROPRIJACIJA ZA POTREBE GRADNJE AUTOPUTA BAR -BOLJARI

      Imovinu brane životima

      Prema riječima brata i sestre, koji su zbog „odbrane” imanja primorani da budu na Jabuci umjesto u Beogradu gdje žive, oni će od sada pa nadalje tijelima sprečavati ulazak mašina i radnika na svoju imovinu


      KO­LA­ŠIN – Brat i se­stra, Zdrav­ko i Zo­ri­ca Vu­ji­sić, iz mje­sta Ja­bu­ka kod Ma­te­še­va, ka­žu da su pri­nu­đe­ni da ži­vo­ti­ma bra­ne svo­ju imo­vi­nu. Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da ni­je iz­vr­še­na eks­pro­pri­ja­ci­ja nji­ho­ve imo­vi­ne za po­tre­be grad­nje auto­pu­ta Bar – Bo­lja­ri, te da su usled tih ra­do­va one­mo­gu­će­ni su da ko­ri­ste po­ro­dič­no ima­nje ko­je se pro­sti­re na vi­še od 15.000m2. Iako ima­ju dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da u nji­ho­vu ko­rist, Vu­ji­si­ći ka­žu da se op­struk­ci­je na­stavljaju. Is­ti­ču da tra­že pra­vič­nu na­do­ka­na­du, od­no­sno da se eks­propriše zem­ljište ko­je vi­še ne mo­gu da ko­ri­ste ili da se kom­pa­ni­ja CRBC sklo­ni sa nji­ho­vog ima­nja. Pre­ma ri­je­či­ma bra­ta i se­stre, ko­ji su zbog „od­bra­ne“ ima­nja pri­mo­ra­ni da bu­du na Ja­bu­ci umje­sto u Be­o­gra­du gdje ži­ve, oni će od sa­da pa na­da­lje ti­je­li­ma spre­ča­va­ti ula­zak ma­ši­na i rad­ni­ka na svo­ju imo­vi­nu.
      Vu­ji­si­ći na­gla­ša­va­ju da su do­bi­li dvi­je pra­vo­sna­žne pre­su­de Uprav­nog su­da i da ih je na raz­go­vor pri­mio i Mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva Osman Nur­ko­vić.
      - Mi­ni­star nas je sa­slu­šao i ka­da smo mu po­ka­za­li svu do­ku­men­ta­ci­ju i pra­vo­sna­žne pre­su­de on je ka­zao da je pre­su­da Uprav­nog su­da „sve­to pi­smo“ za nje­ga i tre­ba­la bi da bu­de oba­ve­zu­ju­ća za sve, bi­lo o ko­me da se ra­di. Mi­ni­strov iz­ri­či­ti stav bio je hit­no rje­ša­va­nje pro­ble­ma. Ka­zao je da je po­treb­no i for­mi­ra­nje ko­mi­si­je, ko­ja bi na stru­čan na­čin ob­ra­di­la, utvr­di­la i pro­ci­je­ni­la šte­tu na imo­vi­ni i po­ro­dič­noj ku­ći- ka­žu Vu­ji­si­ći do­da­ju­ći da su oni po­red sud­ske do­ku­men­ta­ci­je mi­ni­stru pri­lo­ži­li i vi­deo za­pi­se kao i fo­to­gra­fi­je uni­šte­ne imo­vi­ne.
      Vu­ji­si­ći ima­ju i na­laz in­spek­ci­je nad­zo­ra nad pro­jek­to­va­njem i iz­grad­njom auto­pu­ta, ko­ja je za­jed­no sa predstvni­kom iz­vo­đač ra­do­va, 31. av­gu­sta ob­i­ša­la te­ren, to jest ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 164 KO Ja­bu­ka.
      - Iz­vo­đač je uzur­pi­rao 125 me­ta­ra kva­drat­nih ka­ta­star­ske par­ce­le 185. i 223 m2 par­ce­le 164. Ovim pu­tem upu­ću­je­mo iz­vo­đa­ča da od­mah stu­pi u kon­takt sa pred­stav­ni­kom vla­sni­ka par­ce­le i da se s njim do­go­vo­ri ka­ko će ri­je­ši­ti to pi­ta­nje- na­vo­di se u do­pi­su in­spek­ci­je nad­zo­ra ra­do­va, ali Vu­ji­si­ći tvr­de da ni to ni­je po­mo­glo da se pre­sta­ne sa uni­šta­va­njem nji­ho­ve imo­vi­ne.
      - Pro­blem je u to­me što su oni bu­kval­no uni­šti­li na­šu imo­vi­nu. Eks­pro­pri­ja­ci­jom su nam uze­li oko 2.000 m2, a osta­lu imo­vi­nu ko­ja je vi­še od 15.000m2 em sa­da su uzur­pi­ra­li. I ka­da se za­vr­še ra­do­vi mi ne­će­mo vi­še mo­ći da ko­ri­sti­mo naš ima­nje jer tu­da ide tra­sa auto­pu­ta. Ne zna­mo o če­mu se ov­dje ra­di i da li su ovo di­lo­vi i pr­lja­vi po­slo­vi na re­la­ci­ji CRBC- Upra­va za ne­kret­ni­ne - is­ti­če Zdrav­ko Vu­ji­sić do­da­ju­ći da je i dru­go­ste­pe­ni or­gan, od­no­sno Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja u, ka­ko ka­že, u te di­lo­ve umije­ša­no.
      - Op­struk­ci­ja­ma Mi­ni­star­stva fi­na­si­ja spri­je­ča­va se, od­no­sno, odu­go­vla­či se eks­pr­o­prij­a­ci­ja tri par­ce­le, ko­je su, sa­da­šnjim ra­do­vi­ma po­tup­no blo­ki­ra­ne. Taj dio imov­ne je iz­nad gra­di­li­šta, mi do nje­ga ne mo­že­mo do­ći ni pje­ške– pod­vla­či Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da se i iz pre­su­da Uprav­nog su­da ja­sno vi­di da dru­go­ste­pe­ni or­gan, to jest Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ne do­sta­vlja po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju.
      - Mi ovo vi­še ne mo­že­mo da tr­pi­mo, ovo je či­sto iži­vlja­va­nje nad na­ma za­rad tu­đih „di­lo­va“. Ne in­te­re­su­je nas ko šta ra­di i ka­ko, nas za­ni­ma sa­mo na­ša imo­vi­na. Po­što vi­še ne mo­že­mo da je ko­ri­sti­mo ne­ka nam is­pla­te ili ne­ka se mak­nu mo­men­tal­no sa nje pa ne­ka mi­je­nja­ju tra­su - iz­ri­či­ti su Vu­ji­si­ći.
      J.Š.

      Ima­njem non-stop te­če ri­je­ka be­to­na

      Vu­ji­si­ći do­da­ju da je još ve­ći pro­blem što su po­ro­dič­na ku­ća i dvo­ri­šte ugro­že­ni vo­da­ma sa gra­di­li­šta.
      - Bu­ji­ca sa mje­sta gdje se iz­vo­de ra­do­vi je u vi­še na­vra­ta , no­se­ći mulj i ka­me­nje, pri­čin­la ogrom­nu šte­tu. Ima­njem, non- stop pro­ti­če ri­je­ka be­to­na, ko­ja za­vr­ša­va u Ta­ru. Ni taj pro­blem ne rje­šva se vi­še od dvi­je po go­di­ne. In­že­nje­ri hi­dro­teh­ni­ke i osta­lih stru­ka kon­sta­to­va­li su da iz­vo­đač ra­do­va ni­je pred­u­zeo mje­re da spri­je­či od­li­va­nje at­mos­fer­skih vo­da iz zo­ne gra­di­li­šta.Pred­stav­ni­ci ki­ne­ske kom­pa­ni­je CRBC su nam ka­za­li da ima­ju usme­ni do­go­vor s ne­kim od na­ših kom­ši­ja i na to­me se sve za­vr­ši­lo. Je­dan od pred­stav­ni­ka te kom­pa­ni­je nam je pri­je­tio i tu­žbom. Za­tra­ži­li smo i nji­ho­vu po­moć u ot­kla­nja­nu onog što je vo­da na­ni­je­la u na­še dvo­ri­šte, me­đu­tim, ni­je­su htje­li ni da nas sa­slu­ša­ju- tvr­di Zo­ri­ca Vu­ji­sić i na­gla­ša­va da ka­da ni­je­su mo­gli vi­še sve to da tr­pe pre­gra­di­li su dio ku­da idu ma­ši­ne i rad­ni­ci.



    • Politika
      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

    • Politika

      2017-10-23

      Jonica

      SNEŽANA JONICA U INTERVJUU ZA „DAN” O DEŠAVANJIMA U PARTIJI

      Niti ću biti potpredsjednik, niti će se SNP pocijepati

      Predlog sastava novog rukovodstva nije Jokovićev revanšizam prema meni, jer ga je prema meni nemoguće sprovesti, ali jeste prema ljudima za koje se smatra da su glasali za mene na kongresu, smatra Snežna Jonica


      Funk­ci­o­ner So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sne­ža­na Jo­ni­ca sa­op­šti­la je u in­ter­vjuu za „Dan” da ne­će bi­ti je­dan od pet pot­pred­sjed­ni­ka SNP-a iako se to oče­ki­va­lo na­kon što su dva pot­pred­sjed­nič­ka mje­sta osta­la upra­žnje­na i na­ja­ve no­vog li­de­ra par­ti­je Vla­di­mi­ra Jo­ko­vi­ća, i da ne­će osni­va­ti no­vu po­li­tič­ku par­ti­ju, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma.
      Jo­ni­ca je bi­la pro­tiv­kan­di­dat Jo­ko­vi­ću na stra­nač­kom kon­gre­su i slo­vi za pred­vod­ni­ka stru­je u SNP-u ko­ja je ne­za­do­volj­na po­te­zi­ma no­vog stra­nač­kog ru­ko­vod­stva.
      Ona je pod­vu­kla da ne­će bi­ti ni ci­je­pa­nja SNP-a, ka­ko se spe­ku­li­sa­lo, po­ru­ču­ju­ći da će u njoj ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka svi ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje par­ti­je i tje­ra­nje lju­di iz stran­ke.
      ●No­vi pred­sjed­nik SNP-a Vla­di­mir Jo­ko­vić, ko­ji je bio Vaš pro­tiv­kan­di­dat na par­tij­skom kon­gre­su, na­ja­vio je da će­te bi­ti u sa­mom vr­hu ru­ko­vod­stva stran­ke. Va­šeg ime­na ne­ma ni me­đu no­vim pot­pred­sjed­ni­ci­ma ni me­đu čla­no­vi­ma iz­vr­šnog od­bo­ra. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te – kao re­van­ši­zam ili kao ne­što dru­go?
      – Mi­slim da je ko­rekt­no da no­vo­i­za­bra­nom pred­sjed­ni­ku SNP-a da­mo onih 100 da­na, ko­li­ko da­je­mo i Vla­di kad se iza­be­re, da svo­jim po­te­zi­ma po­ka­že na ko­ji na­čin mi­sli da is­pu­ni svo­ja ključ­na obe­ća­nja – da će ostva­ri­ti je­din­stvo par­ti­je i da će u vr­hu par­ti­je bi­ti mla­di lju­di.
      Pred­sjed­nik SNP-a ima pra­vo da pred­la­že svoj tim. Sma­tram da ga mo­ra bi­ra­ti sam, u skla­du sa svo­jim ci­lje­vi­ma i oče­ki­va­nji­ma, a shod­no oba­ve­zi da re­a­li­zu­je „svoj pro­gram“ u gra­ni­ca­ma pro­gra­ma i sta­tu­ta SNP-a. I lo­gič­no je da ih bi­ra pre­ma se­bi. Me­ni ne pri­pa­da pra­vo da mu za­mje­ram na to­me ko­ga je pred­lo­žio za svo­je sa­rad­ni­ke, jer sa nji­ma tre­ba da ra­di on, a ne ja. Od me­ne ni­ka­da ni­je do­bio sa­gla­snost da me pred­lo­ži za pot­pred­sjed­ni­ka par­ti­je. SNP je osno­van ra­di bor­be za pra­va obič­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re i za­to sam dio par­ti­je, a ne zbog bi­lo ko­je funk­ci­je. To sam vi­še pu­ta do­ka­za­la u prak­si. Pred­log sa­sta­va no­vog ru­ko­vod­stva ni­je re­van­ši­zam pre­ma me­ni, jer ga je pre­ma me­ni ne­mo­gu­će spro­ve­sti, ali je­ste pre­ma lju­di­ma za ko­je se sma­tra da su gla­sa­li za me­ne na kon­gre­su. To što me­ne ne­ma me­đu 32 pred­lo­že­na čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra ni­je ni­šta stra­šno ni­ti no­vo. Ni­sam bi­la član iz­vr­šnog od­bo­ra ni u pret­hod­nom sa­zi­vu ka­da je pred­sjed­nik bio Sr­đan Mi­lić, a ko­le­ga Jo­ko­vić je­ste, a isto­vre­me­no je bio i član ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka SNP-a, naj­u­žeg sa­vje­to­dav­nog ti­je­la pred­sjed­ni­ka Mi­li­ća, ta­ko da je nje­go­vim iz­bo­rom par­ti­ja do­bi­la pred­sjed­ni­ka ko­ji pred­sta­vlja i dio ti­ma ko­ji je pret­hod­no ru­ko­vo­dio SNP-om i bio za­slu­žan ili od­go­vo­ran za sve do­bre i lo­še po­te­ze.S dru­ge stra­ne, ako od šest čla­no­va glav­nog od­bo­ra iz Ba­ra pred­lo­ži za čla­na iz­vr­šnog od­bo­ra je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, ako iz Bi­je­log Po­lja od de­vet čla­no­va GO, me­đu ko­ji­ma su sa­mo če­ti­ri ko­ji su ga po­dr­ža­li na kon­gre­su, oba čla­na IO pred­lo­ži iz re­da onih ko­ji su ga po­dr­ža­li, ako iz Plje­va­lja od se­dam čla­no­va GO pred­lo­ži u IO je­di­no onog ko­ji je gla­sao za nje­ga, on­da to uka­zu­je na ten­den­ci­ju stva­ra­nja ti­ma isto­mi­šlje­ni­ka. Ako iz Pod­go­ri­ce od 27 čla­no­va GO u pet čla­no­va ko­je pred­la­že za IO od 16 lju­di ko­ji ni­su do­šli na sjed­ni­cu pred­lo­ži jed­nog, a od de­vet ko­ji su do­šli na sjed­ni­cu osta­la če­ti­ri, on­da ne ša­lje po­ru­ku me­ni, ne­go po­lo­vi­ni par­ti­je da su ne­po­želj­ni ako su ne­po­slu­šni. A pra­vi esen­pe­ov­ci ima­ju aver­zi­ju pre­ma po­slu­šni­ci­ma, jer su se pro­tiv to­ga bo­ri­li, ne mje­re­ći svo­je žr­tve, pu­nih 19 go­di­na. Na­rav­no, vri­je­me je maj­stor­sko re­še­to i br­zo će po­ka­za­ti da li je Jo­ko­vi­ćev pred­log naj­bli­žih sa­rad­ni­ka u skla­du sa pret­kon­gre­snim obe­ća­nji­ma o je­din­stva par­ti­je i po­sta­vlja­nja mla­dih i no­vih lju­di na vi­so­ke par­tij­ske funk­ci­je.
      ●Da li Vam je u di­rekt­nim raz­go­vo­ri­ma nu­đe­na ne­ka po­zi­ci­ja u vr­hu par­ti­je?
      – Dan na­kon kon­gre­sa odr­ža­nog 13. av­gu­sta raz­go­va­ra­la sam pre­ko te­le­fo­na sa pred­sjed­ni­kom Jo­ko­vi­ćem, ko­ji je bio po­sve­ćen, pri­je sve­ga, iz­ra­ža­va­nju pu­ne po­dr­ške za rad na ja­ča­nju par­ti­je i uka­zi­va­nju na ne­ka de­ša­va­nja na kon­gre­su i od­mah po­sli­je nje­ga ko­ja mo­gu po­di­ći ten­zi­je i na­pra­vi­ti šte­tu par­ti­ji, uz sa­vje­te ka­ko mo­že­mo za­jed­no uti­ca­ti da se ti pro­ble­mi pre­va­zi­đu, po­sle­di­ce sa­ni­ra­ju, a da­lji po­ku­ša­ji re­van­ši­zma za­u­sta­ve. Pr­vi put na­kon kon­gre­sa sa­sta­li smo se 25. av­gu­sta. Ta­da me je pred­sjed­nik Jo­ko­vić pi­tao gdje vi­dim se­be u par­ti­ji. Re­kla sam: na mje­stu na ko­je sam iza­bra­na i je­di­noj par­tij­skoj funk­ci­ji na ko­joj sam u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne i bi­la – kao čla­na GO. Re­kao mi je: ne­ma šan­se, ti mo­raš bi­ti u vr­hu par­ti­je. Od­go­vo­ri­la sam: sje­ćaš li se da si dan pri­je kon­gre­sa me­di­ji­ma ka­zao da ne­ćeš pri­hva­ti­ti ni­jed­nu zna­čaj­ni­ju funk­ci­ju u par­ti­ji uko­li­ko ne po­bi­je­diš i zar je lo­gič­no i ko­rekt­no oče­ki­va­ti da sad ja pri­hva­tim ne­što što ti ne bi pri­hva­tio da sam ja po­bi­je­di­la? Sle­de­ći raz­go­vor na ovu te­mu vo­di­li smo u dru­goj po­lo­vi­ni sep­tem­bra. Na Jo­ko­vi­će­vo in­si­sti­ra­nje da vi­di­mo ka­ko da po­di­je­li­mo funk­ci­je re­kla sam mu: da si me­ne pi­tao, dru­ga­či­je bi po­sta­vio pri­o­ri­te­te, od­no­sno da sam ja na tvom mje­stu, po­što za dva mje­se­ca ima­mo va­žne iz­bo­re u če­ti­ri gra­da, ja bih sa­da di­je­li­la sa­mo za­dat­ke, a ne funk­ci­je, a funk­ci­je bih di­je­li­la po­sli­je iz­bo­ra pre­ma to­me ka­kav su rad i re­zul­ta­te na te­re­nu ostva­ri­li oni ko­ji su do­bi­li za­dat­ke. Po­sled­nji put, de­se­tak da­na pri­je sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra, na pi­ta­nje pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća šta će­mo sa funk­ci­ja­ma od­go­vo­ri­la sam: Na da­na­šnji dan ja sam po­sled­nja oso­ba u SNP-u s ko­jom mo­žeš raz­go­va­ra­ti o funk­ci­ja­ma, jer mi mo­ral­ni kod ne do­zvo­lja­va da raz­go­va­ram o funk­ci­ja­ma dok bez funk­ci­ja osta­ju i do­ži­vlja­va­ju pro­gon oni za ko­je se „sum­nja“ da su gla­sa­li za me­ne. Mo­ja je du­žnost da za­šti­tim njih, a ne da se bo­rim za se­be. To je i tvo­ja du­žnost, jer si pred­sjed­nik svim čla­no­vi­ma SNP-a, od­no­sno i oni­ma ko­ji su gla­sa­li za te­be i oni­ma ko­ji ni­je­su.Na­kon to­ga su dva funk­ci­o­ne­ra ko­ji su bi­li od­go­vor­ni za pro­gon ne­is­to­mi­šlje­ni­ka pred­lo­že­ni na vi­so­ke funk­ci­je od stra­ne pred­sjed­ni­ka Jo­ko­vi­ća.
      ●Da li su pred­lo­gom no­vog ru­ko­vod­stva SNP-a za­li­je­če­ne sta­re ra­ne?
      – Par­ti­ja je pri­je kon­gre­sa bi­la po­di­je­lje­na na one ko­ji vri­je­đa­ju i na one ko­ji tr­pe uvre­de; na one ko­ji ko­ri­ste sva­ki me­dij­ski na­stup da na­pra­ve šte­tu par­ti­ji i na one ko­ji ne od­go­va­ra­ju na to jer im je na sr­cu jak SNP. Ako na­gra­đu­je­te i una­pre­đu­je­te one ko­ji su vri­je­đa­li, iako ste i sa­mi do­ne­dav­no osu­đi­va­li nji­ho­vo po­na­ša­nje, on­da ne ša­lje­te baš po­ru­ku je­din­stva i do­bro­do­šli­ce oni­ma ko­ji su tr­pje­li uvre­de i šti­ti­li par­ti­ju. S dru­ge stra­ne, pot­pu­no je oče­ki­va­no da Jo­ko­vić za pot­pred­sjed­ni­ke pred­lo­ži ko­le­ge ko­je su mu da­le pu­nu po­dr­šku pri­li­kom iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka par­ti­je. Bi­lo je lo­gič­no oče­ki­va­ti da nji­ho­va po­dr­ška ima „ci­je­nu”. In­di­ka­tiv­no je, me­đu­tim, da je ova­kav sa­stav no­vog ru­ko­vod­stva na­ja­vlji­van pre­ko „ne­i­me­no­va­nih” iz­vo­ra u „Po­bje­di“, a taj me­di­ji, za ko­ji svi zna­mo pod či­jom je kon­tro­lom, po­sled­njih mje­se­ci je bio bo­lje in­for­mi­san o to­me šta će bi­ti u SNP-u ne­go sa­mi čla­no­vi par­ti­je.
      ●Na ko­ji na­čin se mo­že ri­je­ši­ti evi­dent­na kri­za u SNP-u?
      – Kri­ze se uvi­jek rje­ša­va­ju od­go­vor­nim ra­dom i us­pje­si­ma, iskre­nom po­sve­će­no­šću za­cr­ta­nim ci­lje­vi­ma i me­đu­sob­nim po­što­va­njem. Oče­ku­jem da pred­sjed­nik Jo­ko­vić svoj po­bjed­nič­ki duh iz Plu­ži­na, ka­ko on če­sto s pra­vom go­vo­ri, ali i po­bjed­nič­ki duh iz sport­ske are­ne i sa par­tij­skog kon­gre­sa, pre­ne­se, pri­je sve­ga, na Moj­ko­vac. To je grad u ko­jem je SNP uvi­jek imao čvr­sto bi­rač­ko ti­je­lo, ja­ku par­tij­sku or­ga­ni­za­ci­ju i ak­ti­vi­ste ko­ji ni­su ža­li­li tru­da na te­re­nu, i po­red či­nje­ni­ce da je ci­je­la po­li­cij­ska vr­hu­ška, uklju­ču­ju­ći i sa­da­šnjeg pre­mi­je­ra, bi­la an­ga­žo­va­na svim sred­stvi­ma u kam­pa­nji. U Moj­kov­cu je SNP ne ta­ko dav­no vr­šio vlast i za­to ga sma­tram plod­nim tlom za vra­ća­nje sta­re sna­ge SNP-u, što je, uosta­lom, na­ja­vio i pred­sjed­nik Jo­ko­vić, obe­ćav­ši po­ve­ća­nje bro­ja od­bor­ni­ka u Moj­kov­cu.Ta­ko­đe, oče­ku­jem da će, kao što je to ra­đe­no i ra­ni­je, vrh par­ti­je pru­ži­ti pu­nu i ne­se­bič­nu po­dr­šku lju­di­ma i od­bo­ri­ma ko­ji su svo­jim iz­u­zet­nim lič­nim kre­di­bi­li­te­tom, uz po­dr­šku ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva, sve ove go­di­ne uspi­je­va­li ono što je mno­gim par­ti­ja­ma bi­lo ne­mo­gu­će – da obez­bi­je­de par­la­men­tar­ni sta­tus, od­no­sno od­bor­nič­ke man­da­te SNP-u u Pet­nji­ci, Tu­zi­ma i na Ce­ti­nju.I ne za­mje­ri­te mi, ali ne mo­gu da, kad već spo­mi­njem Plu­ži­ne, ne uočim da su vje­či­ti DPS gu­bit­ni­ci iz Plu­ži­na po­če­li da se ogla­ša­va­ju ne­kim sa­op­šte­nji­ma pro­tiv vla­sti SNP-a u tom gra­du. Po­ru­ču­jem im – uza­lud vam trud, svi­ra­či. Plu­ži­na­ma upra­vlja do­ma­ćin­ska vlast SNP-a, ko­ja, i po­red op­struk­ci­ja Vla­de Cr­ne Go­re, uspi­je­va da bu­de je­di­na op­šti­na na sje­ve­ru ko­ja ne pri­ma so­ci­jal­nu po­moć, od­no­sno sred­stva iz ega­li­za­ci­o­nog fon­da. Za­hva­lju­ju­ći Mi­ju­šku Ba­ja­gi­ću i Mi­lu­ti­nu Cic­mi­lu, nji­ho­vom od­go­vor­nom upra­vlja­nju i pu­noj po­sve­će­no­sti rje­ša­va­nju pro­ble­ma gra­đa­na, SNP bez­bri­žno ula­zi u no­vi iz­bor­ni ci­klus u Plu­ži­na­ma. Ovom pri­li­kom ne mo­gu a da još jed­nom ne is­ka­žem du­bo­ko po­što­va­nje i bes­kraj­nu za­hval­nost za sve što je ra­dio ne­dav­no pre­mi­nu­lom dr Pe­tru Žu­lo­vi­ću, du­go­go­di­šnjem no­si­o­cu li­ste SNP-a u Plu­ži­na­ma, čo­vje­ku ko­jeg je bi­lo čast po­zna­va­ti.
      ●Da li su raz­log su­ko­ba u SNP-u Dra­go­slav Šće­kić i nje­go­va par­tij­ska stru­ja?
      – Zna­te da stro­go po­štu­jem sta­tut i ni­kad ne ko­men­ta­ri­šem par­tij­ske ko­le­ge u me­di­ji­ma. Čak ni kad upu­ću­ju uvre­de, jer uvre­da uvi­jek go­vo­ri o ono­me ko je iz­go­vo­ri, a ne o ono­me ko­me je upu­će­na.
      ●Ho­će­te li ubu­du­će do­la­zi­ti na sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra?
      – O na­či­nu ra­da u par­ti­ji i uče­šću ili ne­u­če­šću na sjed­ni­ca­ma glav­nog od­bo­ra uvi­jek sam oba­vje­šta­va­la par­ti­ju i pred­sjed­ni­ka, a ne me­di­je, pa ću ta­ko na­sta­vi­ti i da­lje. To je pi­ta­nje ko­je će se rje­ša­va­ti u SNP-u, a ne u me­di­ji­ma.
      Na­kon po­sled­nje sjed­ni­ce glav­nog od­bo­ra SNP-a, u po­li­tič­kim ku­lo­a­ri­ma se spe­ku­li­sa­lo da osni­va­te no­vu stran­ku. Da li je to tač­no?
      – Na­rav­no da ni­je. Pod­sje­ćam da sam i pri­je go­di­nu da­na, upra­vo „Da­nu”, od­go­vo­ri­la na slič­no pi­ta­nje re­če­ni­com: ka­da je po­li­ti­ka u pi­ta­nju, SNP je moj po­če­tak i kraj. To po­na­vljam i da­nas.
      Hva­la vam na pri­li­ci da još jed­nom raz­ri­je­ši­mo sve ne­do­u­mi­ce i ne­i­sti­ne na­sta­le zbog ne­tač­nog in­for­mi­sa­nja jav­no­sti iz „ne­zva­nič­nih iz­vo­ra” ne­kih re­žim­skih me­di­ja. Ne­ću bi­ti pot­pred­sjed­nik par­ti­je. Ne na­pu­štam SNP. Ne­ma ci­je­pa­nja SNP-a.  Svi­ma ko­ji svo­jim po­stu­pa­njem bu­du pro­vo­ci­ra­li ci­je­pa­nje SNP-a ili bu­du tje­ra­li lju­de iz SNP-a po­ru­ču­jem da će u me­ni ima­ti že­sto­kog pro­tiv­ni­ka. Gnu­sna je laž da sam pred­sjed­ni­ka par­ti­je na­zva­la Uro­šem Ne­ja­kim i re­kla da imam ve­ći­nu u glav­nom od­bo­ru. Ovu laž pla­si­rao je sa­rad­nik ANB-a ko­ji je ne­i­me­no­va­ni iz­vor „Po­bje­de”, za ko­jeg se pri­ča da je upra­vo on Jo­ko­vi­ću re­kao: na­sta­viš li da hva­liš to­li­ko Jo­ni­cu u me­di­ji­ma i nu­diš joj funk­ci­je, bi­ćeš br­zo Uroš Ne­ja­ki. Isti­na, prav­da, so­li­dar­nost i jed­na­kost te­melj­ne su vri­jed­no­sti SNP-a i za njih ni­kad ne­ću pre­sta­ti da se bo­rim, pri­je sve­ga u Cr­noj Go­ri, a ako bu­de neo­p­hod­no i unu­tar SNP. Jer, dok ima njih bi­će i SNP-a.RAJ­KA RA­I­ČE­VIĆ

      Još sam lju­ta na Mi­li­ća zbog „Klju­ča”

      ●Da li ste u kon­tak­tu sa do­sko­ra­šnjim pred­sjed­ni­kom SNP-a Sr­đa­nom Mi­li­ćem i ima li on uti­ca­ja na va­še od­lu­ke?
      Ko­li­ko sam uti­ca­ja ja ima­la na nje­go­ve od­lu­ke ili on na mo­je naj­bo­lje go­vo­ri od­lu­ka o ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”. S po­što­va­njem i po­no­som uvi­jek go­vo­rim o sva­kom da­nu za­jed­nič­kog ra­da sa Mi­li­ćem u pe­ri­o­du od 2007. do 2013.go­di­ne, ka­da sam bi­la dio ru­ko­vod­stva par­ti­je. S dru­ge stra­ne, još sam lju­ta što je do­zvo­lio da mu že­lja da po sva­ku ci­je­nu oču­va je­din­stvo bu­de ja­ča od sna­ge da sa­gle­da re­al­nu sli­ku u par­ti­ji, ta­ko da je to po­sta­lo oču­va­nje „pri­vi­da je­din­stva“ kroz ko­a­li­ci­ju „Ključ”, ko­joj sam se že­sto­ko pro­ti­vi­la. Na­zi­va­la sam tu ko­a­li­ci­ju po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a i spo­ra­zu­mom o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a. Po­sle­di­ce ko­a­li­ci­je „Ključ” su po­ka­za­le da sam bi­la u pra­vu. Je­din­stvo ni­je ostva­re­no, jer je onaj ko­ji je ucje­nji­vao „Klju­čem” i do­bio dru­go mje­sto na po­sla­nič­koj li­sti taj man­dat od­mah od­nio van SNP-a. „Ključ” je do­bio gla­so­ve SNP-a za naj­ma­nje šest ili se­dam man­da­ta, ali su, po spo­ra­zu­mu, SNP-u pri­pa­la sa­mo tri man­da­ta. To sam za­to i na­zi­va­la po­ku­ša­jem ubi­stva SNP-a, jer sam zna­la da će se na­ši gla­so­vi pre­to­či­ti u tu­đe man­da­te. I po­sled­nje, naj­čud­ni­je je­ste da je „Ključ” po­sli­je iz­bo­ra, osim što je u jav­no­sti bio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce SNP-a, jer se go­vo­ri­lo ko­li­ko smo man­da­ta do­bi­li, a ne ko­li­ko je SNP gla­so­va dao, po­stao u par­ti­ji spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa­mo Sr­đa­na Mi­li­ća. I da­nas, umje­sto da o to­me go­vo­rim ja ko­ja sam na to upo­zo­ra­va­la, go­vo­re oni ko­ji su se za to za­la­ga­li. Nad ma­lim bro­jem po­sla­ni­ka SNP-a da­nas ku­ka­ju kao nad lo­šim na­sled­stvom Jo­ko­vić, Šće­kić, Đu­ro­vi­će­va, Dra­gan Iva­no­vić i Ve­se­lin Ba­kić, da­kle upra­vo oni ko­ji su zna­čaj­no uti­ca­li na to da čla­no­vi GO iz nji­ho­vih gra­do­va pru­že mak­si­mal­nu po­dr­šku ula­sku u ko­a­li­ci­ju „Ključ”, jer, na­po­mi­njem, bez gla­so­va iz Be­ra­na, Her­ceg No­vog, Pod­go­ri­ce, An­dri­je­vi­ce i Plu­ži­na ni­je se mo­gla do­bi­ti dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za ula­zak u taj pred­iz­bor­ni sa­vez. Da­nas je, me­đu­tim, za „Ključ”, i tri, od­no­sno dva man­da­ta, kriv sa­mo Sr­đan Mi­lić. Pri­je go­di­nu da­na sam od­bi­la da bu­dem na po­sla­nič­koj li­sti. A 31.ma­ja 2013. go­di­ne pod­ni­je­la sam ostav­ku na funk­ci­ju se­kre­ta­ra IO i od ta­da od­bi­ja­la sve par­tij­ske funk­ci­je iz­u­zev član­stva u glav­nom od­bo­ru.



    • Hronika
      Priveden krivolovac

      Priveden krivolovac

    • Hronika

      2017-10-23

      AKCIJA POLICIJE

      Priveden krivolovac


      To­kom ak­ci­je „Lo­vac”, ko­ju po­li­ci­ja spro­vo­di u sa­rad­nji sa lo­kal­nim lo­vač­kim dru­štvi­ma, pri­ve­den je Pod­go­ri­ča­nin G.R. (25), pro­tiv ko­jeg je osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu u Ko­la­ši­nu pod­ne­se­na kri­vič­na pri­ja­va  zbog ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja. 
      – Po­li­ci­ja je za­u­sta­vi­la Pod­go­ri­ča­ni­na u ne­dje­lju, u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, u Pla­ti­ja­ma. G.R. je bio u vo­zi­lu „la­da ni­va“ i kod nje­ga je pro­na­đe­na pu­ška M- 48, pre­pra­vlje­na u lo­vač­ki ka­ra­bin 7,9 mm. Za oruž­je ni­je imao do­zvo­lu – ka­za­li su nam ne­zva­nič­no u ko­la­šin­skoj po­li­ci­ji.
      Po­li­ci­ja i lo­vo­ču­var­ske slu­žbe su to­kom vi­ken­da oba­vi­le kon­tro­lu na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja. 
      – Ak­ci­ja „Lo­vac“, ko­ja je po­kre­nu­ta ra­di spre­ča­va­nja kri­vo­lo­va, bi­će na­sta­vlje­na i u na­red­nom pe­ri­o­du – sa­op­šte­no je iz po­li­ci­je. 
      J.Š. 



    • Hronika
      Roganoviću ne daju da robija u Spužu

      Roganoviću ne daju da robija u Spužu

    • Hronika

      2017-10-23

      MINISTARSTVO PRAVDE SRBIJE ODBILO ZAHTJEV ČLANA „KAVAČKOG KLANA”

      Roganoviću ne daju da robija u Spužu


      No­vlja­nin Vla­di­mir Ro­ga­no­vić, ko­ji je na­vod­ni pri­pad­nik „ka­vač­kog kla­na”, tra­žio je od pra­vo­sud­nih or­ga­na Sr­bi­je da ka­znu za­tvo­ra od go­di­nu da­na, na ko­ju je osu­đen zbog fal­si­fi­ko­va­nja do­ku­me­na­ta, slu­ži u spu­škom za­tvo­ru. Ipak, Mi­ni­star­stvo prav­de Sr­bi­je je od­ba­ci­lo taj za­htjev. Ro­ga­no­vić je na­kon to­ga tra­žio uslov­ni ot­pust sa ro­bi­je, jer je od­slu­žio tre­ći­nu ka­zne, a o tom za­htje­vu nad­le­žni će od­lu­či­ti kra­jem mje­se­ca.
      Ro­ga­no­vić je dva­put hap­šen u Be­o­gra­du zbog po­sje­do­va­nja fal­si­fi­ko­va­nih do­ku­me­na­ta. On je ta­da uhap­šen po za­htje­vu Pr­vog osnov­nog jav­nog tu­ži­la­štva u Be­o­gra­du, u po­li­cij­skoj sta­ni­ci na Zve­zda­ri, gdje je do­šao sa sta­rom lič­nom kar­tom u ko­ju je za­li­je­pio svo­ju sli­ku. Osim ne­va­že­će lič­ne, imao je i iz­vod iz ma­tič­ne knji­ge ro­đe­nih i dr­ža­vljan­stvo ko­je je pre­dao ka­ko bi do­bio no­va do­ku­men­ta. Po­li­ci­ja je uvi­dje­la da je ri­ječ o fal­si­fi­ko­va­noj is­pra­vi, zbog če­ga su Ro­ga­no­vi­ću od­mah sta­vlje­ne li­si­ce na ru­ke.
      Vla­di­mir Ro­ga­no­vić i nje­go­vi pri­ja­te­lji Igor Bo­šnjak i Lu­ka Me­dić pri­vo­đe­ni su i 26. apri­la zbog fal­si­fi­ko­va­nih do­ku­me­na­ta. Dva da­na ra­ni­je uhap­šen je Ne­ma­nja Zu­ro­vac zbog po­sje­do­va­nja oruž­ja i mu­ni­ci­je, kao i Be­o­gra­đa­nin Stra­hi­nja Kne­že­vić. Na­kon sa­slu­ša­nja Ro­ga­no­vić je pu­šten, ali su mu li­si­ce na ru­ke po­no­vo sta­vlje­ne.
      Cr­no­gor­ske vla­sti po­tra­žu­ju ga zbog sum­nje da je 29. apri­la ja­vio da je u dis­ko­te­ci „Bigl” u Pod­go­ri­ci po­sta­vlje­na bom­ba. On je sa pri­pejd bro­ja iz Be­o­gra­da po­zvao Ope­ra­tiv­no-ko­mu­ni­ka­ci­o­ni cen­tar pod­go­rič­ke po­li­ci­je. Ro­ga­no­vić se tre­nut­no na­la­zi u pri­tvo­ru u Be­o­gra­du, gdje je pro­tiv nje­ga pod­ne­se­na kri­vič­na pri­ja­va zbog fal­si­fi­ko­va­nja do­ku­me­na­ta.
      Za Ro­ga­no­vi­ćem je, ka­ko je sa­op­štio Enis Ba­ko­vić, šef kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je, ras­pi­sa­na me­đu­na­rod­na po­tjer­ni­ca zbog iz­dr­ža­va­nja ka­zne u tra­ja­nju od go­di­nu dana, zbog ne­do­zvo­lje­nog dr­ža­nja oruž­ja.
      M.V.P.