Online:


    • Hronika
      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

    • Hronika

      2017-11-19

      MARKO ŠARANOVIĆ PODNIO PRIJAVU PROTIV SLUŽBENIKA CB PODGORICA

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja


      Osu­đe­ni za kri­vič­no dje­lo ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu Mar­ko Šo­fra­nac pod­nio je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv ne­i­den­ti­fi­ko­va­nih slu­žbe­ni­ka Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca zbog vi­še kri­vič­nih dje­la zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i kri­vič­nog dje­la pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de. Šo­fra­nac, ko­ji je ogla­šen kri­vim zbog ubi­stva Dra­ga­na Be­ći­ro­vi­ća u Bu­dvi 11. ok­to­bra, po­vo­dom ove pri­ja­ve sa­slu­šan je 11. ok­to­bra u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci u svoj­stvu svje­do­ka – ošte­će­nog.
      – Na­ve­de­na kri­vič­na dje­la pri­ja­vlje­na li­ca su iz­vr­ši­la pri­li­kom pri­vo­đe­nja ošte­će­nog Mar­ka Ša­ra­no­vi­ća u CB u Pod­go­ri­ci, kao i pri­li­kom pri­mje­ne mje­ra taj­nog nad­zo­ra ko­ja je nad njim i još če­ti­ri dru­ga li­ca po­tom usli­je­di­la. Upra­vo na ovim spor­nim do­ka­zi­ma te­me­lji se pr­vo­ste­pe­na pre­su­da ko­jom je pred Vi­šim su­dom u Pod­go­ri­ci Mar­ko Ša­ra­no­vić osu­đen zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu iz čla­na 143 KZ – sa­op­šti­la je po­ro­di­ca Ša­ra­no­vi­ća.
      Na pre­su­du ko­jom je zbog ubi­stva Be­ći­ro­vi­ća osu­đen na 14 go­di­na za­tvo­ra, kao i po­vo­dom dru­gih po­vre­da za­ko­na i pra­va okri­vlje­nog u po­stup­ku, bra­ni­lac Ša­ra­no­vi­ća, advo­kat Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić, iz­ja­vio je žal­bu na pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du. Sjed­ni­ca vi­je­ća Ape­la­ci­o­nog su­da ovim po­vo­dom je za­ka­za­na za 28. no­vem­bar.
      M.V.P.



    • Drustvo
      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

    • Drustvo

      2017-11-19

      Ilustracija (Foto Srbija danas)

      RODOSKRNAVLJENJE I DALJE TABU TEMA U CRNOJ GORI, PORAZNA STATISTIKA CŽL

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Iz incestnih „veza” između oca i kćerke rođeno je pet beba, strica i bratanične, jedna, i brata i sestre dvije bebe, kazala je Aida Petrović iz CŽK


      Dok pri­je de­se­tak go­di­na dje­voj­či­ca ni­je ubi­la oca ko­ji ju je dvi­je go­di­ne si­lo­vao, pri;a o in­ce­stu u Cr­noj Go­ri du­bo­ko je „gu­ra­na pod te­pih”, a žr­tve osta­vlje­ne sa­me se­bi. I na­kon 12 go­di­na od tog slu­ča­ja, in­cest je ta­bu te­ma u na­šoj dr­ža­vi, a žr­tve se i dan-da­nas naj­če­šće pred­sta­vlja­ju kao zlo­čin­ci, ko­ji na­ru­ša­va­ju sve­tost po­ro­di­ce, a nji­ho­ve, ina­če ri­jet­ke is­po­vi­je­sti na­kon vi­še­go­di­šnjeg zlo­sta­vlja­nja, in­cest­ni­ci i čla­no­vi fa­mi­li­ja pred­sta­vlja­ju kao la­ži i buj­nu dječ­ju ma­štu.
      Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi (CŽL) već 12 go­di­na na­sto­ji da bu­de po­dr­ška žr­tva­ma in­ce­sta. Pre­ma sta­ti­sti­ci ko­ju vo­di ova NVO, iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u ovom pe­ri­o­du ro­đe­no je pet be­ba. Jed­na be­ba ro­đe­na je iz in­cest­ne „ve­ze” iz­me­đu stri­ca i bra­ta­nič­ne, a dvi­je iz in­ce­sta iz­me­đu bra­ta i se­stre.
      – Ovo su sa­mo slu­ča­je­vi ko­je smo mi evi­den­ti­ra­le ka­da su nam se obra­ti­li za po­moć. Ko­li­ko su dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je ima­li slič­nih slu­ča­je­va, ni­je­smo u sa­zna­nju jer ne­ma tač­ne sta­ti­sti­ke – ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca CŽL Aida Pe­tr­o­vić.
      Ka­ko je na­gla­si­la, svi na­sil­ni­ci i žr­tve in­ce­sta ko­ji su se nji­ma obra­ti­li bi­li su gra­đa­ni Cr­ne Go­re.
      – Pred­ra­su­da je da su to pred­stav­ni­ci rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je, osim u jed­nom slu­ča­ju – pre­ci­zi­ra­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je na­ve­la da je u po­sled­njih 12 go­di­na po­moć Cr­no­gor­skog žen­skog lo­bi­ja za­tra­ži­lo 30 oso­ba.
      – Od ukup­nog bro­ja pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va ro­đe­no je osam be­ba. Ra­di se o osam dje­voj­ka u po­od­ma­kloj trud­no­ći, uz­ra­sta od 16 do 24 go­di­ne, ko­je su pre­ži­vje­le in­cest. Be­be su ro­đe­ne iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u pet slu­ča­je­va, stri­ca i bra­ta­nič­ne u jed­nom slu­ča­ju i bra­ta i se­stre u dva slu­ča­ja – uka­za­la je Pe­tro­vi­će­va.
      Ona na­gla­ša­va da su sve žr­tve ću­ta­le o si­lo­va­nju od naj­bli­žih sr­od­ni­ka, a be­be ro­đe­ne iz in­ce­sta su da­te na usva­ja­nje u ino­stran­stvo. Naj­no­vi­ji slu­čaj in­ce­sta, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, de­sio se pri­je 20-ak da­na.
      – O to­me me je oba­vi­je­stio brat dje­voj­ke ko­ja je žr­tva in­ce­sta. U po­čet­ku raz­go­vo­ra brat je sti­dlji­vo na­go­vje­šta­vao da se ta­ko ne­što mo­glo de­si­ti nje­go­voj se­stri od stra­ne nji­ho­vog oca, ali ka­ko se zna­mo du­go go­di­na zbog ra­ni­jih pro­ble­ma sa ocem na­sil­ni­kom, brat je dru­gi dan na­zvao i re­kao da je otac in­cest­nik. Otac je, po pri­zna­nju bra­ta, du­že vri­je­me, ka­da bi osta­lo tro­je dje­ce bi­lo u ško­li, sek­su­al­no zlo­u­po­tr­eblja­vao 24-go­di­šnju kćer­ku, ko­joj je umrla maj­ka. Ona je na­sto­ja­la da im pre­ne­se to što joj se de­ša­va, ko­li­ko je u mo­guć­no­sti, ne­ver­bal­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom jer je psi­hič­ki te­ško bo­le­sna. Me­đu­tim, ni­ko od njih ni­je shva­tio po­ru­ku naj­sta­ri­je se­stre, sma­tra­li su da je bo­lest uze­la ma­ha jer re­dov­no ne uzi­ma te­ra­pi­ju – ka­za­la je ona.
      Di­je­te ro­đe­no iz ta­kvog od­no­sa je zbri­nu­to, a, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, bo­le­sna dje­voj­ka – žr­tva in­ce­sta po­no­vo je vra­će­na pod okri­lje do­ma kod oca in­cest­ni­ka. Ona do­da­je da im se sa­mo u jed­nom slu­ča­ju obra­tio mla­dić, ta­da osam­na­e­sto­go­di­šnjak, ko­ji je pri­ja­vio in­cest­nu ve­zu sa maj­kom, ko­ja je ima­la 43 go­di­ne. Mla­dić je od CŽL tra­žio po­moć ka­ko da iz to­ga iza­đe.
      – Na po­nu­đe­nu po­moć u vi­du obez­bje­đi­va­nja struč­nih rad­ni­ka (psi­ho­lo­ga, psi­hi­ja­tra, so­ci­jal­nih rad­ni­ka…) maj­ka je od­go­vo­ri­la od­bi­ja­njem, sma­tra­ju­ći da su do­volj­no ja­ki da „igru” pre­ki­nu sa­mi – ka­že Pe­tro­vi­će­va.
      Slu­čaj ko­ji se za­vr­šio ubi­stvom oca in­cest­ni­ka ima­o je je­zi­vu po­za­di­nu. Po­red dje­voj­ke ko­ja je ubi­la oca i nje­ne sta­ri­je se­stre, ko­ja je bi­la žr­tva če­tvo­ro­go­di­šnjeg si­lo­va­nja, sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje tr­pje­lo je i osta­lo tro­je mla­đe dje­ce.
      – Zlo­sta­vlja­nje se ma­ni­fe­sto­va­lo pip­ka­njem, ma­že­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, pri­nu­dom da dje­voj­či­ce za­jed­no sa ocem gle­da­ju por­no fil­mo­ve, lju­blje­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, u usta…Ka­da bi se maj­ka po­bu­ni­la, su­prug in­cest­nik je fi­zič­ki, psi­hič­ki i sek­su­al­no zlo­sta­vljao pred dje­com – ka­za­la je ona.
      Ka­ko je re­kla, u ovom dva­na­e­sto­go­di­šnjem pe­ri­o­du nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji se za po­moć, po­dr­šku i sa­vjet obra­ti­lo 30 oso­ba žen­skog po­la, uz­ra­sta od 16 do 29 go­di­na ko­je su pre­ži­vje­le ne­ku vr­stu sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja od in­cest­ni­ka – oca, stri­ca, uja­ka, bra­ta.
      Glo­bal­na sta­ti­sti­ka je po­ra­zna i po­ka­zu­je da se sa­mo pet od­sto ova­kvih slu­ča­je­va pri­ja­vlju­je zva­nič­nim slu­žba­ma, dok ma­nje od je­dan od­sto do­đe do su­da. Ve­ći­na na­pa­sni­ka ima vi­še od jed­ne žr­tve.
      – U Cr­noj Go­ri ne­ma ba­ze po­da­ta­ka ili is­tra­ži­va­nja po­vo­dom ove vr­ste na­si­lja, ali jed­na stu­di­ja u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma je ot­kri­la da na­pa­sni­ci ima­ju u pro­sje­ku 73 žr­tve pri­je ne­go što ih uhva­te. Kod nas ne­ma zva­nič­nih po­da­ta­ka – do­da­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je is­ta­kla da su pre­ko 95 od­sto od­ra­slih na­sil­nih oso­ba mu­škar­ci.
      – Osam­de­set dva od­sto na­pa­sni­ka su lju­di ko­je zlo­u­po­tre­blje­na dje­ca po­zna­ju, a 19 od­sto su ro­đa­ci – na­gla­si­la je di­rek­to­ri­ca CŽL.
      A.O.

      Če­sto se ne ot­kri­je

      Pe­tro­vi­će­va upo­zo­ra­va da je in­cest kri­vič­no dje­lo ko­je se naj­ma­nje pri­ja­vlju­je, te­ško pre­po­zna­je i te­ško ot­kri­va.
      – Ta­bu­i­zi­ra­nje in­ce­sta, tj. so­cio-kul­tu­ral­ne nor­me o „sve­to­sti” po­ro­di­ce i sek­su­al­ni ta­bui izo­lu­ju i žr­tvu da pro­go­vo­ri. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni na strah ko­ji di­je­te-žr­tva osje­ća zbog ra­ni­je upu­ći­va­nih pri­jet­nji od po­či­ni­te­lja in­ce­sta i mo­gu­ćih po­sle­di­ca pri­ja­vlji­va­nja. Prak­sa od­ra­slih da ne vje­ru­ju dje­te­tu, po­ri­ca­nje i po­ku­šaj da se oču­va po­ro­dič­na čast, če­sto su iz­nad in­te­re­sa dje­te­ta te ono, pre­stra­še­no, bes­po­moć­no i ču­va­ju­ći taj­nu, pa­ti i ću­ti sa traj­nim tra­u­mat­skim po­sle­di­ca­ma u ma­njoj ili ve­ćoj mje­ri. Po­sto­je­ći ta­bu o in­ce­stu do­vo­di do ma­log bro­ja, pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va i sma­nju­ju vje­ro­vat­no­ću ra­ne in­ter­ven­ci­je i uspje­šnu pre­ven­ci­ju ovog fe­no­me­na, po­treb­nu po­moć i li­je­če­nje, kao i ob­ra­da ta­kvih slu­ča­je­va – na­gla­si­la je ona.

      Moralni zločin

      Di­rek­to­ri­ca CŽL uka­zu­je na stra­na is­tra­ži­va­nja ko­ja, po nje­nim ri­je­či­ma, po­ka­zu­ju da ve­li­ka ve­ći­na in­cest­nih na­sil­ni­ka ima nor­ma­lan ži­vot i raz­vi­ja­ju nor­mal­ne sek­su­al­ne od­no­se s part­ner­kom.
      – Uči­ni­o­ci ovog dje­la su u 95 od­sto slu­ča­je­va mu­škar­ci, sta­ri­ji ili mla­đi. In­cest­ni­ci ko­ri­ste pre­ma žr­tvi pri­si­lu i dru­ge na­čine pri­mo­ra­va­nja na sek­su­al­ni čin, a na­kon po­sti­za­nja ci­lja, pri­jet­nja­ma, za­stra­ši­va­njem i ucje­na­ma, žr­tva in­ce­sta je du­ža­na ću­ta­ti i ču­va­ti taj­nu. To kod žr­ta­va in­ce­sta, po­seb­no dje­ce, stva­ra in­ten­zi­van strah, tr­plje­nje tra­u­ma i bo­la i ču­va­nje taj­ne ta­ko da se za­ča­ra­ni krug na­si­lja–in­ce­sta za­tva­ra u pot­pu­no­sti i če­sto osta­je neo­t­kri­ven. Ako se, pak, in­cest ot­kri­je, in­cest­nik–na­sil­nik ga ne pri­zna­je i op­tu­žu­je žr­tvu za te­šku kle­ve­tu i iz­mi­šlja­nje slu­ča­ja, ali ako mu se in­cest do­ka­že, in­cest­nik se po­ku­ša­va oprav­da­ti da je bio u sta­nju al­ko­ho­li­sa­no­sti, pod uti­ca­jem nar­ko­ti­ka i slič­no, iako to ni­je isti­na i ne mo­že bi­ti oprav­da­nja za zlo­čin. In­cest je mo­ral­ni zlo­čin i obič­no po­či­nje ma­že­njem, gr­lje­njem, lju­blje­njem, is­ka­zi­va­njem nje­žno­sti i pre­ve­li­ke in­tim­no­sti ko­ja pre­la­zi nor­mal­ne od­no­se ro­di­telj­ske nje­žno­sti i lju­ba­vi, a za­vr­ša­va sek­su­al­nim či­nom sa krv­nim srod­ni­kom, od­no­sno in­ce­stom. Te­o­ri­ja ka­že, a prak­sa je po­tvr­di­la, da u mo­men­tu ot­kri­va­nja in­cest­ni­ka i nje­go­vih in­cest­nih rad­nji to ni­je nje­gov pr­vi slu­čaj, a zbog ću­ta­nja žr­tve o tom zlo­či­nu naj­če­šće ni­je ni po­sled­nji slu­čaj in­ce­sta jer in­cest­nik da­lje na­sta­vlja da sek­su­al­no zlo­u­po­tre­blja­va oso­bu, di­je­te ili pro­na­la­zi no­ve žr­tve – po­ja­šnja­va ona.



    • Vijest dana
      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

    • Vijest dana

      2017-11-19

      Žarko Pavićević

      BIVŠI GRADONAČELNIK BARA OPŠTINSKIM PARAMA FINANSIRAO SVOJE PREDUZEĆE, ZA SDT NIŠTA NEOBIČNO

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      ZIB je dao pozajmice od najmanje 737.421 euro firmi „Samba”, u kojoj je vlasnik bivši gradonačelnik Bara Žarko Pavićević sa sinom Predragom. Istovremeno, kompanija ZIB je imala unosne poslove sa Opštinom Bar, koja im je uplaćivala na stotine hiljada eura


      Ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Op­šti­ne Bar Žar­ko Pa­vi­će­vić op­štin­skim nov­cem je fi­nan­si­rao pred­u­ze­će „Sam­ba” u ko­jem je vla­snik sa svo­jim si­nom Pre­dra­gom.
      Ra­di se o po­zaj­mi­ca­ma od naj­ma­nje 737.421 eura ko­je je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB), dok je gra­do­na­čel­nik Ba­ra bio Žar­ko Pa­vi­će­vić, po­zaj­mio fir­mi „Sam­ba”. Isto­vre­me­no, kom­pa­ni­ja ZIB je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, ko­ja im je upla­ći­va­la na sto­ti­ne hi­lja­da eura. Ova­kvi po­slo­vi ni­je­su bi­li sum­nji­vi Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), na če­lu sa spe­ci­jal­nim tu­ži­o­cem Mi­li­vo­jem Kat­ni­ćem, iako su pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je u Ba­ru i Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) go­di­na­ma una­zad upo­zo­ra­va­li da Pa­vi­će­vić tim po­slo­vi­ma na­no­si šte­tu Op­šti­ni, na či­jem je če­lu bio go­di­na­ma.
      U fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju fir­me ZIB za 2010. go­di­nu, ko­ja je di­je­lom u vla­sni­štvu Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća, a ko­ja je od 2013. u ste­ča­ju, mo­že se vi­dje­ti da je 2009. ta kom­pa­ni­ja ima­la po­tra­ži­va­nje po po­zaj­mi­ci od 737.421 eura ko­je je da­la pred­u­ze­ću „Sam­ba”, re­gi­stro­va­nom za tr­go­vi­nu na ve­li­ko. Ra­di se o fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju ko­ji je ra­di­la re­vi­zor­ka Li­lja­na Mi­li­no­vić iz Mo­ri­nja.
      No­vi­nar „Da­na” kon­tak­ti­rao je Mi­li­no­vi­će­vu ko­ja ni­je mo­gla da po­tvr­di da li je taj iz­nos u pot­pu­no­sti vra­ćen, jer na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja ni­je mo­gla da kon­tro­li­še fi­nan­si­je ZIB-a.
      Fir­ma ZIB, ko­ja je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, za­pa­la je u fi­nan­sij­ske pro­ble­me na­kon če­ga je uve­den ste­čaj, dok je, sa dru­ge stra­ne, dru­ga Pa­vi­će­vi­će­va fir­ma „Sam­ba” ste­kla mi­li­on­sku imo­vi­nu.
      Imo­vi­na fir­me „Sam­ba” uve­ća­va­la se i na­kon 2015. go­di­ne, ka­da je Pa­vi­će­vić uhap­šen. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je blo­ki­ra­lo ras­po­la­ga­nje sred­stvi­ma te kom­pa­ni­je, upr­kos to­me što je re­gi­stro­van niz sum­nji­vih tran­sak­ci­ja sa lo­kal­nom sa­mo­u­pra­vom.
      To­kom is­tra­ge pro­tiv Pa­vi­će­vi­ća do­šlo se do po­da­ta­ka da je bar­ska op­šti­na u mi­nu­lih ne­ko­li­ko go­di­na sa­či­ni­la i vi­še ugo­vo­ra, ko­ji su se od­no­si­li na po­zaj­mi­ce bar­ske op­šti­ne fir­mi „Sam­ba”, či­ji je Pa­vi­će­vić je­dan od osni­va­ča. To su ra­ni­je pre­ni­je­li me­di­ji u ze­mlji.
      Sve te po­zaj­mi­ce ukup­no su, na­vod­no, iz­no­si­le 400.000 eura, ali ni­jed­na od po­zaj­mi­ca ni­je vra­će­na. Iz Op­šti­ne Bar „Da­nu” je sa­op­šte­no da ni­ka­da ni­je bi­lo di­rekt­nih po­zaj­mi­ca ka fir­mi „Sam­ba” i da sma­tra­ju da su svi po­slo­vi tog pred­u­ze­ća i ne­ka­da­šnjeg še­fa tog gra­da bi­li za­ko­ni­ti.
      Pa­vi­će­vić je u fe­bru­a­ru ove go­di­ne osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra jer je ošte­tio bar­ski bu­džet, a na te­ret mu je sta­vlje­no da je mi­mo od­lu­ka lo­kal­nog par­la­men­ta nov­cem gra­đa­na vra­ćao du­go­ve Pr­voj ban­ci, ka­ko bi Op­šti­na za­vr­ši­la iz­grad­nju sta­no­va za po­tre­be za­po­sle­nih u mi­ni­star­stvi­ma ra­da, pro­svje­te i Fon­da zdrav­stva, iako to ni­je bi­lo u in­te­re­su gra­da, či­me je op­šti­ni pri­či­nio šte­tu za 1,78 mi­li­o­na eura. Žar­ko Pa­vi­će­vić ni­je ulo­žio žal­bu na pre­su­du ko­jom je osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra.
      U za­tvo­ru je pro­veo po­la go­di­ne, ta­ko da mu, uko­li­ko Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­di pre­su­du, pre­o­sta­je još po­la go­di­ne ro­bi­je.
      Ta­ko­đe, ni spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, ko­je pred­vo­di glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić, a ko­je je vo­di­lo is­tra­gu o kri­mi­nal­nim rad­nja­ma ne­ka­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka bar­ske op­šti­ne, ni­je pre­da­lo žal­bu na pre­su­du Pa­vi­će­vi­ću.
      U istom pred­me­tu biv­ša iz­vr­šna di­rek­tor­ka Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB) Da­ni­je­la Kr­ko­vić osu­đe­na je zbog umi­šljaj­nog po­ma­ga­nja Pa­vi­će­vi­ću na uslov­nu ka­znu za­tvo­ra od če­ti­ri mje­se­ca, ko­ju će od­le­ža­ti ako u na­red­ne dvi­je go­di­ne po­či­ni slič­no kri­vič­no dje­lo. Me­đu­tim, njen bra­ni­lac ža­lio se na pre­su­du.
      M.V. – Vl. O.

      Upi­sa­li na se­be i auto-ser­vis

      Po­ro­di­ca Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća bi­la je vla­snik auto-ser­vi­sa „Sam­ba” u bar­skom na­se­lju Če­lu­ga. Tu se do­go­dio in­ci­dent 2015. go­di­ne. Bi­zni­smen Zo­ran To­mo­vić iz Ba­ra iz lo­vač­ke pu­ške is­pa­lio je hi­tac ko­ji je po­go­dio me­tal­na vra­ta auto ser­vi­sa „Sam­ba”. Tvr­di­lo se da je to bio hi­tac upo­zo­re­nja, jer mu Pa­vi­će­vić na­vod­no du­gu­je ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura.

      Sin iz­vr­šni di­rek­tor

      For­mal­ni di­rek­tor fir­me „Sam­ba” je Pre­drag Pa­vi­će­vić, sin Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća. Pre­ma fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju do­sta­vlje­nom Po­re­skoj upra­vi, za po­slov­nu 2016. go­di­nu „Sam­ba” je pri­ja­vi­la imo­vi­nu od 1.969.666 eura. U 2015. go­di­ni, stal­na imo­vi­na fir­me „Sam­ba” iz­no­si­la je 1.581.703 eura.
      Pre­ma po­da­ci­ma od po­čet­ka 2015. go­di­ne, 22 od­sto Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra ima­la je kom­pa­ni­ja „Sam­ba”. U ka­ta­stru se mo­že vi­dje­ti da je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra bio upi­san kao ko­ri­snik i vla­snik ne­što vi­še od 11.000 kva­dra­ta ze­mlji­šta na raz­li­či­tim vr­lo atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma u Ba­ru.
      In­te­re­sant­no je da je „Sam­ba” sa­ču­va­la mi­li­on­sku imo­vi­nu iako je osta­la bez dva po­slov­na pro­sto­ra ove go­di­ne.
      Kon­kret­no, CKB je da­la kre­dit Za­vo­du za iz­grad­nju Ba­ra, a ga­ran­ci­ja su bi­li po­slov­ni pro­sto­ri u vla­sni­štvu „Sam­be”, ko­ji su bi­li pod hi­po­te­kom go­di­na­ma. Za­vod je uzeo za­jam od 350 hi­lja­da eura i vra­ćen je ma­nji dio tog iz­no­sa. Zbog ne­pla­ća­nja kre­di­ta, CKB je tra­ži­la da po­slov­ni pro­sto­ri bu­du pro­da­ti ka­ko bi se is­pla­tio dio po­tra­ži­va­nja.



    • Hronika
      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

    • Hronika

      2017-11-19

      Popović uhapšen kada je kod mosta Milenijum izazvao udes

      PREDRAG POPOVIĆ (24) UHAPŠEN NAKON FILMSKE POTJERE U PODGORICI

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Popović je udario policijsko vozilo kada je odbio da se zaustavi na naređenje policije. Kada je na mostu Milenijum udario u „reno”, tokom prevrtanja iz njegovog auta ispadala su pakovanja droge


      Pod­go­ri­ča­nin Pre­drag Po­po­vić (24) uhap­šen je ju­če na­kon što je iza­zvao udes dok je bje­žao od po­li­ci­je sa 170 ki­lo­gra­ma skan­ka u auto­mo­bi­lu. Ak­ci­ju hap­še­nja iz­ve­li su pri­pad­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi, uz asi­sten­ci­ju ko­le­ga iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca.
      Po­po­vić je uhap­šen ju­če uju­tru oko 8 ča­so­va na­kon film­ske po­tje­re po Pod­go­ri­ci. Ak­ci­ja, kao iz ame­rič­kih fil­mo­va, po­če­la je u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma.
      Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ima­li su po­da­tak da će jed­no li­ce pre­ko Ku­ča u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma po­ku­ša­ti da pro­kri­jum­ča­ri ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Već u pe­tak ve­če kre­nu­la je ak­ci­ja oko or­ga­ni­za­ci­je hap­še­nja osum­nji­če­nog. U ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, od­mah po svi­ta­nju, na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja po­sta­vi­li su za­sje­du če­ka­ju­ći di­le­ra.
      Za­u­sta­vlja­na su sva vo­zi­la, ko­ja su kao i oso­be u nji­ma de­talj­no pre­tre­sa­na. Ne­što pri­je osam sa­ti, u mje­stu Ku­či, po­li­caj­ci su kre­nu­li da za­u­sta­ve vo­zi­lo „opel astra”, bje­lo­polj­skih re­gi­star­skih ozna­ka. Vo­zač se oglu­šio o na­red­bu po­li­ci­je da se za­u­sta­vi, pa je vo­zi­lo ve­li­kom br­zi­nom pro­ju­ri­lo po­red njih. Pri­li­kom za­o­bi­la­že­nja po­li­cij­ske pa­tro­le vo­zač „ope­la” za­ka­čio je i po­li­cij­sko vo­zi­lo. Sre­ćom, ni­ko od po­li­ca­ja­ca ko­ji su po­ku­ša­li da ga za­u­sta­ve ni­je po­vri­je­đen.
      – P.P. ni­je za­u­sta­vio vo­zi­lo na znak za­u­sta­vlja­nja po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka, već je na­sta­vio da­lje kre­ta­nje, i tom pri­li­kom ostva­rio kon­takt svo­jim pred­njim li­je­vim di­je­lom vo­zi­la sa de­snom stra­nom pa­trol­nog vo­zi­la mar­ke „da­ci­ja da­ster”, ko­je se na­la­zi­lo na sa­o­bra­ćaj­noj tra­ci sa upa­lje­nom svje­tlo­snom sig­na­li­za­ci­jom, na­kon če­ga se ve­li­kom br­zi­nom dao u bjek­stvo u prav­cu Pod­go­ri­ce. Slu­žbe­ni­ci OGB Tu­zi su od­mah kre­nu­li u po­tje­ru za ovim li­cem i o do­ga­đa­ju i prav­cu kre­ta­nja upo­zna­li slu­žbe­ni­ke Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se uklju­či­li u po­tje­ru za li­cem ko­je je upra­vlja­lo ovim vo­zi­lom – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­stu­pa­nje vo­za­ča „ope­la” bi­lo je ja­san znak po­li­ci­ji da je on di­ler ko­ji pre­no­si ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Po­li­cij­ske pa­tro­le kre­nu­le su za osum­nji­če­nim ko­ji je pre­ko na­se­lja Ma­sli­ne ve­li­kom br­zi­nom bje­žao od po­li­ci­je. Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ta­da su o ak­ci­ji oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se od­mah upu­ti­li u po­tje­ru za osum­nji­če­nim.
      Ju­re­ći pre­ma cen­tru gra­da, osum­nji­če­ni je pro­la­zio kroz cr­ve­na svje­tla na se­ma­fo­ri­ma na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja, sa­mo pu­kom sre­ćom pje­ša­ci su uspje­li da iz­bjeg­nu da ih di­ler bje­že­ći ne uda­ri. Do­la­skom na most Mi­le­ni­jum „opel” je za­ka­čio jed­no vo­zi­lo, na­kon če­ga se od­bio. Od br­zi­ne vo­žnje auto­mo­bil se ja­ko od­bio pre­ko tro­to­a­ra slo­miv­ši ne­ko­li­ko za­štit­nih stu­bo­va po­red uli­ce. Na­kon to­ga, vo­zi­lo se pre­vr­nu­lo i za­u­sta­vi­lo na ogra­di po­red tro­to­a­ra.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, to­kom pre­vr­ta­nja „ope­la” iz nje­ga su po­če­li da is­pa­da­ju dža­ko­vi i pa­ke­ti­ći sa nar­ko­ti­ci­ma. Iz vo­zi­la je ubr­zo iza­šao i Po­po­vić, ko­ji je bio svje­stan. Od­mah je­pre­ve­zen u Ur­gent­ni cen­tar, ka­ko bi se pro­vje­ri­lo da li je pri­li­kom ude­sa za­do­bio po­vre­de.
      – Pre­gle­dom vo­zi­la, na li­cu mje­sta je pro­na­đe­no osam dža­ko­va u ko­ji­ma su se na­la­zi­la 162 PVC pa­ko­va­nja sa sa­dr­ža­jem bilj­ne ma­te­ri­je tam­no­ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na ti­pa skank, ukup­ne te­ži­ne od oko 170 kg – na­vo­de u po­li­cij­skom sa­op­šte­nju.
      Osum­nji­če­ni mla­dić, kao i vo­zi­lo ko­jim je šver­co­vao dro­gu i za­pli­je­nje­ni skank pre­da­ti su in­spek­to­ri­ma Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv kri­jum­ča­re­nja dro­ga.M.V.P.

      Is­tra­ga

      Po­po­vić, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, ni­je po­znat po iz­vr­še­nji­ma kri­vič­nih dje­la. Ipak, od­mah na­kon nje­go­vog hap­še­nja spro­ve­de­na je de­talj­na is­tra­ga o nar­ko­ti­ci­ma ko­ji su pro­na­đe­ni kod nje­ga. Po­li­ci­ja sa Vi­šim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Pod­go­ri­ci pro­vje­ra­va gdje je i od ko­ga na­ba­vljen skank, kao i ko­me je tre­ba­lo da bu­de pre­dat.



    • Ekonomija
      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Radulović i Radulović

      TURISTIČKI POSLENICI RAZOČARANI BUDŽETSKIM IZDVAJANJIMA DRŽAVE ZA NAJVEĆU PRIVREDNU GRANU

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Crna Gora izdvaja dva eura po glavi stanovnika za promociju turizma, Slovenija 40, Hrvatska 54, a Malta 102 eura. To je najbolji pokazatelj gdje smo, što smo i kako smo, rekao je Radulović


      Od dvi­je mi­li­jar­de eura, ko­li­ko iz­no­si bu­džet dr­ža­ve za 2018. go­di­nu, za tu­ri­zam, ko­ji je glav­na pri­vred­na gra­na i od ko­je se go­di­šnje pri­ho­du­je bli­zu mi­li­jar­du eura, Vla­da je u na­red­noj go­di­ni iz­dvo­ji­la sa­mo 3,3 mi­li­o­na eura. Tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci sma­tra­ju da je ta su­ma ja­ko ma­la i svje­do­či o neo­d­go­vor­nom od­no­su dr­ža­ve pre­ma tu­ri­zmu.
      Pred­sjed­nik Cr­no­gor­skog tu­ri­stič­kog udru­že­nja (CTU) Žar­ko Ra­du­lo­vić je ka­zao da Cr­na Go­ra za mar­ke­ting, od­no­sno pro­mo­ci­ju tu­rizme iz­dva­ja dva eura po gla­vi sta­nov­ni­ka.
      – Slo­ve­ni­ja za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma iz­dva­ja 40 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka, Hr­vat­ska 54, a Mal­ta 102 eura. To je naj­bo­lji po­ka­za­telj, gdje smo, što smo i ka­ko smo – re­kao je Ra­du­lo­vić „Da­nu”.
      On je is­ta­kao da je Na­ci­o­nal­na tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja (NTO) ključ­na za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma.
      – Ide­mo na saj­mo­ve na 20-30 kva­dra­ta, a na­ši kon­ku­ren­ti pro­mo­vi­šu pon­du na 500 kva­dra­ta. Mno­go ja­če, raz­vi­je­ni­je de­sti­na­ci­je od nas se pro­mo­vi­šu na to­li­kom pro­sto­ru, a mi ko­ji po­la­ko ula­zi­mo na tu­ri­stič­ku ma­pu za­ku­plju­je­mo mno­go ma­nje pro­sto­re – na­veo je Ra­du­lo­vić.
      Is­ta­kao je da CTU go­di­na­ma tra­ži da dr­ža­va po­ve­ća iz­dva­ja­nja za tu­ri­zam.
      Od 3,3 mi­li­o­na eura za tu­ri­zam či­ne mi­li­on uza kon­sul­tant­ske i sa­vje­to­dav­ne uslu­ge za pro­jek­te, mi­li­on za sub­ven­ci­je za avio pre­vo­zni­ke i 1,3 mi­li­o­na za pro­mo ak­tiv­no­sti NTO.
      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za tu­ri­zam Pri­vred­ne ko­mo­re (PKCG) Dra­gan Ivan­če­vić sma­tra da je izdvaja­nje 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam smi­je­šno i tu­žno.
      – Da se 3,3 mi­li­o­na eura iz­dva­ja­ju sa­mo za NTO, to bi is­pu­ni­lo mi­ni­mum po­tre­ba. Ovo­li­ko iz­dva­ja­nje za tu­ri­zam de­val­vi­ra sva­ku pri­ču o raz­vi­ja­nju Cr­ne Go­re kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je. Tek sa­da bi tre­ba­lo da se ula­že, ka­da do­la­ze ve­ći tu­ro­pe­ra­to­ri, a ne da na ve­li­kim saj­mo­vi­ma ima­mo naj­si­ro­ma­šni­je i naj­ne­u­bje­dlji­vi­je na­stu­pe. Ova­kav od­nos vla­sti je an­ti­tu­ri­stič­ki, smi­je­šan i tu­žan. Sa 3,3 mi­li­o­na se ne mo­že ni­šta pro­mi­jeniti po pi­ta­nju tu­ri­zma – po­ru­čio je Ivan­če­vić.
      Tu­ri­zam do­no­si u le­gal­nim to­ko­vi­ma mi­li­jar­du, a u si­voj zo­ni još mi­li­jar­du.
      – Do sa­da smo ima­li an­ti­tu­ri­stič­ku po­li­ti­ku kroz pri­pre­mu se­zo­ne, a sa­da se ona na­sta­vi­la i kroz bu­džet. Po­li­ti­ka dr­ža­ve pre­ma naj­ve­ćoj pri­vred­noj gra­ni je ne­tu­ri­stič­ka – is­ta­kao je Ivan­če­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Udru­že­nja ugo­sti­te­lja Bu­dve Ili­ja Armen­ko ta­ko­đe sma­tra da je 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam ma­lo.
      – Po­treb­no je vi­še ula­ga­ti u in­fra­struk­tu­ru – ka­zao je Ar­men­ko.
      D.M.



    • Politika
      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

    • Politika

      2017-11-19

      Vlada za socijalu široke ruke pred izbore

      VLADA PREDLOGOM BUDŽETA ISPLANIRALA VEĆE IZDATKE

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Za materijalno obezbjeđenje porodice predviđeno je 2,89 miliona više nego ove godine, odnosno 14.250.000, a za porodiljska odsustva izdatak je sa 15 povećan na 16,672 miliona


      Pred­lo­gom Za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu, iz­bor­nu go­di­nu Vla­da je is­pla­ni­ra­la da iz­dat­ke za so­ci­jal­nu po­moć gra­đa­ni­ma po­ve­ća za 5.907.000 eura vi­še ne­go što je po ovom osno­vu opre­di­je­lje­no u 2017. Na­red­ne go­di­ne pla­ni­ra­ni su pred­sjed­nič­ki, kao i lo­kal­ni iz­bo­ri u vi­še cr­no­gor­skih gra­do­va, me­đu ko­ji­ma je i Pod­go­ri­ca.
      Plan je da se za dječ­je do­dat­ke po­tro­ši 4,5 mi­li­o­na eura, dok je ove go­di­ne pla­ni­ra­ni iz­da­tak 3,5 mi­li­o­na. Za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce pred­vi­đe­no je 2,89 mi­li­o­na vi­še ne­go ove go­di­ne, od­no­sno 14.250.000, a za po­ro­dilj­ska od­su­stva iz­da­tak je sa 15 po­ve­ćan na 16,672 mi­li­o­na.
      Iz­nos za tu­đu nje­gu i po­moć je uve­ćan za 345.000 eura, od­no­sno u 2018. će iz­no­si­ti 21.745.000 eura. S dru­ge stra­ne, iz­dva­ja­nja za bo­rač­ko in­va­lid­sku za­šti­tu sma­nje­na su za 250.000 u od­no­su na 2017. i na­red­ne go­di­ne će iz­no­si­ti 6.750.000 eura, umje­sto ra­ni­jih se­dam mi­li­o­na.
      Vla­da ni­je po­ve­ća­va­la iz­dva­ja­nje za is­hra­nu dje­ce u pred­škol­skim usta­no­va­ma i za te na­mje­ne i na­red­ne go­di­ne će se po­tro­ši­ti 925.000 eura. Pla­ni­ra­no je da se za iz­dr­ža­va­nje šti­će­ni­ka u do­mo­vi­ma plan po­tro­ši 3.970.000 eura, umje­sto ra­ni­jih 4.030.625 eura.
      Iz­dva­ja­nja za „osta­la pra­va iz obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te” dra­stič­no su sma­nje­na za na­red­nu go­di­nu, a ra­di se o stav­ci u bu­dže­tu ko­ja se od­no­si­la i na na­kna­de po osno­vu ma­te­rin­stva, ko­je su uki­nu­te. Za osta­la so­ci­jal­na da­va­nja pla­ni­ran je iz­da­tak od 11 mi­li­o­na eura.
      Al­ter­na­ti­va po­zdra­vlja po­ve­ća­nje iz­da­ta­ka za so­ci­jal­na da­va­nja i obra­zo­va­nje, ali upo­zo­ra­va­ju da se gra­đa­ni­ma istin­ski mo­že po­mo­ći sa­mo kroz za­po­šlja­va­nje u pri­vre­di u ko­joj se pro­iz­vo­di.
      – Po­ve­ća­njem so­ci­jal­nih da­va­nja ne­će se ri­je­ši­ti pro­blem, ali će ma­kar bi­ti uma­njen. Pro­blem Vla­de u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će bi­ti sve ve­ći broj si­ro­ma­šnih, jer ve­ći­na gla­sa za njih, već sve ve­ći re­volt mla­dih lju­di ko­ji ne­ma­ju po­sao. Vla­da ne spo­mi­nje otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta jer mno­gi (biv­ši) mi­ni­stri ima­ju taj­ne po­slo­ve ko­ji­ma za­tva­ra­ju rad­na mje­sta i pra­ve no­ve si­ro­ma­šne gra­đa­ne. Sve je ve­ći broj lju­di bez po­sla, a sle­de­će go­di­ne će naj­ma­nje 6.000 lju­di osta­ti bez rad­nih mje­sta. To zna­či da će no­vih 6.000 po­ro­di­ca po­sta­ti si­ro­ma­šno. Vla­da to zna i za­to je ovaj no­vi bu­džet kao an­dol. Ni­ti po­ma­že, ni­ti šte­ti – na­vo­de u Al­ter­na­ti­vi.
      Cr­noj Go­ri, ka­ko ka­žu, tre­ba bu­džet ko­ji će otvo­ri­ti bar 10.000 rad­nih mje­sta.
      – Sma­tra­mo da će­mo na­red­nu go­di­nu pam­ti­ti po štraj­ko­vi­ma, ka­šnje­nji­ma za­ra­da u jav­nom sek­to­ru, sma­nji­va­nju pla­ta i pen­zi­ja i po­li­tič­kim su­ko­bi­ma. Al­ter­na­ti­va ne gri­je­ši u pro­cje­na­ma. Do­ka­za­li smo to do sa­da u vi­še na­vra­ta – po­ru­ču­ju iz Al­ter­na­ti­ve.
      Pred­sjed­ni­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da je Vla­da pod pri­ti­skom Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da i mo­ra da vo­di ra­ču­na ka­da je u pi­ta­nju ras­po­dje­la sred­sta­va.
      – Naj­si­ro­ma­šni­ji slo­je­vi sta­nov­ni­šta će pla­ti­ti ci­je­nu par­tij­skog za­po­šlja­va­nja u ad­mi­ni­stra­ci­ji i du­go­va oko iz­grad­nje auto­pu­ta. Vi­še nov­ca za so­ci­ja­lu zna­či i vi­še so­ci­jal­no ugro­že­nih, a to je lo­še po dr­ža­vu. So­ci­jal­na po­moć je i da­lje ne­pri­mje­re­no ni­ska, dječ­ji do­da­tak ta­ko­đe. Ne šti­ti­mo dje­cu ni na ko­ji na­čin, ne­ma­mo bes­plat­ne uži­ne u ško­li za ma­te­ri­jal­no ugro­že­ne kao ni pla­ćen pre­voz. Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ne­ri­jet­ko tro­še no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka na na­čin ne­pri­mje­ren šted­nji. Ku­pu­ju se umjet­nič­ke sli­ke, sku­pim iti­so­ni­ma se za­sti­ru pro­sto­ri u ko­ji­ma bo­ra­ve fink­ci­o­ne­ri, na­ba­vlja­ju se sku­pi auto­mo­bi­li, a osi­ro­ma­še­nom na­ro­du da­ju so­ci­ja­lu od ko­je se ne mo­že ni pre­ži­vje­ti – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.
      Po­ve­ća­nje iz­no­sa za sta­bil­nu so­ci­jal­nu po­li­ti­ku je, ka­ko ka­že, ne­mi­nov­nost.
      – Ipak je pi­ta­nje ka­ko se ta sred­stva tro­še kod nas. Ni­je ri­je­dak slu­čaj ne­na­mjen­skog tro­še­nja sred­sta­va na­mi­je­nje­nih naj­u­gro­že­ni­ji­ma. Uoča­va­li smo svi za­jed­no ano­ma­li­je u tom sek­to­ru, pre­ba­ci­va­nje sred­sta­va za ne­ke dru­ge na­mje­ne, ko­ri­šće­nje za za­do­vo­lje­nje po­tre­ba za­po­sle­nih kao što je rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja, ko­ri­šće­nje sred­sta­va na­mi­je­nje­nih so­ci­ja­li za pu­to­va­nja, pro­mo­ci­je knji­ga, otva­ra­nje iz­lo­žbi – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.M.S.

      Dva mi­li­o­na za DIK

      Vla­da je za rad Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je opre­di­je­li­la u pred­lo­gu za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu sko­ro dva mi­li­o­na eura. Po pred­lo­gu za­ko­na, ko­ji je do­sta­vljen u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ima­će na ras­po­la­ga­nju 1.922.652 eura. Za lič­na pri­ma­nja, ka­ko se na­vo­di, pred­vi­đe­no je 100.000 eura, dok je na po­zi­ci­ji „iz­da­ci” spre­mlje­no 1.476.000 eura.
      Pod stav­kom „ma­te­ri­jal za po­seb­ne na­mje­ne” pred­vi­đe­no je 200.000 eura, a za iz­ra­du i odr­ža­va­nje soft­ve­ra 30.000 eura.
      In­te­re­sant­no je da je u na­red­noj go­di­ni 4.429.995 eura pla­ni­ra­no za fi­nan­si­ra­nje re­dov­nog go­di­šnjeg ra­da par­la­men­tar­nih par­ti­ja. Ras­ho­di za uslu­ge pla­ni­ra­ni su u iz­no­su od 250.000 eura. Ka­ko se pre­ci­zi­ra, „osta­le uslu­ge” od­no­se na za uslu­ge štam­pa­nja i umno­ža­va­nja iz­bor­nog ma­te­ri­ja­la: gla­sač­kih li­sti­ća, obra­za­ca za iz­bo­re, bro­šu­ra sa uput­stvi­ma za edu­ka­ci­ju čla­no­va bi­rač­kih od­bo­ra.
      – Po­red štam­pe, za­kon oba­ve­zu­je ko­mi­si­ju i na ob­ja­vlji­va­nje oba­vje­šte­nja i rje­še­nja, li­ste kan­di­da­ta, kao i ko­nač­nih re­zul­ta­ta iz­bo­ra u dnev­nim li­sto­vi­ma ko­ji iz­la­ze u Cr­noj Go­ri i na Jav­nom ser­vi­su – is­ti­če se u obra­zlo­že­nju.
      Pod stav­kom „osta­li iz­da­ci” pla­ni­ra­ne su is­pla­te na­kna­de za rad tre­ne­ra, edu­ka­to­ra (li­ca an­ga­žo­va­na za edu­ka­ci­je bi­rač­kih od­bo­ra), kao i na­kna­de za rad li­ci­ma ko­ja će bi­ti an­ga­žo­va­na u to­ku iz­bor­nog pro­ce­sa. Tran­sfe­ri in­sti­tu­ci­ja­ma, po­je­din­ci­ma, ne­vla­di­nom i jav­nom sek­to­ru su pla­ni­ra­ni u iz­no­su od 80.000 eura.
      – Pla­ni­ra­ni iz­da­ci od­no­se se na op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je po osno­vu ma­te­ri­jal­nih tro­ško­va, na­kna­da čla­no­vi­ma OIK i na­kna­da čla­no­vi­ma bi­rač­kih od­bo­ra i sred­stva za ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve – na­ve­de­no je u obra­zlo­že­nju za­ko­na.
      M.V.

      Ban­ka hra­ne: Di­sku­ta­bil­ne pred­iz­bor­ne po­mo­ći

      Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di i da je pri­sut­na i di­sku­ta­bil­na prak­sa da­va­nja jed­no­krat­nih po­mo­ći pri­je iz­bo­ra, a oni nam sli­je­de na­red­ne go­di­ne.
      – Okon­ča­ti si­ro­ma­štvo svu­da i u svim ob­li­ci­ma je pr­vi cilj odr­ži­vog raz­vo­ja, is­tak­nut u okvi­ru no­ve glo­bal­ne agen­de za odr­ži­vi raz­voj UN do 2030. go­di­ne. Ipak, i dvi­je go­di­ne na­kon usva­ja­nja tih ci­lje­va Vla­da Cr­ne Go­re ni­je usvo­ji­la na­ci­o­nal­no spe­ci­fič­ne ci­lje­ve odr­ži­vog raz­vo­ja. Da bi po­sto­je­ći pro­gra­mi so­ci­jal­ne za­šti­te u Cr­noj Go­ri mo­gli ade­kvat­ni­je da od­go­vo­re na po­tre­be po­ro­di­ca i dje­ce ugro­že­nih si­ro­ma­štvom, po­treb­na je bo­lja iden­ti­fi­ka­ci­ja do­ma­ćin­sta­va ko­ji­ma je po­moć naj­po­treb­ni­ja i pre­u­smje­ra­va­nje sred­sta­va ka onim po­ro­di­ca­ma ko­je su naj­vi­še iz­lo­že­ne ri­zi­ku si­ro­ma­štva – sma­tra ona.



    • Hronika
      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

    • Hronika

      2017-11-19

      INCIDENTIMA U BARU NASTAVLJENA SERIJA PODMETANJA POŽARA NA VOZILA

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila


      U pod­met­nu­tom po­ža­ru u Ba­ru iz­go­re­la su tri vo­zi­la. Ne­po­zna­ti na­pa­da­či za­pa­li­li su auto­mo­bil „golf”, vla­sni­štvo slu­žbe­ni­ka Upra­ve ca­ri­na Goj­ka Ka­le­zi­ća. Na­sta­li pla­men pro­ši­rio se na još dva auto­mo­bi­la – „pa­sat” i „re­no”, ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „gol­fa”.
      Po­žar se do­go­dio oko 3.30 ča­so­va, a vo­zi­la su bi­la par­ki­ra­na u Uli­ci Bran­ka Ča­lo­vi­ća u Ba­ru.
      Va­tro­ga­sci su uga­si­li na­sta­lu va­tru, ali su auto­mo­bi­li već bi­li uni­šte­ni.
      Po­li­ci­ja je sa vje­šta­kom za po­ža­re, ha­va­ri­je i eks­plo­zi­je Ra­do­va­nom Po­po­vi­ćem iza­šla na li­ce mje­sta, gdje su sa tu­ži­o­cem iz Ba­ra Ire­nom Raj­ko­vić oba­vi­li uvi­đaj. Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti is­tra­ge po­ka­za­li su da je u pi­ta­nju pod­met­nu­ti po­žar.
      Ovo je sa­mo je­dan u ni­zu na­pa­da na imo­vi­nu ca­ri­ni­ka na te­ri­to­ri­ji bar­ske op­šti­ne. Pro­šle go­di­ne, is­pred po­ro­dič­ne ku­će u su­to­mor­skom na­se­lju Br­ca za­pa­lje­no je vo­zi­lo „BMW”, re­gi­star­skih ta­bli­ca BR BM 866, či­ji je vla­snik ca­ri­nik Bo­ži­dar Gvo­zde­no­vić. Pri­je to­ga, u pod­met­nu­tom po­ža­ru iza zgra­de Lor­do­va u Ma­ke­don­skom na­se­lju u Ba­ru iz­go­re­lo je pet auto­mo­bi­la ko­ji su se na­la­zi­li na par­kin­gu. In­ci­dent se do­go­dio u ju­lu 2015. go­di­ne. Va­tre­na sti­hi­ja ta­da je, oko je­dan sat iza po­no­ći, za­hva­ti­la vi­še vo­zi­la od ko­jih su tri pro­šla sa to­tal­nom šte­tom.
      Me­ta ovog na­pa­da bi­lo je vo­zi­lo „audi Q3” re­gi­star­skih ozna­ka BR BS 359, ko­ji je vla­sni­štvo ca­ri­ni­ka Sr­đa­na Bur­za­no­vi­ća.
      Ta­ko­đe, po­sled­njih mje­se­ci u Ba­ru se do­go­di­lo vi­še slu­ča­je­va u ko­ji­ma su za­pa­lje­na auta. Ne­dav­no, u cen­tru Ba­ra, na par­kin­gu u Uli­ci Jo­va­na Sto­ja­no­vi­ća, iz­go­re­la su dva auto­mo­bi­la. Va­tra je pr­vo za­hva­ti­la auto­mo­bil mar­ke „fol­ksva­gen po­lo”, vla­sni­štvo tak­si­ste Sa­va Pa­vi­će­vi­ća, u mo­men­tu kad je čo­vjek sjeo za vo­lan. Sre­ćom Pa­vi­će­vić ni­je po­vri­je­đen. Po­žar se br­zo pro­ši­rio i na su­sjed­no vo­zi­lo „pa­sat ka­ra­van”, na ko­me je ta­ko­đe na­sta­la šte­ta.
      U de­se­tom mje­se­cu ove go­di­ne za­pa­lje­no je slu­žbe­no vo­zi­lo ko­je ko­ri­sti pri­pad­nik gra­nič­ne po­li­ci­je Sve­ti­slav Fi­li­po­vić. Vo­zi­lo mar­ke „da­čia da­ster” bi­lo je par­ki­ra­no u Uli­ci Ri­sta Le­ki­ća, is­pred zgra­de u ko­joj Fi­li­po­vić sta­nu­je.
      Po­li­ci­ja je iden­ti­fi­ko­va­la i uhap­si­la A.S. i R.M., ko­ji su u no­ći iz­me­đu po­ne­djelj­ka i utor­ka po­li­li ben­zi­nom pa za­pa­li­li slu­žbe­no vo­zi­lo.
      Auto­mo­bil „golf” vla­sni­ce Ma­ri­je Fra­no­vić za­pa­ljen je u ju­lu ove go­di­ne na par­kin­gu pre­ko pu­ta la­bo­ra­to­ri­je „Zej­ni­lo­vić”, u Uli­ci Jo­va­na To­ma­še­vi­ća. U po­ža­ru je iz­go­rio kom­ple­tan pred­nji dio vo­zi­la, a in­ter­ven­ci­jom va­tro­ga­sa­ca pla­men se ni­je pro­ši­rio na su­sjed­na vo­zi­la.
      D.S.–M.V.P.

      Se­ri­ja pa­lje­nja i u Pod­go­ri­ci

      Osim u Ba­ru, mal­te­ne sva­ko­dnev­no i u Pod­go­ri­ci iz­go­ri ne­ko vo­zi­lo. Iz po­li­ci­je če­sto tvr­de da je u pi­ta­nju sa­mo­za­pa­lje­nje. Sa­mo dan pri­je pa­lje­nja vo­zi­la ca­ri­ni­ka u Ba­ru, u Pod­go­ri­ci je ta­ko­đe u pod­met­nu­tom po­ža­ru uni­šte­no če­tvo­ro vo­zi­la. Po­žar je iz­bio na vo­zi­lu „mer­ce­des” re­gi­star­skih ozna­ka PG GP181, ko­ji je vla­sni­štvo Rat­ka Ra­di­če­vi­ća. Pla­men je pre­šao na „ci­tro­en” (BD AS149) i „ško­du” (PG BT407), ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „mer­ce­de­sa”. Pret­hod­ne ne­dje­lje za sve­ga dva da­na u po­ža­ri­ma je iz­go­re­lo se­dam vo­zi­la, a do­go­dio se i bom­ba­ški na­pad na je­dan ugo­sti­telj­ski obje­kat u Pod­go­ri­ci.



    • Ekonomija
      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Ukinuli menzu da smanje troškove

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Rudnik uglja Pljevlja

      IAKO OBAVLJAJU NAJTEŽE POSLOVE, PLJEVALJSKI RUDARI NEMAJU OBROK U FIRMI

      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Nažalost, godinama unazad u Rudniku uglja nema menze, jer su je ukinuli u cilju racionalizacije troškova. Rudari su zakinuti kako bi se postigao bolji profit, kaže predsjednik rudničkog sindikata Miloš Obrenić


      Iako se ru­dar­ski po­sao ozna­ča­va kao je­dan od naj­te­žih, plje­valj­ski ru­da­ri su me­đu ri­jet­ki­ma, ako ne i je­di­ni ko­ji ne­ma­ju to­plu ku­hi­nju i to­pli obrok. Pred­sjed­nik sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je u Rud­ni­ku uglja Mi­loš Obre­nić is­ti­če da slič­nih slu­ča­je­va u okru­že­nju nema jer svi rud­ni­ci, zbog te­ži­ne po­sla sa ko­jem se su­sre­ću ru­da­ri, ima­ju ru­dar­sku men­zu, u ko­joj se slu­že to­pla je­la.
      – Za ru­dar­ski hljeb se ka­že da ima de­vet ko­ra, jer se te­ško za­ra­đu­je. Zbog slo­že­nih uslo­va i te­ži­ne po­sla, men­za u sklo­pu rud­ni­ka je pod­ra­zu­mi­je­va­na i neo­p­hod­na ka­ko bi se ru­da­ri u to­ku rad­nog vre­me­na, od­no­sno za vri­je­me pa­u­ze okri­je­pi­li i ugri­ja­li uz to­plo, ku­va­no je­lo. Na­ža­lost, već vi­še go­di­na una­zad u Rud­ni­ku uglja ne­ma men­ze, jer su je uki­nu­li u cilju ra­ci­o­na­li­za­ci­je tro­ško­va. Ru­da­ri su za­ki­nu­ti ka­ko bi se po­sti­gao bo­lji efe­kat – ka­že Obre­nić i na­vo­di da ru­da­ri to­kom rad­nog vre­me­na do­bi­ja­ju su­vi obrok, ko­ji se ne mo­že mje­ri­ti ni­ti bi­ti isti kao to­pli obrok iz ku­hi­nje.
      Obre­nić is­ti­če da sa­da­šnji iz­vr­šni di­rek­tor Sla­vo­ljub Po­pa­dić po­ka­zu­je do­bru vo­lju da se opet otvo­re ku­hi­nja i ru­dar­ska men­za, ali za­sad se ne zna da li će i ka­da do to­ga do­ći.
      – Do­bro je da po­slo­vod­stvo uoča­va da gre­šku tre­ba is­pra­vi­ti. Na­rav­no, bi­lo bi još bo­lje ka­da bi se ta gre­ška što pri­je is­pra­vi­la – ka­že Obre­nić, na­gla­ša­va­ju­ći da je men­za neo­p­hod­na.
      Men­za u Rud­ni­ku uglja je uki­nu­ta 2008. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je na če­lu kom­pa­ni­je bio Pre­drag Bo­ško­vić, sa­da­šnji mi­ni­star od­bra­ne. Uki­da­nje men­ze prav­da­no je obra­zlo­že­njem da se na taj na­čin zna­čaj­no sma­nju­ju tro­ško­vi po­slo­va­nja.
      Rud­nik uglja je ne­dav­no ras­pi­sao ten­der za na­bav­ku hra­ne za su­ve obro­ke za šta je opre­di­je­lje­no 80 hi­lja­da eura. U jav­nom po­zi­vu iz Rud­ni­ka uglja ne na­vo­di se za ko­ji vre­men­ski pe­ri­od je pla­ni­ra­na na­bav­ka su­vih obro­ka.
      Rud­nik uglja je u vla­sni­štvu dr­ža­ve, ko­ja ima 31 od­sto ak­ci­ja, ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je A2A, ko­ja je vla­snik oko 39 od­sto ka­pi­ta­la, i Aca Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji u svom po­sje­du ima oko 11 od­sto ak­ci­ja. Osta­tak ka­pi­ta­la je u ru­ka­ma ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, ko­ji ne­ma­ju uti­ca­ja na po­slo­va­nje kom­pa­ni­je. Sam Rud­nik uglja je u pro­šloj go­di­ni po­slo­vao sa pro­fi­tom od 4,6 mi­li­o­na eura. B.Je.

      U „Šu­pljoj sti­je­ni” ni vo­de ne­ma­ju

      Ka­da je u pi­ta­nju dru­gi ak­tiv­ni plje­valj­ski rud­nik – Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na”, pre­ma sa­zna­nji­ma od rad­ni­ka, ni u nje­mu ne­ma ru­dar­ske men­ze, ali ni su­vog obro­ka. Ru­da­ri o tome ne že­le jav­no da pri­ča­ju, ali ka­žu da na kop no­se i vo­du u fla­ša­ma, jer je ne­ma­ju ni za pi­će. Isto ta­ko na po­sao no­se i su­ve obro­ke. Osim što su im za­ra­de re­dov­ne, dru­gih pri­vi­le­gi­ja ne­ma­ju.
      Rud­nik „Šu­plja sti­je­na” dr­že Po­lja­ci.

      U „Vek­tri” ka­sne pla­te, ali hra­ne ne fa­li

      Ka­da je u pi­ta­nju is­hra­na, za­ni­mlji­vo je da sa­mo za­po­sle­ni u Ter­mo­e­lek­tra­ni i „Vek­tri Ja­kić” ima­ju rad­nič­ku men­zu. U Ter­mo­e­lek­tra­ni je uki­nu­ta rad­nič­ka men­za, ali je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni, u sa­rad­nji sa jed­nim od ugo­sti­telj­skih pred­u­ze­ća, or­ga­ni­zo­va­na is­hra­na i rad­ni­ci­ma se slu­že to­pla je­la. U „Vek­tri Ja­kić” za­po­sle­ni­ma ka­sni is­pla­ta tri za­ra­de, ali rad­nič­ka men­za re­dov­no ra­di.



    • Podgoricom
      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

    • Podgoricom

      2017-11-19

      Nedostaju parking, trotoari, novi asfalt...

      ULICA STEVA BOLJEVIĆA NA ZABJELU VAPI ZA REKONSTRUKCIJOM

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama


      Uli­ce glav­nog gra­da pred­sta­vlja­ju ogle­da­lo u kom se vi­di sve, po­čev­ši od nji­ho­vog ure­đe­nja po­put as­fal­ta, ra­svje­te, par­king mje­sta, klu­pa kon­tej­ne­ra do ži­vo­ta lju­di ko­ji u nji­ma ži­ve. Me­đu­tim, či­ni se da po­je­di­ne uli­ce uglav­nom oda­ju iz­gled ko­ji po­ka­zu­je da u nji­ma ne vla­da bi­lo ka­kav pro­spe­ri­tet.
      U glav­nom gra­du na vi­še lo­ka­li­te­ta po­sto­ji lo­ša sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra a slič­nu sli­ku no­si i uli­ca ju­go­slo­ven­skog na­rod­nog he­ro­ja Ste­va Bo­lje­vi­ća. As­falt ko­ji vo­di do ove uli­ce na po­je­di­nim mje­sti­ma ne­do­sta­je, ru­pe ko­jih ima na sva­kih par me­ta­ra uglav­nom su po­pu­nje­ne sa pi­je­skom i šljun­kom ko­ji se tu za­dr­ža­va sve do pr­vih pa­da­vi­na. Čak i dje­lo­vi tro­to­a­ra na po­jed­nim mje­sti­ma ne­do­sta­ju pa pje­ša­ci mo­ra­ju ho­da­ti uli­ca­ma i mi­mo­i­la­zi­ti se sa auti­ma što ni­je bez­bjed­no. Ni za par­king ne va­ži dru­ga­či­ja pri­ča, sta­na­ri uli­ce te­ško da ga mo­gu na­ći pa su usled to­ga pri­mo­ra­ni da se par­ki­ra­ju u dru­goj uli­ci. Ono što ta­ko­đe oda­je ru­žnu sli­ku uli­ce je­su i kon­tej­ne­ri oko ko­jih je či­sto i ured­no ali se na­la­ze bli­zu uli­ce pa se u tom di­je­lu auta ne mo­gu mi­mo­i­ći. Kon­tej­ne­ri je­su u stro­ju ali ni­su oivi­če­ni zašttnom ogra­dom ko­jom mo­ra­ju bi­ti.
      Mje­ša­ti­nin uli­ce Mi­lo­rad Šo­fra­nac obez­bi­je­dio je svo­je par­king mje­sto u dvo­ri­štu ku­će u ko­joj ži­vi pa ne­ma pro­ble­ma što se par­kin­ga ti­če. Me­đu­tim, kom­ši­ja­ma ko­ji ne­ma­ju par­king pro­stor ustu­pi svoj par­king kad god mo­že i u dvo­ri­štu, a i is­pred ku­će.
      –Ja imam par­king mje­sto is­pred ku­će pa i imam gdje da se par­ki­ram, a što se kom­ši­ja ti­če vje­ro­vat­no da im ni­je uslov­no da se par­ki­ra­ju. Ni­smo je­di­ni u gra­du ko­ji­ma fa­le tro­to­a­ri, par­kin­zi i osta­lo, na ve­ći­ni mje­sta je ta­ko ali što mi da ra­di­mo, spo­ro ide sve – ka­zao je Šo­fra­nac.
      Sa Šo­fran­cem se sla­že i Vuč­ko Zo­go­vić ko­ji je kon­sta­to­vao da uli­ca i ni­je u baš naj­bo­ljem sta­nju.
      –Mi­slim da bi ova uli­ca kon­kret­no mo­gla bi­ti bo­lja, tre­ba­lo bi je po­pra­vi­ti. Kon­tej­ne­re bi tre­ba­lo oivi­či­ti za­štit­nom ogra­dom a što se par­kin­ga ti­če pa, za­do­vo­ljan –iskren je Zo­go­vić.
      A.Đ.



-
    • Hronika
      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

    • Hronika

      2017-11-19

      MARKO ŠARANOVIĆ PODNIO PRIJAVU PROTIV SLUŽBENIKA CB PODGORICA

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja


      Osu­đe­ni za kri­vič­no dje­lo ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu Mar­ko Šo­fra­nac pod­nio je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv ne­i­den­ti­fi­ko­va­nih slu­žbe­ni­ka Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca zbog vi­še kri­vič­nih dje­la zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i kri­vič­nog dje­la pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de. Šo­fra­nac, ko­ji je ogla­šen kri­vim zbog ubi­stva Dra­ga­na Be­ći­ro­vi­ća u Bu­dvi 11. ok­to­bra, po­vo­dom ove pri­ja­ve sa­slu­šan je 11. ok­to­bra u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci u svoj­stvu svje­do­ka – ošte­će­nog.
      – Na­ve­de­na kri­vič­na dje­la pri­ja­vlje­na li­ca su iz­vr­ši­la pri­li­kom pri­vo­đe­nja ošte­će­nog Mar­ka Ša­ra­no­vi­ća u CB u Pod­go­ri­ci, kao i pri­li­kom pri­mje­ne mje­ra taj­nog nad­zo­ra ko­ja je nad njim i još če­ti­ri dru­ga li­ca po­tom usli­je­di­la. Upra­vo na ovim spor­nim do­ka­zi­ma te­me­lji se pr­vo­ste­pe­na pre­su­da ko­jom je pred Vi­šim su­dom u Pod­go­ri­ci Mar­ko Ša­ra­no­vić osu­đen zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu iz čla­na 143 KZ – sa­op­šti­la je po­ro­di­ca Ša­ra­no­vi­ća.
      Na pre­su­du ko­jom je zbog ubi­stva Be­ći­ro­vi­ća osu­đen na 14 go­di­na za­tvo­ra, kao i po­vo­dom dru­gih po­vre­da za­ko­na i pra­va okri­vlje­nog u po­stup­ku, bra­ni­lac Ša­ra­no­vi­ća, advo­kat Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić, iz­ja­vio je žal­bu na pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du. Sjed­ni­ca vi­je­ća Ape­la­ci­o­nog su­da ovim po­vo­dom je za­ka­za­na za 28. no­vem­bar.
      M.V.P.



    • Drustvo
      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

    • Drustvo

      2017-11-19

      Ilustracija (Foto Srbija danas)

      RODOSKRNAVLJENJE I DALJE TABU TEMA U CRNOJ GORI, PORAZNA STATISTIKA CŽL

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Iz incestnih „veza” između oca i kćerke rođeno je pet beba, strica i bratanične, jedna, i brata i sestre dvije bebe, kazala je Aida Petrović iz CŽK


      Dok pri­je de­se­tak go­di­na dje­voj­či­ca ni­je ubi­la oca ko­ji ju je dvi­je go­di­ne si­lo­vao, pri;a o in­ce­stu u Cr­noj Go­ri du­bo­ko je „gu­ra­na pod te­pih”, a žr­tve osta­vlje­ne sa­me se­bi. I na­kon 12 go­di­na od tog slu­ča­ja, in­cest je ta­bu te­ma u na­šoj dr­ža­vi, a žr­tve se i dan-da­nas naj­če­šće pred­sta­vlja­ju kao zlo­čin­ci, ko­ji na­ru­ša­va­ju sve­tost po­ro­di­ce, a nji­ho­ve, ina­če ri­jet­ke is­po­vi­je­sti na­kon vi­še­go­di­šnjeg zlo­sta­vlja­nja, in­cest­ni­ci i čla­no­vi fa­mi­li­ja pred­sta­vlja­ju kao la­ži i buj­nu dječ­ju ma­štu.
      Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi (CŽL) već 12 go­di­na na­sto­ji da bu­de po­dr­ška žr­tva­ma in­ce­sta. Pre­ma sta­ti­sti­ci ko­ju vo­di ova NVO, iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u ovom pe­ri­o­du ro­đe­no je pet be­ba. Jed­na be­ba ro­đe­na je iz in­cest­ne „ve­ze” iz­me­đu stri­ca i bra­ta­nič­ne, a dvi­je iz in­ce­sta iz­me­đu bra­ta i se­stre.
      – Ovo su sa­mo slu­ča­je­vi ko­je smo mi evi­den­ti­ra­le ka­da su nam se obra­ti­li za po­moć. Ko­li­ko su dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je ima­li slič­nih slu­ča­je­va, ni­je­smo u sa­zna­nju jer ne­ma tač­ne sta­ti­sti­ke – ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca CŽL Aida Pe­tr­o­vić.
      Ka­ko je na­gla­si­la, svi na­sil­ni­ci i žr­tve in­ce­sta ko­ji su se nji­ma obra­ti­li bi­li su gra­đa­ni Cr­ne Go­re.
      – Pred­ra­su­da je da su to pred­stav­ni­ci rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je, osim u jed­nom slu­ča­ju – pre­ci­zi­ra­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je na­ve­la da je u po­sled­njih 12 go­di­na po­moć Cr­no­gor­skog žen­skog lo­bi­ja za­tra­ži­lo 30 oso­ba.
      – Od ukup­nog bro­ja pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va ro­đe­no je osam be­ba. Ra­di se o osam dje­voj­ka u po­od­ma­kloj trud­no­ći, uz­ra­sta od 16 do 24 go­di­ne, ko­je su pre­ži­vje­le in­cest. Be­be su ro­đe­ne iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u pet slu­ča­je­va, stri­ca i bra­ta­nič­ne u jed­nom slu­ča­ju i bra­ta i se­stre u dva slu­ča­ja – uka­za­la je Pe­tro­vi­će­va.
      Ona na­gla­ša­va da su sve žr­tve ću­ta­le o si­lo­va­nju od naj­bli­žih sr­od­ni­ka, a be­be ro­đe­ne iz in­ce­sta su da­te na usva­ja­nje u ino­stran­stvo. Naj­no­vi­ji slu­čaj in­ce­sta, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, de­sio se pri­je 20-ak da­na.
      – O to­me me je oba­vi­je­stio brat dje­voj­ke ko­ja je žr­tva in­ce­sta. U po­čet­ku raz­go­vo­ra brat je sti­dlji­vo na­go­vje­šta­vao da se ta­ko ne­što mo­glo de­si­ti nje­go­voj se­stri od stra­ne nji­ho­vog oca, ali ka­ko se zna­mo du­go go­di­na zbog ra­ni­jih pro­ble­ma sa ocem na­sil­ni­kom, brat je dru­gi dan na­zvao i re­kao da je otac in­cest­nik. Otac je, po pri­zna­nju bra­ta, du­že vri­je­me, ka­da bi osta­lo tro­je dje­ce bi­lo u ško­li, sek­su­al­no zlo­u­po­tr­eblja­vao 24-go­di­šnju kćer­ku, ko­joj je umrla maj­ka. Ona je na­sto­ja­la da im pre­ne­se to što joj se de­ša­va, ko­li­ko je u mo­guć­no­sti, ne­ver­bal­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom jer je psi­hič­ki te­ško bo­le­sna. Me­đu­tim, ni­ko od njih ni­je shva­tio po­ru­ku naj­sta­ri­je se­stre, sma­tra­li su da je bo­lest uze­la ma­ha jer re­dov­no ne uzi­ma te­ra­pi­ju – ka­za­la je ona.
      Di­je­te ro­đe­no iz ta­kvog od­no­sa je zbri­nu­to, a, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, bo­le­sna dje­voj­ka – žr­tva in­ce­sta po­no­vo je vra­će­na pod okri­lje do­ma kod oca in­cest­ni­ka. Ona do­da­je da im se sa­mo u jed­nom slu­ča­ju obra­tio mla­dić, ta­da osam­na­e­sto­go­di­šnjak, ko­ji je pri­ja­vio in­cest­nu ve­zu sa maj­kom, ko­ja je ima­la 43 go­di­ne. Mla­dić je od CŽL tra­žio po­moć ka­ko da iz to­ga iza­đe.
      – Na po­nu­đe­nu po­moć u vi­du obez­bje­đi­va­nja struč­nih rad­ni­ka (psi­ho­lo­ga, psi­hi­ja­tra, so­ci­jal­nih rad­ni­ka…) maj­ka je od­go­vo­ri­la od­bi­ja­njem, sma­tra­ju­ći da su do­volj­no ja­ki da „igru” pre­ki­nu sa­mi – ka­že Pe­tro­vi­će­va.
      Slu­čaj ko­ji se za­vr­šio ubi­stvom oca in­cest­ni­ka ima­o je je­zi­vu po­za­di­nu. Po­red dje­voj­ke ko­ja je ubi­la oca i nje­ne sta­ri­je se­stre, ko­ja je bi­la žr­tva če­tvo­ro­go­di­šnjeg si­lo­va­nja, sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje tr­pje­lo je i osta­lo tro­je mla­đe dje­ce.
      – Zlo­sta­vlja­nje se ma­ni­fe­sto­va­lo pip­ka­njem, ma­že­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, pri­nu­dom da dje­voj­či­ce za­jed­no sa ocem gle­da­ju por­no fil­mo­ve, lju­blje­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, u usta…Ka­da bi se maj­ka po­bu­ni­la, su­prug in­cest­nik je fi­zič­ki, psi­hič­ki i sek­su­al­no zlo­sta­vljao pred dje­com – ka­za­la je ona.
      Ka­ko je re­kla, u ovom dva­na­e­sto­go­di­šnjem pe­ri­o­du nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji se za po­moć, po­dr­šku i sa­vjet obra­ti­lo 30 oso­ba žen­skog po­la, uz­ra­sta od 16 do 29 go­di­na ko­je su pre­ži­vje­le ne­ku vr­stu sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja od in­cest­ni­ka – oca, stri­ca, uja­ka, bra­ta.
      Glo­bal­na sta­ti­sti­ka je po­ra­zna i po­ka­zu­je da se sa­mo pet od­sto ova­kvih slu­ča­je­va pri­ja­vlju­je zva­nič­nim slu­žba­ma, dok ma­nje od je­dan od­sto do­đe do su­da. Ve­ći­na na­pa­sni­ka ima vi­še od jed­ne žr­tve.
      – U Cr­noj Go­ri ne­ma ba­ze po­da­ta­ka ili is­tra­ži­va­nja po­vo­dom ove vr­ste na­si­lja, ali jed­na stu­di­ja u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma je ot­kri­la da na­pa­sni­ci ima­ju u pro­sje­ku 73 žr­tve pri­je ne­go što ih uhva­te. Kod nas ne­ma zva­nič­nih po­da­ta­ka – do­da­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je is­ta­kla da su pre­ko 95 od­sto od­ra­slih na­sil­nih oso­ba mu­škar­ci.
      – Osam­de­set dva od­sto na­pa­sni­ka su lju­di ko­je zlo­u­po­tre­blje­na dje­ca po­zna­ju, a 19 od­sto su ro­đa­ci – na­gla­si­la je di­rek­to­ri­ca CŽL.
      A.O.

      Če­sto se ne ot­kri­je

      Pe­tro­vi­će­va upo­zo­ra­va da je in­cest kri­vič­no dje­lo ko­je se naj­ma­nje pri­ja­vlju­je, te­ško pre­po­zna­je i te­ško ot­kri­va.
      – Ta­bu­i­zi­ra­nje in­ce­sta, tj. so­cio-kul­tu­ral­ne nor­me o „sve­to­sti” po­ro­di­ce i sek­su­al­ni ta­bui izo­lu­ju i žr­tvu da pro­go­vo­ri. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni na strah ko­ji di­je­te-žr­tva osje­ća zbog ra­ni­je upu­ći­va­nih pri­jet­nji od po­či­ni­te­lja in­ce­sta i mo­gu­ćih po­sle­di­ca pri­ja­vlji­va­nja. Prak­sa od­ra­slih da ne vje­ru­ju dje­te­tu, po­ri­ca­nje i po­ku­šaj da se oču­va po­ro­dič­na čast, če­sto su iz­nad in­te­re­sa dje­te­ta te ono, pre­stra­še­no, bes­po­moć­no i ču­va­ju­ći taj­nu, pa­ti i ću­ti sa traj­nim tra­u­mat­skim po­sle­di­ca­ma u ma­njoj ili ve­ćoj mje­ri. Po­sto­je­ći ta­bu o in­ce­stu do­vo­di do ma­log bro­ja, pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va i sma­nju­ju vje­ro­vat­no­ću ra­ne in­ter­ven­ci­je i uspje­šnu pre­ven­ci­ju ovog fe­no­me­na, po­treb­nu po­moć i li­je­če­nje, kao i ob­ra­da ta­kvih slu­ča­je­va – na­gla­si­la je ona.

      Moralni zločin

      Di­rek­to­ri­ca CŽL uka­zu­je na stra­na is­tra­ži­va­nja ko­ja, po nje­nim ri­je­či­ma, po­ka­zu­ju da ve­li­ka ve­ći­na in­cest­nih na­sil­ni­ka ima nor­ma­lan ži­vot i raz­vi­ja­ju nor­mal­ne sek­su­al­ne od­no­se s part­ner­kom.
      – Uči­ni­o­ci ovog dje­la su u 95 od­sto slu­ča­je­va mu­škar­ci, sta­ri­ji ili mla­đi. In­cest­ni­ci ko­ri­ste pre­ma žr­tvi pri­si­lu i dru­ge na­čine pri­mo­ra­va­nja na sek­su­al­ni čin, a na­kon po­sti­za­nja ci­lja, pri­jet­nja­ma, za­stra­ši­va­njem i ucje­na­ma, žr­tva in­ce­sta je du­ža­na ću­ta­ti i ču­va­ti taj­nu. To kod žr­ta­va in­ce­sta, po­seb­no dje­ce, stva­ra in­ten­zi­van strah, tr­plje­nje tra­u­ma i bo­la i ču­va­nje taj­ne ta­ko da se za­ča­ra­ni krug na­si­lja–in­ce­sta za­tva­ra u pot­pu­no­sti i če­sto osta­je neo­t­kri­ven. Ako se, pak, in­cest ot­kri­je, in­cest­nik–na­sil­nik ga ne pri­zna­je i op­tu­žu­je žr­tvu za te­šku kle­ve­tu i iz­mi­šlja­nje slu­ča­ja, ali ako mu se in­cest do­ka­že, in­cest­nik se po­ku­ša­va oprav­da­ti da je bio u sta­nju al­ko­ho­li­sa­no­sti, pod uti­ca­jem nar­ko­ti­ka i slič­no, iako to ni­je isti­na i ne mo­že bi­ti oprav­da­nja za zlo­čin. In­cest je mo­ral­ni zlo­čin i obič­no po­či­nje ma­že­njem, gr­lje­njem, lju­blje­njem, is­ka­zi­va­njem nje­žno­sti i pre­ve­li­ke in­tim­no­sti ko­ja pre­la­zi nor­mal­ne od­no­se ro­di­telj­ske nje­žno­sti i lju­ba­vi, a za­vr­ša­va sek­su­al­nim či­nom sa krv­nim srod­ni­kom, od­no­sno in­ce­stom. Te­o­ri­ja ka­že, a prak­sa je po­tvr­di­la, da u mo­men­tu ot­kri­va­nja in­cest­ni­ka i nje­go­vih in­cest­nih rad­nji to ni­je nje­gov pr­vi slu­čaj, a zbog ću­ta­nja žr­tve o tom zlo­či­nu naj­če­šće ni­je ni po­sled­nji slu­čaj in­ce­sta jer in­cest­nik da­lje na­sta­vlja da sek­su­al­no zlo­u­po­tre­blja­va oso­bu, di­je­te ili pro­na­la­zi no­ve žr­tve – po­ja­šnja­va ona.



    • Vijest dana
      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

    • Vijest dana

      2017-11-19

      Žarko Pavićević

      BIVŠI GRADONAČELNIK BARA OPŠTINSKIM PARAMA FINANSIRAO SVOJE PREDUZEĆE, ZA SDT NIŠTA NEOBIČNO

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      ZIB je dao pozajmice od najmanje 737.421 euro firmi „Samba”, u kojoj je vlasnik bivši gradonačelnik Bara Žarko Pavićević sa sinom Predragom. Istovremeno, kompanija ZIB je imala unosne poslove sa Opštinom Bar, koja im je uplaćivala na stotine hiljada eura


      Ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Op­šti­ne Bar Žar­ko Pa­vi­će­vić op­štin­skim nov­cem je fi­nan­si­rao pred­u­ze­će „Sam­ba” u ko­jem je vla­snik sa svo­jim si­nom Pre­dra­gom.
      Ra­di se o po­zaj­mi­ca­ma od naj­ma­nje 737.421 eura ko­je je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB), dok je gra­do­na­čel­nik Ba­ra bio Žar­ko Pa­vi­će­vić, po­zaj­mio fir­mi „Sam­ba”. Isto­vre­me­no, kom­pa­ni­ja ZIB je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, ko­ja im je upla­ći­va­la na sto­ti­ne hi­lja­da eura. Ova­kvi po­slo­vi ni­je­su bi­li sum­nji­vi Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), na če­lu sa spe­ci­jal­nim tu­ži­o­cem Mi­li­vo­jem Kat­ni­ćem, iako su pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je u Ba­ru i Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) go­di­na­ma una­zad upo­zo­ra­va­li da Pa­vi­će­vić tim po­slo­vi­ma na­no­si šte­tu Op­šti­ni, na či­jem je če­lu bio go­di­na­ma.
      U fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju fir­me ZIB za 2010. go­di­nu, ko­ja je di­je­lom u vla­sni­štvu Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća, a ko­ja je od 2013. u ste­ča­ju, mo­že se vi­dje­ti da je 2009. ta kom­pa­ni­ja ima­la po­tra­ži­va­nje po po­zaj­mi­ci od 737.421 eura ko­je je da­la pred­u­ze­ću „Sam­ba”, re­gi­stro­va­nom za tr­go­vi­nu na ve­li­ko. Ra­di se o fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju ko­ji je ra­di­la re­vi­zor­ka Li­lja­na Mi­li­no­vić iz Mo­ri­nja.
      No­vi­nar „Da­na” kon­tak­ti­rao je Mi­li­no­vi­će­vu ko­ja ni­je mo­gla da po­tvr­di da li je taj iz­nos u pot­pu­no­sti vra­ćen, jer na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja ni­je mo­gla da kon­tro­li­še fi­nan­si­je ZIB-a.
      Fir­ma ZIB, ko­ja je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, za­pa­la je u fi­nan­sij­ske pro­ble­me na­kon če­ga je uve­den ste­čaj, dok je, sa dru­ge stra­ne, dru­ga Pa­vi­će­vi­će­va fir­ma „Sam­ba” ste­kla mi­li­on­sku imo­vi­nu.
      Imo­vi­na fir­me „Sam­ba” uve­ća­va­la se i na­kon 2015. go­di­ne, ka­da je Pa­vi­će­vić uhap­šen. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je blo­ki­ra­lo ras­po­la­ga­nje sred­stvi­ma te kom­pa­ni­je, upr­kos to­me što je re­gi­stro­van niz sum­nji­vih tran­sak­ci­ja sa lo­kal­nom sa­mo­u­pra­vom.
      To­kom is­tra­ge pro­tiv Pa­vi­će­vi­ća do­šlo se do po­da­ta­ka da je bar­ska op­šti­na u mi­nu­lih ne­ko­li­ko go­di­na sa­či­ni­la i vi­še ugo­vo­ra, ko­ji su se od­no­si­li na po­zaj­mi­ce bar­ske op­šti­ne fir­mi „Sam­ba”, či­ji je Pa­vi­će­vić je­dan od osni­va­ča. To su ra­ni­je pre­ni­je­li me­di­ji u ze­mlji.
      Sve te po­zaj­mi­ce ukup­no su, na­vod­no, iz­no­si­le 400.000 eura, ali ni­jed­na od po­zaj­mi­ca ni­je vra­će­na. Iz Op­šti­ne Bar „Da­nu” je sa­op­šte­no da ni­ka­da ni­je bi­lo di­rekt­nih po­zaj­mi­ca ka fir­mi „Sam­ba” i da sma­tra­ju da su svi po­slo­vi tog pred­u­ze­ća i ne­ka­da­šnjeg še­fa tog gra­da bi­li za­ko­ni­ti.
      Pa­vi­će­vić je u fe­bru­a­ru ove go­di­ne osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra jer je ošte­tio bar­ski bu­džet, a na te­ret mu je sta­vlje­no da je mi­mo od­lu­ka lo­kal­nog par­la­men­ta nov­cem gra­đa­na vra­ćao du­go­ve Pr­voj ban­ci, ka­ko bi Op­šti­na za­vr­ši­la iz­grad­nju sta­no­va za po­tre­be za­po­sle­nih u mi­ni­star­stvi­ma ra­da, pro­svje­te i Fon­da zdrav­stva, iako to ni­je bi­lo u in­te­re­su gra­da, či­me je op­šti­ni pri­či­nio šte­tu za 1,78 mi­li­o­na eura. Žar­ko Pa­vi­će­vić ni­je ulo­žio žal­bu na pre­su­du ko­jom je osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra.
      U za­tvo­ru je pro­veo po­la go­di­ne, ta­ko da mu, uko­li­ko Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­di pre­su­du, pre­o­sta­je još po­la go­di­ne ro­bi­je.
      Ta­ko­đe, ni spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, ko­je pred­vo­di glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić, a ko­je je vo­di­lo is­tra­gu o kri­mi­nal­nim rad­nja­ma ne­ka­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka bar­ske op­šti­ne, ni­je pre­da­lo žal­bu na pre­su­du Pa­vi­će­vi­ću.
      U istom pred­me­tu biv­ša iz­vr­šna di­rek­tor­ka Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB) Da­ni­je­la Kr­ko­vić osu­đe­na je zbog umi­šljaj­nog po­ma­ga­nja Pa­vi­će­vi­ću na uslov­nu ka­znu za­tvo­ra od če­ti­ri mje­se­ca, ko­ju će od­le­ža­ti ako u na­red­ne dvi­je go­di­ne po­či­ni slič­no kri­vič­no dje­lo. Me­đu­tim, njen bra­ni­lac ža­lio se na pre­su­du.
      M.V. – Vl. O.

      Upi­sa­li na se­be i auto-ser­vis

      Po­ro­di­ca Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća bi­la je vla­snik auto-ser­vi­sa „Sam­ba” u bar­skom na­se­lju Če­lu­ga. Tu se do­go­dio in­ci­dent 2015. go­di­ne. Bi­zni­smen Zo­ran To­mo­vić iz Ba­ra iz lo­vač­ke pu­ške is­pa­lio je hi­tac ko­ji je po­go­dio me­tal­na vra­ta auto ser­vi­sa „Sam­ba”. Tvr­di­lo se da je to bio hi­tac upo­zo­re­nja, jer mu Pa­vi­će­vić na­vod­no du­gu­je ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura.

      Sin iz­vr­šni di­rek­tor

      For­mal­ni di­rek­tor fir­me „Sam­ba” je Pre­drag Pa­vi­će­vić, sin Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća. Pre­ma fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju do­sta­vlje­nom Po­re­skoj upra­vi, za po­slov­nu 2016. go­di­nu „Sam­ba” je pri­ja­vi­la imo­vi­nu od 1.969.666 eura. U 2015. go­di­ni, stal­na imo­vi­na fir­me „Sam­ba” iz­no­si­la je 1.581.703 eura.
      Pre­ma po­da­ci­ma od po­čet­ka 2015. go­di­ne, 22 od­sto Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra ima­la je kom­pa­ni­ja „Sam­ba”. U ka­ta­stru se mo­že vi­dje­ti da je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra bio upi­san kao ko­ri­snik i vla­snik ne­što vi­še od 11.000 kva­dra­ta ze­mlji­šta na raz­li­či­tim vr­lo atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma u Ba­ru.
      In­te­re­sant­no je da je „Sam­ba” sa­ču­va­la mi­li­on­sku imo­vi­nu iako je osta­la bez dva po­slov­na pro­sto­ra ove go­di­ne.
      Kon­kret­no, CKB je da­la kre­dit Za­vo­du za iz­grad­nju Ba­ra, a ga­ran­ci­ja su bi­li po­slov­ni pro­sto­ri u vla­sni­štvu „Sam­be”, ko­ji su bi­li pod hi­po­te­kom go­di­na­ma. Za­vod je uzeo za­jam od 350 hi­lja­da eura i vra­ćen je ma­nji dio tog iz­no­sa. Zbog ne­pla­ća­nja kre­di­ta, CKB je tra­ži­la da po­slov­ni pro­sto­ri bu­du pro­da­ti ka­ko bi se is­pla­tio dio po­tra­ži­va­nja.



    • Hronika
      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

    • Hronika

      2017-11-19

      Popović uhapšen kada je kod mosta Milenijum izazvao udes

      PREDRAG POPOVIĆ (24) UHAPŠEN NAKON FILMSKE POTJERE U PODGORICI

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Popović je udario policijsko vozilo kada je odbio da se zaustavi na naređenje policije. Kada je na mostu Milenijum udario u „reno”, tokom prevrtanja iz njegovog auta ispadala su pakovanja droge


      Pod­go­ri­ča­nin Pre­drag Po­po­vić (24) uhap­šen je ju­če na­kon što je iza­zvao udes dok je bje­žao od po­li­ci­je sa 170 ki­lo­gra­ma skan­ka u auto­mo­bi­lu. Ak­ci­ju hap­še­nja iz­ve­li su pri­pad­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi, uz asi­sten­ci­ju ko­le­ga iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca.
      Po­po­vić je uhap­šen ju­če uju­tru oko 8 ča­so­va na­kon film­ske po­tje­re po Pod­go­ri­ci. Ak­ci­ja, kao iz ame­rič­kih fil­mo­va, po­če­la je u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma.
      Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ima­li su po­da­tak da će jed­no li­ce pre­ko Ku­ča u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma po­ku­ša­ti da pro­kri­jum­ča­ri ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Već u pe­tak ve­če kre­nu­la je ak­ci­ja oko or­ga­ni­za­ci­je hap­še­nja osum­nji­če­nog. U ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, od­mah po svi­ta­nju, na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja po­sta­vi­li su za­sje­du če­ka­ju­ći di­le­ra.
      Za­u­sta­vlja­na su sva vo­zi­la, ko­ja su kao i oso­be u nji­ma de­talj­no pre­tre­sa­na. Ne­što pri­je osam sa­ti, u mje­stu Ku­či, po­li­caj­ci su kre­nu­li da za­u­sta­ve vo­zi­lo „opel astra”, bje­lo­polj­skih re­gi­star­skih ozna­ka. Vo­zač se oglu­šio o na­red­bu po­li­ci­je da se za­u­sta­vi, pa je vo­zi­lo ve­li­kom br­zi­nom pro­ju­ri­lo po­red njih. Pri­li­kom za­o­bi­la­že­nja po­li­cij­ske pa­tro­le vo­zač „ope­la” za­ka­čio je i po­li­cij­sko vo­zi­lo. Sre­ćom, ni­ko od po­li­ca­ja­ca ko­ji su po­ku­ša­li da ga za­u­sta­ve ni­je po­vri­je­đen.
      – P.P. ni­je za­u­sta­vio vo­zi­lo na znak za­u­sta­vlja­nja po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka, već je na­sta­vio da­lje kre­ta­nje, i tom pri­li­kom ostva­rio kon­takt svo­jim pred­njim li­je­vim di­je­lom vo­zi­la sa de­snom stra­nom pa­trol­nog vo­zi­la mar­ke „da­ci­ja da­ster”, ko­je se na­la­zi­lo na sa­o­bra­ćaj­noj tra­ci sa upa­lje­nom svje­tlo­snom sig­na­li­za­ci­jom, na­kon če­ga se ve­li­kom br­zi­nom dao u bjek­stvo u prav­cu Pod­go­ri­ce. Slu­žbe­ni­ci OGB Tu­zi su od­mah kre­nu­li u po­tje­ru za ovim li­cem i o do­ga­đa­ju i prav­cu kre­ta­nja upo­zna­li slu­žbe­ni­ke Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se uklju­či­li u po­tje­ru za li­cem ko­je je upra­vlja­lo ovim vo­zi­lom – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­stu­pa­nje vo­za­ča „ope­la” bi­lo je ja­san znak po­li­ci­ji da je on di­ler ko­ji pre­no­si ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Po­li­cij­ske pa­tro­le kre­nu­le su za osum­nji­če­nim ko­ji je pre­ko na­se­lja Ma­sli­ne ve­li­kom br­zi­nom bje­žao od po­li­ci­je. Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ta­da su o ak­ci­ji oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se od­mah upu­ti­li u po­tje­ru za osum­nji­če­nim.
      Ju­re­ći pre­ma cen­tru gra­da, osum­nji­če­ni je pro­la­zio kroz cr­ve­na svje­tla na se­ma­fo­ri­ma na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja, sa­mo pu­kom sre­ćom pje­ša­ci su uspje­li da iz­bjeg­nu da ih di­ler bje­že­ći ne uda­ri. Do­la­skom na most Mi­le­ni­jum „opel” je za­ka­čio jed­no vo­zi­lo, na­kon če­ga se od­bio. Od br­zi­ne vo­žnje auto­mo­bil se ja­ko od­bio pre­ko tro­to­a­ra slo­miv­ši ne­ko­li­ko za­štit­nih stu­bo­va po­red uli­ce. Na­kon to­ga, vo­zi­lo se pre­vr­nu­lo i za­u­sta­vi­lo na ogra­di po­red tro­to­a­ra.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, to­kom pre­vr­ta­nja „ope­la” iz nje­ga su po­če­li da is­pa­da­ju dža­ko­vi i pa­ke­ti­ći sa nar­ko­ti­ci­ma. Iz vo­zi­la je ubr­zo iza­šao i Po­po­vić, ko­ji je bio svje­stan. Od­mah je­pre­ve­zen u Ur­gent­ni cen­tar, ka­ko bi se pro­vje­ri­lo da li je pri­li­kom ude­sa za­do­bio po­vre­de.
      – Pre­gle­dom vo­zi­la, na li­cu mje­sta je pro­na­đe­no osam dža­ko­va u ko­ji­ma su se na­la­zi­la 162 PVC pa­ko­va­nja sa sa­dr­ža­jem bilj­ne ma­te­ri­je tam­no­ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na ti­pa skank, ukup­ne te­ži­ne od oko 170 kg – na­vo­de u po­li­cij­skom sa­op­šte­nju.
      Osum­nji­če­ni mla­dić, kao i vo­zi­lo ko­jim je šver­co­vao dro­gu i za­pli­je­nje­ni skank pre­da­ti su in­spek­to­ri­ma Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv kri­jum­ča­re­nja dro­ga.M.V.P.

      Is­tra­ga

      Po­po­vić, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, ni­je po­znat po iz­vr­še­nji­ma kri­vič­nih dje­la. Ipak, od­mah na­kon nje­go­vog hap­še­nja spro­ve­de­na je de­talj­na is­tra­ga o nar­ko­ti­ci­ma ko­ji su pro­na­đe­ni kod nje­ga. Po­li­ci­ja sa Vi­šim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Pod­go­ri­ci pro­vje­ra­va gdje je i od ko­ga na­ba­vljen skank, kao i ko­me je tre­ba­lo da bu­de pre­dat.



    • Ekonomija
      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Radulović i Radulović

      TURISTIČKI POSLENICI RAZOČARANI BUDŽETSKIM IZDVAJANJIMA DRŽAVE ZA NAJVEĆU PRIVREDNU GRANU

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Crna Gora izdvaja dva eura po glavi stanovnika za promociju turizma, Slovenija 40, Hrvatska 54, a Malta 102 eura. To je najbolji pokazatelj gdje smo, što smo i kako smo, rekao je Radulović


      Od dvi­je mi­li­jar­de eura, ko­li­ko iz­no­si bu­džet dr­ža­ve za 2018. go­di­nu, za tu­ri­zam, ko­ji je glav­na pri­vred­na gra­na i od ko­je se go­di­šnje pri­ho­du­je bli­zu mi­li­jar­du eura, Vla­da je u na­red­noj go­di­ni iz­dvo­ji­la sa­mo 3,3 mi­li­o­na eura. Tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci sma­tra­ju da je ta su­ma ja­ko ma­la i svje­do­či o neo­d­go­vor­nom od­no­su dr­ža­ve pre­ma tu­ri­zmu.
      Pred­sjed­nik Cr­no­gor­skog tu­ri­stič­kog udru­že­nja (CTU) Žar­ko Ra­du­lo­vić je ka­zao da Cr­na Go­ra za mar­ke­ting, od­no­sno pro­mo­ci­ju tu­rizme iz­dva­ja dva eura po gla­vi sta­nov­ni­ka.
      – Slo­ve­ni­ja za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma iz­dva­ja 40 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka, Hr­vat­ska 54, a Mal­ta 102 eura. To je naj­bo­lji po­ka­za­telj, gdje smo, što smo i ka­ko smo – re­kao je Ra­du­lo­vić „Da­nu”.
      On je is­ta­kao da je Na­ci­o­nal­na tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja (NTO) ključ­na za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma.
      – Ide­mo na saj­mo­ve na 20-30 kva­dra­ta, a na­ši kon­ku­ren­ti pro­mo­vi­šu pon­du na 500 kva­dra­ta. Mno­go ja­če, raz­vi­je­ni­je de­sti­na­ci­je od nas se pro­mo­vi­šu na to­li­kom pro­sto­ru, a mi ko­ji po­la­ko ula­zi­mo na tu­ri­stič­ku ma­pu za­ku­plju­je­mo mno­go ma­nje pro­sto­re – na­veo je Ra­du­lo­vić.
      Is­ta­kao je da CTU go­di­na­ma tra­ži da dr­ža­va po­ve­ća iz­dva­ja­nja za tu­ri­zam.
      Od 3,3 mi­li­o­na eura za tu­ri­zam či­ne mi­li­on uza kon­sul­tant­ske i sa­vje­to­dav­ne uslu­ge za pro­jek­te, mi­li­on za sub­ven­ci­je za avio pre­vo­zni­ke i 1,3 mi­li­o­na za pro­mo ak­tiv­no­sti NTO.
      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za tu­ri­zam Pri­vred­ne ko­mo­re (PKCG) Dra­gan Ivan­če­vić sma­tra da je izdvaja­nje 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam smi­je­šno i tu­žno.
      – Da se 3,3 mi­li­o­na eura iz­dva­ja­ju sa­mo za NTO, to bi is­pu­ni­lo mi­ni­mum po­tre­ba. Ovo­li­ko iz­dva­ja­nje za tu­ri­zam de­val­vi­ra sva­ku pri­ču o raz­vi­ja­nju Cr­ne Go­re kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je. Tek sa­da bi tre­ba­lo da se ula­že, ka­da do­la­ze ve­ći tu­ro­pe­ra­to­ri, a ne da na ve­li­kim saj­mo­vi­ma ima­mo naj­si­ro­ma­šni­je i naj­ne­u­bje­dlji­vi­je na­stu­pe. Ova­kav od­nos vla­sti je an­ti­tu­ri­stič­ki, smi­je­šan i tu­žan. Sa 3,3 mi­li­o­na se ne mo­že ni­šta pro­mi­jeniti po pi­ta­nju tu­ri­zma – po­ru­čio je Ivan­če­vić.
      Tu­ri­zam do­no­si u le­gal­nim to­ko­vi­ma mi­li­jar­du, a u si­voj zo­ni još mi­li­jar­du.
      – Do sa­da smo ima­li an­ti­tu­ri­stič­ku po­li­ti­ku kroz pri­pre­mu se­zo­ne, a sa­da se ona na­sta­vi­la i kroz bu­džet. Po­li­ti­ka dr­ža­ve pre­ma naj­ve­ćoj pri­vred­noj gra­ni je ne­tu­ri­stič­ka – is­ta­kao je Ivan­če­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Udru­že­nja ugo­sti­te­lja Bu­dve Ili­ja Armen­ko ta­ko­đe sma­tra da je 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam ma­lo.
      – Po­treb­no je vi­še ula­ga­ti u in­fra­struk­tu­ru – ka­zao je Ar­men­ko.
      D.M.



    • Politika
      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

    • Politika

      2017-11-19

      Vlada za socijalu široke ruke pred izbore

      VLADA PREDLOGOM BUDŽETA ISPLANIRALA VEĆE IZDATKE

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Za materijalno obezbjeđenje porodice predviđeno je 2,89 miliona više nego ove godine, odnosno 14.250.000, a za porodiljska odsustva izdatak je sa 15 povećan na 16,672 miliona


      Pred­lo­gom Za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu, iz­bor­nu go­di­nu Vla­da je is­pla­ni­ra­la da iz­dat­ke za so­ci­jal­nu po­moć gra­đa­ni­ma po­ve­ća za 5.907.000 eura vi­še ne­go što je po ovom osno­vu opre­di­je­lje­no u 2017. Na­red­ne go­di­ne pla­ni­ra­ni su pred­sjed­nič­ki, kao i lo­kal­ni iz­bo­ri u vi­še cr­no­gor­skih gra­do­va, me­đu ko­ji­ma je i Pod­go­ri­ca.
      Plan je da se za dječ­je do­dat­ke po­tro­ši 4,5 mi­li­o­na eura, dok je ove go­di­ne pla­ni­ra­ni iz­da­tak 3,5 mi­li­o­na. Za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce pred­vi­đe­no je 2,89 mi­li­o­na vi­še ne­go ove go­di­ne, od­no­sno 14.250.000, a za po­ro­dilj­ska od­su­stva iz­da­tak je sa 15 po­ve­ćan na 16,672 mi­li­o­na.
      Iz­nos za tu­đu nje­gu i po­moć je uve­ćan za 345.000 eura, od­no­sno u 2018. će iz­no­si­ti 21.745.000 eura. S dru­ge stra­ne, iz­dva­ja­nja za bo­rač­ko in­va­lid­sku za­šti­tu sma­nje­na su za 250.000 u od­no­su na 2017. i na­red­ne go­di­ne će iz­no­si­ti 6.750.000 eura, umje­sto ra­ni­jih se­dam mi­li­o­na.
      Vla­da ni­je po­ve­ća­va­la iz­dva­ja­nje za is­hra­nu dje­ce u pred­škol­skim usta­no­va­ma i za te na­mje­ne i na­red­ne go­di­ne će se po­tro­ši­ti 925.000 eura. Pla­ni­ra­no je da se za iz­dr­ža­va­nje šti­će­ni­ka u do­mo­vi­ma plan po­tro­ši 3.970.000 eura, umje­sto ra­ni­jih 4.030.625 eura.
      Iz­dva­ja­nja za „osta­la pra­va iz obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te” dra­stič­no su sma­nje­na za na­red­nu go­di­nu, a ra­di se o stav­ci u bu­dže­tu ko­ja se od­no­si­la i na na­kna­de po osno­vu ma­te­rin­stva, ko­je su uki­nu­te. Za osta­la so­ci­jal­na da­va­nja pla­ni­ran je iz­da­tak od 11 mi­li­o­na eura.
      Al­ter­na­ti­va po­zdra­vlja po­ve­ća­nje iz­da­ta­ka za so­ci­jal­na da­va­nja i obra­zo­va­nje, ali upo­zo­ra­va­ju da se gra­đa­ni­ma istin­ski mo­že po­mo­ći sa­mo kroz za­po­šlja­va­nje u pri­vre­di u ko­joj se pro­iz­vo­di.
      – Po­ve­ća­njem so­ci­jal­nih da­va­nja ne­će se ri­je­ši­ti pro­blem, ali će ma­kar bi­ti uma­njen. Pro­blem Vla­de u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će bi­ti sve ve­ći broj si­ro­ma­šnih, jer ve­ći­na gla­sa za njih, već sve ve­ći re­volt mla­dih lju­di ko­ji ne­ma­ju po­sao. Vla­da ne spo­mi­nje otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta jer mno­gi (biv­ši) mi­ni­stri ima­ju taj­ne po­slo­ve ko­ji­ma za­tva­ra­ju rad­na mje­sta i pra­ve no­ve si­ro­ma­šne gra­đa­ne. Sve je ve­ći broj lju­di bez po­sla, a sle­de­će go­di­ne će naj­ma­nje 6.000 lju­di osta­ti bez rad­nih mje­sta. To zna­či da će no­vih 6.000 po­ro­di­ca po­sta­ti si­ro­ma­šno. Vla­da to zna i za­to je ovaj no­vi bu­džet kao an­dol. Ni­ti po­ma­že, ni­ti šte­ti – na­vo­de u Al­ter­na­ti­vi.
      Cr­noj Go­ri, ka­ko ka­žu, tre­ba bu­džet ko­ji će otvo­ri­ti bar 10.000 rad­nih mje­sta.
      – Sma­tra­mo da će­mo na­red­nu go­di­nu pam­ti­ti po štraj­ko­vi­ma, ka­šnje­nji­ma za­ra­da u jav­nom sek­to­ru, sma­nji­va­nju pla­ta i pen­zi­ja i po­li­tič­kim su­ko­bi­ma. Al­ter­na­ti­va ne gri­je­ši u pro­cje­na­ma. Do­ka­za­li smo to do sa­da u vi­še na­vra­ta – po­ru­ču­ju iz Al­ter­na­ti­ve.
      Pred­sjed­ni­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da je Vla­da pod pri­ti­skom Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da i mo­ra da vo­di ra­ču­na ka­da je u pi­ta­nju ras­po­dje­la sred­sta­va.
      – Naj­si­ro­ma­šni­ji slo­je­vi sta­nov­ni­šta će pla­ti­ti ci­je­nu par­tij­skog za­po­šlja­va­nja u ad­mi­ni­stra­ci­ji i du­go­va oko iz­grad­nje auto­pu­ta. Vi­še nov­ca za so­ci­ja­lu zna­či i vi­še so­ci­jal­no ugro­že­nih, a to je lo­še po dr­ža­vu. So­ci­jal­na po­moć je i da­lje ne­pri­mje­re­no ni­ska, dječ­ji do­da­tak ta­ko­đe. Ne šti­ti­mo dje­cu ni na ko­ji na­čin, ne­ma­mo bes­plat­ne uži­ne u ško­li za ma­te­ri­jal­no ugro­že­ne kao ni pla­ćen pre­voz. Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ne­ri­jet­ko tro­še no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka na na­čin ne­pri­mje­ren šted­nji. Ku­pu­ju se umjet­nič­ke sli­ke, sku­pim iti­so­ni­ma se za­sti­ru pro­sto­ri u ko­ji­ma bo­ra­ve fink­ci­o­ne­ri, na­ba­vlja­ju se sku­pi auto­mo­bi­li, a osi­ro­ma­še­nom na­ro­du da­ju so­ci­ja­lu od ko­je se ne mo­že ni pre­ži­vje­ti – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.
      Po­ve­ća­nje iz­no­sa za sta­bil­nu so­ci­jal­nu po­li­ti­ku je, ka­ko ka­že, ne­mi­nov­nost.
      – Ipak je pi­ta­nje ka­ko se ta sred­stva tro­še kod nas. Ni­je ri­je­dak slu­čaj ne­na­mjen­skog tro­še­nja sred­sta­va na­mi­je­nje­nih naj­u­gro­že­ni­ji­ma. Uoča­va­li smo svi za­jed­no ano­ma­li­je u tom sek­to­ru, pre­ba­ci­va­nje sred­sta­va za ne­ke dru­ge na­mje­ne, ko­ri­šće­nje za za­do­vo­lje­nje po­tre­ba za­po­sle­nih kao što je rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja, ko­ri­šće­nje sred­sta­va na­mi­je­nje­nih so­ci­ja­li za pu­to­va­nja, pro­mo­ci­je knji­ga, otva­ra­nje iz­lo­žbi – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.M.S.

      Dva mi­li­o­na za DIK

      Vla­da je za rad Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je opre­di­je­li­la u pred­lo­gu za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu sko­ro dva mi­li­o­na eura. Po pred­lo­gu za­ko­na, ko­ji je do­sta­vljen u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ima­će na ras­po­la­ga­nju 1.922.652 eura. Za lič­na pri­ma­nja, ka­ko se na­vo­di, pred­vi­đe­no je 100.000 eura, dok je na po­zi­ci­ji „iz­da­ci” spre­mlje­no 1.476.000 eura.
      Pod stav­kom „ma­te­ri­jal za po­seb­ne na­mje­ne” pred­vi­đe­no je 200.000 eura, a za iz­ra­du i odr­ža­va­nje soft­ve­ra 30.000 eura.
      In­te­re­sant­no je da je u na­red­noj go­di­ni 4.429.995 eura pla­ni­ra­no za fi­nan­si­ra­nje re­dov­nog go­di­šnjeg ra­da par­la­men­tar­nih par­ti­ja. Ras­ho­di za uslu­ge pla­ni­ra­ni su u iz­no­su od 250.000 eura. Ka­ko se pre­ci­zi­ra, „osta­le uslu­ge” od­no­se na za uslu­ge štam­pa­nja i umno­ža­va­nja iz­bor­nog ma­te­ri­ja­la: gla­sač­kih li­sti­ća, obra­za­ca za iz­bo­re, bro­šu­ra sa uput­stvi­ma za edu­ka­ci­ju čla­no­va bi­rač­kih od­bo­ra.
      – Po­red štam­pe, za­kon oba­ve­zu­je ko­mi­si­ju i na ob­ja­vlji­va­nje oba­vje­šte­nja i rje­še­nja, li­ste kan­di­da­ta, kao i ko­nač­nih re­zul­ta­ta iz­bo­ra u dnev­nim li­sto­vi­ma ko­ji iz­la­ze u Cr­noj Go­ri i na Jav­nom ser­vi­su – is­ti­če se u obra­zlo­že­nju.
      Pod stav­kom „osta­li iz­da­ci” pla­ni­ra­ne su is­pla­te na­kna­de za rad tre­ne­ra, edu­ka­to­ra (li­ca an­ga­žo­va­na za edu­ka­ci­je bi­rač­kih od­bo­ra), kao i na­kna­de za rad li­ci­ma ko­ja će bi­ti an­ga­žo­va­na u to­ku iz­bor­nog pro­ce­sa. Tran­sfe­ri in­sti­tu­ci­ja­ma, po­je­din­ci­ma, ne­vla­di­nom i jav­nom sek­to­ru su pla­ni­ra­ni u iz­no­su od 80.000 eura.
      – Pla­ni­ra­ni iz­da­ci od­no­se se na op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je po osno­vu ma­te­ri­jal­nih tro­ško­va, na­kna­da čla­no­vi­ma OIK i na­kna­da čla­no­vi­ma bi­rač­kih od­bo­ra i sred­stva za ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve – na­ve­de­no je u obra­zlo­že­nju za­ko­na.
      M.V.

      Ban­ka hra­ne: Di­sku­ta­bil­ne pred­iz­bor­ne po­mo­ći

      Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di i da je pri­sut­na i di­sku­ta­bil­na prak­sa da­va­nja jed­no­krat­nih po­mo­ći pri­je iz­bo­ra, a oni nam sli­je­de na­red­ne go­di­ne.
      – Okon­ča­ti si­ro­ma­štvo svu­da i u svim ob­li­ci­ma je pr­vi cilj odr­ži­vog raz­vo­ja, is­tak­nut u okvi­ru no­ve glo­bal­ne agen­de za odr­ži­vi raz­voj UN do 2030. go­di­ne. Ipak, i dvi­je go­di­ne na­kon usva­ja­nja tih ci­lje­va Vla­da Cr­ne Go­re ni­je usvo­ji­la na­ci­o­nal­no spe­ci­fič­ne ci­lje­ve odr­ži­vog raz­vo­ja. Da bi po­sto­je­ći pro­gra­mi so­ci­jal­ne za­šti­te u Cr­noj Go­ri mo­gli ade­kvat­ni­je da od­go­vo­re na po­tre­be po­ro­di­ca i dje­ce ugro­že­nih si­ro­ma­štvom, po­treb­na je bo­lja iden­ti­fi­ka­ci­ja do­ma­ćin­sta­va ko­ji­ma je po­moć naj­po­treb­ni­ja i pre­u­smje­ra­va­nje sred­sta­va ka onim po­ro­di­ca­ma ko­je su naj­vi­še iz­lo­že­ne ri­zi­ku si­ro­ma­štva – sma­tra ona.



    • Hronika
      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

    • Hronika

      2017-11-19

      INCIDENTIMA U BARU NASTAVLJENA SERIJA PODMETANJA POŽARA NA VOZILA

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila


      U pod­met­nu­tom po­ža­ru u Ba­ru iz­go­re­la su tri vo­zi­la. Ne­po­zna­ti na­pa­da­či za­pa­li­li su auto­mo­bil „golf”, vla­sni­štvo slu­žbe­ni­ka Upra­ve ca­ri­na Goj­ka Ka­le­zi­ća. Na­sta­li pla­men pro­ši­rio se na još dva auto­mo­bi­la – „pa­sat” i „re­no”, ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „gol­fa”.
      Po­žar se do­go­dio oko 3.30 ča­so­va, a vo­zi­la su bi­la par­ki­ra­na u Uli­ci Bran­ka Ča­lo­vi­ća u Ba­ru.
      Va­tro­ga­sci su uga­si­li na­sta­lu va­tru, ali su auto­mo­bi­li već bi­li uni­šte­ni.
      Po­li­ci­ja je sa vje­šta­kom za po­ža­re, ha­va­ri­je i eks­plo­zi­je Ra­do­va­nom Po­po­vi­ćem iza­šla na li­ce mje­sta, gdje su sa tu­ži­o­cem iz Ba­ra Ire­nom Raj­ko­vić oba­vi­li uvi­đaj. Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti is­tra­ge po­ka­za­li su da je u pi­ta­nju pod­met­nu­ti po­žar.
      Ovo je sa­mo je­dan u ni­zu na­pa­da na imo­vi­nu ca­ri­ni­ka na te­ri­to­ri­ji bar­ske op­šti­ne. Pro­šle go­di­ne, is­pred po­ro­dič­ne ku­će u su­to­mor­skom na­se­lju Br­ca za­pa­lje­no je vo­zi­lo „BMW”, re­gi­star­skih ta­bli­ca BR BM 866, či­ji je vla­snik ca­ri­nik Bo­ži­dar Gvo­zde­no­vić. Pri­je to­ga, u pod­met­nu­tom po­ža­ru iza zgra­de Lor­do­va u Ma­ke­don­skom na­se­lju u Ba­ru iz­go­re­lo je pet auto­mo­bi­la ko­ji su se na­la­zi­li na par­kin­gu. In­ci­dent se do­go­dio u ju­lu 2015. go­di­ne. Va­tre­na sti­hi­ja ta­da je, oko je­dan sat iza po­no­ći, za­hva­ti­la vi­še vo­zi­la od ko­jih su tri pro­šla sa to­tal­nom šte­tom.
      Me­ta ovog na­pa­da bi­lo je vo­zi­lo „audi Q3” re­gi­star­skih ozna­ka BR BS 359, ko­ji je vla­sni­štvo ca­ri­ni­ka Sr­đa­na Bur­za­no­vi­ća.
      Ta­ko­đe, po­sled­njih mje­se­ci u Ba­ru se do­go­di­lo vi­še slu­ča­je­va u ko­ji­ma su za­pa­lje­na auta. Ne­dav­no, u cen­tru Ba­ra, na par­kin­gu u Uli­ci Jo­va­na Sto­ja­no­vi­ća, iz­go­re­la su dva auto­mo­bi­la. Va­tra je pr­vo za­hva­ti­la auto­mo­bil mar­ke „fol­ksva­gen po­lo”, vla­sni­štvo tak­si­ste Sa­va Pa­vi­će­vi­ća, u mo­men­tu kad je čo­vjek sjeo za vo­lan. Sre­ćom Pa­vi­će­vić ni­je po­vri­je­đen. Po­žar se br­zo pro­ši­rio i na su­sjed­no vo­zi­lo „pa­sat ka­ra­van”, na ko­me je ta­ko­đe na­sta­la šte­ta.
      U de­se­tom mje­se­cu ove go­di­ne za­pa­lje­no je slu­žbe­no vo­zi­lo ko­je ko­ri­sti pri­pad­nik gra­nič­ne po­li­ci­je Sve­ti­slav Fi­li­po­vić. Vo­zi­lo mar­ke „da­čia da­ster” bi­lo je par­ki­ra­no u Uli­ci Ri­sta Le­ki­ća, is­pred zgra­de u ko­joj Fi­li­po­vić sta­nu­je.
      Po­li­ci­ja je iden­ti­fi­ko­va­la i uhap­si­la A.S. i R.M., ko­ji su u no­ći iz­me­đu po­ne­djelj­ka i utor­ka po­li­li ben­zi­nom pa za­pa­li­li slu­žbe­no vo­zi­lo.
      Auto­mo­bil „golf” vla­sni­ce Ma­ri­je Fra­no­vić za­pa­ljen je u ju­lu ove go­di­ne na par­kin­gu pre­ko pu­ta la­bo­ra­to­ri­je „Zej­ni­lo­vić”, u Uli­ci Jo­va­na To­ma­še­vi­ća. U po­ža­ru je iz­go­rio kom­ple­tan pred­nji dio vo­zi­la, a in­ter­ven­ci­jom va­tro­ga­sa­ca pla­men se ni­je pro­ši­rio na su­sjed­na vo­zi­la.
      D.S.–M.V.P.

      Se­ri­ja pa­lje­nja i u Pod­go­ri­ci

      Osim u Ba­ru, mal­te­ne sva­ko­dnev­no i u Pod­go­ri­ci iz­go­ri ne­ko vo­zi­lo. Iz po­li­ci­je če­sto tvr­de da je u pi­ta­nju sa­mo­za­pa­lje­nje. Sa­mo dan pri­je pa­lje­nja vo­zi­la ca­ri­ni­ka u Ba­ru, u Pod­go­ri­ci je ta­ko­đe u pod­met­nu­tom po­ža­ru uni­šte­no če­tvo­ro vo­zi­la. Po­žar je iz­bio na vo­zi­lu „mer­ce­des” re­gi­star­skih ozna­ka PG GP181, ko­ji je vla­sni­štvo Rat­ka Ra­di­če­vi­ća. Pla­men je pre­šao na „ci­tro­en” (BD AS149) i „ško­du” (PG BT407), ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „mer­ce­de­sa”. Pret­hod­ne ne­dje­lje za sve­ga dva da­na u po­ža­ri­ma je iz­go­re­lo se­dam vo­zi­la, a do­go­dio se i bom­ba­ški na­pad na je­dan ugo­sti­telj­ski obje­kat u Pod­go­ri­ci.



    • Ekonomija
      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Ukinuli menzu da smanje troškove

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Rudnik uglja Pljevlja

      IAKO OBAVLJAJU NAJTEŽE POSLOVE, PLJEVALJSKI RUDARI NEMAJU OBROK U FIRMI

      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Nažalost, godinama unazad u Rudniku uglja nema menze, jer su je ukinuli u cilju racionalizacije troškova. Rudari su zakinuti kako bi se postigao bolji profit, kaže predsjednik rudničkog sindikata Miloš Obrenić


      Iako se ru­dar­ski po­sao ozna­ča­va kao je­dan od naj­te­žih, plje­valj­ski ru­da­ri su me­đu ri­jet­ki­ma, ako ne i je­di­ni ko­ji ne­ma­ju to­plu ku­hi­nju i to­pli obrok. Pred­sjed­nik sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je u Rud­ni­ku uglja Mi­loš Obre­nić is­ti­če da slič­nih slu­ča­je­va u okru­že­nju nema jer svi rud­ni­ci, zbog te­ži­ne po­sla sa ko­jem se su­sre­ću ru­da­ri, ima­ju ru­dar­sku men­zu, u ko­joj se slu­že to­pla je­la.
      – Za ru­dar­ski hljeb se ka­že da ima de­vet ko­ra, jer se te­ško za­ra­đu­je. Zbog slo­že­nih uslo­va i te­ži­ne po­sla, men­za u sklo­pu rud­ni­ka je pod­ra­zu­mi­je­va­na i neo­p­hod­na ka­ko bi se ru­da­ri u to­ku rad­nog vre­me­na, od­no­sno za vri­je­me pa­u­ze okri­je­pi­li i ugri­ja­li uz to­plo, ku­va­no je­lo. Na­ža­lost, već vi­še go­di­na una­zad u Rud­ni­ku uglja ne­ma men­ze, jer su je uki­nu­li u cilju ra­ci­o­na­li­za­ci­je tro­ško­va. Ru­da­ri su za­ki­nu­ti ka­ko bi se po­sti­gao bo­lji efe­kat – ka­že Obre­nić i na­vo­di da ru­da­ri to­kom rad­nog vre­me­na do­bi­ja­ju su­vi obrok, ko­ji se ne mo­že mje­ri­ti ni­ti bi­ti isti kao to­pli obrok iz ku­hi­nje.
      Obre­nić is­ti­če da sa­da­šnji iz­vr­šni di­rek­tor Sla­vo­ljub Po­pa­dić po­ka­zu­je do­bru vo­lju da se opet otvo­re ku­hi­nja i ru­dar­ska men­za, ali za­sad se ne zna da li će i ka­da do to­ga do­ći.
      – Do­bro je da po­slo­vod­stvo uoča­va da gre­šku tre­ba is­pra­vi­ti. Na­rav­no, bi­lo bi još bo­lje ka­da bi se ta gre­ška što pri­je is­pra­vi­la – ka­že Obre­nić, na­gla­ša­va­ju­ći da je men­za neo­p­hod­na.
      Men­za u Rud­ni­ku uglja je uki­nu­ta 2008. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je na če­lu kom­pa­ni­je bio Pre­drag Bo­ško­vić, sa­da­šnji mi­ni­star od­bra­ne. Uki­da­nje men­ze prav­da­no je obra­zlo­že­njem da se na taj na­čin zna­čaj­no sma­nju­ju tro­ško­vi po­slo­va­nja.
      Rud­nik uglja je ne­dav­no ras­pi­sao ten­der za na­bav­ku hra­ne za su­ve obro­ke za šta je opre­di­je­lje­no 80 hi­lja­da eura. U jav­nom po­zi­vu iz Rud­ni­ka uglja ne na­vo­di se za ko­ji vre­men­ski pe­ri­od je pla­ni­ra­na na­bav­ka su­vih obro­ka.
      Rud­nik uglja je u vla­sni­štvu dr­ža­ve, ko­ja ima 31 od­sto ak­ci­ja, ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je A2A, ko­ja je vla­snik oko 39 od­sto ka­pi­ta­la, i Aca Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji u svom po­sje­du ima oko 11 od­sto ak­ci­ja. Osta­tak ka­pi­ta­la je u ru­ka­ma ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, ko­ji ne­ma­ju uti­ca­ja na po­slo­va­nje kom­pa­ni­je. Sam Rud­nik uglja je u pro­šloj go­di­ni po­slo­vao sa pro­fi­tom od 4,6 mi­li­o­na eura. B.Je.

      U „Šu­pljoj sti­je­ni” ni vo­de ne­ma­ju

      Ka­da je u pi­ta­nju dru­gi ak­tiv­ni plje­valj­ski rud­nik – Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na”, pre­ma sa­zna­nji­ma od rad­ni­ka, ni u nje­mu ne­ma ru­dar­ske men­ze, ali ni su­vog obro­ka. Ru­da­ri o tome ne že­le jav­no da pri­ča­ju, ali ka­žu da na kop no­se i vo­du u fla­ša­ma, jer je ne­ma­ju ni za pi­će. Isto ta­ko na po­sao no­se i su­ve obro­ke. Osim što su im za­ra­de re­dov­ne, dru­gih pri­vi­le­gi­ja ne­ma­ju.
      Rud­nik „Šu­plja sti­je­na” dr­že Po­lja­ci.

      U „Vek­tri” ka­sne pla­te, ali hra­ne ne fa­li

      Ka­da je u pi­ta­nju is­hra­na, za­ni­mlji­vo je da sa­mo za­po­sle­ni u Ter­mo­e­lek­tra­ni i „Vek­tri Ja­kić” ima­ju rad­nič­ku men­zu. U Ter­mo­e­lek­tra­ni je uki­nu­ta rad­nič­ka men­za, ali je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni, u sa­rad­nji sa jed­nim od ugo­sti­telj­skih pred­u­ze­ća, or­ga­ni­zo­va­na is­hra­na i rad­ni­ci­ma se slu­že to­pla je­la. U „Vek­tri Ja­kić” za­po­sle­ni­ma ka­sni is­pla­ta tri za­ra­de, ali rad­nič­ka men­za re­dov­no ra­di.



    • Podgoricom
      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

    • Podgoricom

      2017-11-19

      Nedostaju parking, trotoari, novi asfalt...

      ULICA STEVA BOLJEVIĆA NA ZABJELU VAPI ZA REKONSTRUKCIJOM

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama


      Uli­ce glav­nog gra­da pred­sta­vlja­ju ogle­da­lo u kom se vi­di sve, po­čev­ši od nji­ho­vog ure­đe­nja po­put as­fal­ta, ra­svje­te, par­king mje­sta, klu­pa kon­tej­ne­ra do ži­vo­ta lju­di ko­ji u nji­ma ži­ve. Me­đu­tim, či­ni se da po­je­di­ne uli­ce uglav­nom oda­ju iz­gled ko­ji po­ka­zu­je da u nji­ma ne vla­da bi­lo ka­kav pro­spe­ri­tet.
      U glav­nom gra­du na vi­še lo­ka­li­te­ta po­sto­ji lo­ša sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra a slič­nu sli­ku no­si i uli­ca ju­go­slo­ven­skog na­rod­nog he­ro­ja Ste­va Bo­lje­vi­ća. As­falt ko­ji vo­di do ove uli­ce na po­je­di­nim mje­sti­ma ne­do­sta­je, ru­pe ko­jih ima na sva­kih par me­ta­ra uglav­nom su po­pu­nje­ne sa pi­je­skom i šljun­kom ko­ji se tu za­dr­ža­va sve do pr­vih pa­da­vi­na. Čak i dje­lo­vi tro­to­a­ra na po­jed­nim mje­sti­ma ne­do­sta­ju pa pje­ša­ci mo­ra­ju ho­da­ti uli­ca­ma i mi­mo­i­la­zi­ti se sa auti­ma što ni­je bez­bjed­no. Ni za par­king ne va­ži dru­ga­či­ja pri­ča, sta­na­ri uli­ce te­ško da ga mo­gu na­ći pa su usled to­ga pri­mo­ra­ni da se par­ki­ra­ju u dru­goj uli­ci. Ono što ta­ko­đe oda­je ru­žnu sli­ku uli­ce je­su i kon­tej­ne­ri oko ko­jih je či­sto i ured­no ali se na­la­ze bli­zu uli­ce pa se u tom di­je­lu auta ne mo­gu mi­mo­i­ći. Kon­tej­ne­ri je­su u stro­ju ali ni­su oivi­če­ni zašttnom ogra­dom ko­jom mo­ra­ju bi­ti.
      Mje­ša­ti­nin uli­ce Mi­lo­rad Šo­fra­nac obez­bi­je­dio je svo­je par­king mje­sto u dvo­ri­štu ku­će u ko­joj ži­vi pa ne­ma pro­ble­ma što se par­kin­ga ti­če. Me­đu­tim, kom­ši­ja­ma ko­ji ne­ma­ju par­king pro­stor ustu­pi svoj par­king kad god mo­že i u dvo­ri­štu, a i is­pred ku­će.
      –Ja imam par­king mje­sto is­pred ku­će pa i imam gdje da se par­ki­ram, a što se kom­ši­ja ti­če vje­ro­vat­no da im ni­je uslov­no da se par­ki­ra­ju. Ni­smo je­di­ni u gra­du ko­ji­ma fa­le tro­to­a­ri, par­kin­zi i osta­lo, na ve­ći­ni mje­sta je ta­ko ali što mi da ra­di­mo, spo­ro ide sve – ka­zao je Šo­fra­nac.
      Sa Šo­fran­cem se sla­že i Vuč­ko Zo­go­vić ko­ji je kon­sta­to­vao da uli­ca i ni­je u baš naj­bo­ljem sta­nju.
      –Mi­slim da bi ova uli­ca kon­kret­no mo­gla bi­ti bo­lja, tre­ba­lo bi je po­pra­vi­ti. Kon­tej­ne­re bi tre­ba­lo oivi­či­ti za­štit­nom ogra­dom a što se par­kin­ga ti­če pa, za­do­vo­ljan –iskren je Zo­go­vić.
      A.Đ.



    • Politika
      DPS se Albanaca sjeti pred glasanje

      DPS se Albanaca sjeti pred glasanje

    • Politika

      2017-11-19

      Camaj

      LIDER DSA NIKOLA CAMAJ ZA „DAN” NAVODI DA VLAST NASTAVLJA SA RANIJIM METODAMA IZBORNE KRAĐE

      DPS se Albanaca sjeti pred glasanje

      Nastavlja se uzurpacija imovine i dalja centralizacija vlasti. E pa sada, ako ko ima čime da se hvali, neka izvoli, ali mi nemamo, smatra Camaj


      Vlast u sa­mo­stal­noj Cr­nog Go­ri je raz­o­ča­ra­la Al­ban­ce. Raz­o­ča­ra­la ih je jer su oče­ki­va­li da će u jed­noj ma­le­noj Cr­noj Go­ri, gdje su i oni ulo­ži­li se­be gla­sa­njem na re­fe­ren­du­mu, re­a­li­zo­va­ti vi­še pra­va, re­kao je pred­stav­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Al­ba­na­ca (DSA) u Cr­noj Go­ri Ni­ko­la Ca­maj. On je za „Dan” is­ta­kao da je De­mo­krat­ski sa­vez Al­ba­na­ca po mno­go če­mu raz­li­čit od dru­gih al­ban­skih stra­na­ka u Cr­noj Go­ri.
      – Iako pre­o­vla­đu­je ubje­đe­nje da al­ban­ske par­ti­je ima­ju slič­ne pro­gra­me, do­sa­da­šnja prak­sa je do­ka­za­la da se DSA po mno­go če­mu raz­li­ku­je od osta­lih, a pr­ven­stve­no zbog svo­je do­sled­no­sti u nje­go­va­nju vri­jed­no­sti i ne od­stu­pa­nju od iz­vor­nih za­htje­va za­rad par­če­ta vla­sti. DSA se raz­li­ku­je od dru­gih od­no­som pre­ma vla­sti­ma i pre­ma „bla­go­de­ti­ma” ko­ja ona pru­ža. Mi smo, ina­če, je­di­na opo­zi­ci­o­na stran­ka, na svim ni­vo­i­ma, ma­da ovih da­na, pred iz­bo­re, ne­ke dru­ge že­le osta­vi­ti uti­sak ka­ko su an­ti-DPS, i to baš one ko­je su u sa­moj vla­sti – ka­že Ca­maj.
      Ka­ko na­vo­di, čak su ne­ke i pre­u­ze­le DPS stra­te­gi­ju vo­đe­nja kam­pa­nje – da­ruj, obe­ćaj, pre­va­ri, iz­mi­šljaj, kle­ve­ći, i ura­di sve što ga­ran­tu­je glas vi­še.
      – A to se ovih da­na ra­di sa­mo na šte­tu DSA, ko­ja je žr­tva ne­za­pam­će­ne kle­ve­te, kao pred­iz­bor­ne stra­te­gi­je, i ucje­ne bi­ra­ča. Ipak, sma­tra­mo da će gra­đa­ni pre­po­zna­ti ko je na či­joj stra­ni, i ko za­slu­žu­je nji­ho­vu po­dr­šku, ta­ko da za­i­sta oče­ku­je­mo do­bar re­zul­tat. Šta­vi­še, mno­go bo­lji ne­go što ne­ki mi­sle. Mno­go bo­lji ne­go što ga prog­no­zi­ra­ju oni ko­ji po­ku­ša­va­ju ubi­je­di­ti gra­đa­ne da će ima­ti ap­so­lut­nu vlast u Tu­zi­ma – sma­tra Ca­maj.
      Po nje­go­vom su­du, Vla­da Cr­ne Go­re je uvi­jek za ma­nji­ne či­ni­la naj­ma­nje što je mo­gla, od­no­sno mi­ni­mum ono­ga što je mo­ra­la.
      – A pre­ma­lo je mo­ra­la, jer je uvi­jek na­la­zi­la pred­stav­ni­ke ma­nji­na ko­ji bi i to ma­lo hva­li­li kao uspjeh. Zar sta­tus grad­ske op­šti­ne, pa i ovaj no­vi eks­pe­ri­ment – op­šti­na u sklo­pu glav­nog gra­da, ne go­vo­ri do­volj­no za se­be. Za­tim, naj­no­vi­ji Za­kon o is­ti­ca­nju i ko­ri­šće­nju na­ci­o­nal­nih sim­bo­la. Pa, na­čin ko­ri­šće­nja i ga­zdo­va­nja na­šim re­sur­si­ma, te za­po­šlja­va­nje. Sve u sve­mu, vlast je ma­će­hin­ska, ali to joj pro­la­zi upra­vo za­hva­lju­ju­ći po­slu­šnim, kli­mo­gla­vim vla­sto­lju­bi­vim pred­stav­ni­ci­ma iz na­ših re­do­va, ko­ji uži­va­ju u bla­go­de­ti­ma vla­sti. Da smo je­din­stve­ni u na­šim za­htje­vi­ma, i ka­da bi po­je­di­ni na­vod­ni pred­stav­ni­ci ma­nje bri­nu­li o svo­jim be­ne­fi­ti­ma a vi­še o oni­ma ko­ji su ih tu po­sta­vi­li, vje­ro­vat­no bi vlast bi­la pri­mo­ra­na da uči­ni mno­go vi­še. A mi i ne oče­ku­je­mo ni­šta vi­še od ono­ga što nam pri­pa­da – kon­sta­to­vao je Ca­maj.
      On je re­kao da DPS ni­je us­pu­nio obe­ća­nja da­ta Al­ban­ci­ma pred re­fe­ren­dum 2006. go­di­ne, te da je vlast u sa­mo­stal­noj Cr­noj Go­ri raz­o­ča­ra­la Al­ban­ce.
      – Sa­ma či­nje­ni­ca da nas u pro­cen­ti­ma ima ma­nje da­nas ne­go pri­je re­fe­ren­du­ma go­vo­ri o od­no­su ove vla­sti pre­ma Al­ban­ci­ma. Mi ni­je­smo za­bo­ra­vi­li da od­mah na­kon osa­mo­sta­lje­nja sti­že pr­va pre­va­ra u vi­du grad­ske op­šti­ne, umje­sto pra­ve op­šti­ne, su­sti­že nas i ka­zna u vi­du po­li­cij­ske ak­ci­je „Or­lov let”; na­sta­vlja se uzur­pa­ci­ja imo­vi­ne, i da­lja cen­tra­li­za­ci­ja vla­sti. E pa sa­da, ako ko ima či­me da se hva­li, ne­ka iz­vo­li, ali mi ne­ma­mo, a gra­đa­ni to za hva­lje­nje ne osje­ća­ju – na­vo­di Ca­maj.
      On tvr­di da su pri­ti­sci i ucje­ne mno­go ve­ći, čak i da­nas, kroz uti­caj na pro­mje­nu po­li­tič­ke vo­lje. Sam­tra da sem iz­bor­nih obe­ća­nja, ko­ja li­je­po zvu­če, po­put ce­tinj­ske fa­bri­ke čo­ko­la­da, dru­go ne­čeg ne­ma.
      – I po­no­vo, i na ove iz­bo­re idu s istim obe­ća­nji­ma, kao da je ne­ko dru­gi bio vlast do sa­da pa ih je spri­je­čio da to ostva­re. Gdje su sport­ska dvo­ra­na, ze­le­na pi­ja­ca, vr­tić, za­o­bi­la­zni­ca, kru­žni tok, no­vi most, bu­le­var do Pod­go­ri­ce... Gdje su za­po­šlja­va­nja, ula­ga­nja u raz­voj spor­ta, kul­tu­re, po­ljo­pri­vre­de? Ova­kav od­nos vri­je­đa in­te­le­gen­ci­ju pro­sječ­nog gra­đa­ni­na Ma­le­si­je – za­klju­čio je Ca­maj.
      M.V.

      Ucje­ne ugro­ža­va­ju Vla­du

      Ka­ko sma­tra Ca­maj, Vla­da ko­ja da bi op­sta­ja­la od­u­sta­je i od od­lu­ka o ve­o­ma zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma za dr­ža­vu ali ne i za par­ti­ju, iz­gle­da zbog ucje­na ko­ja do­la­ze od di­je­la par­ti­ja ko­ja či­ne tu vlast, ne osta­vlja uti­sak ja­ke i sta­bil­ne vla­de.
      – Za­mi­sli­te, Cr­no­gor­ci se od­ri­ču Nje­go­še­vog ro­đen­da­na za­rad po­li­tič­kih udo­vo­lja­va­nja. Mi­nor­ne stran­ke po­kri­va­ju naj­zna­čaj­ni­je re­so­re, i sve se to tr­pi, sa­mo da ne bi se otvo­ri­la vra­ta di­ja­lo­ga sa mo­gu­ćim kon­ku­ren­ti­ma. Mi­slim da je to za dr­žav­nu po­li­ti­ku po­gre­šno, i da su ucje­ne i za­htje­vi ko­je do­la­ze od opo­zi­ci­je ma­nje štet­ne po dr­ža­vu, ne­go ove ko­ja ova vlast tr­pi od po­je­di­nih ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra – ka­že Ca­maj.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D+

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš e-mail:


    • Hronika
      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

    • Hronika

      2017-11-19

      MARKO ŠARANOVIĆ PODNIO PRIJAVU PROTIV SLUŽBENIKA CB PODGORICA

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja


      Osu­đe­ni za kri­vič­no dje­lo ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu Mar­ko Šo­fra­nac pod­nio je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv ne­i­den­ti­fi­ko­va­nih slu­žbe­ni­ka Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca zbog vi­še kri­vič­nih dje­la zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i kri­vič­nog dje­la pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de. Šo­fra­nac, ko­ji je ogla­šen kri­vim zbog ubi­stva Dra­ga­na Be­ći­ro­vi­ća u Bu­dvi 11. ok­to­bra, po­vo­dom ove pri­ja­ve sa­slu­šan je 11. ok­to­bra u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci u svoj­stvu svje­do­ka – ošte­će­nog.
      – Na­ve­de­na kri­vič­na dje­la pri­ja­vlje­na li­ca su iz­vr­ši­la pri­li­kom pri­vo­đe­nja ošte­će­nog Mar­ka Ša­ra­no­vi­ća u CB u Pod­go­ri­ci, kao i pri­li­kom pri­mje­ne mje­ra taj­nog nad­zo­ra ko­ja je nad njim i još če­ti­ri dru­ga li­ca po­tom usli­je­di­la. Upra­vo na ovim spor­nim do­ka­zi­ma te­me­lji se pr­vo­ste­pe­na pre­su­da ko­jom je pred Vi­šim su­dom u Pod­go­ri­ci Mar­ko Ša­ra­no­vić osu­đen zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu iz čla­na 143 KZ – sa­op­šti­la je po­ro­di­ca Ša­ra­no­vi­ća.
      Na pre­su­du ko­jom je zbog ubi­stva Be­ći­ro­vi­ća osu­đen na 14 go­di­na za­tvo­ra, kao i po­vo­dom dru­gih po­vre­da za­ko­na i pra­va okri­vlje­nog u po­stup­ku, bra­ni­lac Ša­ra­no­vi­ća, advo­kat Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić, iz­ja­vio je žal­bu na pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du. Sjed­ni­ca vi­je­ća Ape­la­ci­o­nog su­da ovim po­vo­dom je za­ka­za­na za 28. no­vem­bar.
      M.V.P.



    • Drustvo
      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

    • Drustvo

      2017-11-19

      Ilustracija (Foto Srbija danas)

      RODOSKRNAVLJENJE I DALJE TABU TEMA U CRNOJ GORI, PORAZNA STATISTIKA CŽL

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Iz incestnih „veza” između oca i kćerke rođeno je pet beba, strica i bratanične, jedna, i brata i sestre dvije bebe, kazala je Aida Petrović iz CŽK


      Dok pri­je de­se­tak go­di­na dje­voj­či­ca ni­je ubi­la oca ko­ji ju je dvi­je go­di­ne si­lo­vao, pri;a o in­ce­stu u Cr­noj Go­ri du­bo­ko je „gu­ra­na pod te­pih”, a žr­tve osta­vlje­ne sa­me se­bi. I na­kon 12 go­di­na od tog slu­ča­ja, in­cest je ta­bu te­ma u na­šoj dr­ža­vi, a žr­tve se i dan-da­nas naj­če­šće pred­sta­vlja­ju kao zlo­čin­ci, ko­ji na­ru­ša­va­ju sve­tost po­ro­di­ce, a nji­ho­ve, ina­če ri­jet­ke is­po­vi­je­sti na­kon vi­še­go­di­šnjeg zlo­sta­vlja­nja, in­cest­ni­ci i čla­no­vi fa­mi­li­ja pred­sta­vlja­ju kao la­ži i buj­nu dječ­ju ma­štu.
      Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi (CŽL) već 12 go­di­na na­sto­ji da bu­de po­dr­ška žr­tva­ma in­ce­sta. Pre­ma sta­ti­sti­ci ko­ju vo­di ova NVO, iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u ovom pe­ri­o­du ro­đe­no je pet be­ba. Jed­na be­ba ro­đe­na je iz in­cest­ne „ve­ze” iz­me­đu stri­ca i bra­ta­nič­ne, a dvi­je iz in­ce­sta iz­me­đu bra­ta i se­stre.
      – Ovo su sa­mo slu­ča­je­vi ko­je smo mi evi­den­ti­ra­le ka­da su nam se obra­ti­li za po­moć. Ko­li­ko su dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je ima­li slič­nih slu­ča­je­va, ni­je­smo u sa­zna­nju jer ne­ma tač­ne sta­ti­sti­ke – ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca CŽL Aida Pe­tr­o­vić.
      Ka­ko je na­gla­si­la, svi na­sil­ni­ci i žr­tve in­ce­sta ko­ji su se nji­ma obra­ti­li bi­li su gra­đa­ni Cr­ne Go­re.
      – Pred­ra­su­da je da su to pred­stav­ni­ci rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je, osim u jed­nom slu­ča­ju – pre­ci­zi­ra­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je na­ve­la da je u po­sled­njih 12 go­di­na po­moć Cr­no­gor­skog žen­skog lo­bi­ja za­tra­ži­lo 30 oso­ba.
      – Od ukup­nog bro­ja pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va ro­đe­no je osam be­ba. Ra­di se o osam dje­voj­ka u po­od­ma­kloj trud­no­ći, uz­ra­sta od 16 do 24 go­di­ne, ko­je su pre­ži­vje­le in­cest. Be­be su ro­đe­ne iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u pet slu­ča­je­va, stri­ca i bra­ta­nič­ne u jed­nom slu­ča­ju i bra­ta i se­stre u dva slu­ča­ja – uka­za­la je Pe­tro­vi­će­va.
      Ona na­gla­ša­va da su sve žr­tve ću­ta­le o si­lo­va­nju od naj­bli­žih sr­od­ni­ka, a be­be ro­đe­ne iz in­ce­sta su da­te na usva­ja­nje u ino­stran­stvo. Naj­no­vi­ji slu­čaj in­ce­sta, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, de­sio se pri­je 20-ak da­na.
      – O to­me me je oba­vi­je­stio brat dje­voj­ke ko­ja je žr­tva in­ce­sta. U po­čet­ku raz­go­vo­ra brat je sti­dlji­vo na­go­vje­šta­vao da se ta­ko ne­što mo­glo de­si­ti nje­go­voj se­stri od stra­ne nji­ho­vog oca, ali ka­ko se zna­mo du­go go­di­na zbog ra­ni­jih pro­ble­ma sa ocem na­sil­ni­kom, brat je dru­gi dan na­zvao i re­kao da je otac in­cest­nik. Otac je, po pri­zna­nju bra­ta, du­že vri­je­me, ka­da bi osta­lo tro­je dje­ce bi­lo u ško­li, sek­su­al­no zlo­u­po­tr­eblja­vao 24-go­di­šnju kćer­ku, ko­joj je umrla maj­ka. Ona je na­sto­ja­la da im pre­ne­se to što joj se de­ša­va, ko­li­ko je u mo­guć­no­sti, ne­ver­bal­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom jer je psi­hič­ki te­ško bo­le­sna. Me­đu­tim, ni­ko od njih ni­je shva­tio po­ru­ku naj­sta­ri­je se­stre, sma­tra­li su da je bo­lest uze­la ma­ha jer re­dov­no ne uzi­ma te­ra­pi­ju – ka­za­la je ona.
      Di­je­te ro­đe­no iz ta­kvog od­no­sa je zbri­nu­to, a, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, bo­le­sna dje­voj­ka – žr­tva in­ce­sta po­no­vo je vra­će­na pod okri­lje do­ma kod oca in­cest­ni­ka. Ona do­da­je da im se sa­mo u jed­nom slu­ča­ju obra­tio mla­dić, ta­da osam­na­e­sto­go­di­šnjak, ko­ji je pri­ja­vio in­cest­nu ve­zu sa maj­kom, ko­ja je ima­la 43 go­di­ne. Mla­dić je od CŽL tra­žio po­moć ka­ko da iz to­ga iza­đe.
      – Na po­nu­đe­nu po­moć u vi­du obez­bje­đi­va­nja struč­nih rad­ni­ka (psi­ho­lo­ga, psi­hi­ja­tra, so­ci­jal­nih rad­ni­ka…) maj­ka je od­go­vo­ri­la od­bi­ja­njem, sma­tra­ju­ći da su do­volj­no ja­ki da „igru” pre­ki­nu sa­mi – ka­že Pe­tro­vi­će­va.
      Slu­čaj ko­ji se za­vr­šio ubi­stvom oca in­cest­ni­ka ima­o je je­zi­vu po­za­di­nu. Po­red dje­voj­ke ko­ja je ubi­la oca i nje­ne sta­ri­je se­stre, ko­ja je bi­la žr­tva če­tvo­ro­go­di­šnjeg si­lo­va­nja, sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje tr­pje­lo je i osta­lo tro­je mla­đe dje­ce.
      – Zlo­sta­vlja­nje se ma­ni­fe­sto­va­lo pip­ka­njem, ma­že­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, pri­nu­dom da dje­voj­či­ce za­jed­no sa ocem gle­da­ju por­no fil­mo­ve, lju­blje­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, u usta…Ka­da bi se maj­ka po­bu­ni­la, su­prug in­cest­nik je fi­zič­ki, psi­hič­ki i sek­su­al­no zlo­sta­vljao pred dje­com – ka­za­la je ona.
      Ka­ko je re­kla, u ovom dva­na­e­sto­go­di­šnjem pe­ri­o­du nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji se za po­moć, po­dr­šku i sa­vjet obra­ti­lo 30 oso­ba žen­skog po­la, uz­ra­sta od 16 do 29 go­di­na ko­je su pre­ži­vje­le ne­ku vr­stu sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja od in­cest­ni­ka – oca, stri­ca, uja­ka, bra­ta.
      Glo­bal­na sta­ti­sti­ka je po­ra­zna i po­ka­zu­je da se sa­mo pet od­sto ova­kvih slu­ča­je­va pri­ja­vlju­je zva­nič­nim slu­žba­ma, dok ma­nje od je­dan od­sto do­đe do su­da. Ve­ći­na na­pa­sni­ka ima vi­še od jed­ne žr­tve.
      – U Cr­noj Go­ri ne­ma ba­ze po­da­ta­ka ili is­tra­ži­va­nja po­vo­dom ove vr­ste na­si­lja, ali jed­na stu­di­ja u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma je ot­kri­la da na­pa­sni­ci ima­ju u pro­sje­ku 73 žr­tve pri­je ne­go što ih uhva­te. Kod nas ne­ma zva­nič­nih po­da­ta­ka – do­da­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je is­ta­kla da su pre­ko 95 od­sto od­ra­slih na­sil­nih oso­ba mu­škar­ci.
      – Osam­de­set dva od­sto na­pa­sni­ka su lju­di ko­je zlo­u­po­tre­blje­na dje­ca po­zna­ju, a 19 od­sto su ro­đa­ci – na­gla­si­la je di­rek­to­ri­ca CŽL.
      A.O.

      Če­sto se ne ot­kri­je

      Pe­tro­vi­će­va upo­zo­ra­va da je in­cest kri­vič­no dje­lo ko­je se naj­ma­nje pri­ja­vlju­je, te­ško pre­po­zna­je i te­ško ot­kri­va.
      – Ta­bu­i­zi­ra­nje in­ce­sta, tj. so­cio-kul­tu­ral­ne nor­me o „sve­to­sti” po­ro­di­ce i sek­su­al­ni ta­bui izo­lu­ju i žr­tvu da pro­go­vo­ri. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni na strah ko­ji di­je­te-žr­tva osje­ća zbog ra­ni­je upu­ći­va­nih pri­jet­nji od po­či­ni­te­lja in­ce­sta i mo­gu­ćih po­sle­di­ca pri­ja­vlji­va­nja. Prak­sa od­ra­slih da ne vje­ru­ju dje­te­tu, po­ri­ca­nje i po­ku­šaj da se oču­va po­ro­dič­na čast, če­sto su iz­nad in­te­re­sa dje­te­ta te ono, pre­stra­še­no, bes­po­moć­no i ču­va­ju­ći taj­nu, pa­ti i ću­ti sa traj­nim tra­u­mat­skim po­sle­di­ca­ma u ma­njoj ili ve­ćoj mje­ri. Po­sto­je­ći ta­bu o in­ce­stu do­vo­di do ma­log bro­ja, pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va i sma­nju­ju vje­ro­vat­no­ću ra­ne in­ter­ven­ci­je i uspje­šnu pre­ven­ci­ju ovog fe­no­me­na, po­treb­nu po­moć i li­je­če­nje, kao i ob­ra­da ta­kvih slu­ča­je­va – na­gla­si­la je ona.

      Moralni zločin

      Di­rek­to­ri­ca CŽL uka­zu­je na stra­na is­tra­ži­va­nja ko­ja, po nje­nim ri­je­či­ma, po­ka­zu­ju da ve­li­ka ve­ći­na in­cest­nih na­sil­ni­ka ima nor­ma­lan ži­vot i raz­vi­ja­ju nor­mal­ne sek­su­al­ne od­no­se s part­ner­kom.
      – Uči­ni­o­ci ovog dje­la su u 95 od­sto slu­ča­je­va mu­škar­ci, sta­ri­ji ili mla­đi. In­cest­ni­ci ko­ri­ste pre­ma žr­tvi pri­si­lu i dru­ge na­čine pri­mo­ra­va­nja na sek­su­al­ni čin, a na­kon po­sti­za­nja ci­lja, pri­jet­nja­ma, za­stra­ši­va­njem i ucje­na­ma, žr­tva in­ce­sta je du­ža­na ću­ta­ti i ču­va­ti taj­nu. To kod žr­ta­va in­ce­sta, po­seb­no dje­ce, stva­ra in­ten­zi­van strah, tr­plje­nje tra­u­ma i bo­la i ču­va­nje taj­ne ta­ko da se za­ča­ra­ni krug na­si­lja–in­ce­sta za­tva­ra u pot­pu­no­sti i če­sto osta­je neo­t­kri­ven. Ako se, pak, in­cest ot­kri­je, in­cest­nik–na­sil­nik ga ne pri­zna­je i op­tu­žu­je žr­tvu za te­šku kle­ve­tu i iz­mi­šlja­nje slu­ča­ja, ali ako mu se in­cest do­ka­že, in­cest­nik se po­ku­ša­va oprav­da­ti da je bio u sta­nju al­ko­ho­li­sa­no­sti, pod uti­ca­jem nar­ko­ti­ka i slič­no, iako to ni­je isti­na i ne mo­že bi­ti oprav­da­nja za zlo­čin. In­cest je mo­ral­ni zlo­čin i obič­no po­či­nje ma­že­njem, gr­lje­njem, lju­blje­njem, is­ka­zi­va­njem nje­žno­sti i pre­ve­li­ke in­tim­no­sti ko­ja pre­la­zi nor­mal­ne od­no­se ro­di­telj­ske nje­žno­sti i lju­ba­vi, a za­vr­ša­va sek­su­al­nim či­nom sa krv­nim srod­ni­kom, od­no­sno in­ce­stom. Te­o­ri­ja ka­že, a prak­sa je po­tvr­di­la, da u mo­men­tu ot­kri­va­nja in­cest­ni­ka i nje­go­vih in­cest­nih rad­nji to ni­je nje­gov pr­vi slu­čaj, a zbog ću­ta­nja žr­tve o tom zlo­či­nu naj­če­šće ni­je ni po­sled­nji slu­čaj in­ce­sta jer in­cest­nik da­lje na­sta­vlja da sek­su­al­no zlo­u­po­tre­blja­va oso­bu, di­je­te ili pro­na­la­zi no­ve žr­tve – po­ja­šnja­va ona.



    • Vijest dana
      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

    • Vijest dana

      2017-11-19

      Žarko Pavićević

      BIVŠI GRADONAČELNIK BARA OPŠTINSKIM PARAMA FINANSIRAO SVOJE PREDUZEĆE, ZA SDT NIŠTA NEOBIČNO

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      ZIB je dao pozajmice od najmanje 737.421 euro firmi „Samba”, u kojoj je vlasnik bivši gradonačelnik Bara Žarko Pavićević sa sinom Predragom. Istovremeno, kompanija ZIB je imala unosne poslove sa Opštinom Bar, koja im je uplaćivala na stotine hiljada eura


      Ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Op­šti­ne Bar Žar­ko Pa­vi­će­vić op­štin­skim nov­cem je fi­nan­si­rao pred­u­ze­će „Sam­ba” u ko­jem je vla­snik sa svo­jim si­nom Pre­dra­gom.
      Ra­di se o po­zaj­mi­ca­ma od naj­ma­nje 737.421 eura ko­je je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB), dok je gra­do­na­čel­nik Ba­ra bio Žar­ko Pa­vi­će­vić, po­zaj­mio fir­mi „Sam­ba”. Isto­vre­me­no, kom­pa­ni­ja ZIB je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, ko­ja im je upla­ći­va­la na sto­ti­ne hi­lja­da eura. Ova­kvi po­slo­vi ni­je­su bi­li sum­nji­vi Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), na če­lu sa spe­ci­jal­nim tu­ži­o­cem Mi­li­vo­jem Kat­ni­ćem, iako su pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je u Ba­ru i Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) go­di­na­ma una­zad upo­zo­ra­va­li da Pa­vi­će­vić tim po­slo­vi­ma na­no­si šte­tu Op­šti­ni, na či­jem je če­lu bio go­di­na­ma.
      U fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju fir­me ZIB za 2010. go­di­nu, ko­ja je di­je­lom u vla­sni­štvu Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća, a ko­ja je od 2013. u ste­ča­ju, mo­že se vi­dje­ti da je 2009. ta kom­pa­ni­ja ima­la po­tra­ži­va­nje po po­zaj­mi­ci od 737.421 eura ko­je je da­la pred­u­ze­ću „Sam­ba”, re­gi­stro­va­nom za tr­go­vi­nu na ve­li­ko. Ra­di se o fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju ko­ji je ra­di­la re­vi­zor­ka Li­lja­na Mi­li­no­vić iz Mo­ri­nja.
      No­vi­nar „Da­na” kon­tak­ti­rao je Mi­li­no­vi­će­vu ko­ja ni­je mo­gla da po­tvr­di da li je taj iz­nos u pot­pu­no­sti vra­ćen, jer na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja ni­je mo­gla da kon­tro­li­še fi­nan­si­je ZIB-a.
      Fir­ma ZIB, ko­ja je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, za­pa­la je u fi­nan­sij­ske pro­ble­me na­kon če­ga je uve­den ste­čaj, dok je, sa dru­ge stra­ne, dru­ga Pa­vi­će­vi­će­va fir­ma „Sam­ba” ste­kla mi­li­on­sku imo­vi­nu.
      Imo­vi­na fir­me „Sam­ba” uve­ća­va­la se i na­kon 2015. go­di­ne, ka­da je Pa­vi­će­vić uhap­šen. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je blo­ki­ra­lo ras­po­la­ga­nje sred­stvi­ma te kom­pa­ni­je, upr­kos to­me što je re­gi­stro­van niz sum­nji­vih tran­sak­ci­ja sa lo­kal­nom sa­mo­u­pra­vom.
      To­kom is­tra­ge pro­tiv Pa­vi­će­vi­ća do­šlo se do po­da­ta­ka da je bar­ska op­šti­na u mi­nu­lih ne­ko­li­ko go­di­na sa­či­ni­la i vi­še ugo­vo­ra, ko­ji su se od­no­si­li na po­zaj­mi­ce bar­ske op­šti­ne fir­mi „Sam­ba”, či­ji je Pa­vi­će­vić je­dan od osni­va­ča. To su ra­ni­je pre­ni­je­li me­di­ji u ze­mlji.
      Sve te po­zaj­mi­ce ukup­no su, na­vod­no, iz­no­si­le 400.000 eura, ali ni­jed­na od po­zaj­mi­ca ni­je vra­će­na. Iz Op­šti­ne Bar „Da­nu” je sa­op­šte­no da ni­ka­da ni­je bi­lo di­rekt­nih po­zaj­mi­ca ka fir­mi „Sam­ba” i da sma­tra­ju da su svi po­slo­vi tog pred­u­ze­ća i ne­ka­da­šnjeg še­fa tog gra­da bi­li za­ko­ni­ti.
      Pa­vi­će­vić je u fe­bru­a­ru ove go­di­ne osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra jer je ošte­tio bar­ski bu­džet, a na te­ret mu je sta­vlje­no da je mi­mo od­lu­ka lo­kal­nog par­la­men­ta nov­cem gra­đa­na vra­ćao du­go­ve Pr­voj ban­ci, ka­ko bi Op­šti­na za­vr­ši­la iz­grad­nju sta­no­va za po­tre­be za­po­sle­nih u mi­ni­star­stvi­ma ra­da, pro­svje­te i Fon­da zdrav­stva, iako to ni­je bi­lo u in­te­re­su gra­da, či­me je op­šti­ni pri­či­nio šte­tu za 1,78 mi­li­o­na eura. Žar­ko Pa­vi­će­vić ni­je ulo­žio žal­bu na pre­su­du ko­jom je osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra.
      U za­tvo­ru je pro­veo po­la go­di­ne, ta­ko da mu, uko­li­ko Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­di pre­su­du, pre­o­sta­je još po­la go­di­ne ro­bi­je.
      Ta­ko­đe, ni spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, ko­je pred­vo­di glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić, a ko­je je vo­di­lo is­tra­gu o kri­mi­nal­nim rad­nja­ma ne­ka­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka bar­ske op­šti­ne, ni­je pre­da­lo žal­bu na pre­su­du Pa­vi­će­vi­ću.
      U istom pred­me­tu biv­ša iz­vr­šna di­rek­tor­ka Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB) Da­ni­je­la Kr­ko­vić osu­đe­na je zbog umi­šljaj­nog po­ma­ga­nja Pa­vi­će­vi­ću na uslov­nu ka­znu za­tvo­ra od če­ti­ri mje­se­ca, ko­ju će od­le­ža­ti ako u na­red­ne dvi­je go­di­ne po­či­ni slič­no kri­vič­no dje­lo. Me­đu­tim, njen bra­ni­lac ža­lio se na pre­su­du.
      M.V. – Vl. O.

      Upi­sa­li na se­be i auto-ser­vis

      Po­ro­di­ca Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća bi­la je vla­snik auto-ser­vi­sa „Sam­ba” u bar­skom na­se­lju Če­lu­ga. Tu se do­go­dio in­ci­dent 2015. go­di­ne. Bi­zni­smen Zo­ran To­mo­vić iz Ba­ra iz lo­vač­ke pu­ške is­pa­lio je hi­tac ko­ji je po­go­dio me­tal­na vra­ta auto ser­vi­sa „Sam­ba”. Tvr­di­lo se da je to bio hi­tac upo­zo­re­nja, jer mu Pa­vi­će­vić na­vod­no du­gu­je ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura.

      Sin iz­vr­šni di­rek­tor

      For­mal­ni di­rek­tor fir­me „Sam­ba” je Pre­drag Pa­vi­će­vić, sin Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća. Pre­ma fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju do­sta­vlje­nom Po­re­skoj upra­vi, za po­slov­nu 2016. go­di­nu „Sam­ba” je pri­ja­vi­la imo­vi­nu od 1.969.666 eura. U 2015. go­di­ni, stal­na imo­vi­na fir­me „Sam­ba” iz­no­si­la je 1.581.703 eura.
      Pre­ma po­da­ci­ma od po­čet­ka 2015. go­di­ne, 22 od­sto Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra ima­la je kom­pa­ni­ja „Sam­ba”. U ka­ta­stru se mo­že vi­dje­ti da je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra bio upi­san kao ko­ri­snik i vla­snik ne­što vi­še od 11.000 kva­dra­ta ze­mlji­šta na raz­li­či­tim vr­lo atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma u Ba­ru.
      In­te­re­sant­no je da je „Sam­ba” sa­ču­va­la mi­li­on­sku imo­vi­nu iako je osta­la bez dva po­slov­na pro­sto­ra ove go­di­ne.
      Kon­kret­no, CKB je da­la kre­dit Za­vo­du za iz­grad­nju Ba­ra, a ga­ran­ci­ja su bi­li po­slov­ni pro­sto­ri u vla­sni­štvu „Sam­be”, ko­ji su bi­li pod hi­po­te­kom go­di­na­ma. Za­vod je uzeo za­jam od 350 hi­lja­da eura i vra­ćen je ma­nji dio tog iz­no­sa. Zbog ne­pla­ća­nja kre­di­ta, CKB je tra­ži­la da po­slov­ni pro­sto­ri bu­du pro­da­ti ka­ko bi se is­pla­tio dio po­tra­ži­va­nja.



    • Hronika
      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

    • Hronika

      2017-11-19

      Popović uhapšen kada je kod mosta Milenijum izazvao udes

      PREDRAG POPOVIĆ (24) UHAPŠEN NAKON FILMSKE POTJERE U PODGORICI

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Popović je udario policijsko vozilo kada je odbio da se zaustavi na naređenje policije. Kada je na mostu Milenijum udario u „reno”, tokom prevrtanja iz njegovog auta ispadala su pakovanja droge


      Pod­go­ri­ča­nin Pre­drag Po­po­vić (24) uhap­šen je ju­če na­kon što je iza­zvao udes dok je bje­žao od po­li­ci­je sa 170 ki­lo­gra­ma skan­ka u auto­mo­bi­lu. Ak­ci­ju hap­še­nja iz­ve­li su pri­pad­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi, uz asi­sten­ci­ju ko­le­ga iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca.
      Po­po­vić je uhap­šen ju­če uju­tru oko 8 ča­so­va na­kon film­ske po­tje­re po Pod­go­ri­ci. Ak­ci­ja, kao iz ame­rič­kih fil­mo­va, po­če­la je u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma.
      Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ima­li su po­da­tak da će jed­no li­ce pre­ko Ku­ča u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma po­ku­ša­ti da pro­kri­jum­ča­ri ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Već u pe­tak ve­če kre­nu­la je ak­ci­ja oko or­ga­ni­za­ci­je hap­še­nja osum­nji­če­nog. U ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, od­mah po svi­ta­nju, na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja po­sta­vi­li su za­sje­du če­ka­ju­ći di­le­ra.
      Za­u­sta­vlja­na su sva vo­zi­la, ko­ja su kao i oso­be u nji­ma de­talj­no pre­tre­sa­na. Ne­što pri­je osam sa­ti, u mje­stu Ku­či, po­li­caj­ci su kre­nu­li da za­u­sta­ve vo­zi­lo „opel astra”, bje­lo­polj­skih re­gi­star­skih ozna­ka. Vo­zač se oglu­šio o na­red­bu po­li­ci­je da se za­u­sta­vi, pa je vo­zi­lo ve­li­kom br­zi­nom pro­ju­ri­lo po­red njih. Pri­li­kom za­o­bi­la­že­nja po­li­cij­ske pa­tro­le vo­zač „ope­la” za­ka­čio je i po­li­cij­sko vo­zi­lo. Sre­ćom, ni­ko od po­li­ca­ja­ca ko­ji su po­ku­ša­li da ga za­u­sta­ve ni­je po­vri­je­đen.
      – P.P. ni­je za­u­sta­vio vo­zi­lo na znak za­u­sta­vlja­nja po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka, već je na­sta­vio da­lje kre­ta­nje, i tom pri­li­kom ostva­rio kon­takt svo­jim pred­njim li­je­vim di­je­lom vo­zi­la sa de­snom stra­nom pa­trol­nog vo­zi­la mar­ke „da­ci­ja da­ster”, ko­je se na­la­zi­lo na sa­o­bra­ćaj­noj tra­ci sa upa­lje­nom svje­tlo­snom sig­na­li­za­ci­jom, na­kon če­ga se ve­li­kom br­zi­nom dao u bjek­stvo u prav­cu Pod­go­ri­ce. Slu­žbe­ni­ci OGB Tu­zi su od­mah kre­nu­li u po­tje­ru za ovim li­cem i o do­ga­đa­ju i prav­cu kre­ta­nja upo­zna­li slu­žbe­ni­ke Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se uklju­či­li u po­tje­ru za li­cem ko­je je upra­vlja­lo ovim vo­zi­lom – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­stu­pa­nje vo­za­ča „ope­la” bi­lo je ja­san znak po­li­ci­ji da je on di­ler ko­ji pre­no­si ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Po­li­cij­ske pa­tro­le kre­nu­le su za osum­nji­če­nim ko­ji je pre­ko na­se­lja Ma­sli­ne ve­li­kom br­zi­nom bje­žao od po­li­ci­je. Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ta­da su o ak­ci­ji oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se od­mah upu­ti­li u po­tje­ru za osum­nji­če­nim.
      Ju­re­ći pre­ma cen­tru gra­da, osum­nji­če­ni je pro­la­zio kroz cr­ve­na svje­tla na se­ma­fo­ri­ma na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja, sa­mo pu­kom sre­ćom pje­ša­ci su uspje­li da iz­bjeg­nu da ih di­ler bje­že­ći ne uda­ri. Do­la­skom na most Mi­le­ni­jum „opel” je za­ka­čio jed­no vo­zi­lo, na­kon če­ga se od­bio. Od br­zi­ne vo­žnje auto­mo­bil se ja­ko od­bio pre­ko tro­to­a­ra slo­miv­ši ne­ko­li­ko za­štit­nih stu­bo­va po­red uli­ce. Na­kon to­ga, vo­zi­lo se pre­vr­nu­lo i za­u­sta­vi­lo na ogra­di po­red tro­to­a­ra.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, to­kom pre­vr­ta­nja „ope­la” iz nje­ga su po­če­li da is­pa­da­ju dža­ko­vi i pa­ke­ti­ći sa nar­ko­ti­ci­ma. Iz vo­zi­la je ubr­zo iza­šao i Po­po­vić, ko­ji je bio svje­stan. Od­mah je­pre­ve­zen u Ur­gent­ni cen­tar, ka­ko bi se pro­vje­ri­lo da li je pri­li­kom ude­sa za­do­bio po­vre­de.
      – Pre­gle­dom vo­zi­la, na li­cu mje­sta je pro­na­đe­no osam dža­ko­va u ko­ji­ma su se na­la­zi­la 162 PVC pa­ko­va­nja sa sa­dr­ža­jem bilj­ne ma­te­ri­je tam­no­ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na ti­pa skank, ukup­ne te­ži­ne od oko 170 kg – na­vo­de u po­li­cij­skom sa­op­šte­nju.
      Osum­nji­če­ni mla­dić, kao i vo­zi­lo ko­jim je šver­co­vao dro­gu i za­pli­je­nje­ni skank pre­da­ti su in­spek­to­ri­ma Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv kri­jum­ča­re­nja dro­ga.M.V.P.

      Is­tra­ga

      Po­po­vić, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, ni­je po­znat po iz­vr­še­nji­ma kri­vič­nih dje­la. Ipak, od­mah na­kon nje­go­vog hap­še­nja spro­ve­de­na je de­talj­na is­tra­ga o nar­ko­ti­ci­ma ko­ji su pro­na­đe­ni kod nje­ga. Po­li­ci­ja sa Vi­šim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Pod­go­ri­ci pro­vje­ra­va gdje je i od ko­ga na­ba­vljen skank, kao i ko­me je tre­ba­lo da bu­de pre­dat.



    • Ekonomija
      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Radulović i Radulović

      TURISTIČKI POSLENICI RAZOČARANI BUDŽETSKIM IZDVAJANJIMA DRŽAVE ZA NAJVEĆU PRIVREDNU GRANU

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Crna Gora izdvaja dva eura po glavi stanovnika za promociju turizma, Slovenija 40, Hrvatska 54, a Malta 102 eura. To je najbolji pokazatelj gdje smo, što smo i kako smo, rekao je Radulović


      Od dvi­je mi­li­jar­de eura, ko­li­ko iz­no­si bu­džet dr­ža­ve za 2018. go­di­nu, za tu­ri­zam, ko­ji je glav­na pri­vred­na gra­na i od ko­je se go­di­šnje pri­ho­du­je bli­zu mi­li­jar­du eura, Vla­da je u na­red­noj go­di­ni iz­dvo­ji­la sa­mo 3,3 mi­li­o­na eura. Tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci sma­tra­ju da je ta su­ma ja­ko ma­la i svje­do­či o neo­d­go­vor­nom od­no­su dr­ža­ve pre­ma tu­ri­zmu.
      Pred­sjed­nik Cr­no­gor­skog tu­ri­stič­kog udru­že­nja (CTU) Žar­ko Ra­du­lo­vić je ka­zao da Cr­na Go­ra za mar­ke­ting, od­no­sno pro­mo­ci­ju tu­rizme iz­dva­ja dva eura po gla­vi sta­nov­ni­ka.
      – Slo­ve­ni­ja za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma iz­dva­ja 40 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka, Hr­vat­ska 54, a Mal­ta 102 eura. To je naj­bo­lji po­ka­za­telj, gdje smo, što smo i ka­ko smo – re­kao je Ra­du­lo­vić „Da­nu”.
      On je is­ta­kao da je Na­ci­o­nal­na tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja (NTO) ključ­na za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma.
      – Ide­mo na saj­mo­ve na 20-30 kva­dra­ta, a na­ši kon­ku­ren­ti pro­mo­vi­šu pon­du na 500 kva­dra­ta. Mno­go ja­če, raz­vi­je­ni­je de­sti­na­ci­je od nas se pro­mo­vi­šu na to­li­kom pro­sto­ru, a mi ko­ji po­la­ko ula­zi­mo na tu­ri­stič­ku ma­pu za­ku­plju­je­mo mno­go ma­nje pro­sto­re – na­veo je Ra­du­lo­vić.
      Is­ta­kao je da CTU go­di­na­ma tra­ži da dr­ža­va po­ve­ća iz­dva­ja­nja za tu­ri­zam.
      Od 3,3 mi­li­o­na eura za tu­ri­zam či­ne mi­li­on uza kon­sul­tant­ske i sa­vje­to­dav­ne uslu­ge za pro­jek­te, mi­li­on za sub­ven­ci­je za avio pre­vo­zni­ke i 1,3 mi­li­o­na za pro­mo ak­tiv­no­sti NTO.
      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za tu­ri­zam Pri­vred­ne ko­mo­re (PKCG) Dra­gan Ivan­če­vić sma­tra da je izdvaja­nje 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam smi­je­šno i tu­žno.
      – Da se 3,3 mi­li­o­na eura iz­dva­ja­ju sa­mo za NTO, to bi is­pu­ni­lo mi­ni­mum po­tre­ba. Ovo­li­ko iz­dva­ja­nje za tu­ri­zam de­val­vi­ra sva­ku pri­ču o raz­vi­ja­nju Cr­ne Go­re kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je. Tek sa­da bi tre­ba­lo da se ula­že, ka­da do­la­ze ve­ći tu­ro­pe­ra­to­ri, a ne da na ve­li­kim saj­mo­vi­ma ima­mo naj­si­ro­ma­šni­je i naj­ne­u­bje­dlji­vi­je na­stu­pe. Ova­kav od­nos vla­sti je an­ti­tu­ri­stič­ki, smi­je­šan i tu­žan. Sa 3,3 mi­li­o­na se ne mo­že ni­šta pro­mi­jeniti po pi­ta­nju tu­ri­zma – po­ru­čio je Ivan­če­vić.
      Tu­ri­zam do­no­si u le­gal­nim to­ko­vi­ma mi­li­jar­du, a u si­voj zo­ni još mi­li­jar­du.
      – Do sa­da smo ima­li an­ti­tu­ri­stič­ku po­li­ti­ku kroz pri­pre­mu se­zo­ne, a sa­da se ona na­sta­vi­la i kroz bu­džet. Po­li­ti­ka dr­ža­ve pre­ma naj­ve­ćoj pri­vred­noj gra­ni je ne­tu­ri­stič­ka – is­ta­kao je Ivan­če­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Udru­že­nja ugo­sti­te­lja Bu­dve Ili­ja Armen­ko ta­ko­đe sma­tra da je 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam ma­lo.
      – Po­treb­no je vi­še ula­ga­ti u in­fra­struk­tu­ru – ka­zao je Ar­men­ko.
      D.M.



    • Politika
      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

    • Politika

      2017-11-19

      Vlada za socijalu široke ruke pred izbore

      VLADA PREDLOGOM BUDŽETA ISPLANIRALA VEĆE IZDATKE

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Za materijalno obezbjeđenje porodice predviđeno je 2,89 miliona više nego ove godine, odnosno 14.250.000, a za porodiljska odsustva izdatak je sa 15 povećan na 16,672 miliona


      Pred­lo­gom Za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu, iz­bor­nu go­di­nu Vla­da je is­pla­ni­ra­la da iz­dat­ke za so­ci­jal­nu po­moć gra­đa­ni­ma po­ve­ća za 5.907.000 eura vi­še ne­go što je po ovom osno­vu opre­di­je­lje­no u 2017. Na­red­ne go­di­ne pla­ni­ra­ni su pred­sjed­nič­ki, kao i lo­kal­ni iz­bo­ri u vi­še cr­no­gor­skih gra­do­va, me­đu ko­ji­ma je i Pod­go­ri­ca.
      Plan je da se za dječ­je do­dat­ke po­tro­ši 4,5 mi­li­o­na eura, dok je ove go­di­ne pla­ni­ra­ni iz­da­tak 3,5 mi­li­o­na. Za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce pred­vi­đe­no je 2,89 mi­li­o­na vi­še ne­go ove go­di­ne, od­no­sno 14.250.000, a za po­ro­dilj­ska od­su­stva iz­da­tak je sa 15 po­ve­ćan na 16,672 mi­li­o­na.
      Iz­nos za tu­đu nje­gu i po­moć je uve­ćan za 345.000 eura, od­no­sno u 2018. će iz­no­si­ti 21.745.000 eura. S dru­ge stra­ne, iz­dva­ja­nja za bo­rač­ko in­va­lid­sku za­šti­tu sma­nje­na su za 250.000 u od­no­su na 2017. i na­red­ne go­di­ne će iz­no­si­ti 6.750.000 eura, umje­sto ra­ni­jih se­dam mi­li­o­na.
      Vla­da ni­je po­ve­ća­va­la iz­dva­ja­nje za is­hra­nu dje­ce u pred­škol­skim usta­no­va­ma i za te na­mje­ne i na­red­ne go­di­ne će se po­tro­ši­ti 925.000 eura. Pla­ni­ra­no je da se za iz­dr­ža­va­nje šti­će­ni­ka u do­mo­vi­ma plan po­tro­ši 3.970.000 eura, umje­sto ra­ni­jih 4.030.625 eura.
      Iz­dva­ja­nja za „osta­la pra­va iz obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te” dra­stič­no su sma­nje­na za na­red­nu go­di­nu, a ra­di se o stav­ci u bu­dže­tu ko­ja se od­no­si­la i na na­kna­de po osno­vu ma­te­rin­stva, ko­je su uki­nu­te. Za osta­la so­ci­jal­na da­va­nja pla­ni­ran je iz­da­tak od 11 mi­li­o­na eura.
      Al­ter­na­ti­va po­zdra­vlja po­ve­ća­nje iz­da­ta­ka za so­ci­jal­na da­va­nja i obra­zo­va­nje, ali upo­zo­ra­va­ju da se gra­đa­ni­ma istin­ski mo­že po­mo­ći sa­mo kroz za­po­šlja­va­nje u pri­vre­di u ko­joj se pro­iz­vo­di.
      – Po­ve­ća­njem so­ci­jal­nih da­va­nja ne­će se ri­je­ši­ti pro­blem, ali će ma­kar bi­ti uma­njen. Pro­blem Vla­de u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će bi­ti sve ve­ći broj si­ro­ma­šnih, jer ve­ći­na gla­sa za njih, već sve ve­ći re­volt mla­dih lju­di ko­ji ne­ma­ju po­sao. Vla­da ne spo­mi­nje otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta jer mno­gi (biv­ši) mi­ni­stri ima­ju taj­ne po­slo­ve ko­ji­ma za­tva­ra­ju rad­na mje­sta i pra­ve no­ve si­ro­ma­šne gra­đa­ne. Sve je ve­ći broj lju­di bez po­sla, a sle­de­će go­di­ne će naj­ma­nje 6.000 lju­di osta­ti bez rad­nih mje­sta. To zna­či da će no­vih 6.000 po­ro­di­ca po­sta­ti si­ro­ma­šno. Vla­da to zna i za­to je ovaj no­vi bu­džet kao an­dol. Ni­ti po­ma­že, ni­ti šte­ti – na­vo­de u Al­ter­na­ti­vi.
      Cr­noj Go­ri, ka­ko ka­žu, tre­ba bu­džet ko­ji će otvo­ri­ti bar 10.000 rad­nih mje­sta.
      – Sma­tra­mo da će­mo na­red­nu go­di­nu pam­ti­ti po štraj­ko­vi­ma, ka­šnje­nji­ma za­ra­da u jav­nom sek­to­ru, sma­nji­va­nju pla­ta i pen­zi­ja i po­li­tič­kim su­ko­bi­ma. Al­ter­na­ti­va ne gri­je­ši u pro­cje­na­ma. Do­ka­za­li smo to do sa­da u vi­še na­vra­ta – po­ru­ču­ju iz Al­ter­na­ti­ve.
      Pred­sjed­ni­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da je Vla­da pod pri­ti­skom Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da i mo­ra da vo­di ra­ču­na ka­da je u pi­ta­nju ras­po­dje­la sred­sta­va.
      – Naj­si­ro­ma­šni­ji slo­je­vi sta­nov­ni­šta će pla­ti­ti ci­je­nu par­tij­skog za­po­šlja­va­nja u ad­mi­ni­stra­ci­ji i du­go­va oko iz­grad­nje auto­pu­ta. Vi­še nov­ca za so­ci­ja­lu zna­či i vi­še so­ci­jal­no ugro­že­nih, a to je lo­še po dr­ža­vu. So­ci­jal­na po­moć je i da­lje ne­pri­mje­re­no ni­ska, dječ­ji do­da­tak ta­ko­đe. Ne šti­ti­mo dje­cu ni na ko­ji na­čin, ne­ma­mo bes­plat­ne uži­ne u ško­li za ma­te­ri­jal­no ugro­že­ne kao ni pla­ćen pre­voz. Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ne­ri­jet­ko tro­še no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka na na­čin ne­pri­mje­ren šted­nji. Ku­pu­ju se umjet­nič­ke sli­ke, sku­pim iti­so­ni­ma se za­sti­ru pro­sto­ri u ko­ji­ma bo­ra­ve fink­ci­o­ne­ri, na­ba­vlja­ju se sku­pi auto­mo­bi­li, a osi­ro­ma­še­nom na­ro­du da­ju so­ci­ja­lu od ko­je se ne mo­že ni pre­ži­vje­ti – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.
      Po­ve­ća­nje iz­no­sa za sta­bil­nu so­ci­jal­nu po­li­ti­ku je, ka­ko ka­že, ne­mi­nov­nost.
      – Ipak je pi­ta­nje ka­ko se ta sred­stva tro­še kod nas. Ni­je ri­je­dak slu­čaj ne­na­mjen­skog tro­še­nja sred­sta­va na­mi­je­nje­nih naj­u­gro­že­ni­ji­ma. Uoča­va­li smo svi za­jed­no ano­ma­li­je u tom sek­to­ru, pre­ba­ci­va­nje sred­sta­va za ne­ke dru­ge na­mje­ne, ko­ri­šće­nje za za­do­vo­lje­nje po­tre­ba za­po­sle­nih kao što je rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja, ko­ri­šće­nje sred­sta­va na­mi­je­nje­nih so­ci­ja­li za pu­to­va­nja, pro­mo­ci­je knji­ga, otva­ra­nje iz­lo­žbi – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.M.S.

      Dva mi­li­o­na za DIK

      Vla­da je za rad Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je opre­di­je­li­la u pred­lo­gu za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu sko­ro dva mi­li­o­na eura. Po pred­lo­gu za­ko­na, ko­ji je do­sta­vljen u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ima­će na ras­po­la­ga­nju 1.922.652 eura. Za lič­na pri­ma­nja, ka­ko se na­vo­di, pred­vi­đe­no je 100.000 eura, dok je na po­zi­ci­ji „iz­da­ci” spre­mlje­no 1.476.000 eura.
      Pod stav­kom „ma­te­ri­jal za po­seb­ne na­mje­ne” pred­vi­đe­no je 200.000 eura, a za iz­ra­du i odr­ža­va­nje soft­ve­ra 30.000 eura.
      In­te­re­sant­no je da je u na­red­noj go­di­ni 4.429.995 eura pla­ni­ra­no za fi­nan­si­ra­nje re­dov­nog go­di­šnjeg ra­da par­la­men­tar­nih par­ti­ja. Ras­ho­di za uslu­ge pla­ni­ra­ni su u iz­no­su od 250.000 eura. Ka­ko se pre­ci­zi­ra, „osta­le uslu­ge” od­no­se na za uslu­ge štam­pa­nja i umno­ža­va­nja iz­bor­nog ma­te­ri­ja­la: gla­sač­kih li­sti­ća, obra­za­ca za iz­bo­re, bro­šu­ra sa uput­stvi­ma za edu­ka­ci­ju čla­no­va bi­rač­kih od­bo­ra.
      – Po­red štam­pe, za­kon oba­ve­zu­je ko­mi­si­ju i na ob­ja­vlji­va­nje oba­vje­šte­nja i rje­še­nja, li­ste kan­di­da­ta, kao i ko­nač­nih re­zul­ta­ta iz­bo­ra u dnev­nim li­sto­vi­ma ko­ji iz­la­ze u Cr­noj Go­ri i na Jav­nom ser­vi­su – is­ti­če se u obra­zlo­že­nju.
      Pod stav­kom „osta­li iz­da­ci” pla­ni­ra­ne su is­pla­te na­kna­de za rad tre­ne­ra, edu­ka­to­ra (li­ca an­ga­žo­va­na za edu­ka­ci­je bi­rač­kih od­bo­ra), kao i na­kna­de za rad li­ci­ma ko­ja će bi­ti an­ga­žo­va­na u to­ku iz­bor­nog pro­ce­sa. Tran­sfe­ri in­sti­tu­ci­ja­ma, po­je­din­ci­ma, ne­vla­di­nom i jav­nom sek­to­ru su pla­ni­ra­ni u iz­no­su od 80.000 eura.
      – Pla­ni­ra­ni iz­da­ci od­no­se se na op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je po osno­vu ma­te­ri­jal­nih tro­ško­va, na­kna­da čla­no­vi­ma OIK i na­kna­da čla­no­vi­ma bi­rač­kih od­bo­ra i sred­stva za ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve – na­ve­de­no je u obra­zlo­že­nju za­ko­na.
      M.V.

      Ban­ka hra­ne: Di­sku­ta­bil­ne pred­iz­bor­ne po­mo­ći

      Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di i da je pri­sut­na i di­sku­ta­bil­na prak­sa da­va­nja jed­no­krat­nih po­mo­ći pri­je iz­bo­ra, a oni nam sli­je­de na­red­ne go­di­ne.
      – Okon­ča­ti si­ro­ma­štvo svu­da i u svim ob­li­ci­ma je pr­vi cilj odr­ži­vog raz­vo­ja, is­tak­nut u okvi­ru no­ve glo­bal­ne agen­de za odr­ži­vi raz­voj UN do 2030. go­di­ne. Ipak, i dvi­je go­di­ne na­kon usva­ja­nja tih ci­lje­va Vla­da Cr­ne Go­re ni­je usvo­ji­la na­ci­o­nal­no spe­ci­fič­ne ci­lje­ve odr­ži­vog raz­vo­ja. Da bi po­sto­je­ći pro­gra­mi so­ci­jal­ne za­šti­te u Cr­noj Go­ri mo­gli ade­kvat­ni­je da od­go­vo­re na po­tre­be po­ro­di­ca i dje­ce ugro­že­nih si­ro­ma­štvom, po­treb­na je bo­lja iden­ti­fi­ka­ci­ja do­ma­ćin­sta­va ko­ji­ma je po­moć naj­po­treb­ni­ja i pre­u­smje­ra­va­nje sred­sta­va ka onim po­ro­di­ca­ma ko­je su naj­vi­še iz­lo­že­ne ri­zi­ku si­ro­ma­štva – sma­tra ona.



    • Hronika
      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

    • Hronika

      2017-11-19

      INCIDENTIMA U BARU NASTAVLJENA SERIJA PODMETANJA POŽARA NA VOZILA

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila


      U pod­met­nu­tom po­ža­ru u Ba­ru iz­go­re­la su tri vo­zi­la. Ne­po­zna­ti na­pa­da­či za­pa­li­li su auto­mo­bil „golf”, vla­sni­štvo slu­žbe­ni­ka Upra­ve ca­ri­na Goj­ka Ka­le­zi­ća. Na­sta­li pla­men pro­ši­rio se na još dva auto­mo­bi­la – „pa­sat” i „re­no”, ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „gol­fa”.
      Po­žar se do­go­dio oko 3.30 ča­so­va, a vo­zi­la su bi­la par­ki­ra­na u Uli­ci Bran­ka Ča­lo­vi­ća u Ba­ru.
      Va­tro­ga­sci su uga­si­li na­sta­lu va­tru, ali su auto­mo­bi­li već bi­li uni­šte­ni.
      Po­li­ci­ja je sa vje­šta­kom za po­ža­re, ha­va­ri­je i eks­plo­zi­je Ra­do­va­nom Po­po­vi­ćem iza­šla na li­ce mje­sta, gdje su sa tu­ži­o­cem iz Ba­ra Ire­nom Raj­ko­vić oba­vi­li uvi­đaj. Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti is­tra­ge po­ka­za­li su da je u pi­ta­nju pod­met­nu­ti po­žar.
      Ovo je sa­mo je­dan u ni­zu na­pa­da na imo­vi­nu ca­ri­ni­ka na te­ri­to­ri­ji bar­ske op­šti­ne. Pro­šle go­di­ne, is­pred po­ro­dič­ne ku­će u su­to­mor­skom na­se­lju Br­ca za­pa­lje­no je vo­zi­lo „BMW”, re­gi­star­skih ta­bli­ca BR BM 866, či­ji je vla­snik ca­ri­nik Bo­ži­dar Gvo­zde­no­vić. Pri­je to­ga, u pod­met­nu­tom po­ža­ru iza zgra­de Lor­do­va u Ma­ke­don­skom na­se­lju u Ba­ru iz­go­re­lo je pet auto­mo­bi­la ko­ji su se na­la­zi­li na par­kin­gu. In­ci­dent se do­go­dio u ju­lu 2015. go­di­ne. Va­tre­na sti­hi­ja ta­da je, oko je­dan sat iza po­no­ći, za­hva­ti­la vi­še vo­zi­la od ko­jih su tri pro­šla sa to­tal­nom šte­tom.
      Me­ta ovog na­pa­da bi­lo je vo­zi­lo „audi Q3” re­gi­star­skih ozna­ka BR BS 359, ko­ji je vla­sni­štvo ca­ri­ni­ka Sr­đa­na Bur­za­no­vi­ća.
      Ta­ko­đe, po­sled­njih mje­se­ci u Ba­ru se do­go­di­lo vi­še slu­ča­je­va u ko­ji­ma su za­pa­lje­na auta. Ne­dav­no, u cen­tru Ba­ra, na par­kin­gu u Uli­ci Jo­va­na Sto­ja­no­vi­ća, iz­go­re­la su dva auto­mo­bi­la. Va­tra je pr­vo za­hva­ti­la auto­mo­bil mar­ke „fol­ksva­gen po­lo”, vla­sni­štvo tak­si­ste Sa­va Pa­vi­će­vi­ća, u mo­men­tu kad je čo­vjek sjeo za vo­lan. Sre­ćom Pa­vi­će­vić ni­je po­vri­je­đen. Po­žar se br­zo pro­ši­rio i na su­sjed­no vo­zi­lo „pa­sat ka­ra­van”, na ko­me je ta­ko­đe na­sta­la šte­ta.
      U de­se­tom mje­se­cu ove go­di­ne za­pa­lje­no je slu­žbe­no vo­zi­lo ko­je ko­ri­sti pri­pad­nik gra­nič­ne po­li­ci­je Sve­ti­slav Fi­li­po­vić. Vo­zi­lo mar­ke „da­čia da­ster” bi­lo je par­ki­ra­no u Uli­ci Ri­sta Le­ki­ća, is­pred zgra­de u ko­joj Fi­li­po­vić sta­nu­je.
      Po­li­ci­ja je iden­ti­fi­ko­va­la i uhap­si­la A.S. i R.M., ko­ji su u no­ći iz­me­đu po­ne­djelj­ka i utor­ka po­li­li ben­zi­nom pa za­pa­li­li slu­žbe­no vo­zi­lo.
      Auto­mo­bil „golf” vla­sni­ce Ma­ri­je Fra­no­vić za­pa­ljen je u ju­lu ove go­di­ne na par­kin­gu pre­ko pu­ta la­bo­ra­to­ri­je „Zej­ni­lo­vić”, u Uli­ci Jo­va­na To­ma­še­vi­ća. U po­ža­ru je iz­go­rio kom­ple­tan pred­nji dio vo­zi­la, a in­ter­ven­ci­jom va­tro­ga­sa­ca pla­men se ni­je pro­ši­rio na su­sjed­na vo­zi­la.
      D.S.–M.V.P.

      Se­ri­ja pa­lje­nja i u Pod­go­ri­ci

      Osim u Ba­ru, mal­te­ne sva­ko­dnev­no i u Pod­go­ri­ci iz­go­ri ne­ko vo­zi­lo. Iz po­li­ci­je če­sto tvr­de da je u pi­ta­nju sa­mo­za­pa­lje­nje. Sa­mo dan pri­je pa­lje­nja vo­zi­la ca­ri­ni­ka u Ba­ru, u Pod­go­ri­ci je ta­ko­đe u pod­met­nu­tom po­ža­ru uni­šte­no če­tvo­ro vo­zi­la. Po­žar je iz­bio na vo­zi­lu „mer­ce­des” re­gi­star­skih ozna­ka PG GP181, ko­ji je vla­sni­štvo Rat­ka Ra­di­če­vi­ća. Pla­men je pre­šao na „ci­tro­en” (BD AS149) i „ško­du” (PG BT407), ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „mer­ce­de­sa”. Pret­hod­ne ne­dje­lje za sve­ga dva da­na u po­ža­ri­ma je iz­go­re­lo se­dam vo­zi­la, a do­go­dio se i bom­ba­ški na­pad na je­dan ugo­sti­telj­ski obje­kat u Pod­go­ri­ci.



    • Ekonomija
      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Ukinuli menzu da smanje troškove

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Rudnik uglja Pljevlja

      IAKO OBAVLJAJU NAJTEŽE POSLOVE, PLJEVALJSKI RUDARI NEMAJU OBROK U FIRMI

      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Nažalost, godinama unazad u Rudniku uglja nema menze, jer su je ukinuli u cilju racionalizacije troškova. Rudari su zakinuti kako bi se postigao bolji profit, kaže predsjednik rudničkog sindikata Miloš Obrenić


      Iako se ru­dar­ski po­sao ozna­ča­va kao je­dan od naj­te­žih, plje­valj­ski ru­da­ri su me­đu ri­jet­ki­ma, ako ne i je­di­ni ko­ji ne­ma­ju to­plu ku­hi­nju i to­pli obrok. Pred­sjed­nik sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je u Rud­ni­ku uglja Mi­loš Obre­nić is­ti­če da slič­nih slu­ča­je­va u okru­že­nju nema jer svi rud­ni­ci, zbog te­ži­ne po­sla sa ko­jem se su­sre­ću ru­da­ri, ima­ju ru­dar­sku men­zu, u ko­joj se slu­že to­pla je­la.
      – Za ru­dar­ski hljeb se ka­že da ima de­vet ko­ra, jer se te­ško za­ra­đu­je. Zbog slo­že­nih uslo­va i te­ži­ne po­sla, men­za u sklo­pu rud­ni­ka je pod­ra­zu­mi­je­va­na i neo­p­hod­na ka­ko bi se ru­da­ri u to­ku rad­nog vre­me­na, od­no­sno za vri­je­me pa­u­ze okri­je­pi­li i ugri­ja­li uz to­plo, ku­va­no je­lo. Na­ža­lost, već vi­še go­di­na una­zad u Rud­ni­ku uglja ne­ma men­ze, jer su je uki­nu­li u cilju ra­ci­o­na­li­za­ci­je tro­ško­va. Ru­da­ri su za­ki­nu­ti ka­ko bi se po­sti­gao bo­lji efe­kat – ka­že Obre­nić i na­vo­di da ru­da­ri to­kom rad­nog vre­me­na do­bi­ja­ju su­vi obrok, ko­ji se ne mo­že mje­ri­ti ni­ti bi­ti isti kao to­pli obrok iz ku­hi­nje.
      Obre­nić is­ti­če da sa­da­šnji iz­vr­šni di­rek­tor Sla­vo­ljub Po­pa­dić po­ka­zu­je do­bru vo­lju da se opet otvo­re ku­hi­nja i ru­dar­ska men­za, ali za­sad se ne zna da li će i ka­da do to­ga do­ći.
      – Do­bro je da po­slo­vod­stvo uoča­va da gre­šku tre­ba is­pra­vi­ti. Na­rav­no, bi­lo bi još bo­lje ka­da bi se ta gre­ška što pri­je is­pra­vi­la – ka­že Obre­nić, na­gla­ša­va­ju­ći da je men­za neo­p­hod­na.
      Men­za u Rud­ni­ku uglja je uki­nu­ta 2008. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je na če­lu kom­pa­ni­je bio Pre­drag Bo­ško­vić, sa­da­šnji mi­ni­star od­bra­ne. Uki­da­nje men­ze prav­da­no je obra­zlo­že­njem da se na taj na­čin zna­čaj­no sma­nju­ju tro­ško­vi po­slo­va­nja.
      Rud­nik uglja je ne­dav­no ras­pi­sao ten­der za na­bav­ku hra­ne za su­ve obro­ke za šta je opre­di­je­lje­no 80 hi­lja­da eura. U jav­nom po­zi­vu iz Rud­ni­ka uglja ne na­vo­di se za ko­ji vre­men­ski pe­ri­od je pla­ni­ra­na na­bav­ka su­vih obro­ka.
      Rud­nik uglja je u vla­sni­štvu dr­ža­ve, ko­ja ima 31 od­sto ak­ci­ja, ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je A2A, ko­ja je vla­snik oko 39 od­sto ka­pi­ta­la, i Aca Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji u svom po­sje­du ima oko 11 od­sto ak­ci­ja. Osta­tak ka­pi­ta­la je u ru­ka­ma ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, ko­ji ne­ma­ju uti­ca­ja na po­slo­va­nje kom­pa­ni­je. Sam Rud­nik uglja je u pro­šloj go­di­ni po­slo­vao sa pro­fi­tom od 4,6 mi­li­o­na eura. B.Je.

      U „Šu­pljoj sti­je­ni” ni vo­de ne­ma­ju

      Ka­da je u pi­ta­nju dru­gi ak­tiv­ni plje­valj­ski rud­nik – Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na”, pre­ma sa­zna­nji­ma od rad­ni­ka, ni u nje­mu ne­ma ru­dar­ske men­ze, ali ni su­vog obro­ka. Ru­da­ri o tome ne že­le jav­no da pri­ča­ju, ali ka­žu da na kop no­se i vo­du u fla­ša­ma, jer je ne­ma­ju ni za pi­će. Isto ta­ko na po­sao no­se i su­ve obro­ke. Osim što su im za­ra­de re­dov­ne, dru­gih pri­vi­le­gi­ja ne­ma­ju.
      Rud­nik „Šu­plja sti­je­na” dr­že Po­lja­ci.

      U „Vek­tri” ka­sne pla­te, ali hra­ne ne fa­li

      Ka­da je u pi­ta­nju is­hra­na, za­ni­mlji­vo je da sa­mo za­po­sle­ni u Ter­mo­e­lek­tra­ni i „Vek­tri Ja­kić” ima­ju rad­nič­ku men­zu. U Ter­mo­e­lek­tra­ni je uki­nu­ta rad­nič­ka men­za, ali je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni, u sa­rad­nji sa jed­nim od ugo­sti­telj­skih pred­u­ze­ća, or­ga­ni­zo­va­na is­hra­na i rad­ni­ci­ma se slu­že to­pla je­la. U „Vek­tri Ja­kić” za­po­sle­ni­ma ka­sni is­pla­ta tri za­ra­de, ali rad­nič­ka men­za re­dov­no ra­di.



    • Podgoricom
      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

    • Podgoricom

      2017-11-19

      Nedostaju parking, trotoari, novi asfalt...

      ULICA STEVA BOLJEVIĆA NA ZABJELU VAPI ZA REKONSTRUKCIJOM

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama


      Uli­ce glav­nog gra­da pred­sta­vlja­ju ogle­da­lo u kom se vi­di sve, po­čev­ši od nji­ho­vog ure­đe­nja po­put as­fal­ta, ra­svje­te, par­king mje­sta, klu­pa kon­tej­ne­ra do ži­vo­ta lju­di ko­ji u nji­ma ži­ve. Me­đu­tim, či­ni se da po­je­di­ne uli­ce uglav­nom oda­ju iz­gled ko­ji po­ka­zu­je da u nji­ma ne vla­da bi­lo ka­kav pro­spe­ri­tet.
      U glav­nom gra­du na vi­še lo­ka­li­te­ta po­sto­ji lo­ša sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra a slič­nu sli­ku no­si i uli­ca ju­go­slo­ven­skog na­rod­nog he­ro­ja Ste­va Bo­lje­vi­ća. As­falt ko­ji vo­di do ove uli­ce na po­je­di­nim mje­sti­ma ne­do­sta­je, ru­pe ko­jih ima na sva­kih par me­ta­ra uglav­nom su po­pu­nje­ne sa pi­je­skom i šljun­kom ko­ji se tu za­dr­ža­va sve do pr­vih pa­da­vi­na. Čak i dje­lo­vi tro­to­a­ra na po­jed­nim mje­sti­ma ne­do­sta­ju pa pje­ša­ci mo­ra­ju ho­da­ti uli­ca­ma i mi­mo­i­la­zi­ti se sa auti­ma što ni­je bez­bjed­no. Ni za par­king ne va­ži dru­ga­či­ja pri­ča, sta­na­ri uli­ce te­ško da ga mo­gu na­ći pa su usled to­ga pri­mo­ra­ni da se par­ki­ra­ju u dru­goj uli­ci. Ono što ta­ko­đe oda­je ru­žnu sli­ku uli­ce je­su i kon­tej­ne­ri oko ko­jih je či­sto i ured­no ali se na­la­ze bli­zu uli­ce pa se u tom di­je­lu auta ne mo­gu mi­mo­i­ći. Kon­tej­ne­ri je­su u stro­ju ali ni­su oivi­če­ni zašttnom ogra­dom ko­jom mo­ra­ju bi­ti.
      Mje­ša­ti­nin uli­ce Mi­lo­rad Šo­fra­nac obez­bi­je­dio je svo­je par­king mje­sto u dvo­ri­štu ku­će u ko­joj ži­vi pa ne­ma pro­ble­ma što se par­kin­ga ti­če. Me­đu­tim, kom­ši­ja­ma ko­ji ne­ma­ju par­king pro­stor ustu­pi svoj par­king kad god mo­že i u dvo­ri­štu, a i is­pred ku­će.
      –Ja imam par­king mje­sto is­pred ku­će pa i imam gdje da se par­ki­ram, a što se kom­ši­ja ti­če vje­ro­vat­no da im ni­je uslov­no da se par­ki­ra­ju. Ni­smo je­di­ni u gra­du ko­ji­ma fa­le tro­to­a­ri, par­kin­zi i osta­lo, na ve­ći­ni mje­sta je ta­ko ali što mi da ra­di­mo, spo­ro ide sve – ka­zao je Šo­fra­nac.
      Sa Šo­fran­cem se sla­že i Vuč­ko Zo­go­vić ko­ji je kon­sta­to­vao da uli­ca i ni­je u baš naj­bo­ljem sta­nju.
      –Mi­slim da bi ova uli­ca kon­kret­no mo­gla bi­ti bo­lja, tre­ba­lo bi je po­pra­vi­ti. Kon­tej­ne­re bi tre­ba­lo oivi­či­ti za­štit­nom ogra­dom a što se par­kin­ga ti­če pa, za­do­vo­ljan –iskren je Zo­go­vić.
      A.Đ.



-
    • Hronika
      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja

    • Hronika

      2017-11-19

      MARKO ŠARANOVIĆ PODNIO PRIJAVU PROTIV SLUŽBENIKA CB PODGORICA

      Policajce prijavio za zloupotrebu položaja


      Osu­đe­ni za kri­vič­no dje­lo ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu Mar­ko Šo­fra­nac pod­nio je kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv ne­i­den­ti­fi­ko­va­nih slu­žbe­ni­ka Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca zbog vi­še kri­vič­nih dje­la zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i kri­vič­nog dje­la pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de. Šo­fra­nac, ko­ji je ogla­šen kri­vim zbog ubi­stva Dra­ga­na Be­ći­ro­vi­ća u Bu­dvi 11. ok­to­bra, po­vo­dom ove pri­ja­ve sa­slu­šan je 11. ok­to­bra u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci u svoj­stvu svje­do­ka – ošte­će­nog.
      – Na­ve­de­na kri­vič­na dje­la pri­ja­vlje­na li­ca su iz­vr­ši­la pri­li­kom pri­vo­đe­nja ošte­će­nog Mar­ka Ša­ra­no­vi­ća u CB u Pod­go­ri­ci, kao i pri­li­kom pri­mje­ne mje­ra taj­nog nad­zo­ra ko­ja je nad njim i još če­ti­ri dru­ga li­ca po­tom usli­je­di­la. Upra­vo na ovim spor­nim do­ka­zi­ma te­me­lji se pr­vo­ste­pe­na pre­su­da ko­jom je pred Vi­šim su­dom u Pod­go­ri­ci Mar­ko Ša­ra­no­vić osu­đen zbog iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la ubi­stvo u sa­i­zvr­ši­la­štvu iz čla­na 143 KZ – sa­op­šti­la je po­ro­di­ca Ša­ra­no­vi­ća.
      Na pre­su­du ko­jom je zbog ubi­stva Be­ći­ro­vi­ća osu­đen na 14 go­di­na za­tvo­ra, kao i po­vo­dom dru­gih po­vre­da za­ko­na i pra­va okri­vlje­nog u po­stup­ku, bra­ni­lac Ša­ra­no­vi­ća, advo­kat Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić, iz­ja­vio je žal­bu na pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du. Sjed­ni­ca vi­je­ća Ape­la­ci­o­nog su­da ovim po­vo­dom je za­ka­za­na za 28. no­vem­bar.
      M.V.P.



    • Drustvo
      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

    • Drustvo

      2017-11-19

      Ilustracija (Foto Srbija danas)

      RODOSKRNAVLJENJE I DALJE TABU TEMA U CRNOJ GORI, PORAZNA STATISTIKA CŽL

      Za 12 godina 30 žrtava incesta

      Iz incestnih „veza” između oca i kćerke rođeno je pet beba, strica i bratanične, jedna, i brata i sestre dvije bebe, kazala je Aida Petrović iz CŽK


      Dok pri­je de­se­tak go­di­na dje­voj­či­ca ni­je ubi­la oca ko­ji ju je dvi­je go­di­ne si­lo­vao, pri;a o in­ce­stu u Cr­noj Go­ri du­bo­ko je „gu­ra­na pod te­pih”, a žr­tve osta­vlje­ne sa­me se­bi. I na­kon 12 go­di­na od tog slu­ča­ja, in­cest je ta­bu te­ma u na­šoj dr­ža­vi, a žr­tve se i dan-da­nas naj­če­šće pred­sta­vlja­ju kao zlo­čin­ci, ko­ji na­ru­ša­va­ju sve­tost po­ro­di­ce, a nji­ho­ve, ina­če ri­jet­ke is­po­vi­je­sti na­kon vi­še­go­di­šnjeg zlo­sta­vlja­nja, in­cest­ni­ci i čla­no­vi fa­mi­li­ja pred­sta­vlja­ju kao la­ži i buj­nu dječ­ju ma­štu.
      Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi (CŽL) već 12 go­di­na na­sto­ji da bu­de po­dr­ška žr­tva­ma in­ce­sta. Pre­ma sta­ti­sti­ci ko­ju vo­di ova NVO, iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u ovom pe­ri­o­du ro­đe­no je pet be­ba. Jed­na be­ba ro­đe­na je iz in­cest­ne „ve­ze” iz­me­đu stri­ca i bra­ta­nič­ne, a dvi­je iz in­ce­sta iz­me­đu bra­ta i se­stre.
      – Ovo su sa­mo slu­ča­je­vi ko­je smo mi evi­den­ti­ra­le ka­da su nam se obra­ti­li za po­moć. Ko­li­ko su dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je ima­li slič­nih slu­ča­je­va, ni­je­smo u sa­zna­nju jer ne­ma tač­ne sta­ti­sti­ke – ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca CŽL Aida Pe­tr­o­vić.
      Ka­ko je na­gla­si­la, svi na­sil­ni­ci i žr­tve in­ce­sta ko­ji su se nji­ma obra­ti­li bi­li su gra­đa­ni Cr­ne Go­re.
      – Pred­ra­su­da je da su to pred­stav­ni­ci rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je, osim u jed­nom slu­ča­ju – pre­ci­zi­ra­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je na­ve­la da je u po­sled­njih 12 go­di­na po­moć Cr­no­gor­skog žen­skog lo­bi­ja za­tra­ži­lo 30 oso­ba.
      – Od ukup­nog bro­ja pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va ro­đe­no je osam be­ba. Ra­di se o osam dje­voj­ka u po­od­ma­kloj trud­no­ći, uz­ra­sta od 16 do 24 go­di­ne, ko­je su pre­ži­vje­le in­cest. Be­be su ro­đe­ne iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u pet slu­ča­je­va, stri­ca i bra­ta­nič­ne u jed­nom slu­ča­ju i bra­ta i se­stre u dva slu­ča­ja – uka­za­la je Pe­tro­vi­će­va.
      Ona na­gla­ša­va da su sve žr­tve ću­ta­le o si­lo­va­nju od naj­bli­žih sr­od­ni­ka, a be­be ro­đe­ne iz in­ce­sta su da­te na usva­ja­nje u ino­stran­stvo. Naj­no­vi­ji slu­čaj in­ce­sta, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, de­sio se pri­je 20-ak da­na.
      – O to­me me je oba­vi­je­stio brat dje­voj­ke ko­ja je žr­tva in­ce­sta. U po­čet­ku raz­go­vo­ra brat je sti­dlji­vo na­go­vje­šta­vao da se ta­ko ne­što mo­glo de­si­ti nje­go­voj se­stri od stra­ne nji­ho­vog oca, ali ka­ko se zna­mo du­go go­di­na zbog ra­ni­jih pro­ble­ma sa ocem na­sil­ni­kom, brat je dru­gi dan na­zvao i re­kao da je otac in­cest­nik. Otac je, po pri­zna­nju bra­ta, du­že vri­je­me, ka­da bi osta­lo tro­je dje­ce bi­lo u ško­li, sek­su­al­no zlo­u­po­tr­eblja­vao 24-go­di­šnju kćer­ku, ko­joj je umrla maj­ka. Ona je na­sto­ja­la da im pre­ne­se to što joj se de­ša­va, ko­li­ko je u mo­guć­no­sti, ne­ver­bal­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom jer je psi­hič­ki te­ško bo­le­sna. Me­đu­tim, ni­ko od njih ni­je shva­tio po­ru­ku naj­sta­ri­je se­stre, sma­tra­li su da je bo­lest uze­la ma­ha jer re­dov­no ne uzi­ma te­ra­pi­ju – ka­za­la je ona.
      Di­je­te ro­đe­no iz ta­kvog od­no­sa je zbri­nu­to, a, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, bo­le­sna dje­voj­ka – žr­tva in­ce­sta po­no­vo je vra­će­na pod okri­lje do­ma kod oca in­cest­ni­ka. Ona do­da­je da im se sa­mo u jed­nom slu­ča­ju obra­tio mla­dić, ta­da osam­na­e­sto­go­di­šnjak, ko­ji je pri­ja­vio in­cest­nu ve­zu sa maj­kom, ko­ja je ima­la 43 go­di­ne. Mla­dić je od CŽL tra­žio po­moć ka­ko da iz to­ga iza­đe.
      – Na po­nu­đe­nu po­moć u vi­du obez­bje­đi­va­nja struč­nih rad­ni­ka (psi­ho­lo­ga, psi­hi­ja­tra, so­ci­jal­nih rad­ni­ka…) maj­ka je od­go­vo­ri­la od­bi­ja­njem, sma­tra­ju­ći da su do­volj­no ja­ki da „igru” pre­ki­nu sa­mi – ka­že Pe­tro­vi­će­va.
      Slu­čaj ko­ji se za­vr­šio ubi­stvom oca in­cest­ni­ka ima­o je je­zi­vu po­za­di­nu. Po­red dje­voj­ke ko­ja je ubi­la oca i nje­ne sta­ri­je se­stre, ko­ja je bi­la žr­tva če­tvo­ro­go­di­šnjeg si­lo­va­nja, sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje tr­pje­lo je i osta­lo tro­je mla­đe dje­ce.
      – Zlo­sta­vlja­nje se ma­ni­fe­sto­va­lo pip­ka­njem, ma­že­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, pri­nu­dom da dje­voj­či­ce za­jed­no sa ocem gle­da­ju por­no fil­mo­ve, lju­blje­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, u usta…Ka­da bi se maj­ka po­bu­ni­la, su­prug in­cest­nik je fi­zič­ki, psi­hič­ki i sek­su­al­no zlo­sta­vljao pred dje­com – ka­za­la je ona.
      Ka­ko je re­kla, u ovom dva­na­e­sto­go­di­šnjem pe­ri­o­du nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji se za po­moć, po­dr­šku i sa­vjet obra­ti­lo 30 oso­ba žen­skog po­la, uz­ra­sta od 16 do 29 go­di­na ko­je su pre­ži­vje­le ne­ku vr­stu sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja od in­cest­ni­ka – oca, stri­ca, uja­ka, bra­ta.
      Glo­bal­na sta­ti­sti­ka je po­ra­zna i po­ka­zu­je da se sa­mo pet od­sto ova­kvih slu­ča­je­va pri­ja­vlju­je zva­nič­nim slu­žba­ma, dok ma­nje od je­dan od­sto do­đe do su­da. Ve­ći­na na­pa­sni­ka ima vi­še od jed­ne žr­tve.
      – U Cr­noj Go­ri ne­ma ba­ze po­da­ta­ka ili is­tra­ži­va­nja po­vo­dom ove vr­ste na­si­lja, ali jed­na stu­di­ja u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma je ot­kri­la da na­pa­sni­ci ima­ju u pro­sje­ku 73 žr­tve pri­je ne­go što ih uhva­te. Kod nas ne­ma zva­nič­nih po­da­ta­ka – do­da­la je ona.
      Pe­tro­vi­će­va je is­ta­kla da su pre­ko 95 od­sto od­ra­slih na­sil­nih oso­ba mu­škar­ci.
      – Osam­de­set dva od­sto na­pa­sni­ka su lju­di ko­je zlo­u­po­tre­blje­na dje­ca po­zna­ju, a 19 od­sto su ro­đa­ci – na­gla­si­la je di­rek­to­ri­ca CŽL.
      A.O.

      Če­sto se ne ot­kri­je

      Pe­tro­vi­će­va upo­zo­ra­va da je in­cest kri­vič­no dje­lo ko­je se naj­ma­nje pri­ja­vlju­je, te­ško pre­po­zna­je i te­ško ot­kri­va.
      – Ta­bu­i­zi­ra­nje in­ce­sta, tj. so­cio-kul­tu­ral­ne nor­me o „sve­to­sti” po­ro­di­ce i sek­su­al­ni ta­bui izo­lu­ju i žr­tvu da pro­go­vo­ri. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni na strah ko­ji di­je­te-žr­tva osje­ća zbog ra­ni­je upu­ći­va­nih pri­jet­nji od po­či­ni­te­lja in­ce­sta i mo­gu­ćih po­sle­di­ca pri­ja­vlji­va­nja. Prak­sa od­ra­slih da ne vje­ru­ju dje­te­tu, po­ri­ca­nje i po­ku­šaj da se oču­va po­ro­dič­na čast, če­sto su iz­nad in­te­re­sa dje­te­ta te ono, pre­stra­še­no, bes­po­moć­no i ču­va­ju­ći taj­nu, pa­ti i ću­ti sa traj­nim tra­u­mat­skim po­sle­di­ca­ma u ma­njoj ili ve­ćoj mje­ri. Po­sto­je­ći ta­bu o in­ce­stu do­vo­di do ma­log bro­ja, pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va i sma­nju­ju vje­ro­vat­no­ću ra­ne in­ter­ven­ci­je i uspje­šnu pre­ven­ci­ju ovog fe­no­me­na, po­treb­nu po­moć i li­je­če­nje, kao i ob­ra­da ta­kvih slu­ča­je­va – na­gla­si­la je ona.

      Moralni zločin

      Di­rek­to­ri­ca CŽL uka­zu­je na stra­na is­tra­ži­va­nja ko­ja, po nje­nim ri­je­či­ma, po­ka­zu­ju da ve­li­ka ve­ći­na in­cest­nih na­sil­ni­ka ima nor­ma­lan ži­vot i raz­vi­ja­ju nor­mal­ne sek­su­al­ne od­no­se s part­ner­kom.
      – Uči­ni­o­ci ovog dje­la su u 95 od­sto slu­ča­je­va mu­škar­ci, sta­ri­ji ili mla­đi. In­cest­ni­ci ko­ri­ste pre­ma žr­tvi pri­si­lu i dru­ge na­čine pri­mo­ra­va­nja na sek­su­al­ni čin, a na­kon po­sti­za­nja ci­lja, pri­jet­nja­ma, za­stra­ši­va­njem i ucje­na­ma, žr­tva in­ce­sta je du­ža­na ću­ta­ti i ču­va­ti taj­nu. To kod žr­ta­va in­ce­sta, po­seb­no dje­ce, stva­ra in­ten­zi­van strah, tr­plje­nje tra­u­ma i bo­la i ču­va­nje taj­ne ta­ko da se za­ča­ra­ni krug na­si­lja–in­ce­sta za­tva­ra u pot­pu­no­sti i če­sto osta­je neo­t­kri­ven. Ako se, pak, in­cest ot­kri­je, in­cest­nik–na­sil­nik ga ne pri­zna­je i op­tu­žu­je žr­tvu za te­šku kle­ve­tu i iz­mi­šlja­nje slu­ča­ja, ali ako mu se in­cest do­ka­že, in­cest­nik se po­ku­ša­va oprav­da­ti da je bio u sta­nju al­ko­ho­li­sa­no­sti, pod uti­ca­jem nar­ko­ti­ka i slič­no, iako to ni­je isti­na i ne mo­že bi­ti oprav­da­nja za zlo­čin. In­cest je mo­ral­ni zlo­čin i obič­no po­či­nje ma­že­njem, gr­lje­njem, lju­blje­njem, is­ka­zi­va­njem nje­žno­sti i pre­ve­li­ke in­tim­no­sti ko­ja pre­la­zi nor­mal­ne od­no­se ro­di­telj­ske nje­žno­sti i lju­ba­vi, a za­vr­ša­va sek­su­al­nim či­nom sa krv­nim srod­ni­kom, od­no­sno in­ce­stom. Te­o­ri­ja ka­že, a prak­sa je po­tvr­di­la, da u mo­men­tu ot­kri­va­nja in­cest­ni­ka i nje­go­vih in­cest­nih rad­nji to ni­je nje­gov pr­vi slu­čaj, a zbog ću­ta­nja žr­tve o tom zlo­či­nu naj­če­šće ni­je ni po­sled­nji slu­čaj in­ce­sta jer in­cest­nik da­lje na­sta­vlja da sek­su­al­no zlo­u­po­tre­blja­va oso­bu, di­je­te ili pro­na­la­zi no­ve žr­tve – po­ja­šnja­va ona.



    • Vijest dana
      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

    • Vijest dana

      2017-11-19

      Žarko Pavićević

      BIVŠI GRADONAČELNIK BARA OPŠTINSKIM PARAMA FINANSIRAO SVOJE PREDUZEĆE, ZA SDT NIŠTA NEOBIČNO

      Tužilaštvo zaobišlo sumnjive pozajmice veće od 700 hiljada

      ZIB je dao pozajmice od najmanje 737.421 euro firmi „Samba”, u kojoj je vlasnik bivši gradonačelnik Bara Žarko Pavićević sa sinom Predragom. Istovremeno, kompanija ZIB je imala unosne poslove sa Opštinom Bar, koja im je uplaćivala na stotine hiljada eura


      Ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik Op­šti­ne Bar Žar­ko Pa­vi­će­vić op­štin­skim nov­cem je fi­nan­si­rao pred­u­ze­će „Sam­ba” u ko­jem je vla­snik sa svo­jim si­nom Pre­dra­gom.
      Ra­di se o po­zaj­mi­ca­ma od naj­ma­nje 737.421 eura ko­je je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB), dok je gra­do­na­čel­nik Ba­ra bio Žar­ko Pa­vi­će­vić, po­zaj­mio fir­mi „Sam­ba”. Isto­vre­me­no, kom­pa­ni­ja ZIB je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, ko­ja im je upla­ći­va­la na sto­ti­ne hi­lja­da eura. Ova­kvi po­slo­vi ni­je­su bi­li sum­nji­vi Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), na če­lu sa spe­ci­jal­nim tu­ži­o­cem Mi­li­vo­jem Kat­ni­ćem, iako su pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je u Ba­ru i Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) go­di­na­ma una­zad upo­zo­ra­va­li da Pa­vi­će­vić tim po­slo­vi­ma na­no­si šte­tu Op­šti­ni, na či­jem je če­lu bio go­di­na­ma.
      U fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju fir­me ZIB za 2010. go­di­nu, ko­ja je di­je­lom u vla­sni­štvu Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća, a ko­ja je od 2013. u ste­ča­ju, mo­že se vi­dje­ti da je 2009. ta kom­pa­ni­ja ima­la po­tra­ži­va­nje po po­zaj­mi­ci od 737.421 eura ko­je je da­la pred­u­ze­ću „Sam­ba”, re­gi­stro­va­nom za tr­go­vi­nu na ve­li­ko. Ra­di se o fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju ko­ji je ra­di­la re­vi­zor­ka Li­lja­na Mi­li­no­vić iz Mo­ri­nja.
      No­vi­nar „Da­na” kon­tak­ti­rao je Mi­li­no­vi­će­vu ko­ja ni­je mo­gla da po­tvr­di da li je taj iz­nos u pot­pu­no­sti vra­ćen, jer na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja ni­je mo­gla da kon­tro­li­še fi­nan­si­je ZIB-a.
      Fir­ma ZIB, ko­ja je ima­la uno­sne po­slo­ve sa Op­šti­nom Bar, za­pa­la je u fi­nan­sij­ske pro­ble­me na­kon če­ga je uve­den ste­čaj, dok je, sa dru­ge stra­ne, dru­ga Pa­vi­će­vi­će­va fir­ma „Sam­ba” ste­kla mi­li­on­sku imo­vi­nu.
      Imo­vi­na fir­me „Sam­ba” uve­ća­va­la se i na­kon 2015. go­di­ne, ka­da je Pa­vi­će­vić uhap­šen. Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je blo­ki­ra­lo ras­po­la­ga­nje sred­stvi­ma te kom­pa­ni­je, upr­kos to­me što je re­gi­stro­van niz sum­nji­vih tran­sak­ci­ja sa lo­kal­nom sa­mo­u­pra­vom.
      To­kom is­tra­ge pro­tiv Pa­vi­će­vi­ća do­šlo se do po­da­ta­ka da je bar­ska op­šti­na u mi­nu­lih ne­ko­li­ko go­di­na sa­či­ni­la i vi­še ugo­vo­ra, ko­ji su se od­no­si­li na po­zaj­mi­ce bar­ske op­šti­ne fir­mi „Sam­ba”, či­ji je Pa­vi­će­vić je­dan od osni­va­ča. To su ra­ni­je pre­ni­je­li me­di­ji u ze­mlji.
      Sve te po­zaj­mi­ce ukup­no su, na­vod­no, iz­no­si­le 400.000 eura, ali ni­jed­na od po­zaj­mi­ca ni­je vra­će­na. Iz Op­šti­ne Bar „Da­nu” je sa­op­šte­no da ni­ka­da ni­je bi­lo di­rekt­nih po­zaj­mi­ca ka fir­mi „Sam­ba” i da sma­tra­ju da su svi po­slo­vi tog pred­u­ze­ća i ne­ka­da­šnjeg še­fa tog gra­da bi­li za­ko­ni­ti.
      Pa­vi­će­vić je u fe­bru­a­ru ove go­di­ne osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra jer je ošte­tio bar­ski bu­džet, a na te­ret mu je sta­vlje­no da je mi­mo od­lu­ka lo­kal­nog par­la­men­ta nov­cem gra­đa­na vra­ćao du­go­ve Pr­voj ban­ci, ka­ko bi Op­šti­na za­vr­ši­la iz­grad­nju sta­no­va za po­tre­be za­po­sle­nih u mi­ni­star­stvi­ma ra­da, pro­svje­te i Fon­da zdrav­stva, iako to ni­je bi­lo u in­te­re­su gra­da, či­me je op­šti­ni pri­či­nio šte­tu za 1,78 mi­li­o­na eura. Žar­ko Pa­vi­će­vić ni­je ulo­žio žal­bu na pre­su­du ko­jom je osu­đen na go­di­nu za­tvo­ra.
      U za­tvo­ru je pro­veo po­la go­di­ne, ta­ko da mu, uko­li­ko Ape­la­ci­o­ni sud po­tvr­di pre­su­du, pre­o­sta­je još po­la go­di­ne ro­bi­je.
      Ta­ko­đe, ni spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, ko­je pred­vo­di glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić, a ko­je je vo­di­lo is­tra­gu o kri­mi­nal­nim rad­nja­ma ne­ka­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka bar­ske op­šti­ne, ni­je pre­da­lo žal­bu na pre­su­du Pa­vi­će­vi­ću.
      U istom pred­me­tu biv­ša iz­vr­šna di­rek­tor­ka Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra (ZIB) Da­ni­je­la Kr­ko­vić osu­đe­na je zbog umi­šljaj­nog po­ma­ga­nja Pa­vi­će­vi­ću na uslov­nu ka­znu za­tvo­ra od če­ti­ri mje­se­ca, ko­ju će od­le­ža­ti ako u na­red­ne dvi­je go­di­ne po­či­ni slič­no kri­vič­no dje­lo. Me­đu­tim, njen bra­ni­lac ža­lio se na pre­su­du.
      M.V. – Vl. O.

      Upi­sa­li na se­be i auto-ser­vis

      Po­ro­di­ca Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća bi­la je vla­snik auto-ser­vi­sa „Sam­ba” u bar­skom na­se­lju Če­lu­ga. Tu se do­go­dio in­ci­dent 2015. go­di­ne. Bi­zni­smen Zo­ran To­mo­vić iz Ba­ra iz lo­vač­ke pu­ške is­pa­lio je hi­tac ko­ji je po­go­dio me­tal­na vra­ta auto ser­vi­sa „Sam­ba”. Tvr­di­lo se da je to bio hi­tac upo­zo­re­nja, jer mu Pa­vi­će­vić na­vod­no du­gu­je ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura.

      Sin iz­vr­šni di­rek­tor

      For­mal­ni di­rek­tor fir­me „Sam­ba” je Pre­drag Pa­vi­će­vić, sin Žar­ka Pa­vi­će­vi­ća. Pre­ma fi­nan­sij­skom iz­vje­šta­ju do­sta­vlje­nom Po­re­skoj upra­vi, za po­slov­nu 2016. go­di­nu „Sam­ba” je pri­ja­vi­la imo­vi­nu od 1.969.666 eura. U 2015. go­di­ni, stal­na imo­vi­na fir­me „Sam­ba” iz­no­si­la je 1.581.703 eura.
      Pre­ma po­da­ci­ma od po­čet­ka 2015. go­di­ne, 22 od­sto Za­vo­da za iz­grad­nju Ba­ra ima­la je kom­pa­ni­ja „Sam­ba”. U ka­ta­stru se mo­že vi­dje­ti da je Za­vod za iz­grad­nju Ba­ra bio upi­san kao ko­ri­snik i vla­snik ne­što vi­še od 11.000 kva­dra­ta ze­mlji­šta na raz­li­či­tim vr­lo atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma u Ba­ru.
      In­te­re­sant­no je da je „Sam­ba” sa­ču­va­la mi­li­on­sku imo­vi­nu iako je osta­la bez dva po­slov­na pro­sto­ra ove go­di­ne.
      Kon­kret­no, CKB je da­la kre­dit Za­vo­du za iz­grad­nju Ba­ra, a ga­ran­ci­ja su bi­li po­slov­ni pro­sto­ri u vla­sni­štvu „Sam­be”, ko­ji su bi­li pod hi­po­te­kom go­di­na­ma. Za­vod je uzeo za­jam od 350 hi­lja­da eura i vra­ćen je ma­nji dio tog iz­no­sa. Zbog ne­pla­ća­nja kre­di­ta, CKB je tra­ži­la da po­slov­ni pro­sto­ri bu­du pro­da­ti ka­ko bi se is­pla­tio dio po­tra­ži­va­nja.



    • Hronika
      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

    • Hronika

      2017-11-19

      Popović uhapšen kada je kod mosta Milenijum izazvao udes

      PREDRAG POPOVIĆ (24) UHAPŠEN NAKON FILMSKE POTJERE U PODGORICI

      Izazvao udes bježeći od policije sa 170 kg skanka

      Popović je udario policijsko vozilo kada je odbio da se zaustavi na naređenje policije. Kada je na mostu Milenijum udario u „reno”, tokom prevrtanja iz njegovog auta ispadala su pakovanja droge


      Pod­go­ri­ča­nin Pre­drag Po­po­vić (24) uhap­šen je ju­če na­kon što je iza­zvao udes dok je bje­žao od po­li­ci­je sa 170 ki­lo­gra­ma skan­ka u auto­mo­bi­lu. Ak­ci­ju hap­še­nja iz­ve­li su pri­pad­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi, uz asi­sten­ci­ju ko­le­ga iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca.
      Po­po­vić je uhap­šen ju­če uju­tru oko 8 ča­so­va na­kon film­ske po­tje­re po Pod­go­ri­ci. Ak­ci­ja, kao iz ame­rič­kih fil­mo­va, po­če­la je u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma.
      Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ima­li su po­da­tak da će jed­no li­ce pre­ko Ku­ča u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma po­ku­ša­ti da pro­kri­jum­ča­ri ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Već u pe­tak ve­če kre­nu­la je ak­ci­ja oko or­ga­ni­za­ci­je hap­še­nja osum­nji­če­nog. U ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma, od­mah po svi­ta­nju, na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja po­sta­vi­li su za­sje­du če­ka­ju­ći di­le­ra.
      Za­u­sta­vlja­na su sva vo­zi­la, ko­ja su kao i oso­be u nji­ma de­talj­no pre­tre­sa­na. Ne­što pri­je osam sa­ti, u mje­stu Ku­či, po­li­caj­ci su kre­nu­li da za­u­sta­ve vo­zi­lo „opel astra”, bje­lo­polj­skih re­gi­star­skih ozna­ka. Vo­zač se oglu­šio o na­red­bu po­li­ci­je da se za­u­sta­vi, pa je vo­zi­lo ve­li­kom br­zi­nom pro­ju­ri­lo po­red njih. Pri­li­kom za­o­bi­la­že­nja po­li­cij­ske pa­tro­le vo­zač „ope­la” za­ka­čio je i po­li­cij­sko vo­zi­lo. Sre­ćom, ni­ko od po­li­ca­ja­ca ko­ji su po­ku­ša­li da ga za­u­sta­ve ni­je po­vri­je­đen.
      – P.P. ni­je za­u­sta­vio vo­zi­lo na znak za­u­sta­vlja­nja po­li­cij­skog slu­žbe­ni­ka, već je na­sta­vio da­lje kre­ta­nje, i tom pri­li­kom ostva­rio kon­takt svo­jim pred­njim li­je­vim di­je­lom vo­zi­la sa de­snom stra­nom pa­trol­nog vo­zi­la mar­ke „da­ci­ja da­ster”, ko­je se na­la­zi­lo na sa­o­bra­ćaj­noj tra­ci sa upa­lje­nom svje­tlo­snom sig­na­li­za­ci­jom, na­kon če­ga se ve­li­kom br­zi­nom dao u bjek­stvo u prav­cu Pod­go­ri­ce. Slu­žbe­ni­ci OGB Tu­zi su od­mah kre­nu­li u po­tje­ru za ovim li­cem i o do­ga­đa­ju i prav­cu kre­ta­nja upo­zna­li slu­žbe­ni­ke Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se uklju­či­li u po­tje­ru za li­cem ko­je je upra­vlja­lo ovim vo­zi­lom – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­stu­pa­nje vo­za­ča „ope­la” bi­lo je ja­san znak po­li­ci­ji da je on di­ler ko­ji pre­no­si ve­ću ko­li­či­nu nar­ko­ti­ka. Po­li­cij­ske pa­tro­le kre­nu­le su za osum­nji­če­nim ko­ji je pre­ko na­se­lja Ma­sli­ne ve­li­kom br­zi­nom bje­žao od po­li­ci­je. Slu­žbe­ni­ci gra­nič­ne po­li­ci­je Tu­zi ta­da su o ak­ci­ji oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Cen­tra bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca, ko­ji su se od­mah upu­ti­li u po­tje­ru za osum­nji­če­nim.
      Ju­re­ći pre­ma cen­tru gra­da, osum­nji­če­ni je pro­la­zio kroz cr­ve­na svje­tla na se­ma­fo­ri­ma na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja, sa­mo pu­kom sre­ćom pje­ša­ci su uspje­li da iz­bjeg­nu da ih di­ler bje­že­ći ne uda­ri. Do­la­skom na most Mi­le­ni­jum „opel” je za­ka­čio jed­no vo­zi­lo, na­kon če­ga se od­bio. Od br­zi­ne vo­žnje auto­mo­bil se ja­ko od­bio pre­ko tro­to­a­ra slo­miv­ši ne­ko­li­ko za­štit­nih stu­bo­va po­red uli­ce. Na­kon to­ga, vo­zi­lo se pre­vr­nu­lo i za­u­sta­vi­lo na ogra­di po­red tro­to­a­ra.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, to­kom pre­vr­ta­nja „ope­la” iz nje­ga su po­če­li da is­pa­da­ju dža­ko­vi i pa­ke­ti­ći sa nar­ko­ti­ci­ma. Iz vo­zi­la je ubr­zo iza­šao i Po­po­vić, ko­ji je bio svje­stan. Od­mah je­pre­ve­zen u Ur­gent­ni cen­tar, ka­ko bi se pro­vje­ri­lo da li je pri­li­kom ude­sa za­do­bio po­vre­de.
      – Pre­gle­dom vo­zi­la, na li­cu mje­sta je pro­na­đe­no osam dža­ko­va u ko­ji­ma su se na­la­zi­la 162 PVC pa­ko­va­nja sa sa­dr­ža­jem bilj­ne ma­te­ri­je tam­no­ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na ti­pa skank, ukup­ne te­ži­ne od oko 170 kg – na­vo­de u po­li­cij­skom sa­op­šte­nju.
      Osum­nji­če­ni mla­dić, kao i vo­zi­lo ko­jim je šver­co­vao dro­gu i za­pli­je­nje­ni skank pre­da­ti su in­spek­to­ri­ma Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv kri­jum­ča­re­nja dro­ga.M.V.P.

      Is­tra­ga

      Po­po­vić, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na” iz po­li­ci­je, ni­je po­znat po iz­vr­še­nji­ma kri­vič­nih dje­la. Ipak, od­mah na­kon nje­go­vog hap­še­nja spro­ve­de­na je de­talj­na is­tra­ga o nar­ko­ti­ci­ma ko­ji su pro­na­đe­ni kod nje­ga. Po­li­ci­ja sa Vi­šim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom u Pod­go­ri­ci pro­vje­ra­va gdje je i od ko­ga na­ba­vljen skank, kao i ko­me je tre­ba­lo da bu­de pre­dat.



    • Ekonomija
      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Radulović i Radulović

      TURISTIČKI POSLENICI RAZOČARANI BUDŽETSKIM IZDVAJANJIMA DRŽAVE ZA NAJVEĆU PRIVREDNU GRANU

      Za razvoj turizma dva eura po stanovniku

      Crna Gora izdvaja dva eura po glavi stanovnika za promociju turizma, Slovenija 40, Hrvatska 54, a Malta 102 eura. To je najbolji pokazatelj gdje smo, što smo i kako smo, rekao je Radulović


      Od dvi­je mi­li­jar­de eura, ko­li­ko iz­no­si bu­džet dr­ža­ve za 2018. go­di­nu, za tu­ri­zam, ko­ji je glav­na pri­vred­na gra­na i od ko­je se go­di­šnje pri­ho­du­je bli­zu mi­li­jar­du eura, Vla­da je u na­red­noj go­di­ni iz­dvo­ji­la sa­mo 3,3 mi­li­o­na eura. Tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci sma­tra­ju da je ta su­ma ja­ko ma­la i svje­do­či o neo­d­go­vor­nom od­no­su dr­ža­ve pre­ma tu­ri­zmu.
      Pred­sjed­nik Cr­no­gor­skog tu­ri­stič­kog udru­že­nja (CTU) Žar­ko Ra­du­lo­vić je ka­zao da Cr­na Go­ra za mar­ke­ting, od­no­sno pro­mo­ci­ju tu­rizme iz­dva­ja dva eura po gla­vi sta­nov­ni­ka.
      – Slo­ve­ni­ja za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma iz­dva­ja 40 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka, Hr­vat­ska 54, a Mal­ta 102 eura. To je naj­bo­lji po­ka­za­telj, gdje smo, što smo i ka­ko smo – re­kao je Ra­du­lo­vić „Da­nu”.
      On je is­ta­kao da je Na­ci­o­nal­na tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja (NTO) ključ­na za pro­mo­ci­ju tu­ri­zma.
      – Ide­mo na saj­mo­ve na 20-30 kva­dra­ta, a na­ši kon­ku­ren­ti pro­mo­vi­šu pon­du na 500 kva­dra­ta. Mno­go ja­če, raz­vi­je­ni­je de­sti­na­ci­je od nas se pro­mo­vi­šu na to­li­kom pro­sto­ru, a mi ko­ji po­la­ko ula­zi­mo na tu­ri­stič­ku ma­pu za­ku­plju­je­mo mno­go ma­nje pro­sto­re – na­veo je Ra­du­lo­vić.
      Is­ta­kao je da CTU go­di­na­ma tra­ži da dr­ža­va po­ve­ća iz­dva­ja­nja za tu­ri­zam.
      Od 3,3 mi­li­o­na eura za tu­ri­zam či­ne mi­li­on uza kon­sul­tant­ske i sa­vje­to­dav­ne uslu­ge za pro­jek­te, mi­li­on za sub­ven­ci­je za avio pre­vo­zni­ke i 1,3 mi­li­o­na za pro­mo ak­tiv­no­sti NTO.
      Pred­sjed­nik Od­bo­ra za tu­ri­zam Pri­vred­ne ko­mo­re (PKCG) Dra­gan Ivan­če­vić sma­tra da je izdvaja­nje 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam smi­je­šno i tu­žno.
      – Da se 3,3 mi­li­o­na eura iz­dva­ja­ju sa­mo za NTO, to bi is­pu­ni­lo mi­ni­mum po­tre­ba. Ovo­li­ko iz­dva­ja­nje za tu­ri­zam de­val­vi­ra sva­ku pri­ču o raz­vi­ja­nju Cr­ne Go­re kao tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je. Tek sa­da bi tre­ba­lo da se ula­že, ka­da do­la­ze ve­ći tu­ro­pe­ra­to­ri, a ne da na ve­li­kim saj­mo­vi­ma ima­mo naj­si­ro­ma­šni­je i naj­ne­u­bje­dlji­vi­je na­stu­pe. Ova­kav od­nos vla­sti je an­ti­tu­ri­stič­ki, smi­je­šan i tu­žan. Sa 3,3 mi­li­o­na se ne mo­že ni­šta pro­mi­jeniti po pi­ta­nju tu­ri­zma – po­ru­čio je Ivan­če­vić.
      Tu­ri­zam do­no­si u le­gal­nim to­ko­vi­ma mi­li­jar­du, a u si­voj zo­ni još mi­li­jar­du.
      – Do sa­da smo ima­li an­ti­tu­ri­stič­ku po­li­ti­ku kroz pri­pre­mu se­zo­ne, a sa­da se ona na­sta­vi­la i kroz bu­džet. Po­li­ti­ka dr­ža­ve pre­ma naj­ve­ćoj pri­vred­noj gra­ni je ne­tu­ri­stič­ka – is­ta­kao je Ivan­če­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Udru­že­nja ugo­sti­te­lja Bu­dve Ili­ja Armen­ko ta­ko­đe sma­tra da je 3,3 mi­li­o­na za tu­ri­zam ma­lo.
      – Po­treb­no je vi­še ula­ga­ti u in­fra­struk­tu­ru – ka­zao je Ar­men­ko.
      D.M.



    • Politika
      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

    • Politika

      2017-11-19

      Vlada za socijalu široke ruke pred izbore

      VLADA PREDLOGOM BUDŽETA ISPLANIRALA VEĆE IZDATKE

      Pred izbore za socijalu šest miliona eura više

      Za materijalno obezbjeđenje porodice predviđeno je 2,89 miliona više nego ove godine, odnosno 14.250.000, a za porodiljska odsustva izdatak je sa 15 povećan na 16,672 miliona


      Pred­lo­gom Za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu, iz­bor­nu go­di­nu Vla­da je is­pla­ni­ra­la da iz­dat­ke za so­ci­jal­nu po­moć gra­đa­ni­ma po­ve­ća za 5.907.000 eura vi­še ne­go što je po ovom osno­vu opre­di­je­lje­no u 2017. Na­red­ne go­di­ne pla­ni­ra­ni su pred­sjed­nič­ki, kao i lo­kal­ni iz­bo­ri u vi­še cr­no­gor­skih gra­do­va, me­đu ko­ji­ma je i Pod­go­ri­ca.
      Plan je da se za dječ­je do­dat­ke po­tro­ši 4,5 mi­li­o­na eura, dok je ove go­di­ne pla­ni­ra­ni iz­da­tak 3,5 mi­li­o­na. Za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce pred­vi­đe­no je 2,89 mi­li­o­na vi­še ne­go ove go­di­ne, od­no­sno 14.250.000, a za po­ro­dilj­ska od­su­stva iz­da­tak je sa 15 po­ve­ćan na 16,672 mi­li­o­na.
      Iz­nos za tu­đu nje­gu i po­moć je uve­ćan za 345.000 eura, od­no­sno u 2018. će iz­no­si­ti 21.745.000 eura. S dru­ge stra­ne, iz­dva­ja­nja za bo­rač­ko in­va­lid­sku za­šti­tu sma­nje­na su za 250.000 u od­no­su na 2017. i na­red­ne go­di­ne će iz­no­si­ti 6.750.000 eura, umje­sto ra­ni­jih se­dam mi­li­o­na.
      Vla­da ni­je po­ve­ća­va­la iz­dva­ja­nje za is­hra­nu dje­ce u pred­škol­skim usta­no­va­ma i za te na­mje­ne i na­red­ne go­di­ne će se po­tro­ši­ti 925.000 eura. Pla­ni­ra­no je da se za iz­dr­ža­va­nje šti­će­ni­ka u do­mo­vi­ma plan po­tro­ši 3.970.000 eura, umje­sto ra­ni­jih 4.030.625 eura.
      Iz­dva­ja­nja za „osta­la pra­va iz obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te” dra­stič­no su sma­nje­na za na­red­nu go­di­nu, a ra­di se o stav­ci u bu­dže­tu ko­ja se od­no­si­la i na na­kna­de po osno­vu ma­te­rin­stva, ko­je su uki­nu­te. Za osta­la so­ci­jal­na da­va­nja pla­ni­ran je iz­da­tak od 11 mi­li­o­na eura.
      Al­ter­na­ti­va po­zdra­vlja po­ve­ća­nje iz­da­ta­ka za so­ci­jal­na da­va­nja i obra­zo­va­nje, ali upo­zo­ra­va­ju da se gra­đa­ni­ma istin­ski mo­že po­mo­ći sa­mo kroz za­po­šlja­va­nje u pri­vre­di u ko­joj se pro­iz­vo­di.
      – Po­ve­ća­njem so­ci­jal­nih da­va­nja ne­će se ri­je­ši­ti pro­blem, ali će ma­kar bi­ti uma­njen. Pro­blem Vla­de u na­red­nom pe­ri­o­du ne­će bi­ti sve ve­ći broj si­ro­ma­šnih, jer ve­ći­na gla­sa za njih, već sve ve­ći re­volt mla­dih lju­di ko­ji ne­ma­ju po­sao. Vla­da ne spo­mi­nje otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta jer mno­gi (biv­ši) mi­ni­stri ima­ju taj­ne po­slo­ve ko­ji­ma za­tva­ra­ju rad­na mje­sta i pra­ve no­ve si­ro­ma­šne gra­đa­ne. Sve je ve­ći broj lju­di bez po­sla, a sle­de­će go­di­ne će naj­ma­nje 6.000 lju­di osta­ti bez rad­nih mje­sta. To zna­či da će no­vih 6.000 po­ro­di­ca po­sta­ti si­ro­ma­šno. Vla­da to zna i za­to je ovaj no­vi bu­džet kao an­dol. Ni­ti po­ma­že, ni­ti šte­ti – na­vo­de u Al­ter­na­ti­vi.
      Cr­noj Go­ri, ka­ko ka­žu, tre­ba bu­džet ko­ji će otvo­ri­ti bar 10.000 rad­nih mje­sta.
      – Sma­tra­mo da će­mo na­red­nu go­di­nu pam­ti­ti po štraj­ko­vi­ma, ka­šnje­nji­ma za­ra­da u jav­nom sek­to­ru, sma­nji­va­nju pla­ta i pen­zi­ja i po­li­tič­kim su­ko­bi­ma. Al­ter­na­ti­va ne gri­je­ši u pro­cje­na­ma. Do­ka­za­li smo to do sa­da u vi­še na­vra­ta – po­ru­ču­ju iz Al­ter­na­ti­ve.
      Pred­sjed­ni­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić sma­tra da je Vla­da pod pri­ti­skom Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da i mo­ra da vo­di ra­ču­na ka­da je u pi­ta­nju ras­po­dje­la sred­sta­va.
      – Naj­si­ro­ma­šni­ji slo­je­vi sta­nov­ni­šta će pla­ti­ti ci­je­nu par­tij­skog za­po­šlja­va­nja u ad­mi­ni­stra­ci­ji i du­go­va oko iz­grad­nje auto­pu­ta. Vi­še nov­ca za so­ci­ja­lu zna­či i vi­še so­ci­jal­no ugro­že­nih, a to je lo­še po dr­ža­vu. So­ci­jal­na po­moć je i da­lje ne­pri­mje­re­no ni­ska, dječ­ji do­da­tak ta­ko­đe. Ne šti­ti­mo dje­cu ni na ko­ji na­čin, ne­ma­mo bes­plat­ne uži­ne u ško­li za ma­te­ri­jal­no ugro­že­ne kao ni pla­ćen pre­voz. Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ne­ri­jet­ko tro­še no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka na na­čin ne­pri­mje­ren šted­nji. Ku­pu­ju se umjet­nič­ke sli­ke, sku­pim iti­so­ni­ma se za­sti­ru pro­sto­ri u ko­ji­ma bo­ra­ve fink­ci­o­ne­ri, na­ba­vlja­ju se sku­pi auto­mo­bi­li, a osi­ro­ma­še­nom na­ro­du da­ju so­ci­ja­lu od ko­je se ne mo­že ni pre­ži­vje­ti – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.
      Po­ve­ća­nje iz­no­sa za sta­bil­nu so­ci­jal­nu po­li­ti­ku je, ka­ko ka­že, ne­mi­nov­nost.
      – Ipak je pi­ta­nje ka­ko se ta sred­stva tro­še kod nas. Ni­je ri­je­dak slu­čaj ne­na­mjen­skog tro­še­nja sred­sta­va na­mi­je­nje­nih naj­u­gro­že­ni­ji­ma. Uoča­va­li smo svi za­jed­no ano­ma­li­je u tom sek­to­ru, pre­ba­ci­va­nje sred­sta­va za ne­ke dru­ge na­mje­ne, ko­ri­šće­nje za za­do­vo­lje­nje po­tre­ba za­po­sle­nih kao što je rje­ša­va­nje stam­be­nih pi­ta­nja, ko­ri­šće­nje sred­sta­va na­mi­je­nje­nih so­ci­ja­li za pu­to­va­nja, pro­mo­ci­je knji­ga, otva­ra­nje iz­lo­žbi – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.M.S.

      Dva mi­li­o­na za DIK

      Vla­da je za rad Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je opre­di­je­li­la u pred­lo­gu za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu sko­ro dva mi­li­o­na eura. Po pred­lo­gu za­ko­na, ko­ji je do­sta­vljen u skup­štin­sku pro­ce­du­ru, Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja (DIK) ima­će na ras­po­la­ga­nju 1.922.652 eura. Za lič­na pri­ma­nja, ka­ko se na­vo­di, pred­vi­đe­no je 100.000 eura, dok je na po­zi­ci­ji „iz­da­ci” spre­mlje­no 1.476.000 eura.
      Pod stav­kom „ma­te­ri­jal za po­seb­ne na­mje­ne” pred­vi­đe­no je 200.000 eura, a za iz­ra­du i odr­ža­va­nje soft­ve­ra 30.000 eura.
      In­te­re­sant­no je da je u na­red­noj go­di­ni 4.429.995 eura pla­ni­ra­no za fi­nan­si­ra­nje re­dov­nog go­di­šnjeg ra­da par­la­men­tar­nih par­ti­ja. Ras­ho­di za uslu­ge pla­ni­ra­ni su u iz­no­su od 250.000 eura. Ka­ko se pre­ci­zi­ra, „osta­le uslu­ge” od­no­se na za uslu­ge štam­pa­nja i umno­ža­va­nja iz­bor­nog ma­te­ri­ja­la: gla­sač­kih li­sti­ća, obra­za­ca za iz­bo­re, bro­šu­ra sa uput­stvi­ma za edu­ka­ci­ju čla­no­va bi­rač­kih od­bo­ra.
      – Po­red štam­pe, za­kon oba­ve­zu­je ko­mi­si­ju i na ob­ja­vlji­va­nje oba­vje­šte­nja i rje­še­nja, li­ste kan­di­da­ta, kao i ko­nač­nih re­zul­ta­ta iz­bo­ra u dnev­nim li­sto­vi­ma ko­ji iz­la­ze u Cr­noj Go­ri i na Jav­nom ser­vi­su – is­ti­če se u obra­zlo­že­nju.
      Pod stav­kom „osta­li iz­da­ci” pla­ni­ra­ne su is­pla­te na­kna­de za rad tre­ne­ra, edu­ka­to­ra (li­ca an­ga­žo­va­na za edu­ka­ci­je bi­rač­kih od­bo­ra), kao i na­kna­de za rad li­ci­ma ko­ja će bi­ti an­ga­žo­va­na u to­ku iz­bor­nog pro­ce­sa. Tran­sfe­ri in­sti­tu­ci­ja­ma, po­je­din­ci­ma, ne­vla­di­nom i jav­nom sek­to­ru su pla­ni­ra­ni u iz­no­su od 80.000 eura.
      – Pla­ni­ra­ni iz­da­ci od­no­se se na op­štin­ske iz­bor­ne ko­mi­si­je po osno­vu ma­te­ri­jal­nih tro­ško­va, na­kna­da čla­no­vi­ma OIK i na­kna­da čla­no­vi­ma bi­rač­kih od­bo­ra i sred­stva za ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve – na­ve­de­no je u obra­zlo­že­nju za­ko­na.
      M.V.

      Ban­ka hra­ne: Di­sku­ta­bil­ne pred­iz­bor­ne po­mo­ći

      Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di i da je pri­sut­na i di­sku­ta­bil­na prak­sa da­va­nja jed­no­krat­nih po­mo­ći pri­je iz­bo­ra, a oni nam sli­je­de na­red­ne go­di­ne.
      – Okon­ča­ti si­ro­ma­štvo svu­da i u svim ob­li­ci­ma je pr­vi cilj odr­ži­vog raz­vo­ja, is­tak­nut u okvi­ru no­ve glo­bal­ne agen­de za odr­ži­vi raz­voj UN do 2030. go­di­ne. Ipak, i dvi­je go­di­ne na­kon usva­ja­nja tih ci­lje­va Vla­da Cr­ne Go­re ni­je usvo­ji­la na­ci­o­nal­no spe­ci­fič­ne ci­lje­ve odr­ži­vog raz­vo­ja. Da bi po­sto­je­ći pro­gra­mi so­ci­jal­ne za­šti­te u Cr­noj Go­ri mo­gli ade­kvat­ni­je da od­go­vo­re na po­tre­be po­ro­di­ca i dje­ce ugro­že­nih si­ro­ma­štvom, po­treb­na je bo­lja iden­ti­fi­ka­ci­ja do­ma­ćin­sta­va ko­ji­ma je po­moć naj­po­treb­ni­ja i pre­u­smje­ra­va­nje sred­sta­va ka onim po­ro­di­ca­ma ko­je su naj­vi­še iz­lo­že­ne ri­zi­ku si­ro­ma­štva – sma­tra ona.



    • Hronika
      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila

    • Hronika

      2017-11-19

      INCIDENTIMA U BARU NASTAVLJENA SERIJA PODMETANJA POŽARA NA VOZILA

      Zapaljen automobil carinika, izgorela još dva vozila


      U pod­met­nu­tom po­ža­ru u Ba­ru iz­go­re­la su tri vo­zi­la. Ne­po­zna­ti na­pa­da­či za­pa­li­li su auto­mo­bil „golf”, vla­sni­štvo slu­žbe­ni­ka Upra­ve ca­ri­na Goj­ka Ka­le­zi­ća. Na­sta­li pla­men pro­ši­rio se na još dva auto­mo­bi­la – „pa­sat” i „re­no”, ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „gol­fa”.
      Po­žar se do­go­dio oko 3.30 ča­so­va, a vo­zi­la su bi­la par­ki­ra­na u Uli­ci Bran­ka Ča­lo­vi­ća u Ba­ru.
      Va­tro­ga­sci su uga­si­li na­sta­lu va­tru, ali su auto­mo­bi­li već bi­li uni­šte­ni.
      Po­li­ci­ja je sa vje­šta­kom za po­ža­re, ha­va­ri­je i eks­plo­zi­je Ra­do­va­nom Po­po­vi­ćem iza­šla na li­ce mje­sta, gdje su sa tu­ži­o­cem iz Ba­ra Ire­nom Raj­ko­vić oba­vi­li uvi­đaj. Pre­li­mi­nar­ni re­zul­ta­ti is­tra­ge po­ka­za­li su da je u pi­ta­nju pod­met­nu­ti po­žar.
      Ovo je sa­mo je­dan u ni­zu na­pa­da na imo­vi­nu ca­ri­ni­ka na te­ri­to­ri­ji bar­ske op­šti­ne. Pro­šle go­di­ne, is­pred po­ro­dič­ne ku­će u su­to­mor­skom na­se­lju Br­ca za­pa­lje­no je vo­zi­lo „BMW”, re­gi­star­skih ta­bli­ca BR BM 866, či­ji je vla­snik ca­ri­nik Bo­ži­dar Gvo­zde­no­vić. Pri­je to­ga, u pod­met­nu­tom po­ža­ru iza zgra­de Lor­do­va u Ma­ke­don­skom na­se­lju u Ba­ru iz­go­re­lo je pet auto­mo­bi­la ko­ji su se na­la­zi­li na par­kin­gu. In­ci­dent se do­go­dio u ju­lu 2015. go­di­ne. Va­tre­na sti­hi­ja ta­da je, oko je­dan sat iza po­no­ći, za­hva­ti­la vi­še vo­zi­la od ko­jih su tri pro­šla sa to­tal­nom šte­tom.
      Me­ta ovog na­pa­da bi­lo je vo­zi­lo „audi Q3” re­gi­star­skih ozna­ka BR BS 359, ko­ji je vla­sni­štvo ca­ri­ni­ka Sr­đa­na Bur­za­no­vi­ća.
      Ta­ko­đe, po­sled­njih mje­se­ci u Ba­ru se do­go­di­lo vi­še slu­ča­je­va u ko­ji­ma su za­pa­lje­na auta. Ne­dav­no, u cen­tru Ba­ra, na par­kin­gu u Uli­ci Jo­va­na Sto­ja­no­vi­ća, iz­go­re­la su dva auto­mo­bi­la. Va­tra je pr­vo za­hva­ti­la auto­mo­bil mar­ke „fol­ksva­gen po­lo”, vla­sni­štvo tak­si­ste Sa­va Pa­vi­će­vi­ća, u mo­men­tu kad je čo­vjek sjeo za vo­lan. Sre­ćom Pa­vi­će­vić ni­je po­vri­je­đen. Po­žar se br­zo pro­ši­rio i na su­sjed­no vo­zi­lo „pa­sat ka­ra­van”, na ko­me je ta­ko­đe na­sta­la šte­ta.
      U de­se­tom mje­se­cu ove go­di­ne za­pa­lje­no je slu­žbe­no vo­zi­lo ko­je ko­ri­sti pri­pad­nik gra­nič­ne po­li­ci­je Sve­ti­slav Fi­li­po­vić. Vo­zi­lo mar­ke „da­čia da­ster” bi­lo je par­ki­ra­no u Uli­ci Ri­sta Le­ki­ća, is­pred zgra­de u ko­joj Fi­li­po­vić sta­nu­je.
      Po­li­ci­ja je iden­ti­fi­ko­va­la i uhap­si­la A.S. i R.M., ko­ji su u no­ći iz­me­đu po­ne­djelj­ka i utor­ka po­li­li ben­zi­nom pa za­pa­li­li slu­žbe­no vo­zi­lo.
      Auto­mo­bil „golf” vla­sni­ce Ma­ri­je Fra­no­vić za­pa­ljen je u ju­lu ove go­di­ne na par­kin­gu pre­ko pu­ta la­bo­ra­to­ri­je „Zej­ni­lo­vić”, u Uli­ci Jo­va­na To­ma­še­vi­ća. U po­ža­ru je iz­go­rio kom­ple­tan pred­nji dio vo­zi­la, a in­ter­ven­ci­jom va­tro­ga­sa­ca pla­men se ni­je pro­ši­rio na su­sjed­na vo­zi­la.
      D.S.–M.V.P.

      Se­ri­ja pa­lje­nja i u Pod­go­ri­ci

      Osim u Ba­ru, mal­te­ne sva­ko­dnev­no i u Pod­go­ri­ci iz­go­ri ne­ko vo­zi­lo. Iz po­li­ci­je če­sto tvr­de da je u pi­ta­nju sa­mo­za­pa­lje­nje. Sa­mo dan pri­je pa­lje­nja vo­zi­la ca­ri­ni­ka u Ba­ru, u Pod­go­ri­ci je ta­ko­đe u pod­met­nu­tom po­ža­ru uni­šte­no če­tvo­ro vo­zi­la. Po­žar je iz­bio na vo­zi­lu „mer­ce­des” re­gi­star­skih ozna­ka PG GP181, ko­ji je vla­sni­štvo Rat­ka Ra­di­če­vi­ća. Pla­men je pre­šao na „ci­tro­en” (BD AS149) i „ško­du” (PG BT407), ko­ji su bi­li par­ki­ra­ni po­red „mer­ce­de­sa”. Pret­hod­ne ne­dje­lje za sve­ga dva da­na u po­ža­ri­ma je iz­go­re­lo se­dam vo­zi­la, a do­go­dio se i bom­ba­ški na­pad na je­dan ugo­sti­telj­ski obje­kat u Pod­go­ri­ci.



    • Ekonomija
      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Ukinuli menzu da smanje troškove

    • Ekonomija

      2017-11-19

      Rudnik uglja Pljevlja

      IAKO OBAVLJAJU NAJTEŽE POSLOVE, PLJEVALJSKI RUDARI NEMAJU OBROK U FIRMI

      Ukinuli menzu da smanje troškove

      Nažalost, godinama unazad u Rudniku uglja nema menze, jer su je ukinuli u cilju racionalizacije troškova. Rudari su zakinuti kako bi se postigao bolji profit, kaže predsjednik rudničkog sindikata Miloš Obrenić


      Iako se ru­dar­ski po­sao ozna­ča­va kao je­dan od naj­te­žih, plje­valj­ski ru­da­ri su me­đu ri­jet­ki­ma, ako ne i je­di­ni ko­ji ne­ma­ju to­plu ku­hi­nju i to­pli obrok. Pred­sjed­nik sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je u Rud­ni­ku uglja Mi­loš Obre­nić is­ti­če da slič­nih slu­ča­je­va u okru­že­nju nema jer svi rud­ni­ci, zbog te­ži­ne po­sla sa ko­jem se su­sre­ću ru­da­ri, ima­ju ru­dar­sku men­zu, u ko­joj se slu­že to­pla je­la.
      – Za ru­dar­ski hljeb se ka­že da ima de­vet ko­ra, jer se te­ško za­ra­đu­je. Zbog slo­že­nih uslo­va i te­ži­ne po­sla, men­za u sklo­pu rud­ni­ka je pod­ra­zu­mi­je­va­na i neo­p­hod­na ka­ko bi se ru­da­ri u to­ku rad­nog vre­me­na, od­no­sno za vri­je­me pa­u­ze okri­je­pi­li i ugri­ja­li uz to­plo, ku­va­no je­lo. Na­ža­lost, već vi­še go­di­na una­zad u Rud­ni­ku uglja ne­ma men­ze, jer su je uki­nu­li u cilju ra­ci­o­na­li­za­ci­je tro­ško­va. Ru­da­ri su za­ki­nu­ti ka­ko bi se po­sti­gao bo­lji efe­kat – ka­že Obre­nić i na­vo­di da ru­da­ri to­kom rad­nog vre­me­na do­bi­ja­ju su­vi obrok, ko­ji se ne mo­že mje­ri­ti ni­ti bi­ti isti kao to­pli obrok iz ku­hi­nje.
      Obre­nić is­ti­če da sa­da­šnji iz­vr­šni di­rek­tor Sla­vo­ljub Po­pa­dić po­ka­zu­je do­bru vo­lju da se opet otvo­re ku­hi­nja i ru­dar­ska men­za, ali za­sad se ne zna da li će i ka­da do to­ga do­ći.
      – Do­bro je da po­slo­vod­stvo uoča­va da gre­šku tre­ba is­pra­vi­ti. Na­rav­no, bi­lo bi još bo­lje ka­da bi se ta gre­ška što pri­je is­pra­vi­la – ka­že Obre­nić, na­gla­ša­va­ju­ći da je men­za neo­p­hod­na.
      Men­za u Rud­ni­ku uglja je uki­nu­ta 2008. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je na če­lu kom­pa­ni­je bio Pre­drag Bo­ško­vić, sa­da­šnji mi­ni­star od­bra­ne. Uki­da­nje men­ze prav­da­no je obra­zlo­že­njem da se na taj na­čin zna­čaj­no sma­nju­ju tro­ško­vi po­slo­va­nja.
      Rud­nik uglja je ne­dav­no ras­pi­sao ten­der za na­bav­ku hra­ne za su­ve obro­ke za šta je opre­di­je­lje­no 80 hi­lja­da eura. U jav­nom po­zi­vu iz Rud­ni­ka uglja ne na­vo­di se za ko­ji vre­men­ski pe­ri­od je pla­ni­ra­na na­bav­ka su­vih obro­ka.
      Rud­nik uglja je u vla­sni­štvu dr­ža­ve, ko­ja ima 31 od­sto ak­ci­ja, ita­li­jan­ske kom­pa­ni­je A2A, ko­ja je vla­snik oko 39 od­sto ka­pi­ta­la, i Aca Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji u svom po­sje­du ima oko 11 od­sto ak­ci­ja. Osta­tak ka­pi­ta­la je u ru­ka­ma ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, ko­ji ne­ma­ju uti­ca­ja na po­slo­va­nje kom­pa­ni­je. Sam Rud­nik uglja je u pro­šloj go­di­ni po­slo­vao sa pro­fi­tom od 4,6 mi­li­o­na eura. B.Je.

      U „Šu­pljoj sti­je­ni” ni vo­de ne­ma­ju

      Ka­da je u pi­ta­nju dru­gi ak­tiv­ni plje­valj­ski rud­nik – Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na”, pre­ma sa­zna­nji­ma od rad­ni­ka, ni u nje­mu ne­ma ru­dar­ske men­ze, ali ni su­vog obro­ka. Ru­da­ri o tome ne že­le jav­no da pri­ča­ju, ali ka­žu da na kop no­se i vo­du u fla­ša­ma, jer je ne­ma­ju ni za pi­će. Isto ta­ko na po­sao no­se i su­ve obro­ke. Osim što su im za­ra­de re­dov­ne, dru­gih pri­vi­le­gi­ja ne­ma­ju.
      Rud­nik „Šu­plja sti­je­na” dr­že Po­lja­ci.

      U „Vek­tri” ka­sne pla­te, ali hra­ne ne fa­li

      Ka­da je u pi­ta­nju is­hra­na, za­ni­mlji­vo je da sa­mo za­po­sle­ni u Ter­mo­e­lek­tra­ni i „Vek­tri Ja­kić” ima­ju rad­nič­ku men­zu. U Ter­mo­e­lek­tra­ni je uki­nu­ta rad­nič­ka men­za, ali je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni, u sa­rad­nji sa jed­nim od ugo­sti­telj­skih pred­u­ze­ća, or­ga­ni­zo­va­na is­hra­na i rad­ni­ci­ma se slu­že to­pla je­la. U „Vek­tri Ja­kić” za­po­sle­ni­ma ka­sni is­pla­ta tri za­ra­de, ali rad­nič­ka men­za re­dov­no ra­di.



    • Podgoricom
      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama

    • Podgoricom

      2017-11-19

      Nedostaju parking, trotoari, novi asfalt...

      ULICA STEVA BOLJEVIĆA NA ZABJELU VAPI ZA REKONSTRUKCIJOM

      Vlast ostavila narodnog heroja u traljama


      Uli­ce glav­nog gra­da pred­sta­vlja­ju ogle­da­lo u kom se vi­di sve, po­čev­ši od nji­ho­vog ure­đe­nja po­put as­fal­ta, ra­svje­te, par­king mje­sta, klu­pa kon­tej­ne­ra do ži­vo­ta lju­di ko­ji u nji­ma ži­ve. Me­đu­tim, či­ni se da po­je­di­ne uli­ce uglav­nom oda­ju iz­gled ko­ji po­ka­zu­je da u nji­ma ne vla­da bi­lo ka­kav pro­spe­ri­tet.
      U glav­nom gra­du na vi­še lo­ka­li­te­ta po­sto­ji lo­ša sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra a slič­nu sli­ku no­si i uli­ca ju­go­slo­ven­skog na­rod­nog he­ro­ja Ste­va Bo­lje­vi­ća. As­falt ko­ji vo­di do ove uli­ce na po­je­di­nim mje­sti­ma ne­do­sta­je, ru­pe ko­jih ima na sva­kih par me­ta­ra uglav­nom su po­pu­nje­ne sa pi­je­skom i šljun­kom ko­ji se tu za­dr­ža­va sve do pr­vih pa­da­vi­na. Čak i dje­lo­vi tro­to­a­ra na po­jed­nim mje­sti­ma ne­do­sta­ju pa pje­ša­ci mo­ra­ju ho­da­ti uli­ca­ma i mi­mo­i­la­zi­ti se sa auti­ma što ni­je bez­bjed­no. Ni za par­king ne va­ži dru­ga­či­ja pri­ča, sta­na­ri uli­ce te­ško da ga mo­gu na­ći pa su usled to­ga pri­mo­ra­ni da se par­ki­ra­ju u dru­goj uli­ci. Ono što ta­ko­đe oda­je ru­žnu sli­ku uli­ce je­su i kon­tej­ne­ri oko ko­jih je či­sto i ured­no ali se na­la­ze bli­zu uli­ce pa se u tom di­je­lu auta ne mo­gu mi­mo­i­ći. Kon­tej­ne­ri je­su u stro­ju ali ni­su oivi­če­ni zašttnom ogra­dom ko­jom mo­ra­ju bi­ti.
      Mje­ša­ti­nin uli­ce Mi­lo­rad Šo­fra­nac obez­bi­je­dio je svo­je par­king mje­sto u dvo­ri­štu ku­će u ko­joj ži­vi pa ne­ma pro­ble­ma što se par­kin­ga ti­če. Me­đu­tim, kom­ši­ja­ma ko­ji ne­ma­ju par­king pro­stor ustu­pi svoj par­king kad god mo­že i u dvo­ri­štu, a i is­pred ku­će.
      –Ja imam par­king mje­sto is­pred ku­će pa i imam gdje da se par­ki­ram, a što se kom­ši­ja ti­če vje­ro­vat­no da im ni­je uslov­no da se par­ki­ra­ju. Ni­smo je­di­ni u gra­du ko­ji­ma fa­le tro­to­a­ri, par­kin­zi i osta­lo, na ve­ći­ni mje­sta je ta­ko ali što mi da ra­di­mo, spo­ro ide sve – ka­zao je Šo­fra­nac.
      Sa Šo­fran­cem se sla­že i Vuč­ko Zo­go­vić ko­ji je kon­sta­to­vao da uli­ca i ni­je u baš naj­bo­ljem sta­nju.
      –Mi­slim da bi ova uli­ca kon­kret­no mo­gla bi­ti bo­lja, tre­ba­lo bi je po­pra­vi­ti. Kon­tej­ne­re bi tre­ba­lo oivi­či­ti za­štit­nom ogra­dom a što se par­kin­ga ti­če pa, za­do­vo­ljan –iskren je Zo­go­vić.
      A.Đ.



    • Politika
      DPS se Albanaca sjeti pred glasanje

      DPS se Albanaca sjeti pred glasanje

    • Politika

      2017-11-19

      Camaj

      LIDER DSA NIKOLA CAMAJ ZA „DAN” NAVODI DA VLAST NASTAVLJA SA RANIJIM METODAMA IZBORNE KRAĐE

      DPS se Albanaca sjeti pred glasanje

      Nastavlja se uzurpacija imovine i dalja centralizacija vlasti. E pa sada, ako ko ima čime da se hvali, neka izvoli, ali mi nemamo, smatra Camaj


      Vlast u sa­mo­stal­noj Cr­nog Go­ri je raz­o­ča­ra­la Al­ban­ce. Raz­o­ča­ra­la ih je jer su oče­ki­va­li da će u jed­noj ma­le­noj Cr­noj Go­ri, gdje su i oni ulo­ži­li se­be gla­sa­njem na re­fe­ren­du­mu, re­a­li­zo­va­ti vi­še pra­va, re­kao je pred­stav­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Al­ba­na­ca (DSA) u Cr­noj Go­ri Ni­ko­la Ca­maj. On je za „Dan” is­ta­kao da je De­mo­krat­ski sa­vez Al­ba­na­ca po mno­go če­mu raz­li­čit od dru­gih al­ban­skih stra­na­ka u Cr­noj Go­ri.
      – Iako pre­o­vla­đu­je ubje­đe­nje da al­ban­ske par­ti­je ima­ju slič­ne pro­gra­me, do­sa­da­šnja prak­sa je do­ka­za­la da se DSA po mno­go če­mu raz­li­ku­je od osta­lih, a pr­ven­stve­no zbog svo­je do­sled­no­sti u nje­go­va­nju vri­jed­no­sti i ne od­stu­pa­nju od iz­vor­nih za­htje­va za­rad par­če­ta vla­sti. DSA se raz­li­ku­je od dru­gih od­no­som pre­ma vla­sti­ma i pre­ma „bla­go­de­ti­ma” ko­ja ona pru­ža. Mi smo, ina­če, je­di­na opo­zi­ci­o­na stran­ka, na svim ni­vo­i­ma, ma­da ovih da­na, pred iz­bo­re, ne­ke dru­ge že­le osta­vi­ti uti­sak ka­ko su an­ti-DPS, i to baš one ko­je su u sa­moj vla­sti – ka­že Ca­maj.
      Ka­ko na­vo­di, čak su ne­ke i pre­u­ze­le DPS stra­te­gi­ju vo­đe­nja kam­pa­nje – da­ruj, obe­ćaj, pre­va­ri, iz­mi­šljaj, kle­ve­ći, i ura­di sve što ga­ran­tu­je glas vi­še.
      – A to se ovih da­na ra­di sa­mo na šte­tu DSA, ko­ja je žr­tva ne­za­pam­će­ne kle­ve­te, kao pred­iz­bor­ne stra­te­gi­je, i ucje­ne bi­ra­ča. Ipak, sma­tra­mo da će gra­đa­ni pre­po­zna­ti ko je na či­joj stra­ni, i ko za­slu­žu­je nji­ho­vu po­dr­šku, ta­ko da za­i­sta oče­ku­je­mo do­bar re­zul­tat. Šta­vi­še, mno­go bo­lji ne­go što ne­ki mi­sle. Mno­go bo­lji ne­go što ga prog­no­zi­ra­ju oni ko­ji po­ku­ša­va­ju ubi­je­di­ti gra­đa­ne da će ima­ti ap­so­lut­nu vlast u Tu­zi­ma – sma­tra Ca­maj.
      Po nje­go­vom su­du, Vla­da Cr­ne Go­re je uvi­jek za ma­nji­ne či­ni­la naj­ma­nje što je mo­gla, od­no­sno mi­ni­mum ono­ga što je mo­ra­la.
      – A pre­ma­lo je mo­ra­la, jer je uvi­jek na­la­zi­la pred­stav­ni­ke ma­nji­na ko­ji bi i to ma­lo hva­li­li kao uspjeh. Zar sta­tus grad­ske op­šti­ne, pa i ovaj no­vi eks­pe­ri­ment – op­šti­na u sklo­pu glav­nog gra­da, ne go­vo­ri do­volj­no za se­be. Za­tim, naj­no­vi­ji Za­kon o is­ti­ca­nju i ko­ri­šće­nju na­ci­o­nal­nih sim­bo­la. Pa, na­čin ko­ri­šće­nja i ga­zdo­va­nja na­šim re­sur­si­ma, te za­po­šlja­va­nje. Sve u sve­mu, vlast je ma­će­hin­ska, ali to joj pro­la­zi upra­vo za­hva­lju­ju­ći po­slu­šnim, kli­mo­gla­vim vla­sto­lju­bi­vim pred­stav­ni­ci­ma iz na­ših re­do­va, ko­ji uži­va­ju u bla­go­de­ti­ma vla­sti. Da smo je­din­stve­ni u na­šim za­htje­vi­ma, i ka­da bi po­je­di­ni na­vod­ni pred­stav­ni­ci ma­nje bri­nu­li o svo­jim be­ne­fi­ti­ma a vi­še o oni­ma ko­ji su ih tu po­sta­vi­li, vje­ro­vat­no bi vlast bi­la pri­mo­ra­na da uči­ni mno­go vi­še. A mi i ne oče­ku­je­mo ni­šta vi­še od ono­ga što nam pri­pa­da – kon­sta­to­vao je Ca­maj.
      On je re­kao da DPS ni­je us­pu­nio obe­ća­nja da­ta Al­ban­ci­ma pred re­fe­ren­dum 2006. go­di­ne, te da je vlast u sa­mo­stal­noj Cr­noj Go­ri raz­o­ča­ra­la Al­ban­ce.
      – Sa­ma či­nje­ni­ca da nas u pro­cen­ti­ma ima ma­nje da­nas ne­go pri­je re­fe­ren­du­ma go­vo­ri o od­no­su ove vla­sti pre­ma Al­ban­ci­ma. Mi ni­je­smo za­bo­ra­vi­li da od­mah na­kon osa­mo­sta­lje­nja sti­že pr­va pre­va­ra u vi­du grad­ske op­šti­ne, umje­sto pra­ve op­šti­ne, su­sti­že nas i ka­zna u vi­du po­li­cij­ske ak­ci­je „Or­lov let”; na­sta­vlja se uzur­pa­ci­ja imo­vi­ne, i da­lja cen­tra­li­za­ci­ja vla­sti. E pa sa­da, ako ko ima či­me da se hva­li, ne­ka iz­vo­li, ali mi ne­ma­mo, a gra­đa­ni to za hva­lje­nje ne osje­ća­ju – na­vo­di Ca­maj.
      On tvr­di da su pri­ti­sci i ucje­ne mno­go ve­ći, čak i da­nas, kroz uti­caj na pro­mje­nu po­li­tič­ke vo­lje. Sam­tra da sem iz­bor­nih obe­ća­nja, ko­ja li­je­po zvu­če, po­put ce­tinj­ske fa­bri­ke čo­ko­la­da, dru­go ne­čeg ne­ma.
      – I po­no­vo, i na ove iz­bo­re idu s istim obe­ća­nji­ma, kao da je ne­ko dru­gi bio vlast do sa­da pa ih je spri­je­čio da to ostva­re. Gdje su sport­ska dvo­ra­na, ze­le­na pi­ja­ca, vr­tić, za­o­bi­la­zni­ca, kru­žni tok, no­vi most, bu­le­var do Pod­go­ri­ce... Gdje su za­po­šlja­va­nja, ula­ga­nja u raz­voj spor­ta, kul­tu­re, po­ljo­pri­vre­de? Ova­kav od­nos vri­je­đa in­te­le­gen­ci­ju pro­sječ­nog gra­đa­ni­na Ma­le­si­je – za­klju­čio je Ca­maj.
      M.V.

      Ucje­ne ugro­ža­va­ju Vla­du

      Ka­ko sma­tra Ca­maj, Vla­da ko­ja da bi op­sta­ja­la od­u­sta­je i od od­lu­ka o ve­o­ma zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma za dr­ža­vu ali ne i za par­ti­ju, iz­gle­da zbog ucje­na ko­ja do­la­ze od di­je­la par­ti­ja ko­ja či­ne tu vlast, ne osta­vlja uti­sak ja­ke i sta­bil­ne vla­de.
      – Za­mi­sli­te, Cr­no­gor­ci se od­ri­ču Nje­go­še­vog ro­đen­da­na za­rad po­li­tič­kih udo­vo­lja­va­nja. Mi­nor­ne stran­ke po­kri­va­ju naj­zna­čaj­ni­je re­so­re, i sve se to tr­pi, sa­mo da ne bi se otvo­ri­la vra­ta di­ja­lo­ga sa mo­gu­ćim kon­ku­ren­ti­ma. Mi­slim da je to za dr­žav­nu po­li­ti­ku po­gre­šno, i da su ucje­ne i za­htje­vi ko­je do­la­ze od opo­zi­ci­je ma­nje štet­ne po dr­ža­vu, ne­go ove ko­ja ova vlast tr­pi od po­je­di­nih ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra – ka­že Ca­maj.