Online:


    • Vijest dana
      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

    • Vijest dana

      2018-02-18

      Milan Zeković i Željko Pištinjat

      ZLOČINI PRED KOJIMA JE ZANIJEMILA CRNA GORA

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Poslednji zločinac osuđen na smrtnu kaznu bio je Dragiša Ristić, koji je 1977. godine pokušao da siluje četvorogodišnju djevojčicu, a potom je udavio i zapalio kako bi prikrio tragove


      Stra­vič­no ubi­stvo pet­na­e­sto­mje­seč­nog P.J., za ko­je se sum­nji­či nje­gov očuh, kao i maj­ka ko­ja ni­je za­šti­ti­la be­bu, zlo­čin je ko­ji je šo­ki­rao ne sa­mo Cr­nu Go­ru već i sve ze­mlje re­gi­o­na i ši­re. Ipak, zlo­či­ni pred ko­ji­ma za­ni­je­mi či­ta­va dr­ža­va ni­je­su ri­jet­ki u Cr­noj Go­ri. Go­di­na­ma una­zad stup­ce hro­ni­ke u cr­no­gor­skim me­di­ji­ma po­pu­nja­va­le su vi­je­sti o stra­vič­nim zlo­či­ni­ma u ko­ji­ma su žr­tve mu­če­ne do smr­ti, isje­če­ne na ko­ma­de, pa­lje­ne... Ova­kvi zlo­či­ni ni­je­su ri­jet­ki ni me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ca, a ne­ri­jet­ke žr­tve mon­stru­ma bi­la su dje­ca i sta­ri lju­di.
      Zlo­čin­ci su na naj­bru­tal­ni­je na­či­ne ubi­ja­li ro­di­te­lje, si­lo­va­li i do smr­ti mu­či­li dje­cu, pa i bom­ba­ma raz­no­si­li či­ta­ve po­ro­di­ce.
      Ova­kvi zlo­či­ni, pre­ma ri­je­či­ma kri­mi­no­lo­ga Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća, naj­če­šće su po­či­nje­ni iz mr­žnje, osve­te ili lju­bo­mo­re, i svim tim ubi­ca­ma za­jed­nič­ko je de­struk­tiv­no po­na­ša­nje.
      – U jed­nom ma­lom bro­ju slu­ča­je­va ubi­stva su iz­vr­ši­le pa­to­lo­ški struk­tu­ri­sa­ne oso­be. Za go­to­vo sve ubi­ce čla­na po­ro­di­ce bi­lo je ka­rak­te­ri­stič­no to što su bi­le emo­ci­o­nal­no ne­sta­bil­ne sa iz­ra­že­nim kog­ni­tiv­nim de­fi­ci­ti­ma uz lo­še pro­cje­nji­va­nje i pro­su­đi­va­nje – na­veo je Ra­ko­če­vić za „Dan”.
      Cr­no­gor­ska jav­nost ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti Dra­gi­šu Ri­sti­ća, po­sled­njeg čo­vje­ka ko­ji je „u ime na­ro­da” po­gu­bljen u Cr­noj Go­ri. Ri­stić je stri­je­ljan 1981. go­di­ne zbog zlo­či­na ko­ji je po­či­nio 1977. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Osu­đen je na smrt jer je 1977. go­di­ne po­ku­šao da si­lu­je če­tvo­ro­go­di­šnju Lj.V. Dje­voj­či­ca se oti­ma­la i vri­šta­la, pa ju je mon­strum za­da­vio i, da bi pri­krio tra­go­ve, za­pa­lio. Sve se de­si­lo u po­dru­mu ta­ko­zva­ne G zgra­de, Pre­ko Mo­ra­če, u da­na­šnjoj Mo­skov­skoj uli­ci. Ri­stić je br­zo uhap­šen i osu­đen na smrt. Če­ka­ju­ći stri­je­lja­nje, uspio je da po­bjeg­ne iz za­tvo­ra. Na­kon krat­ke po­tje­re uhva­ćen je i ubr­zo po­sli­je to­ga po­gu­bljen.
      Ime Ru­fi­na Vu­jo­vi­ća ta­ko­đe će osta­ti upam­će­no po mon­stru­o­znim, ne­za­pam­će­nim ubi­stvi­ma na ovim pro­sto­ri­ma. Ovaj Pod­go­ri­ča­nin ne­du­go po­što je iza­šao iz za­tvo­ra zbog stra­vič­nog ubi­stva maj­ke, vra­tio se u će­li­ju zbog mon­stru­o­znog ubi­stva pen­zi­o­ne­ra iz Ba­ra. On je osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra jer je 24. mar­ta 2002. go­di­ne, oko 18 ča­so­va, u po­ro­dič­noj ku­ći na Sta­rom aero­dro­mu, na­kon što mu je maj­ka pri­go­vo­ri­la da spa­va po či­ta­ve da­na, iz ga­ra­že uzeo sje­ki­ru i dva pu­ta je uda­rio u gla­vu. Raj­ka Vu­jo­vić je pa­la na pod, a Ru­fin je uzeo ka­nap i uda­vio je. Po­tom joj je ve­zao no­ge i ru­ke, gla­vu omo­tao kr­pom i se­lo­tejp tra­kom, pa je uba­cio u za­mr­zi­vač. On je za­tim po­ku­šao da uklo­ni tra­go­ve zlo­či­na, i oči­stio je tra­go­ve kr­vi, a te­pih i osta­le kr­va­ve stva­ri za­pa­lio. Ti­je­lo Raj­ke Vu­jo­vić bi­lo je dva­de­se­tak da­na u za­mr­zi­va­ču. Iz za­tvo­ra je iza­šao 2013. go­di­ne, a već dvi­je go­di­ne ka­sni­je uhap­šen je zbog ubi­stva pen­zi­o­ni­sa­nog ca­ri­ni­ka Že­li­mi­ra Bo­ka­na. Zbog ovog zlo­či­na on je osu­đen na 40 go­di­na, a nje­go­vi pri­ja­te­lji Re­na­to Be­ri­šić i Ane­la Ko­ljen­šić do­bi­li su po 20 go­di­na ro­bi­je. I ova li­kvi­da­ci­ja po­či­nje­na je na naj­pod­mu­kli­ji na­čin jer su ubi­ce žr­tvi na­ni­je­le pre­ko 70 ubo­da oštrim pred­me­ti­ma.
      Na­ža­lost, Vu­jo­vić ni­je je­di­ni zlo­či­nac ko­ji je usmr­tio maj­ku. Po istom, stra­vič­nom či­nu ostao je upam­ćen i Alek­san­dar Sa­ve­ljić, ko­ji je u de­cem­bru 2010. go­di­ne, zbog ne­tr­pe­lji­vih od­no­sa, ubio maj­ku i se­stru u po­ro­dič­nom sta­nu u pod­go­rič­kom na­se­lju Za­bje­lo. Ubio ih je ku­hinj­skim no­žem, na­no­se­ći im vi­še ubo­da u gru­di i ti­je­lo. Na­kon zlo­či­na je po­bje­gao, ali je ubr­zo uhap­šen.
      Kri­mi­no­log Ra­ko­če­vić ob­ja­snio je da su naj­te­ži zlo­či­ni na ko­ji­ma je ra­dio kao slu­žbe­nik Upra­ve po­li­ci­je te­ška ubi­stva iz­vr­še­na na svi­rep na­čin.
      – Ne mo­gu iz­no­si­ti kon­kret­ne slu­ča­je­ve iz pi­je­te­ta pre­ma žr­tva­ma i nji­ho­vim naj­bli­žim, ali ge­ne­ral­no mo­gu re­ći da su to svi oni slu­ča­je­vi ubi­ja­nja oso­ba ko­je su mr­cva­re­ne, ko­ji­ma su od­si­je­ca­ni po­je­di­ni dje­lo­vi ti­je­la, ko­ji­ma su za­ba­da­ni oštri pred­me­ti u ti­je­lo ko­ji­ma su na­ni­je­te te­ške ope­ko­ti­ne, ko­je su li­še­ne ži­vo­ta iza­zi­va­njem stra­ha naj­ve­ćeg in­ten­zi­te­ta i sl. U svim slu­ča­je­vi­ma ra­di­lo se o objek­tiv­no okrut­nim i stra­vič­nim zlo­či­ni­ma i u svim slu­ča­je­vi­ma žr­tva je do­ži­vlja­va­la su­ro­vost zlo­čin­ca tr­plje­njem ne­iz­mjer­nih pat­nji – ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.
      U „cr­noj isto­ri­ji” osta­la su za­pi­sa­na i go­di­na­ma u ko­ji­ma su se de­ša­va­la ubi­stva u ko­ji­ma su stra­da­le po­ro­di­ce. Ta­ko, u no­ći iz­me­đu 2. i 3. ja­nu­a­ra 2005. go­di­ne u mje­stu Ze­le­ni­ka kog Her­ceg No­vog Želj­ko Pi­šti­njat ubio je brač­ni par Ma­ri­ju (59) i Ni­ko­lu Ra­šo (64). On je do­bio 30 go­di­na ro­bi­je jer je sje­ki­rom pr­vo ubio Ni­ko­lu, a za­tim i nje­go­vu su­pru­gu Ma­ri­ju. Pi­šti­njat je od­lu­čio da ubi­je lju­de ka­ko bi od njih uzeo 3.000 eura, ko­li­ko mu je, na­vod­no, bi­lo po­treb­no da po­ne­se dje­voj­ci u Voj­vo­di­ni.
      Ma­sov­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i 2001. go­di­ne u Be­ra­na­ma, gdje je u mi­ni­ra­nju tro­sprat­ni­ce u cen­tru gra­da stra­da­lo še­sto­ro mla­dih lju­di. Po­gi­nu­li su vla­snik Du­ško Mar­ti­no­vić (35), nje­gov brat Mi­lu­tin (31), brat od stri­ca Lju­bi­ša (26), rad­ni­ci u ka­fi­ću Bi­lja­na Ra­do­vić (28), Igor Ci­me­ša (20), kao i Sr­đan Sta­men­ko­vić iz Ni­ša, ko­ji je unio eks­plo­ziv u tor­bi, dok je ci­je­lu si­tu­a­ci­ju iz jed­ne uli­ce osma­trao Zo­ran Ste­van­če­vić (34). Dva mje­se­ca ka­sni­je Ste­van­če­vić je uhap­šen, a po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo utvr­di­li su da su on, Sta­men­ko­vić i nji­hov po­zna­nik iz Bo­sne Da­vor Sa­vi­čić mi­ni­ra­li ku­ću. Zbog šestostrukog ubistva osuđen je Beograđanin Zoran Stevančević. Krivice za to ubistvo oslobođeni su Milovan Đukić i Davor Savičić iz Doboja, kojima se sudilo u odsustvu.
      Mon­stru­o­znim zlo­či­nom u ko­jem je stra­da­la po­ro­di­ca Ro­ga­no­vić po­če­la je i 2006. go­di­na. U no­ći 31. de­cem­bra 2005. Mi­lan Ze­ko­vić je ma­sa­kri­rao Sla­vo­lju­ba (41), Sla­vi­cu (41) i si­no­ve Želj­ka (12), Sr­đa­na (10) i Mar­ka Ro­ga­no­vi­ća u nji­ho­voj ku­ći u Her­ceg No­vom. Ne­ki od dje­ča­ka po­ku­ša­va­li su i da po­bjeg­nu, ali ih je mon­strum ubi­jao s le­đa pr­vo pi­što­ljem, dok je imao me­ta­ka, a on­da je kr­va­vi pir do­vr­šio ku­hinj­skim no­žem.
      Tra­ge­di­ja se do­go­di­la i za Bo­žić 2008. go­di­ne u bje­lo­polj­skom pri­grad­skom na­se­lju Ra­ko­nje. Od­mah po­sli­je po­no­ći, do­šlo je do tra­ge­di­je u ko­joj je po­gi­nuo dje­čak Fi­lip Mar­ko­vić (14), a nje­gov brat Ne­ma­nja (7) i još tro­je lju­di je te­ško ra­nje­no. Tra­ge­di­ju je iza­zvao kom­ši­ja De­jan Ob­ra­do­vić, ko­ji je u dom Mar­ko­vi­ća do­šao na­o­ru­žan ruč­nim bom­ba­ma ka­ši­ka­ra­ma, di­na­mi­tom i ku­hinj­skim no­žem. U dnev­noj so­bi svo­je po­ro­dič­ne ku­će na pro­sla­vi Bo­ži­ća bili su se vla­snik ku­će Alek­san­dar Mar­ko­vić sa si­no­vi­ma Fi­li­pom, Mar­kom i naj­mla­đim Ne­ma­njom. Tu je bio i Alek­san­drov brat i nji­ho­va pri­ja­te­lji­ca Be­o­gra­da. Pra­znič­no ras­po­lo­že­nje pre­ki­nuo je kom­ši­ja Ob­ra­do­vić, ko­ji je u ku­ći Mar­ko­vi­ća ak­ti­vi­rao dvi­je bom­be ka­ši­ka­re.
      Teško porodično ubistvo dogodilo se i 2005. godine kada je Vasilije Marković ubio pa zapalio brata od tetke Igora Šljivančanina, u blizini Sutomora. Sud je utvrdio da je kritičnog dana okrivljeni došao kod brata od tetke na posao i ponudio mu da zajedno obave prebacivanje droge, na šta je on i pristao. Njemu je prvostepeno robija bila odrezana na 30 godina, ali je kasnije Vrhovni sud kaznu smanjio na 18 godina zatvora.
      Za mon­stro­u­o­zno ubi­stvo Bu­ga­ri­na Ras­ti­sla­va Cvet­ko­va, ko­je se do­go­di­lo 2011. go­di­ne u Bu­dvi, na 15 go­di­na za­tvo­ra osu­đen je srp­ski dr­ža­vlja­nin Ne­boj­ša Sa­vić. U pre­su­di, iz­me­đu osta­log, pi­še da je Ne­boj­ša Sa­vić 22. mar­ta 2011. go­di­ne u Bu­dvi sa 25 ubo­da ba­jo­ne­tom ubio Cvet­ko­va dok je le­žao na kre­ve­tu: udar­ci­ma u gru­di, le­đa i ra­me. Na­vo­di se da je po­tom bon­se­kom is­ko­ma­dao ti­je­lo, udo­ve, ša­ke i gla­vu, ko­ji su na­red­nih da­na po­li­ve­ni ben­zi­nom i za­pa­lje­ni.
      Stra­vič­no ubi­stvo do­go­di­lo se i u no­ći iz­me­đu 26. i 27. av­gu­sta 2011. go­di­ne u Uli­ci Da­ni­la Pe­ro­vi­ća u Nik­ši­ću, ka­da je An­to Ždra­le­vić na svi­rep na­čin ubio kom­ši­ju La­za­ra Trip­ko­vi­ća. Vje­šta­ci ne­u­rop­si­hi­ja­tri su ne­sum­nji­vo utvr­di­li da Ždra­le­vić pa­ti od traj­nog du­šev­nog obo­lje­nja, te da je u tre­nut­ku iz­vr­še­nja ubi­stva bio pot­pu­no ne­u­ra­čun­ljiv. Ždra­le­vić je no­žem 59 pu­to iz­bo po ti­je­lu kom­ši­ju ko­jem je za­tim re­zao ti­je­lo. Na zi­du je is­cr­tao pen­ta­gram i osta­vio po­ru­ku.M.V.P.

      Ne­za­pam­će­no da je se­stra ubi­la bra­ta

      Po­ro­dič­no na­si­lje od­ni­je­lo je broj­ne ži­vo­te u Cr­noj Go­ri. Bi­lo je slu­ča­je­va u ko­ji­ma je maj­ka li­ši­la ži­vo­ta svo­je di­je­te, brat se­stru ali da se­stra ubi­je bra­ta ne­za­pam­ćen je slu­čaj go­di­na­ma una­zad.
      – Sta­ti­stič­ki po­sma­tra­no ubi­stva, me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ce u Cr­noj Go­ri su ma­nje za­stu­plje­na u od­no­su na pro­sjek u re­gi­o­nu i ši­re. Za ove zlo­či­ne je ka­rak­te­ri­stič­no da se naj­če­šće de­ša­va­ju u afek­tu. Bit­no je na­gla­si­ti da zlo­či­nu pret­ho­di tr­plje­ne du­ži vre­men­ski pe­ri­od, da su kon­flik­ti u po­ro­di­ci če­sti uz du­go­tra­ju­ći emo­ci­o­nal­ni bol ne sa­mo žr­tve već i ubi­ce. U na­šoj ze­mlji naj­če­šći uči­ni­o­ci ubi­stva čla­na po­ro­di­ce su oso­be mu­škog po­la, od­no­sno slu­ča­je­vi ubi­stva že­ne od stra­ne su­pru­ga i ubi­stvo si­na od stra­ne oca i obrat­no– ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.

      Sta­ri­ce ubi­ja­li zbog 10 eura

      Žr­tve mon­stru­ma ne­ri­jet­ko su bi­li sta­ri i bes­po­moć­ni lju­di ko­ji su do smr­ti mu­če­ni zbog nov­ca. Ta­ko, 19. ma­ja 2016. go­di­ne u Pod­go­ri­ci iz ko­ri­sto­lju­blja ubi­je­na je Aj­ša Be­ri­ša (78), ko­joj su ubi­ce ukra­le 10 eura. Zbog ovog zlo­či­na osu­đe­ni su El­vir Ha­ri­zaj na 20 go­di­na za­tvo­ra, a Ha­dži Ha­si na 18 go­di­na. U ubi­stvu Haj­ri­za­ju je po­mo­gla okri­vlje­na su­pru­ga Baj­ram­ša Ho­ti, ko­ja je osu­đe­na na go­di­nu i se­dam mje­se­ci za­tvo­ra, kao i Sef­ćet De­mi­ri. To­kom raz­boj­ni­štva u Ul­ci­nju je ubi­je­na uči­te­lji­ca u pen­zi­ji Sta­na Bo­žo­vić (67). Za taj zlo­čin te­re­te se ul­cinj­ski cvje­ćar Go­ran Đu­ri­šić (52) i dva ma­lo­ljet­ni­ka iz Al­ba­ni­je.
      Pet­nji­ča­nin Ve­sko Ago­vić i Be­ra­nac Alen Pi­lje­vić osu­đe­ni su na 40 go­di­na za­tvo­ra, jer su 22. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne na­pa­li, opljač­ka­li, pa ubi­li Me­ha Ago­vi­ća u Gor­njoj Vr­bi­ci. Na­pa­da­či su pre­sre­li Ago­vi­ća ko­jeg su na smrt pre­tu­kli, na­kon če­ga su od nje­ga ote­li 2.400 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ju je raz­no­sio mje­šta­ni­ma.
      Pla­vljan­ka Gor­da­na Da­šić ta­ko­đe je ubi­je­na dok su na­pa­da­či pljač­ka­li nje­nu ku­ću. Ona je za­do­bi­la te­ške po­re­de, a ubi­ce su je i da­vi­le to­kom raz­boj­ni­štva. Za ovaj zlo­čin su­di se Mar­ku Šo­ški­ću (24) i Alek­san­dru Ko­na­ta­ru (35), ko­je te­re­te i da su pre­tu­kli nje­nog su­pru­ga Vu­ka.

      Usmr­ti­li pa pre­su­di­li se­bi

      Me­đu broj­nim stra­vič­nim zlo­či­ni­ma ne mo­gu se za­bo­ra­vi­ti oni u ko­ji­ma su ro­di­te­lji ubi­ja­li dje­cu. Go­ran Ri­stić je u ma­ju 2011. go­di­ne u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca ubio svog 10-go­di­šnjeg si­na Jan­ka. Ri­stić je na­kon što je uda­vio di­je­te po­bje­gao u Sr­bi­ju, gdje je pre­su­dio se­bi u po­ro­dič­noj ku­ći u Pi­ro­tu. Po­li­ci­ja je mr­tvog dje­ča­ka na­šla is­pod kre­ve­ta, u di­je­lu ko­ji slu­ži za od­la­ga­nje stva­ri. Nje­go­va osmo­go­di­šnja se­stra spa­va­la je u dru­goj so­bi.
      Te­ška po­ro­dič­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i u no­vem­bru 2014. na Ce­ti­nju, gdje je po­li­ci­ja u na­se­lju Gnji­li do pro­na­šla be­ži­vot­na ti­je­la Dra­ga­na Je­šov­ni­ka (55) i nje­go­ve jed­no­go­di­šnje kćer­ke. Dje­voj­či­ca je, ka­ko je po­ka­zao ob­duk­ci­o­ni na­laz, za­da­vlje­na om­čom, dok je on iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo vje­ša­njem.
      Mir­sad M. Adžo­vić osu­đen je na 14 go­di­na za­tvo­ra zbog ubi­stva se­dam­na­e­sto­go­di­šnje kćer­ke An­dri­ja­ne. Ogla­šen je kri­vim jer je 9. ma­ja 2013. go­di­ne, na­kon kra­će sva­đe, kćer­ki za­dao vi­še uda­ra­ca ru­ka­ma po gla­vi i ti­je­lu. Ka­da je pa­la na pod na­sta­vio je da je uda­ra no­ga­ma, a po­tom je uzeo dr­ža­lo od lo­pa­te i iz­u­da­rao je do smr­ti.
      Na­si­lje u po­ro­di­ci za­vr­še­no smr­ću do­go­di­lo se i i ma­r­tu 2014. go­di­ne, ka­da je na Ko­ni­ku Sa­mir S. Be­ri­ša ubio ne­vjen­ča­nu su­pru­gu, še­sna­e­sto­go­di­šnju De­zi­re Ma­za­rek. Pre­ma na­vo­di­ma pre­su­de, Be­ri­ša je ne­što iza po­no­ći De­zi­ri na­nio 28 uda­ra­ca, od ko­jih je ona tr­pje­la ja­ke bo­lo­ve i strah ja­kog in­ten­zi­te­ta, od ko­jih je do­šlo do na­glog po­re­me­ća­ja ra­da sr­ca, usled če­ga je pre­mi­nu­la.

      Si­lo­vao, pa za­da­vio

      Ne­vje­ri­cu, ali i strah gra­đa­na iza­zvao je i Bo­ri­vo­je Jo­va­no­vić, ko­ji je osu­đen na 40 go­di­na ro­bi­je zbog si­lo­va­nja i ubi­stva Raj­ke Ka­lu­đe­ro­vić. On je ogla­šen kri­vim jer je 3. ok­to­bra 2011. na svi­rep na­čin usmr­tio Ka­lu­đe­ro­vi­će­vu. On je, uz pri­jet­nju no­žem, si­lo­vao, a po­tom za­da­vio že­nu.



    • Ekonomija
      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

    • Ekonomija

      2018-02-18

      Advokati „Sonube” tvrde da je pitanje važenja DUP-a pravno pitanje

      VLASNIK ZEMLJIŠTA NA MALJEVIKU OBRAČUNAVA SE NA SUDU SA BARSKOM SAMOUPRAVOM

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Firma iza koje stoji ruski kapital kupila je prije 11 godina zemljište na Maljeviku, ali nije realizovala investiciju. Zbog toga su podnijeli tužbu Privrednom sudu i traže naknadu štete od 20 miliona eura zbog kašnjenja Opštine sa uknjižbom i brisanjem tereta na tom zemljištu


      Fir­ma „So­nu­ba Mon­te­ne­gro”, ko­ja od 2007. go­di­ne pla­ni­ra re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je na Ma­lje­vi­ku, tu­ži­la je pred Pri­vred­nim su­dom Op­šti­nu Bar i tu­žbom tra­ži da se utvr­di ni­šta­vost ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ze­mlji­šta u toj op­šti­ni i ugo­vo­ra o na­kna­di za ure­đe­nje grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. „So­nu­ba” iza ko­je sto­ji ru­ski ka­pi­tal, tu­žbom tra­ži na­kna­du šte­te od 20 mi­li­o­na eura, a osnov za tra­že­nu šte­tu na­la­zi u ka­šnje­nju uknji­žbe pra­va svo­ji­ne i bri­sa­nje te­re­ta na pred­met­nom ze­mlji­štu, zbog vi­še za­htje­va re­sti­tu­ci­je i svo­jin­sko prav­nih za­htje­va tre­ćih li­ca.
      Ka­ko se na­vo­di u tu­žbi „So­nu­be”, vi­si­nu šte­te opre­di­je­li­la je i vi­si­na ka­ma­te na oro­če­na sred­stva u iz­no­su od 44,4 mi­li­o­na eura, ko­li­ko su upla­ti­li na ime na­kna­de za ze­mlji­šte i ko­mu­na­li­je.
      Op­šti­na Bar je u cje­lo­sti ospo­ri­la na­vo­de iz tu­žbe is­ti­ču­ći da su u sve­mu po­stu­pa­li u skla­du sa ugo­vo­rom o pre­no­su pra­va svo­ji­ne na grad­skom gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu iz sep­tem­bra 2007. go­di­ne i ugo­vo­rom o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma po osno­vu na­kna­de za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u Ma­lje­vik. Ta­ko­đe, na­ve­li su da bri­sa­nje te­re­ta re­sti­tu­ci­je na pred­met­nom ze­mlji­štu i svo­jin­sko prav­ni za­htje­vi tre­ćih li­ca, in­ve­sti­to­ru ni­je­su mo­gli bi­ti smet­nja za re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je jer je Op­šti­na Bar bi­la upi­sa­na kao vla­snik spor­nih ne­po­kret­no­sti.
      Pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji ko­ju je „Dan” pri­ba­vio, „So­nu­ba” je tu­žbu pre­da­la kra­jem 2015. go­di­ne, dok je po­čet­kom 2016. Op­šti­na Bar pod­ni­je­la pro­tiv­tu­žbu ra­di nak­nade šte­te zbog ne­iz­gra­de ho­tel­sko-tu­ri­stič­kog kom­plek­sa vri­jed­nog pre­ko 200 mi­li­o­na eura, što je bio osnov za pre­nos pra­va svo­ji­ne, a ko­ja se ogle­da u iz­ma­kloj do­bi­ti ko­ju bi ostva­ri­la Op­šti­na da je iz­gra­đen pred­met­ni kom­pleks. Tim po­vo­dom ove sed­mi­ce je u Pri­vred­nom su­du odr­ža­no ro­či­šte na ko­jem su obi­je stra­ne iz­ni­je­le raz­lo­ge za pod­no­še­nje tu­žbe kao i raz­lo­ge zbog ko­jih sma­tra­ju da je tu­žbe­ni za­htjev neo­sno­van.
      Pu­no­moć­ni­ci Op­šti­ne Bar su to­kom ro­či­šta tra­ži­li sa­slu­ša­nje svje­do­ka Bran­ke Ni­ke­zić, ta­da­šnje pred­sjed­ni­ce Op­šti­ne Bar, i Sve­tla­ne Ga­že­vić, se­kre­ta­ra Op­šti­ne Bar jer su oba svje­do­ka u vri­je­me za­klju­če­nja pred­met­nih ugo­vo­ra bi­la na tim funk­ci­ja­ma. Ka­ko su na­ve­li, one bi se iz­ja­sni­le na okol­no­sti za­htje­va za iz­mje­nu DUP-a od stra­ne „So­nu­be”, kao i na okol­no­sti va­že­nja sa­mog DUP-a. Advo­ka­ti su kon­sta­to­va­li da je „So­nu­ba” na vri­je­me is­pu­ni­la ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz ugo­vo­ra o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma, po osno­vu fi­nan­si­ra­nja gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, ta­da ne bi do­šlo ni do jed­nog spo­ra, pred­lo­živ­ši su­du da se iz­ve­du do­ka­zi vje­šta­če­nja po vje­šta­ku fi­nan­sij­sko eko­nom­ske stru­ke.
      Advo­ka­ti „So­nu­be” pro­ti­vi­li su se sa­slu­ša­nju svje­do­ka jer je pi­ta­nje va­že­nja ili ne­va­že­nja DUP-a prav­no pi­ta­nje ko­je ne mo­že da se utvr­di na is­ka­zu svje­do­ka.
      Op­šti­na Bar pro­da­la je ze­mlji­šte ukup­ne po­vr­ši­ne 202.000 me­ta­ra kva­drat­nih in­ve­sti­to­ru „So­nu­ba Mon­te­ne­gro” za 32.320.000 eura u za­hva­tu DUP-a Ma­lje­vik, me­đu­tim, tri­na­e­stu ra­tu ugo­vo­re­nog iz­no­sa, ko­ja je do­spje­la za pla­ća­nje 10.12.2008. go­di­ne, „So­nu­ba” je pla­ti­la sa zna­čaj­nim za­ka­šnje­njem u uma­nje­nom iz­no­su, pa joj je po is­toj ostao dug od 30.710,05 eura kao i pre­o­sta­le 23 mje­seč­ne ra­te od po 405.000 eura, po­čev od 14. ra­te pa do po­sled­nje 36. ra­te. Op­šti­na Bar je ra­di svo­jih po­tra­ži­va­nja 16.11.2009. go­di­ne pod­ni­je­la tu­žbu Osnov­nom su­du u Ba­ru, ko­ji je 8. 6. 2012. go­di­ne na­kon spro­ve­de­nog po­stup­ka i iz­vo­đe­nja do­ka­za do­nio pre­su­du ko­jom se u cje­lo­sti usva­ja za­htjev Op­šti­ne Bar. Po žal­bi tu­že­ne „So­nu­ba”, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci kao dru­go­ste­pe­ni, iz for­mal­nih raz­lo­ga uki­nuo je na­ve­de­nu pre­su­du i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak. Osnov­ni sud u Ba­ru je u po­nov­nom po­stup­ku, po­stu­pa­ju­ći po ukid­nim raz­lo­zi­ma, 28.6.2013. go­di­ne, do­nio pre­su­du ko­jom je po­no­vo usvo­jen za­htjev Op­šti­ne Bar u cje­lo­sti i oba­ve­zan tu­že­ni „So­nu­ba” da na ime akon­ta­ci­je za na­kna­du za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u „Ma­lje­vik” – „iz­mje­ne i do­pu­ne” is­pla­ti Op­šti­ni Bar 9.375.710,05 eura sa ka­ma­tom od pa­da­nja za sva­ku po­je­di­nač­nu ra­tu pa do is­pla­te ka­ko sli­je­di u pre­su­di. Pro­tiv na­ve­de­ne pre­su­de „So­nu­ba” je po­no­vo iz­ja­vi­la žal­bu, me­đu­tim Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci do­nio je 17.12.2013. go­di­ne pre­su­du ko­jom je od­bio žal­bu. Pro­tiv pre­su­de Vi­šeg su­da „So­nu­ba” je 21.2.2014. go­di­ne iz­ja­vi­la re­vi­zi­ju Vr­hov­nom su­du. Od­lu­ču­ju­ći o re­vi­zi­ji tu­že­nog, Vr­hov­ni sud je do­nio pre­su­du 22. 9. 2015. go­di­ne ko­jom je od­bio re­vi­zi­ju.
      A.Đ – D.M.

      Na­red­no ro­či­šte 28. mar­ta

      Sud je pri­hva­tio da se u svoj­stvu svje­do­ka sa­slu­ša­ju Ni­ke­zi­će­va i Ga­že­vi­će­va, dok će se o pred­lo­gu za iz­vo­đe­nje do­ka­za vje­šta­če­njem po vje­šta­ku eko­nom­sko-fi­nan­sij­ske stru­ke na­knad­no iz­ja­sni­ti. Na­red­no ro­či­šte je za­ka­za­no za 28. mart.



    • Politika
      Milačić kompromisno rješenje?

      Milačić kompromisno rješenje?

    • Politika

      2018-02-18

      OPOZICIJA U POTRAZI ZA NOVIM PREDSJEDNIČKIM KANDIDATOM

      Milačić kompromisno rješenje?

      Analitičar Božidar Čolaković u izjavi za „Dan” kaže da će se opozicija teško dogovoriti oko zajedničkog kandidata, ali da je Milačić neko o čijoj bi se kandidaturi moglo razgovarati


      Pred­sjed­nik Pra­ve Cr­ne Go­re Mar­ko Mi­la­čić mo­gao bi bi­ti kom­pro­mi­sno rje­še­nje za za­jed­nič­kog kan­di­da­ta opo­zi­ci­je na pred­sto­je­ćim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Ta in­for­ma­ci­ja do­la­zi sa­mo dan na­kon pr­vog sa­stan­ka li­de­ra kom­plet­ne opo­zi­ci­je na ko­jem ni­je do­go­vo­ren za­jed­nič­ki kan­di­dat.
      Mi­la­čić je ju­če „Da­nu” ka­zao da je čuo da se po­mi­nje mo­guć­nost da on bu­de opo­zi­ci­o­ni kan­di­dat na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, ali da ga još ni­ko od li­de­ra opo­zi­ci­je ni­je kon­tak­ti­rao. Za­to Mi­la­čić ni­je mo­gao ni da po­tvr­di, ni da de­man­tu­je in­fo­r­ma­ci­je o nje­go­voj even­tu­al­noj kan­di­da­tu­ri.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta ju­če ni­je­su mo­gli re­ći ni­šta ve­za­no za Mi­la­či­će­vu mo­gu­ću kan­di­da­tu­ru.
      Pri­ču o Mi­la­či­ću kao kan­di­da­tu opo­zi­ci­je pod­gri­ja­la je i iz­ja­va nje­go­vog par­tij­skog ko­le­ge Bo­ži­da­ra Čar­ma­ka ko­ji je ko­le­ga­ma po­ru­čio da se „kan­di­dat re­ži­ma ne­će po­bi­je­di­ti sam”. On je na­veo da je par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja u pe­tak, po ko zna ko­ji put, po­tvr­di­la da ni­je do­ra­sla po­li­tič­kom tre­nut­ku u ko­jem se za­de­si­la.
      – Umje­sto da gra­đa­ni Cr­ne Go­re do­bi­ju ime za­jed­nič­kog opo­zi­ci­o­nog kan­di­da­ta za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re i plan ka­ko da se na efi­ka­san na­čin su­prot­sta­vi­mo re­žim­skom kan­di­da­tu, do­ži­vje­li smo još jed­no raz­o­ča­re­nje. Oče­ki­va­li smo da će se pre­va­zi­ći li­der­ske su­je­te, za­bo­ra­vi­ti ne­spo­ra­zu­mi i da će se svi pri­sut­ni na sa­stan­ku iz­di­ći iz­nad neo­zbilj­no­sti. Iz­gle­da da smo se pre­va­ri­li. Oči­gled­no da je ovo bio još je­dan sa­sta­nak na ko­me su se pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je po­na­ša­li kao lju­di ko­ji vo­ze sob­no bi­ci­klo: okre­ću pe­da­le, ne po­mje­ra­ju­ći se – ka­zao je Ča­mrak.
      Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić u iz­ja­vi za „Dan” ka­že da će opo­zi­ci­ja te­ško do­go­vo­ri­ti za­jed­nič­kog kan­di­da­ta, ali da je Mi­la­čić ne­ko o či­joj bi se kan­di­da­tu­ri mo­glo raz­go­va­ra­ti.
      – Mi­la­čić sa pre­po­zna­tlji­vim, di­na­mič­nim na­stu­pom, ja­snim opo­zi­ci­o­nim sta­vom, uvjer­lji­vim pre­zen­to­va­njem ar­gu­me­na­ta je­ste ne­ko o ko­me bi kao o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu tre­ba­lo raz­go­va­ra­ti. Uko­li­ko spi­sak po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ni­je iscrp­ljen jav­no­sti po­zna­tim ime­ni­ma i uko­li­ko još uvi­jek po­sto­ji otvo­re­nost i sprem­nost da se do­đe do do­go­vo­ra. Vre­me­na je sve ma­nje, pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri su za ne­pu­na dva mje­se­ca. Na gre­ška­ma iz pro­šlo­sti sa pro­lon­gi­ra­njem pre­go­vo­ra oko za­jed­nič­kog na­stu­pa bi tre­ba­lo uči­ti – na­vo­di Čo­la­ko­vić.
      On ka­že da na to da li će uop­šte bi­ti po­stig­nut do­go­vor o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu či­ta­ve opo­zi­ci­je po­red kva­li­te­ta po­ten­ci­jal­nog za­jed­nič­kog kan­di­da­ta za­vi­si i od stra­nač­kih kon­cep­ci­ja i pro­cje­na, kal­ku­la­ci­ja o po­ten­ci­jal­nom uspje­hu.
      – Po­sli­je ne­u­spje­šnog sa­stan­ka u pe­tak, mo­gle su se ču­ti i vi­je­sti o even­tu­al­nom uče­šću dva opo­zi­ci­o­na kan­di­da­ta, sa ide­jom da se ta­ko obez­bje­đu­je si­gur­no odr­ža­va­nje dru­gog kru­ga pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Iako na pr­vi po­gled iz­gle­da pri­hva­tlji­vom, ipak se ne či­ni uvjer­lji­vim i odr­ži­vim rje­še­njem, bu­du­ći da evi­dent­na či­nje­ni­ca ne­po­sti­za­nja do­go­vo­ra ne mo­že bi­ti do­vo­ljan ga­rant pru­ža­nja neo­p­hod­ne po­dr­ške jed­nom od opo­zi­ci­o­nih kan­di­da­ta u dru­gom kru­gu. U tom kon­tek­stu, sva­ka­ko bi tre­ba­lo po­ku­ša­ti da se iz­na­đe rje­še­nje pri­hva­tlji­vo za sve, tj. kan­di­dat kog bi sve opo­zi­ci­o­ne par­ti­je za­i­sta po­dr­ža­le, ne sa­mo de­kla­ra­tiv­no, već su­štin­ski – je­din­stve­no i sin­hro­ni­zo­va­no dje­lu­ju­ći u kam­pa­nji, kao i di­rekt­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom sa stra­nač­kim ba­za­ma – is­ti­če Čo­la­ko­vić.
      Bo­ži­dar Ča­mrak sma­tra da mo­ra­mo da po­ka­že­mo da zna­mo šta ho­će­mo, da iza­đe­mo na cr­tu, ali ozbilj­no i sta­bil­no, ona­ko ka­ko do­li­ku­je tre­nut­ku.
      – Osim bor­be za no­va rad­na mje­sta i vi­še in­ve­sti­ci­ja, bor­be za stva­ra­nje šan­si za mla­de, ali i du­hov­nu ob­no­vu ove ze­mlje, ja­sno je da je ovoj ze­mlji po­treb­na i kre­di­bil­na al­ter­na­ti­va. Ova­ko, vi­di­mo, ne ide. Zbog sve­ga to­ga Pra­va Cr­na Go­ra – kao no­va i do­mi­nant­no mla­da po­li­tič­ka sna­ga u dr­ža­vi – ima oba­ve­zu da od­go­vo­ri ovom po­li­tič­kom tre­nut­ku zbog svih gra­đa­na ko­ji oče­ku­ju pro­mje­ne u Cr­noj Go­ri, go­to­vo tri­de­set go­di­na – is­ta­kao je Ča­mrak.M.S.

      I Si­mo­vić u pred­sjed­nič­koj igri DPS-a

      Iz­bo­ri za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re odr­ža­će se 15. apri­la, a za sa­da ima­mo vi­še po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ko­ji tvr­de da za­go­va­ra­ju opo­zi­ci­o­ni pro­gram. U pi­ta­nju su Đor­đi­je Bla­žić, Dra­gan Haj­du­ko­vić, Va­si­li­je Mi­lič­ko­vić, Ha­zbi­ja Ka­lač, Ran­ko Đu­ri­šić, Lju­bo­mir Va­ra­gić.
      Kao mo­gu­ći kan­di­da­ti opo­zi­ci­je po­mi­nju se An­dri­ja Jo­vi­će­vić, Mil­ka Ta­dić Mi­jo­vić i Mi­o­drag Đu­ro­vić.
      Što se ti­če vla­sti, kao kan­di­da­ti DPS-a po­mi­nju se Mi­lo Đu­ka­no­vić, Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić, ali i Mi­lu­tin Si­mo­vić, ko­ji se na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pa­u­ze vra­tio u fo­te­lju mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja.
      Kan­di­da­tu­ra za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra bi­ti po­dr­ža­na sa naj­ma­nje 7.993 pot­pi­sa bi­ra­ča, a jed­no li­ce mo­že po­dr­ža­ti sa­mo jed­nog kan­di­da­ta.



    • Politika
      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

    • Politika

      2018-02-18

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE OŠTRO KRITIKOVAO POSJETU DUŠKA MARKOVIĆA KOSOVU

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Zbog demarkacije raspisati referendum, poručeno je iz Demokratskog fronta


      Ne­dav­na po­sje­ta cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća Ko­so­vu je sra­mo­ta po Cr­nu Go­ru, sa­op­štio je si­noć mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na pro­mo­ci­ji knji­ge ,,Ma­na­stir­ski si­no­vi” Ili­je La­ku­ši­ća.
      – Cr­na Go­ra je me­toh Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Iz­vor­ni Cr­no­gor­ci su ma­na­stir­ski si­no­vi. Me­đu­tim, to što je ona po­sta­la me­toh, a Cr­no­gor­ci ma­na­stir­ski si­no­vi, to je bla­go­da­re­ći Me­to­hi­ji, bla­go­da­re­ći Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji, ko­ju je oslo­bo­dio kralj i go­spo­dar Cr­ne Go­re Ni­ko­la Pe­tro­vić 1912. go­di­ne i za ko­ju su hi­lja­de Cr­no­go­ra­ca žr­tvo­va­li svo­je ži­vo­te. To po­mi­njem po­seb­no da­nas ka­da se ova da­na­šnja vlast, ne Cr­na Go­ra, jer ona to ne mo­že ni­ka­da ura­di­ti – od­ri­ču­ći se Me­to­hi­je se­be bi se sa­me od­re­kla, da­kle vlast da­na­šnja od­ri­če se i pra­vi gra­ni­ce. Ov­dje je taj dže­lat bio ju­če, i onaj sa Ha­ra­di­na­jem. Ja sam sa­hra­nji­vao one ko­je su on i nje­go­va dru­ži­na po­kla­li po Me­to­hi­ji 1999. go­di­ne, a kod nje­ga je, evo, ovih da­na bio naš pre­mi­jer. Tu­žno i jad­no. I ni­šta sram­ni­je u isto­ri­ji Cr­ne Go­re se ni­je do­ga­đa­lo od to­ga što se da­nas do­ga­đa sa Me­to­hi­jom, sa Peć­kom pa­tri­jar­ši­jom, sa De­ča­ni­ma i sa spo­me­nom ono­ga ko­ji su se­be žr­tvo­va­li za oslo­bo­đe­nje Me­to­hi­je. Sram­na pri­ča. Ne­ka Bog po­vra­ti pa­met oni­ma ko­ji su je iz­gu­bi­li, ko­ji su obo­lje­li od mu­vljeg pam­će­nja, a to mu­vlje pam­će­nje sad pro­gla­ša­va­ju za spa­se­nje i za bu­duć­nost. Ni­šta na tom mu­vljem pam­će­nju ni­je sa­gra­đe­no ni­gdje u isto­ri­ji, pa ne­će ni ov­dje bi­ti – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na­kon pro­mo­ci­je u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci.
      Vla­da Ko­so­va ju­če je na sve­ča­noj sjed­ni­ci po­vo­dom de­se­te go­di­šnji­ce jed­no­stra­nog pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti usvo­ji­la za­jed­nič­ku iz­ja­vu - aneks spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce iz­me­đu Ko­so­va i Cr­ne Go­re, ko­ji su pot­pi­sa­li Ha­šim Ta­či i Fi­lip Vu­ja­no­vić. Pre­mi­jer Ko­so­va Ra­muš Ha­ra­di­naj re­kao je da za­jed­nič­ka iz­ja­va otva­ra put da rje­še­nje o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce usvo­ji Skup­šti­na Ko­so­va jer omo­gu­ća­va da se is­pra­ve sve mo­gu­će gre­ške i ne­pre­ci­zno­sti u spo­ra­zu­mu Ko­so­va i Cr­ne Go­re od 26. av­gu­sta 2015. go­di­ne.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta su sa­op­šti­li da im se obra­tio ve­li­ki broj gra­đa­na iz po­gra­nič­ne re­gi­je ko­ji sa­da stra­hu­ju za svo­ju imo­vi­nu zbog mo­gu­ćeg po­mje­ra­nja gra­ni­ce i ustu­pa­nja te­ri­to­ri­je Ko­so­vu.
      – Mi mi­sli­mo da se ra­di o vi­tal­nom dr­žav­nom in­te­re­su i da je za ovo po­treb­no ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum, jer Vla­da ne­ma le­gi­ti­mi­tet da po­kla­nja dje­lo­ve te­ri­to­ri­je dr­ža­ve Cr­ne Go­re za ko­je su gi­nu­li na­ši pre­ci. Za­i­sta je ne­vje­ro­vat­no da Vla­da Cr­ne Go­re rje­ša­va pro­ble­me vla­sti na Ko­so­vu – ka­zao je je­dan od li­de­ra DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić za te­le­vi­zi­ju „Vi­je­sti”.
      Ta­či i Vu­ja­no­vić do­go­vo­ri­li su u če­tvr­tak za­jed­nič­ku iz­ja­vu, a Pred­sjed­ni­štvo Skup­šti­ne Ko­so­va od­lu­či­lo je da se za­kon o ra­ti­fi­ka­ci­ji spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­nič­ne li­ni­je raz­mo­tri na sjed­ni­ci ko­ja je za­ka­za­na za da­nas u 18 ča­so­va.
      Pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker ka­zao je da će zbog lo­šeg is­ku­stva Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je, ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na mo­ra­ti da ri­je­še svo­je gra­nič­ne spo­ro­ve pri­je ne­go što uđu u EU.
      EU je ne­dav­no pred­sta­vi­la no­vu stra­te­gi­ju za za­pad­ni Bal­kan u ko­joj go­vo­ri o ar­bi­tra­žnom mo­de­lu rje­ša­va­nja spo­ro­va ko­ji se ne mo­gu ri­je­ši­ti bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma. Jun­ker ka­že da mu je „te­ško” ka­da po­sma­tra hr­vat­sko-slo­ven­ski su­kob oko gra­ni­ce za ko­ji vje­ru­je da se mo­gao ri­je­ši­ti pri­je ne­go što su dvi­je dr­ža­ve po­sta­le čla­ni­ce Uni­je.
      – Umje­sto to­ga, to je pre­pu­šte­no ar­bi­tra­žnom su­du, ali se stra­ne ne mo­gu do­go­vo­ri­ti ka­ko po­stu­pi­ti s nje­go­vom od­lu­kom – re­kao je Jun­ker na kon­fe­ren­ci­ji o bez­bjed­no­sti u Min­he­nu.A.Ć.-M.S.



    • Drustvo
      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

    • Drustvo

      2018-02-18

      Jocić

      TOMISLAV JOCIĆ (81) TRAŽI POMOĆ OD ZORANA PAŽINA I VESNE MEDENICE

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu


      Osam­de­se­tjed­no­go­di­šnji To­mi­slav Jo­cić za­tra­žio je od mi­ni­stra prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na i pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­sne Me­de­ni­ce da ga za­šti­te jer je do­bio rje­še­nje od sud­skog iz­vr­ši­te­lja da po pre­su­di Pr­vog osnov­nog su­da u Be­o­gra­du tre­ba da pla­ti oko 5.000 eura šte­te zbog sa­o­bra­ćaj­nog ude­sa u ko­jem on ni­je ni bio uče­snik. On na­vo­di da ne zna ka­ko da se za­šti­ti, osim da po­moć jav­no tra­ži od naj­i­stak­nu­ti­jih lju­di u pra­vo­su­đu, jer u pre­su­di pro­tiv nje­ga sto­ji pre­zi­me Jo­čić, a ne nje­go­vo Jo­cić i sa­da pla­ća dug ne­kog čo­vje­ka ko­jeg ne po­zna­je. Ta­ko­đe, is­ti­če da je do pre­su­de do­šao pre­ko advo­ka­ta u Be­o­gra­du i da je ona do­ne­se­na bez ma­tič­nog bro­ja, već sa­mo sto­ji „da je tu­že­ni Jo­čić To­mi­slav iz Da­ni­lov­gra­da”.
      – U ok­to­bru 2015. do­bio sam opo­me­nu pred iz­vr­še­nje sud­ske pre­su­de iz Be­o­gra­da da tre­ba so­li­dar­no sa Ž.K. da pla­tim 10.500 eura zbog ude­sa ko­ji se de­sio 2001. Ni­sam znao šta je u pi­ta­nju pa sam po­čeo da se ras­pi­tu­jem. Sa­zna­jem da se 2001. na pu­tu Da­ni­lov­grad–Pod­go­ri­ca do­go­dio udes, gdje je „mer­ce­des” nje­mač­kih ta­bli­ca uda­rio u „re­no”. Ko je bio kriv ni­je ni va­žno, uglav­nom, osi­gu­ra­nje je po­kri­lo svu šte­tu, ali su oni go­ni­li kriv­ca za sa­o­bra­ćaj­ku, da on pla­ti tro­ško­ve. Tu­žba je pod­ni­je­ta kod su­da u Be­o­gra­du. Ka­sni­je sam iz pre­su­de vi­dio da ne­ma mog ma­tič­nog bro­ja. Me­ne ni­ko ni­je sa­slu­ša­vao, po­zi­vao, ni­ti sam znao da mi se ne­gdje su­di, ali za­to mi je sad po­la pen­zi­je blo­ki­ra­no i od­bi­ja se za tuđ dug – po­ža­lio se Jo­cić.
      On sum­nja da je vje­ro­vat­no ne­ko po­gre­šno upi­sao nje­go­vo pre­zi­me, umje­sto Jo­čić, jer pret­postavlja da se ta­ko pre­zi­vao stvar­ni uče­snik u ne­zgo­di.
      – Imam do­ku­men­ta ko­ja po­tvr­đu­ju da sam ja u ži­vo­tu imao dva vo­zi­la – „za­sta­vu” i „gol­fa”. Čud­no mi je ka­ko me ni­je­su na­šli ka­da su mi su­di­li i ka­da su me osu­di­li, a na­šli su me la­ko ka­da je tre­ba­lo da pla­tim. S ob­zi­rom na to da je pre­su­da do­ni­je­ta bez ma­tič­nog bro­ja sma­tram da ni­je va­lid­na. Za­to se na­dam da će me ne­ko za­šti­ti­ti u ovoj dr­ža­vi, jer me si­gu­r­no ne­će pri­mi­ti na sa­sta­nak u ka­bi­net, ali se na­dam da će me ba­rem ova­ko ču­ti – po­ru­čio je Jo­cić.
      M.S.



    • Hronika
      Za pokušaj silovanja devet i po godina

      Za pokušaj silovanja devet i po godina

    • Hronika

      2018-02-18

      POTVRĐENA PRESUDA ĐOKU MALESIJI

      Za pokušaj silovanja devet i po godina


      Pod­go­ri­ča­nin Đo­ko Ma­le­si­ja pra­vo­sna­žno je osu­đen na de­vet i po go­di­na za­tvo­ra zbog po­ku­ša­ja si­lo­va­nja i raz­boj­ni­štva. Pr­vo­ste­pep­nu pre­su­du, ko­ju je po­tvr­dio Ape­la­ci­o­ni sud, do­ni­je­lo je vi­je­će Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci 21. ok­to­bra pro­šle go­di­ne.
      Ma­le­si­ja se te­re­ti da je 10. de­cem­bra 2016. go­di­ne, oko 19.30, u Pod­go­ri­ci, u bli­zi­ni Ve­zi­ro­vog mo­sta, sa umi­šlja­jem, upo­tre­bom si­le i pri­jet­nje po­ku­šao da pri­nu­di na ob­lju­bu Pod­go­ri­čan­ku M.Š. Dok se Pod­go­ri­čan­ka kre­ta­la pje­ške, okri­vlje­ni joj je pri­šao s le­đa i uhva­tio je ru­kom za vrat, sti­ska­ju­ći je i go­vo­re­ći joj: „Uda­vi­ću te, ubi­ću te”. Dru­gom ru­kom po­ku­šao je da joj ski­ne do­nji dio tre­ner­ke. Ka­da je dje­voj­ka uspje­la da se otrg­ne, on je po­čeo da je uda­ra. Na­kon to­ga na si­lu ju je od­vu­kao ka obli­žnjoj udo­li­ni ko­ja je ob­ra­sla ši­bljem, gdje je na­sta­vio da je uda­ra. Pod­go­ri­čan­ka je od za­do­bi­je­nih uda­ra­ca pa­la na ze­mlju. Ka­ko bi uspio u stra­šnom na­u­mu, na­sta­vio je da je uda­ra. Dje­voj­ka je na­sta­vi­la da se opi­re i vri­šti. Sre­ćom, u tom mo­men­tu na­i­šao je ne­ko od pro­la­zni­ka, zbog če­ga je Ma­le­si­ja po­bje­gao. Pri­li­kom po­ku­ša­ja si­lo­va­nja M.Š. je za­do­bi­la te­ške tje­le­sne po­vre­de u pred­je­lu gla­ve i ti­je­la.
      Osim to­ga, Ma­le­si­ja je ogla­šen kri­vim jer je 8. de­cem­bra 2016. go­di­ne u bli­zi­ni že­lje­znič­ke sta­ni­ce u Pod­go­ri­ci od su­gra­đa­ni­na D.Lj., ko­jeg je fi­zič­ki s le­đa na­pao, ukrao ruč­ni sat, mo­bil­ni te­le­fon i nov­ča­nik.M.V.P.



    • Politika
      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

    • Politika

      2018-02-18

      FEDERACIJA MLADIH EVROPSKIH ZELENIH KRITIKOVALA IUSO ZBOG PREDSJEDNIKA DPS-A

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Federacija mladih Zelenih je na svom Tviter nalogu postavila pitanje: „Kada ti kongres otvori jedan od najkorumpiranijih i najbogatijih političara na svijetu, šta socijalisti dobijaju time kada daju legitimitet Milu Đukanoviću”


      Fe­de­ra­ci­ja mla­dih evrop­skih Ze­le­nih upi­ta­la je pre­ko dru­štve­ne mre­že Fej­sbuk In­ter­na­ci­o­nal­nu uni­ju so­ci­ja­li­stič­ke omla­di­ne (IUSO) za­što im kon­gres otva­ra „je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu”. Kon­gres je u pe­tak u „Splen­di­du” otvo­rio li­der De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lo Đu­ka­no­vić, a uz pi­ta­nje je bio i link za tekst Me­đu­na­rod­ne mre­že no­vi­na­ra is­tra­ži­va­ča za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu u ko­rup­ci­ji (OC­CRP), ko­ja je biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra pro­gla­si­la 2015. za „lič­nost go­di­ne” po pi­ta­nju do­pri­no­sa kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji. Ova ne­slav­na ti­tu­la, ka­ko je obra­zlo­že­no, Đu­ka­no­vi­ću je da­ta zbog te­ških zlo­u­po­tre­ba vla­sti, mi­li­on­skih afe­ra, ku­po­vi­ne gla­so­va i uru­ša­va­nja prav­nog si­ste­ma.
      Ta­ko­đe, Fe­de­ra­ci­ja mla­dih Ze­le­nih je na svom Tvi­ter na­lo­gu po­sta­vi­la pi­ta­nje: „Ka­da ti kon­gres otvo­ri je­dan od naj­­korum­pi­ra­ni­jih i naj­bo­ga­ti­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu, šta so­ci­ja­li­sti do­bi­ja­ju ti­me ka­da da­ju le­gi­ti­mi­tet Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću”.
      Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg Kon­gre­sa IUSO je Sa­vjet mla­dih DPS-a. Na fej­sbuk stra­ni­ci IUSO je po­sta­vio po­zdrav­ne go­vo­re, is­pod ko­jeg je ko­men­tar po­sta­vi­la Fe­de­ra­ci­je mla­dih Ze­le­nih.
      – Hej, IUSO! Za­što je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu otva­ra vaš kon­gres – pi­ta­li su Ze­le­ni.
      Na od­go­vor su če­ka­li 20 sa­ti.
      – Tra­di­ci­ja je da pred­stav­nik stran­ke do­ma­ći­na po­zdra­vi de­le­ga­te kon­gre­sa. An­ti­ko­rup­ci­ja je va­žna za IUSO i sve or­ga­ni­za­ci­je ko­je oku­plja­mo, od ključ­nog je zna­ča­ja za mla­de lju­de da bu­du upu­će­ni u tu ma­te­ri­ju – sto­ji u od­go­vo­ru IUSO.
      Mla­di Ze­le­ni su po­ru­či­li da se za­la­žu svu­da za po­li­tič­ku slo­bo­du, slo­bo­du štam­pe i po­li­tič­ku tran­spa­rent­nost.
      Pred­sjed­nik mla­dih Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­lan Đa­ko­vić po­ru­čio je da ka­da Mi­lo Đu­ka­no­vić mla­dim so­ci­ja­li­sti­ma go­vo­ri o re­zul­ta­ti­ma po­li­ti­ke DPS-a u da­na­šnjoj Cr­noj Go­ri ne bi smio da smet­ne sa uma i ve­li­ku sto­pu ne­za­po­sle­no­sti, naj­ma­nju sto­pu pro­iz­vod­nje i iz­vo­za ro­ba u Evro­pi. Ta­ko­đe, ka­ko ka­že, tre­ba da po­me­ne naj­ma­nju mi­ni­mal­nu za­ra­du u re­gi­o­nu i Evro­pi, je­da­na­est go­di­na od pot­pi­si­va­nja Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­zi­ca­ji i pri­dru­ži­va­nju i šest go­di­na od po­čet­ka pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa u ko­ji­ma je ze­mlja uspje­la da otvo­ri 30 od 33 pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja, a pri­vre­me­no za­tvo­ri­la sve­ga tri i da ni­jed­na ze­mlja ko­ja je u pro­šlo­sti pri­stu­pa­la EU ni­je to­li­ko du­go če­ka­la na za­tva­ra­nje po­gla­vlja.
      Đa­ko­vić ka­že da ka­da li­der DPS-a pri­stu­pa­nje NA­TO-u pri­ka­zu­je kao naj­ve­ći do­met i pri­zna­nje po­li­ti­ke svo­je stran­ke, tre­ba­lo bi da zna da je in­te­gra­ci­ja ze­mlje u NA­TO bi­la po­spje­še­na me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma i bor­bom za pre­vlast iz­me­đu ve­li­kih svjet­skih si­la.
      – Ka­da se­be i svo­ju par­ti­ju pred­sta­vlja kao mi­ro­tvor­ce u vri­je­me kr­va­vih i rat­nih de­ve­de­se­tih vje­ro­vat­no že­li da za­bo­ra­vi na vri­je­me ka­da je zdu­šno po­dr­ža­vao srp­sku he­ge­mo­ni­stič­ku po­li­ti­ku Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća i sa svo­jim par­tij­skim sa­bor­ci­ma ju­ri­šao na su­sjed­ne te­ri­to­ri­je, pro­tje­ri­vao sta­nov­ni­štvo dru­gih vje­ra i na­ci­o­nal­no­sti i kao naj­od­go­vor­ni­ji u ze­mlji su­dje­lo­vao u rat­nim zlo­či­ni­ma. Ka­ko on­da se­be i po­li­ti­ku svog DPS-a mo­že da pred­sta­vi kao lje­vi­čar­sku – is­ti­če Đa­ko­vić.M.S.

      Pro­mi­je­nio ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va

      Đa­ko­vić do­da­je da je Đu­ka­no­vić pred mla­di­ma bio iskren je­di­no u to­me da mla­di ko­ji se opre­di­je­le za član­stvo u DPS-u ima­ju pri­vi­le­gi­ju da se za­po­sle, na­pre­du­ju i pa­ra­zi­ti­ra­ju na opljač­ka­nom nov­cu gra­đa­na Cr­ne Go­re.
      – U kraj­nje emo­tiv­noj za­vr­šni­ci ka­da Đu­ka­no­vić ko­ji je pro­mi­je­nio sto­ti­nu ide­ja i vi­zi­ja, ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va ka­že da po­li­ti­ka i po­je­din­ci mo­ra­ju ima­ti jed­nu ide­ju i vi­zi­ju tj. pra­vac i smjer ko­jim se že­li ići, uko­li­ko že­le na­pre­do­va­ti, on­da po­sta­je ko­mič­ni ju­nak još jed­ne svo­je bur­le­ske – za­klju­ču­je Đa­ko­vić.



    • Porodica
      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

    • Porodica

      2018-02-18

      Dr Tanja Boljević

      MR SCI. DR TANJA BOLJEVIĆ, SPECIJALISTA MAKSILOFACIJALNE HIRURGIJE, O ZNAČAJU, FUNKCIJI I NAJČEŠĆIM OBOLJENJIMA GLANDULAE SALIVATORES S. ORIS

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      ■ Ukoliko pacijent u predjelu usne šupljine, ispred ili ispod ušne školjke ili na vratu ispod donje vilice primijeti otok, bol, izraštaj ili izmijenjeni oblik žlijezde, bez razmišljanja treba da se javi na pregled ljekaru


      Plju­vač­ne žli­je­zde (glan­du­lae sa­li­va­to­res s. oris), smje­šte­ne u usnoj du­plji, dio su di­ge­stiv­nog trak­ta, lu­če plju­vač­ku va­žnu za va­re­nje i gu­ta­nje hra­ne, go­vor, fi­zi­o­lo­ški či­ste usta i one su kao, uosta­lom, i osta­li or­ga­ni i te ka­ko pod­lo­žne bo­le­sti­ma. Ko­li­ko ima plju­vač­nih žli­je­zda i šta je nji­ho­va osnov­na fun­ki­ci­ja u in­ter­vjuu za „Dan” ob­ja­šnja­va mr sci. dr Ta­nja Bo­lje­vić, spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Kli­ni­ci za ORL i MFH u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re.
      – Plju­vač­ne žli­je­zde se di­je­le na ve­li­ke i ma­le. Po­sto­je tri pa­ra ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda – do­u­šne, pod­vi­lič­ne i pod­je­zič­ne, dok ma­lih plju­vač­nih žli­je­zda ima mno­go vi­še, oko hi­lja­du. Ma­le plju­vač­ne žli­je­zde se na­la­ze oko usne šu­plji­ne i ždri­je­la, u pred­je­lu obra­za, nep­ca, usa­na, je­zi­ka, kao i u pred­je­lu zu­ba mo­la­ra. Sve plju­vač­ne žli­je­zde, ve­li­ke i ma­le, ima­ju svo­je iz­vod­ne ka­na­le ko­ji se otva­ra­ju u usnoj šu­plji­ni, ka­ko bi se plju­vač­ka ko­ju stva­ra­ju iz­lu­či­la u usnu šu­plji­nu. Plju­vač­ka ni­je pot­pu­no istih ka­rak­te­ri­sti­ka kod raz­li­či­tih žli­je­zda, ali je nje­na funk­ci­ja slič­na. Utvr­đe­no je da sa­stav plju­vač­ke va­ri­ra to­kom da­na i u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ja se hra­na ko­ri­sti. Plju­vač­ka ima za­štit­ni efe­kat na slu­zni­cu usled gli­ko­pro­te­i­na i mu­ko­id­nih pro­du­ka­ta spre­ča­va­ju­ći isu­ši­va­nje slu­zni­ce usne du­plje to­kom di­sa­nja na usta. Šti­ti u od­re­đe­noj mje­ri slu­zni­cu od štet­nih efe­ka­ta iz du­van­skog di­ma i od dru­gih he­mij­skih sred­sta­va. Ka­ko je usna šu­plji­na u po­čet­nom di­je­lu or­ga­na za va­re­nje, en­zi­mi­ma ko­je lu­či, plju­vač­ka je bit­na za za­po­či­nja­nje ovog pro­ce­sa. Zna­čaj­na je za pro­ces žva­ka­nja, pri če­mu se for­mi­ra za­lo­gaj, ta­ko da olak­ša­va i pro­ces gu­ta­nja hra­ne. Plju­vač­ka ima i od­bram­be­nu ulo­gu zbog IgA an­ti­ti­je­la ko­je lu­či – ob­ja­šnja­va dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      Ko­je su naj­če­šće bo­le­sti plju­vač­nih žli­je­zda i ko­ji fak­to­ri do­vo­de do obo­lje­nja? U ko­jim slu­ča­je­vi­ma je neo­p­ho­dan ope­ra­tiv­ni za­hvat?
      – Naj­če­šće bo­le­sti su sva­ka­ko za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda. Za­pa­lje­nja se uglav­nom ja­vlja­ju u do­u­šnoj (pa­ro­tid­noj) plju­vač­noj žli­je­zdi, rje­đe u osta­lim ve­li­kim, a po­seb­no ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Mo­gu se ja­vi­ti izo­lo­va­no ili u sklo­pu ne­kog dru­gog obo­lje­nja, naj­če­šće vi­ru­snog obo­lje­nja, ne­ri­jet­ko i bak­te­rij­skog, gdje usled ve­će gu­sti­ne plju­vač­ke do­la­zi do za­sto­ja se­kre­ta, a po­ne­kad i za­če­plje­nja ka­na­la. Sve ovo po­go­du­je raz­mno­ža­va­nju bak­te­ri­ja usled ne­mo­guć­no­sti oti­ca­nja plju­vač­ke i na­stan­ku oto­ka, bo­la, ote­ža­nog gu­ta­nja i po­ra­sta tje­le­sne tem­pe­ra­tu­re. U ova­kvim je slu­ča­je­vi­ma ne­kad po­treb­no pa­ci­jen­ta ope­ra­tiv­no zbri­nu­ti, ali pr­vo tre­ba po­ku­ša­ti sa kon­zer­va­tiv­nom te­ra­pi­jom. Od obo­lje­nja ko­ja se ja­vlja­ju u plju­vač­nim žli­je­zda­ma ni­je­su ri­jet­ki ni tu­mo­ri, kao i for­mi­ra­nje ka­me­na (po­seb­no u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma). Ova obo­lje­nja uglav­nom zah­ti­je­va­ju ope­ra­tiv­no li­je­če­nje.
      Kod ko­jih plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja tu­mor i ko­li­ko su oni če­sti? Ko­ji su če­šći – be­nig­ni ili ma­lig­ni tu­mo­ri?
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda su ve­ći­nom be­nig­ni i ne­ma­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ge or­ga­ne. Be­nig­ni tu­mo­ri se uglav­nom ja­vlja­ju u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma, dok su ma­lig­ni tu­mo­ri če­šći u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Oko 70 do 80 od­sto tu­mo­ra u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su ma­lig­ni. Oko 80 od­sto tu­mo­ra u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su be­nig­nog ka­rak­te­ra. Ka­da su u pi­ta­nju ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde, be­nig­ni tu­mo­ri su naj­če­šće u do­u­šnim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u pod­je­zič­nim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Kod ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda ma­lig­ni tu­mo­ri su naj­če­šći u pod­je­zič­nim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u do­u­šnim plju­vač­nim žli­je­zda­ma.
      Od be­nig­nih tu­mo­ra su naj­če­šći Mik­sni i Var­ti­nov tu­mor. Dok Var­ti­nov tu­mor ima ja­snu kap­su­lu i ne­ma ka­rak­te­ri­sti­ku da se tran­sfor­mi­še u ma­lig­ni, kod Mik­snog tu­mo­ra ne­ma ja­sne kap­su­le i po­sto­ji mo­guć­nost ma­lig­ne tran­sfor­ma­ci­je. Da­kle, je­di­ni si­gur­ni na­čin li­je­če­nja je ope­ra­tiv­ni. Kod be­nig­nih tu­mo­ra ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem po­sti­že­mo pot­pu­no iz­lje­če­nje. Vr­lo ri­jet­ko, be­nig­ni tu­mo­ri mo­gu da po­sta­nu ma­lig­ni. Ta­ko­đe, ako se u pot­pu­no­sti ne uklo­ne mo­gu se vra­ti­ti (re­ci­di­vi­ra­ti) na istom, ili na ne­kom dru­gom mje­stu.
      Ka­ko se li­je­če, ko­li­ki je ste­pen iz­lje­če­nja i ka­da je ope­ra­ci­ja je­di­ni li­jek?
      – Ka­da su u pi­ta­nju ma­lig­ni tu­mo­ri u ovim re­gi­ja­ma, ra­di se o ve­o­ma agre­siv­nim tu­mo­ri­ma. Za raz­li­ku od be­nig­nih, oni ima­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ga tki­va i or­ga­ne i ti­me je prog­no­za znat­no lo­ši­ja. Mo­gu po­sto­ja­ti kar­ci­no­mi ko­ji su če­šći, ali i sar­ko­mi i broj­ni dru­gi. Ka­da je god mo­gu­će neo­p­hod­no je spro­ve­sti hi­rur­ško li­je­če­nje ko­je po­ne­kad zah­ti­je­va ope­ra­ci­ju i su­sjed­nih re­gi­ja, a ne­kad i žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca (bi­tan za mi­mi­ku). Po­red hi­rur­gi­je, neo­p­hod­no je spro­ve­sti ra­di­o­te­ra­pi­ju, čak i he­mi­o­te­ra­pi­ju, sve u za­vi­sno­sti ko­ji je tip ma­lig­nog tu­mo­ra. Ne­ka­da se pa­ci­jen­ti ja­ve u od­ma­kloj fa­zi bo­le­sti, ka­da se ope­ra­tiv­no li­je­če­nje ne mo­že spro­ve­sti (usled pro­ši­re­no­sti bo­le­sti ili lo­šeg op­šteg sta­nja pa­ci­jen­ta), pa se ta­da spro­vo­di ra­di­o­te­ra­pi­ja, ne­kad he­mi­o­te­ra­pi­ja, ili sa­mo simp­to­mat­ska te­ra­pi­ja. Da­kle, kod ma­lig­nih tu­mo­ra ste­pen iz­lje­če­nja za­vi­si od to­ga ko­ji je tip tu­mo­ra, kao i u ko­joj fa­zi bo­le­sti se pa­ci­jent ja­vio.
      Da li se ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma mo­že li­je­či­ti sa­mo ope­ra­ci­jom. Ko­li­ko su to za­htjev­ni ope­ra­tiv­ni za­hva­ti?
      – Ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma (si­ja­lo­li­ti­ja­za) se naj­če­šće ja­vlja u pod­vi­lič­noj žli­je­zdi (do 80 od­sto) usled po­lo­ža­ja nje­nog iz­vod­nog ka­na­la, kao spe­ci­fič­nog sa­sta­va sa­li­ve (plju­vač­ke). Rje­đa je po­ja­va ka­me­na u do­u­šnoj plju­vač­noj žli­je­zdi (ma­nje od 20 od­sto) ili pod­je­zič­noj (do je­dan od­sto). Naj­če­šće se ra­di o so­li­tar­nom ka­me­nu (oko 60 od­sto), rje­đe ih ima vi­še u jed­noj ili vi­še plju­vač­nih žli­je­zda. Ve­li­či­na ka­me­na mo­že bi­ti od ne­ko­li­ko mi­li­mi­te­ra, pa do dva, ri­jet­ko do tri cen­ti­me­tra. Uko­li­ko je ka­men ma­li i u bli­zi­ni otvo­ra ka­na­la u usnoj šu­plji­ni, mo­že se de­si­ti da se spon­ta­no eva­ku­i­še. Ne­ka­da pa­ci­jen­tu su­ge­ri­še­mo da ma­si­ra ka­nal, ne bi li do­šlo do eva­ku­a­ci­je ka­men­či­ća uz te­ra­pi­ju an­ti­bi­o­ti­ka. U no­vi­je vri­je­me se op­tič­kim in­stru­men­tom (en­do­skop­ski) ula­zi u žli­je­zdu kroz iz­vod­ni ka­nal i iz­va­di ka­men. Ope­ra­ci­ja se mo­že iz­vr­ši­ti pri­stu­pom kroz usta i uz lo­kal­nu ane­ste­zi­ju ako se ka­men na­la­zi u iz­vod­nom ka­na­lu. Me­đu­tim, uko­li­ko je ka­men ve­ći, u plju­vač­noj žli­je­zdi ili uda­ljen od otvo­ra, po­treb­no je spro­ve­sti ope­ra­ci­ju naj­če­šće pri­stu­pom kroz vrat. Ve­li­ki ka­men če­sto zah­ti­je­va od­stra­nje­nje ci­je­le žli­je­zde.
      Ko­li­ka je uspje­šnost iz­lje­če­nja naj­če­šćih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda? U va­šoj prak­si da li je ne­ki slu­čaj obo­lje­nja bio po­seb­no iza­zo­van?
      – Akut­na za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda su u ve­ći­ni slu­ča­je­va pot­pu­no iz­lje­či­va, dok se kod hro­nič­nih ra­di o du­go­roč­nom pro­ce­su li­je­če­nja ko­ji zah­ti­je­va po­vre­me­ne kon­tro­le. Do­bro­ćud­ni tu­mo­ri su u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­ve­za­ni sa pot­pu­nim iz­lje­če­njem, dok je prog­no­za ma­lig­nih tu­mo­ra raz­li­či­ta (za­vi­si od ti­pa tu­mo­ra, fa­ze u ko­joj je ot­kri­ven, ste­pe­na pro­ši­re­no­sti, kao i na­či­na da­va­nja me­ta­sta­za). Uvi­jek je iza­zov ma­lig­ni tu­mor pa­ro­tid­ne plju­vač­ne žli­je­zde ko­ji zah­ti­je­va žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca, ko­ji kod pa­ci­je­na­ta do­vo­di do na­ru­že­no­sti i te­škog pri­hva­ta­nja ta­kvog sta­nja. Na­ro­či­to su iza­zov ova­kvi tu­mo­ri upra­vo zbog to­ga što u od­ma­kloj fa­zi mo­gu za­hva­ti­ti du­bo­ke struk­tu­re li­ca, vra­ta i gla­ve ko­je mo­gu bi­ti ži­vot­no ugro­ža­va­ju­će i zah­ti­je­va­ti re­kon­struk­ci­je, a to su za­htjev­ne ope­ra­ci­je.
      Ka­ko bri­nu­ti o plju­vač­nim žli­je­zdi­ma, ka­ko ih ču­va­ti, na šta sva­ko tre­ba da obra­ti pa­žnju i ko­ji su to simp­to­mi ko­ji uka­zu­ju na ne­ki pro­blem?
      – Da­kle, pri­je sve­ga mo­ra­mo bri­nu­ti o hi­gi­je­ni usne šu­plji­ne. Ka­ri­o­zni zu­bi ta­ko­đe mo­gu da do­pri­no­se po­ja­vi za­pa­ljen­skih pro­ce­sa. Usljed lo­še hi­gi­je­ne usne šu­plji­ne, stva­ra­ju se po­god­ni uslo­vi za raz­voj bak­te­ri­ja, ko­je pu­tem iz­vod­nih ka­na­la plju­vač­nih žli­je­zda mo­gu da do­ve­du do za­pa­ljen­skog pro­ce­sa u iz­vod­nom ka­na­lu ili u sa­moj žli­je­zdi. Usljed za­pa­ljen­skih pro­ce­sa u žli­je­zdi ili ka­na­lu ve­ća je vje­ro­vat­no­ća da do­đe i do for­mi­ra­nja ka­me­na u nji­ma. Ta­ko­đe, ne pre­po­ru­ču­je se kon­zu­mi­ra­nje du­van­skih pro­iz­vo­da i al­ko­ho­la u ve­ćim ko­li­či­na­ma.
      Uko­li­ko pa­ci­jent pri­mi­je­ti u pred­je­lu usne šu­plji­ne, is­pred ili is­pod ušne školj­ke ili na vra­tu is­pod do­nje vi­li­ce, otok, bol, iz­ra­štaj ili iz­mi­je­nje­ni ob­lik žli­je­zde, bez raz­mi­šlja­nja tre­ba da se ja­vi na pre­gled iza­bra­nom lje­ka­ru, ko­ji će sam ili uz kon­sul­ta­ci­ju mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga po­sta­vi­ti pra­vu di­jag­no­zu i spro­ve­sti li­je­če­nje. Kod ma­lig­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda, upra­vo ja­vlja­nje do­sta ka­sno od po­ja­ve simp­to­ma ili zna­ko­va bo­le­sti do­pri­no­se lo­ši­joj prog­no­zi i ma­loj sto­pi pre­ži­vlja­va­nja. Ka­ko ne­ki ma­lig­ni tu­mo­ri do­u­šne plju­vač­ne žli­je­zde mo­gu da in­fil­tri­šu fa­ci­jal­ni ži­vac, uko­li­ko se pa­ci­jent asi­me­trič­no osmje­hu­je, ne mo­že da za­tvo­ri jed­no oko ili da na­be­re si­me­trič­no če­lo, to je znak da tre­ba od­mah da se ja­vi na pre­gled.
      Lji­lja­na Mi­nić

      Vi­ru­sna obo­lje­nja zbog od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je

      Po­sto­je ne­ka obo­lje­nja ovih žli­je­zda sa ko­ji­ma se me­di­ci­na sko­ro sre­la?
      – Sa no­vi­jim obo­lje­nji­ma, ili bo­lje re­če­no ri­jet­kim obo­lje­nji­ma ili oni­ma o ko­ji­ma se ma­lo zna su bo­le­sti u sklo­pu vi­ru­snih obo­lje­nja (ko­ja su usljed od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je kod dje­ce po­no­vo po­če­la da se po­ja­vlju­ju) ili u sklo­pu bak­te­rij­skih obo­lje­nja (kao što je tu­ber­ku­lo­za, si­fi­lis) ili ri­jet­ki ma­lig­ni tu­mo­ri ove re­gi­je sa re­la­tiv­nom lo­šom prog­no­zom – ka­že Ta­nja Bo­lje­vić.

      Ma­lig­ni tu­mo­ri naj­če­šći kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na

      Dok­tor­ka Bo­lje­vić uka­zu­je da ne po­sto­ji pra­vi­lo ja­vlja­nja od­re­đe­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda po po­lu i uz­ra­stu, ali mo­že­mo go­vo­ri­ti o ve­ćoj ili ma­njoj uče­sta­lo­sti.
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja­ju naj­če­šće u če­tvr­toj, pe­toj i še­stoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta. Ma­lig­ni tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se naj­če­šće ja­vlja­ju kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na, dok su be­nig­ni tu­mo­ri naj­če­šće kod že­na mla­đih od 40 go­di­na. For­mi­ra­nje ka­me­na u plju­vač­nim žli­je­zda­ma je če­šće kod mu­ška­ra­ca ne­go kod že­na i to u sred­njim go­di­na­ma ži­vo­ta naj­če­šće. Za­pa­ljen­ski pro­ce­si se ja­vlja­ju u raz­li­či­tim uz­ra­sti­ma, u za­vi­sno­sti od uzroč­ni­ka za­pa­lje­nja – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.

      Otok ša­lje po­ru­ku upo­zo­re­nja

      Otok u pred­je­lu re­gi­ja gdje su plju­vač­ne žli­je­zde ni­je uvi­jek znak nji­ho­vog obo­lje­nja, ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      – Ka­da se po­ja­vi, po­treb­no je de­talj­nim pre­gle­dom pro­ci­je­ni­ti da li se ra­di o obo­lje­nju plju­vač­nih žli­je­zda, ili je otok dru­ge eti­o­lo­gi­je. Ka­ko se uz ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde na­la­ze i lim­fne žli­je­zde, otok mo­že bi­ti usljed nji­ho­vog uve­ća­nja u sklo­pu vi­ru­snog, bak­te­rij­skog, lim­fo­pro­li­fe­ra­tiv­nog obo­lje­nja ili je na­stao usljed in­fek­ci­je ko­ja po­ti­če od ka­ri­o­znih zu­ba. Ne­ke ab­nor­mal­no­sti krv­nih su­do­va se ta­ko­đe mo­gu is­po­lji­ti oto­kom. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti aler­gij­ske re­ak­ci­je ko­je se mo­gu ja­vi­ti oto­kom, a da ne bu­du pre­po­zna­te kao ta­kve. Ovo su sa­mo ne­ka od obo­lje­nja ko­je se mo­gu is­po­lji­ti oto­kom u pred­je­lu plju­vač­nih žli­je­zda – na­gla­ša­va Bo­lje­vić.



    • Hronika
      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

    • Hronika

      2018-02-18

      Lambulići

      SUDIJA ZA ISTRAGU SASLUŠAO OSUMNJIČENE ZA OTMICU I PREBIJANJE

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi


      Su­di­ja za is­tra­gu Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci od­re­dio je pri­tvor Vje­ko­sla­vu Lam­bu­li­ću, dok je nje­go­vog bra­ta Ju­go­sla­va pu­stio da se bra­ni sa slo­bo­de. Lam­bu­li­ći se te­re­te da su sa di­rek­to­rom kom­pa­ni­je Ru­do Mon­te­ne­gro Alek­san­drom Bra­com Mi­ra­no­vi­ćem (55) i nje­go­vim si­nom Pe­trom (29) uče­stvo­va­li u ot­mi­ci i pre­bi­ja­nju dr­ža­vlja­ni­na Al­ba­ni­je An­to­na Ka­jo­ša­ja iz Tu­zi. Lam­bu­li­ći se sum­nji­če da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da u sa­i­zvr­ši­la­štvu i kri­vič­no dje­lo pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de u sa­i­zvr­ši­la­štvu na šte­tu Ka­jo­ša­ja. Mla­đi Mi­ra­no­vić je osum­nji­čen da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da, dok se nje­gov otac te­re­ti za pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de.
      Na­kon sa­slu­ša­nja u tu­ži­la­štvu, Mi­ra­no­vi­ći su pu­šte­ni da se bra­ne sa slo­bo­de, a tu­ži­lac je od­re­dio za­dr­ža­va­nje Lam­bu­li­ći­ma.
      Po­li­cij­ska is­tra­ga po­ka­za­la je da su bra­ća Lam­bu­lić pri­je tri da­na oko 13.30 ča­so­va, u Uli­ci Ce­tinj­ski put u Pod­go­ri­ci, is­pred tr­žnog cen­tra Ka­pi­tal pla­za, za­u­sta­vi­li Ka­jo­ša­ja. Mi­mo nje­go­ve vo­lje, na­sil­no su ga od­ve­li do Mo­skov­ske uli­ce, od­no­sno do par­kin­ga is­pred ugo­sti­telj­skog objek­ta. Na tom par­kin­gu če­kao ih je Alek­san­dar Mi­ra­no­vić u auto­mo­bi­lu „mer­ce­des”. Osum­nji­če­ni su Ka­jo­ša­ja uve­li u vo­zi­lo ko­jim je upra­vljao Mi­ra­no­vić i od­ve­zli se Bu­le­va­rom re­vo­lu­ci­je. To­kom vo­žnje bra­ća Lam­bu­lić su na zad­njem sje­di­štu Ka­jo­ša­ju za­da­la vi­še uda­ra­ca pe­sni­ca­ma u gla­vu, na­no­se­ći mu te­ške tje­le­sne po­vre­de i upu­ću­ju­ći mu ozbilj­ne pri­jet­nje. Ka­da su do­šli na Bu­le­var cr­no­gor­skih ser­da­ra, na zad­nje sje­di­šte je sjeo Mi­ra­no­vi­ćev sin Pe­tar, ko­ji je pi­što­ljem po­čeo da uda­ra „za­ro­blje­nog” Ka­jo­ša­ja. On je Al­ban­ca uda­rio tri pu­ta pi­što­ljem u gla­vu na­no­se­ći mu vid­ne po­vre­de. Ubr­zo ih je po­li­ci­ja pre­sre­la i pri­ve­la.M.V.P.



-
    • Vijest dana
      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

    • Vijest dana

      2018-02-18

      Milan Zeković i Željko Pištinjat

      ZLOČINI PRED KOJIMA JE ZANIJEMILA CRNA GORA

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Poslednji zločinac osuđen na smrtnu kaznu bio je Dragiša Ristić, koji je 1977. godine pokušao da siluje četvorogodišnju djevojčicu, a potom je udavio i zapalio kako bi prikrio tragove


      Stra­vič­no ubi­stvo pet­na­e­sto­mje­seč­nog P.J., za ko­je se sum­nji­či nje­gov očuh, kao i maj­ka ko­ja ni­je za­šti­ti­la be­bu, zlo­čin je ko­ji je šo­ki­rao ne sa­mo Cr­nu Go­ru već i sve ze­mlje re­gi­o­na i ši­re. Ipak, zlo­či­ni pred ko­ji­ma za­ni­je­mi či­ta­va dr­ža­va ni­je­su ri­jet­ki u Cr­noj Go­ri. Go­di­na­ma una­zad stup­ce hro­ni­ke u cr­no­gor­skim me­di­ji­ma po­pu­nja­va­le su vi­je­sti o stra­vič­nim zlo­či­ni­ma u ko­ji­ma su žr­tve mu­če­ne do smr­ti, isje­če­ne na ko­ma­de, pa­lje­ne... Ova­kvi zlo­či­ni ni­je­su ri­jet­ki ni me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ca, a ne­ri­jet­ke žr­tve mon­stru­ma bi­la su dje­ca i sta­ri lju­di.
      Zlo­čin­ci su na naj­bru­tal­ni­je na­či­ne ubi­ja­li ro­di­te­lje, si­lo­va­li i do smr­ti mu­či­li dje­cu, pa i bom­ba­ma raz­no­si­li či­ta­ve po­ro­di­ce.
      Ova­kvi zlo­či­ni, pre­ma ri­je­či­ma kri­mi­no­lo­ga Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća, naj­če­šće su po­či­nje­ni iz mr­žnje, osve­te ili lju­bo­mo­re, i svim tim ubi­ca­ma za­jed­nič­ko je de­struk­tiv­no po­na­ša­nje.
      – U jed­nom ma­lom bro­ju slu­ča­je­va ubi­stva su iz­vr­ši­le pa­to­lo­ški struk­tu­ri­sa­ne oso­be. Za go­to­vo sve ubi­ce čla­na po­ro­di­ce bi­lo je ka­rak­te­ri­stič­no to što su bi­le emo­ci­o­nal­no ne­sta­bil­ne sa iz­ra­že­nim kog­ni­tiv­nim de­fi­ci­ti­ma uz lo­še pro­cje­nji­va­nje i pro­su­đi­va­nje – na­veo je Ra­ko­če­vić za „Dan”.
      Cr­no­gor­ska jav­nost ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti Dra­gi­šu Ri­sti­ća, po­sled­njeg čo­vje­ka ko­ji je „u ime na­ro­da” po­gu­bljen u Cr­noj Go­ri. Ri­stić je stri­je­ljan 1981. go­di­ne zbog zlo­či­na ko­ji je po­či­nio 1977. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Osu­đen je na smrt jer je 1977. go­di­ne po­ku­šao da si­lu­je če­tvo­ro­go­di­šnju Lj.V. Dje­voj­či­ca se oti­ma­la i vri­šta­la, pa ju je mon­strum za­da­vio i, da bi pri­krio tra­go­ve, za­pa­lio. Sve se de­si­lo u po­dru­mu ta­ko­zva­ne G zgra­de, Pre­ko Mo­ra­če, u da­na­šnjoj Mo­skov­skoj uli­ci. Ri­stić je br­zo uhap­šen i osu­đen na smrt. Če­ka­ju­ći stri­je­lja­nje, uspio je da po­bjeg­ne iz za­tvo­ra. Na­kon krat­ke po­tje­re uhva­ćen je i ubr­zo po­sli­je to­ga po­gu­bljen.
      Ime Ru­fi­na Vu­jo­vi­ća ta­ko­đe će osta­ti upam­će­no po mon­stru­o­znim, ne­za­pam­će­nim ubi­stvi­ma na ovim pro­sto­ri­ma. Ovaj Pod­go­ri­ča­nin ne­du­go po­što je iza­šao iz za­tvo­ra zbog stra­vič­nog ubi­stva maj­ke, vra­tio se u će­li­ju zbog mon­stru­o­znog ubi­stva pen­zi­o­ne­ra iz Ba­ra. On je osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra jer je 24. mar­ta 2002. go­di­ne, oko 18 ča­so­va, u po­ro­dič­noj ku­ći na Sta­rom aero­dro­mu, na­kon što mu je maj­ka pri­go­vo­ri­la da spa­va po či­ta­ve da­na, iz ga­ra­že uzeo sje­ki­ru i dva pu­ta je uda­rio u gla­vu. Raj­ka Vu­jo­vić je pa­la na pod, a Ru­fin je uzeo ka­nap i uda­vio je. Po­tom joj je ve­zao no­ge i ru­ke, gla­vu omo­tao kr­pom i se­lo­tejp tra­kom, pa je uba­cio u za­mr­zi­vač. On je za­tim po­ku­šao da uklo­ni tra­go­ve zlo­či­na, i oči­stio je tra­go­ve kr­vi, a te­pih i osta­le kr­va­ve stva­ri za­pa­lio. Ti­je­lo Raj­ke Vu­jo­vić bi­lo je dva­de­se­tak da­na u za­mr­zi­va­ču. Iz za­tvo­ra je iza­šao 2013. go­di­ne, a već dvi­je go­di­ne ka­sni­je uhap­šen je zbog ubi­stva pen­zi­o­ni­sa­nog ca­ri­ni­ka Že­li­mi­ra Bo­ka­na. Zbog ovog zlo­či­na on je osu­đen na 40 go­di­na, a nje­go­vi pri­ja­te­lji Re­na­to Be­ri­šić i Ane­la Ko­ljen­šić do­bi­li su po 20 go­di­na ro­bi­je. I ova li­kvi­da­ci­ja po­či­nje­na je na naj­pod­mu­kli­ji na­čin jer su ubi­ce žr­tvi na­ni­je­le pre­ko 70 ubo­da oštrim pred­me­ti­ma.
      Na­ža­lost, Vu­jo­vić ni­je je­di­ni zlo­či­nac ko­ji je usmr­tio maj­ku. Po istom, stra­vič­nom či­nu ostao je upam­ćen i Alek­san­dar Sa­ve­ljić, ko­ji je u de­cem­bru 2010. go­di­ne, zbog ne­tr­pe­lji­vih od­no­sa, ubio maj­ku i se­stru u po­ro­dič­nom sta­nu u pod­go­rič­kom na­se­lju Za­bje­lo. Ubio ih je ku­hinj­skim no­žem, na­no­se­ći im vi­še ubo­da u gru­di i ti­je­lo. Na­kon zlo­či­na je po­bje­gao, ali je ubr­zo uhap­šen.
      Kri­mi­no­log Ra­ko­če­vić ob­ja­snio je da su naj­te­ži zlo­či­ni na ko­ji­ma je ra­dio kao slu­žbe­nik Upra­ve po­li­ci­je te­ška ubi­stva iz­vr­še­na na svi­rep na­čin.
      – Ne mo­gu iz­no­si­ti kon­kret­ne slu­ča­je­ve iz pi­je­te­ta pre­ma žr­tva­ma i nji­ho­vim naj­bli­žim, ali ge­ne­ral­no mo­gu re­ći da su to svi oni slu­ča­je­vi ubi­ja­nja oso­ba ko­je su mr­cva­re­ne, ko­ji­ma su od­si­je­ca­ni po­je­di­ni dje­lo­vi ti­je­la, ko­ji­ma su za­ba­da­ni oštri pred­me­ti u ti­je­lo ko­ji­ma su na­ni­je­te te­ške ope­ko­ti­ne, ko­je su li­še­ne ži­vo­ta iza­zi­va­njem stra­ha naj­ve­ćeg in­ten­zi­te­ta i sl. U svim slu­ča­je­vi­ma ra­di­lo se o objek­tiv­no okrut­nim i stra­vič­nim zlo­či­ni­ma i u svim slu­ča­je­vi­ma žr­tva je do­ži­vlja­va­la su­ro­vost zlo­čin­ca tr­plje­njem ne­iz­mjer­nih pat­nji – ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.
      U „cr­noj isto­ri­ji” osta­la su za­pi­sa­na i go­di­na­ma u ko­ji­ma su se de­ša­va­la ubi­stva u ko­ji­ma su stra­da­le po­ro­di­ce. Ta­ko, u no­ći iz­me­đu 2. i 3. ja­nu­a­ra 2005. go­di­ne u mje­stu Ze­le­ni­ka kog Her­ceg No­vog Želj­ko Pi­šti­njat ubio je brač­ni par Ma­ri­ju (59) i Ni­ko­lu Ra­šo (64). On je do­bio 30 go­di­na ro­bi­je jer je sje­ki­rom pr­vo ubio Ni­ko­lu, a za­tim i nje­go­vu su­pru­gu Ma­ri­ju. Pi­šti­njat je od­lu­čio da ubi­je lju­de ka­ko bi od njih uzeo 3.000 eura, ko­li­ko mu je, na­vod­no, bi­lo po­treb­no da po­ne­se dje­voj­ci u Voj­vo­di­ni.
      Ma­sov­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i 2001. go­di­ne u Be­ra­na­ma, gdje je u mi­ni­ra­nju tro­sprat­ni­ce u cen­tru gra­da stra­da­lo še­sto­ro mla­dih lju­di. Po­gi­nu­li su vla­snik Du­ško Mar­ti­no­vić (35), nje­gov brat Mi­lu­tin (31), brat od stri­ca Lju­bi­ša (26), rad­ni­ci u ka­fi­ću Bi­lja­na Ra­do­vić (28), Igor Ci­me­ša (20), kao i Sr­đan Sta­men­ko­vić iz Ni­ša, ko­ji je unio eks­plo­ziv u tor­bi, dok je ci­je­lu si­tu­a­ci­ju iz jed­ne uli­ce osma­trao Zo­ran Ste­van­če­vić (34). Dva mje­se­ca ka­sni­je Ste­van­če­vić je uhap­šen, a po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo utvr­di­li su da su on, Sta­men­ko­vić i nji­hov po­zna­nik iz Bo­sne Da­vor Sa­vi­čić mi­ni­ra­li ku­ću. Zbog šestostrukog ubistva osuđen je Beograđanin Zoran Stevančević. Krivice za to ubistvo oslobođeni su Milovan Đukić i Davor Savičić iz Doboja, kojima se sudilo u odsustvu.
      Mon­stru­o­znim zlo­či­nom u ko­jem je stra­da­la po­ro­di­ca Ro­ga­no­vić po­če­la je i 2006. go­di­na. U no­ći 31. de­cem­bra 2005. Mi­lan Ze­ko­vić je ma­sa­kri­rao Sla­vo­lju­ba (41), Sla­vi­cu (41) i si­no­ve Želj­ka (12), Sr­đa­na (10) i Mar­ka Ro­ga­no­vi­ća u nji­ho­voj ku­ći u Her­ceg No­vom. Ne­ki od dje­ča­ka po­ku­ša­va­li su i da po­bjeg­nu, ali ih je mon­strum ubi­jao s le­đa pr­vo pi­što­ljem, dok je imao me­ta­ka, a on­da je kr­va­vi pir do­vr­šio ku­hinj­skim no­žem.
      Tra­ge­di­ja se do­go­di­la i za Bo­žić 2008. go­di­ne u bje­lo­polj­skom pri­grad­skom na­se­lju Ra­ko­nje. Od­mah po­sli­je po­no­ći, do­šlo je do tra­ge­di­je u ko­joj je po­gi­nuo dje­čak Fi­lip Mar­ko­vić (14), a nje­gov brat Ne­ma­nja (7) i još tro­je lju­di je te­ško ra­nje­no. Tra­ge­di­ju je iza­zvao kom­ši­ja De­jan Ob­ra­do­vić, ko­ji je u dom Mar­ko­vi­ća do­šao na­o­ru­žan ruč­nim bom­ba­ma ka­ši­ka­ra­ma, di­na­mi­tom i ku­hinj­skim no­žem. U dnev­noj so­bi svo­je po­ro­dič­ne ku­će na pro­sla­vi Bo­ži­ća bili su se vla­snik ku­će Alek­san­dar Mar­ko­vić sa si­no­vi­ma Fi­li­pom, Mar­kom i naj­mla­đim Ne­ma­njom. Tu je bio i Alek­san­drov brat i nji­ho­va pri­ja­te­lji­ca Be­o­gra­da. Pra­znič­no ras­po­lo­že­nje pre­ki­nuo je kom­ši­ja Ob­ra­do­vić, ko­ji je u ku­ći Mar­ko­vi­ća ak­ti­vi­rao dvi­je bom­be ka­ši­ka­re.
      Teško porodično ubistvo dogodilo se i 2005. godine kada je Vasilije Marković ubio pa zapalio brata od tetke Igora Šljivančanina, u blizini Sutomora. Sud je utvrdio da je kritičnog dana okrivljeni došao kod brata od tetke na posao i ponudio mu da zajedno obave prebacivanje droge, na šta je on i pristao. Njemu je prvostepeno robija bila odrezana na 30 godina, ali je kasnije Vrhovni sud kaznu smanjio na 18 godina zatvora.
      Za mon­stro­u­o­zno ubi­stvo Bu­ga­ri­na Ras­ti­sla­va Cvet­ko­va, ko­je se do­go­di­lo 2011. go­di­ne u Bu­dvi, na 15 go­di­na za­tvo­ra osu­đen je srp­ski dr­ža­vlja­nin Ne­boj­ša Sa­vić. U pre­su­di, iz­me­đu osta­log, pi­še da je Ne­boj­ša Sa­vić 22. mar­ta 2011. go­di­ne u Bu­dvi sa 25 ubo­da ba­jo­ne­tom ubio Cvet­ko­va dok je le­žao na kre­ve­tu: udar­ci­ma u gru­di, le­đa i ra­me. Na­vo­di se da je po­tom bon­se­kom is­ko­ma­dao ti­je­lo, udo­ve, ša­ke i gla­vu, ko­ji su na­red­nih da­na po­li­ve­ni ben­zi­nom i za­pa­lje­ni.
      Stra­vič­no ubi­stvo do­go­di­lo se i u no­ći iz­me­đu 26. i 27. av­gu­sta 2011. go­di­ne u Uli­ci Da­ni­la Pe­ro­vi­ća u Nik­ši­ću, ka­da je An­to Ždra­le­vić na svi­rep na­čin ubio kom­ši­ju La­za­ra Trip­ko­vi­ća. Vje­šta­ci ne­u­rop­si­hi­ja­tri su ne­sum­nji­vo utvr­di­li da Ždra­le­vić pa­ti od traj­nog du­šev­nog obo­lje­nja, te da je u tre­nut­ku iz­vr­še­nja ubi­stva bio pot­pu­no ne­u­ra­čun­ljiv. Ždra­le­vić je no­žem 59 pu­to iz­bo po ti­je­lu kom­ši­ju ko­jem je za­tim re­zao ti­je­lo. Na zi­du je is­cr­tao pen­ta­gram i osta­vio po­ru­ku.M.V.P.

      Ne­za­pam­će­no da je se­stra ubi­la bra­ta

      Po­ro­dič­no na­si­lje od­ni­je­lo je broj­ne ži­vo­te u Cr­noj Go­ri. Bi­lo je slu­ča­je­va u ko­ji­ma je maj­ka li­ši­la ži­vo­ta svo­je di­je­te, brat se­stru ali da se­stra ubi­je bra­ta ne­za­pam­ćen je slu­čaj go­di­na­ma una­zad.
      – Sta­ti­stič­ki po­sma­tra­no ubi­stva, me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ce u Cr­noj Go­ri su ma­nje za­stu­plje­na u od­no­su na pro­sjek u re­gi­o­nu i ši­re. Za ove zlo­či­ne je ka­rak­te­ri­stič­no da se naj­če­šće de­ša­va­ju u afek­tu. Bit­no je na­gla­si­ti da zlo­či­nu pret­ho­di tr­plje­ne du­ži vre­men­ski pe­ri­od, da su kon­flik­ti u po­ro­di­ci če­sti uz du­go­tra­ju­ći emo­ci­o­nal­ni bol ne sa­mo žr­tve već i ubi­ce. U na­šoj ze­mlji naj­če­šći uči­ni­o­ci ubi­stva čla­na po­ro­di­ce su oso­be mu­škog po­la, od­no­sno slu­ča­je­vi ubi­stva že­ne od stra­ne su­pru­ga i ubi­stvo si­na od stra­ne oca i obrat­no– ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.

      Sta­ri­ce ubi­ja­li zbog 10 eura

      Žr­tve mon­stru­ma ne­ri­jet­ko su bi­li sta­ri i bes­po­moć­ni lju­di ko­ji su do smr­ti mu­če­ni zbog nov­ca. Ta­ko, 19. ma­ja 2016. go­di­ne u Pod­go­ri­ci iz ko­ri­sto­lju­blja ubi­je­na je Aj­ša Be­ri­ša (78), ko­joj su ubi­ce ukra­le 10 eura. Zbog ovog zlo­či­na osu­đe­ni su El­vir Ha­ri­zaj na 20 go­di­na za­tvo­ra, a Ha­dži Ha­si na 18 go­di­na. U ubi­stvu Haj­ri­za­ju je po­mo­gla okri­vlje­na su­pru­ga Baj­ram­ša Ho­ti, ko­ja je osu­đe­na na go­di­nu i se­dam mje­se­ci za­tvo­ra, kao i Sef­ćet De­mi­ri. To­kom raz­boj­ni­štva u Ul­ci­nju je ubi­je­na uči­te­lji­ca u pen­zi­ji Sta­na Bo­žo­vić (67). Za taj zlo­čin te­re­te se ul­cinj­ski cvje­ćar Go­ran Đu­ri­šić (52) i dva ma­lo­ljet­ni­ka iz Al­ba­ni­je.
      Pet­nji­ča­nin Ve­sko Ago­vić i Be­ra­nac Alen Pi­lje­vić osu­đe­ni su na 40 go­di­na za­tvo­ra, jer su 22. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne na­pa­li, opljač­ka­li, pa ubi­li Me­ha Ago­vi­ća u Gor­njoj Vr­bi­ci. Na­pa­da­či su pre­sre­li Ago­vi­ća ko­jeg su na smrt pre­tu­kli, na­kon če­ga su od nje­ga ote­li 2.400 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ju je raz­no­sio mje­šta­ni­ma.
      Pla­vljan­ka Gor­da­na Da­šić ta­ko­đe je ubi­je­na dok su na­pa­da­či pljač­ka­li nje­nu ku­ću. Ona je za­do­bi­la te­ške po­re­de, a ubi­ce su je i da­vi­le to­kom raz­boj­ni­štva. Za ovaj zlo­čin su­di se Mar­ku Šo­ški­ću (24) i Alek­san­dru Ko­na­ta­ru (35), ko­je te­re­te i da su pre­tu­kli nje­nog su­pru­ga Vu­ka.

      Usmr­ti­li pa pre­su­di­li se­bi

      Me­đu broj­nim stra­vič­nim zlo­či­ni­ma ne mo­gu se za­bo­ra­vi­ti oni u ko­ji­ma su ro­di­te­lji ubi­ja­li dje­cu. Go­ran Ri­stić je u ma­ju 2011. go­di­ne u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca ubio svog 10-go­di­šnjeg si­na Jan­ka. Ri­stić je na­kon što je uda­vio di­je­te po­bje­gao u Sr­bi­ju, gdje je pre­su­dio se­bi u po­ro­dič­noj ku­ći u Pi­ro­tu. Po­li­ci­ja je mr­tvog dje­ča­ka na­šla is­pod kre­ve­ta, u di­je­lu ko­ji slu­ži za od­la­ga­nje stva­ri. Nje­go­va osmo­go­di­šnja se­stra spa­va­la je u dru­goj so­bi.
      Te­ška po­ro­dič­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i u no­vem­bru 2014. na Ce­ti­nju, gdje je po­li­ci­ja u na­se­lju Gnji­li do pro­na­šla be­ži­vot­na ti­je­la Dra­ga­na Je­šov­ni­ka (55) i nje­go­ve jed­no­go­di­šnje kćer­ke. Dje­voj­či­ca je, ka­ko je po­ka­zao ob­duk­ci­o­ni na­laz, za­da­vlje­na om­čom, dok je on iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo vje­ša­njem.
      Mir­sad M. Adžo­vić osu­đen je na 14 go­di­na za­tvo­ra zbog ubi­stva se­dam­na­e­sto­go­di­šnje kćer­ke An­dri­ja­ne. Ogla­šen je kri­vim jer je 9. ma­ja 2013. go­di­ne, na­kon kra­će sva­đe, kćer­ki za­dao vi­še uda­ra­ca ru­ka­ma po gla­vi i ti­je­lu. Ka­da je pa­la na pod na­sta­vio je da je uda­ra no­ga­ma, a po­tom je uzeo dr­ža­lo od lo­pa­te i iz­u­da­rao je do smr­ti.
      Na­si­lje u po­ro­di­ci za­vr­še­no smr­ću do­go­di­lo se i i ma­r­tu 2014. go­di­ne, ka­da je na Ko­ni­ku Sa­mir S. Be­ri­ša ubio ne­vjen­ča­nu su­pru­gu, še­sna­e­sto­go­di­šnju De­zi­re Ma­za­rek. Pre­ma na­vo­di­ma pre­su­de, Be­ri­ša je ne­što iza po­no­ći De­zi­ri na­nio 28 uda­ra­ca, od ko­jih je ona tr­pje­la ja­ke bo­lo­ve i strah ja­kog in­ten­zi­te­ta, od ko­jih je do­šlo do na­glog po­re­me­ća­ja ra­da sr­ca, usled če­ga je pre­mi­nu­la.

      Si­lo­vao, pa za­da­vio

      Ne­vje­ri­cu, ali i strah gra­đa­na iza­zvao je i Bo­ri­vo­je Jo­va­no­vić, ko­ji je osu­đen na 40 go­di­na ro­bi­je zbog si­lo­va­nja i ubi­stva Raj­ke Ka­lu­đe­ro­vić. On je ogla­šen kri­vim jer je 3. ok­to­bra 2011. na svi­rep na­čin usmr­tio Ka­lu­đe­ro­vi­će­vu. On je, uz pri­jet­nju no­žem, si­lo­vao, a po­tom za­da­vio že­nu.



    • Ekonomija
      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

    • Ekonomija

      2018-02-18

      Advokati „Sonube” tvrde da je pitanje važenja DUP-a pravno pitanje

      VLASNIK ZEMLJIŠTA NA MALJEVIKU OBRAČUNAVA SE NA SUDU SA BARSKOM SAMOUPRAVOM

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Firma iza koje stoji ruski kapital kupila je prije 11 godina zemljište na Maljeviku, ali nije realizovala investiciju. Zbog toga su podnijeli tužbu Privrednom sudu i traže naknadu štete od 20 miliona eura zbog kašnjenja Opštine sa uknjižbom i brisanjem tereta na tom zemljištu


      Fir­ma „So­nu­ba Mon­te­ne­gro”, ko­ja od 2007. go­di­ne pla­ni­ra re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je na Ma­lje­vi­ku, tu­ži­la je pred Pri­vred­nim su­dom Op­šti­nu Bar i tu­žbom tra­ži da se utvr­di ni­šta­vost ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ze­mlji­šta u toj op­šti­ni i ugo­vo­ra o na­kna­di za ure­đe­nje grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. „So­nu­ba” iza ko­je sto­ji ru­ski ka­pi­tal, tu­žbom tra­ži na­kna­du šte­te od 20 mi­li­o­na eura, a osnov za tra­že­nu šte­tu na­la­zi u ka­šnje­nju uknji­žbe pra­va svo­ji­ne i bri­sa­nje te­re­ta na pred­met­nom ze­mlji­štu, zbog vi­še za­htje­va re­sti­tu­ci­je i svo­jin­sko prav­nih za­htje­va tre­ćih li­ca.
      Ka­ko se na­vo­di u tu­žbi „So­nu­be”, vi­si­nu šte­te opre­di­je­li­la je i vi­si­na ka­ma­te na oro­če­na sred­stva u iz­no­su od 44,4 mi­li­o­na eura, ko­li­ko su upla­ti­li na ime na­kna­de za ze­mlji­šte i ko­mu­na­li­je.
      Op­šti­na Bar je u cje­lo­sti ospo­ri­la na­vo­de iz tu­žbe is­ti­ču­ći da su u sve­mu po­stu­pa­li u skla­du sa ugo­vo­rom o pre­no­su pra­va svo­ji­ne na grad­skom gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu iz sep­tem­bra 2007. go­di­ne i ugo­vo­rom o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma po osno­vu na­kna­de za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u Ma­lje­vik. Ta­ko­đe, na­ve­li su da bri­sa­nje te­re­ta re­sti­tu­ci­je na pred­met­nom ze­mlji­štu i svo­jin­sko prav­ni za­htje­vi tre­ćih li­ca, in­ve­sti­to­ru ni­je­su mo­gli bi­ti smet­nja za re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je jer je Op­šti­na Bar bi­la upi­sa­na kao vla­snik spor­nih ne­po­kret­no­sti.
      Pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji ko­ju je „Dan” pri­ba­vio, „So­nu­ba” je tu­žbu pre­da­la kra­jem 2015. go­di­ne, dok je po­čet­kom 2016. Op­šti­na Bar pod­ni­je­la pro­tiv­tu­žbu ra­di nak­nade šte­te zbog ne­iz­gra­de ho­tel­sko-tu­ri­stič­kog kom­plek­sa vri­jed­nog pre­ko 200 mi­li­o­na eura, što je bio osnov za pre­nos pra­va svo­ji­ne, a ko­ja se ogle­da u iz­ma­kloj do­bi­ti ko­ju bi ostva­ri­la Op­šti­na da je iz­gra­đen pred­met­ni kom­pleks. Tim po­vo­dom ove sed­mi­ce je u Pri­vred­nom su­du odr­ža­no ro­či­šte na ko­jem su obi­je stra­ne iz­ni­je­le raz­lo­ge za pod­no­še­nje tu­žbe kao i raz­lo­ge zbog ko­jih sma­tra­ju da je tu­žbe­ni za­htjev neo­sno­van.
      Pu­no­moć­ni­ci Op­šti­ne Bar su to­kom ro­či­šta tra­ži­li sa­slu­ša­nje svje­do­ka Bran­ke Ni­ke­zić, ta­da­šnje pred­sjed­ni­ce Op­šti­ne Bar, i Sve­tla­ne Ga­že­vić, se­kre­ta­ra Op­šti­ne Bar jer su oba svje­do­ka u vri­je­me za­klju­če­nja pred­met­nih ugo­vo­ra bi­la na tim funk­ci­ja­ma. Ka­ko su na­ve­li, one bi se iz­ja­sni­le na okol­no­sti za­htje­va za iz­mje­nu DUP-a od stra­ne „So­nu­be”, kao i na okol­no­sti va­že­nja sa­mog DUP-a. Advo­ka­ti su kon­sta­to­va­li da je „So­nu­ba” na vri­je­me is­pu­ni­la ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz ugo­vo­ra o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma, po osno­vu fi­nan­si­ra­nja gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, ta­da ne bi do­šlo ni do jed­nog spo­ra, pred­lo­živ­ši su­du da se iz­ve­du do­ka­zi vje­šta­če­nja po vje­šta­ku fi­nan­sij­sko eko­nom­ske stru­ke.
      Advo­ka­ti „So­nu­be” pro­ti­vi­li su se sa­slu­ša­nju svje­do­ka jer je pi­ta­nje va­že­nja ili ne­va­že­nja DUP-a prav­no pi­ta­nje ko­je ne mo­že da se utvr­di na is­ka­zu svje­do­ka.
      Op­šti­na Bar pro­da­la je ze­mlji­šte ukup­ne po­vr­ši­ne 202.000 me­ta­ra kva­drat­nih in­ve­sti­to­ru „So­nu­ba Mon­te­ne­gro” za 32.320.000 eura u za­hva­tu DUP-a Ma­lje­vik, me­đu­tim, tri­na­e­stu ra­tu ugo­vo­re­nog iz­no­sa, ko­ja je do­spje­la za pla­ća­nje 10.12.2008. go­di­ne, „So­nu­ba” je pla­ti­la sa zna­čaj­nim za­ka­šnje­njem u uma­nje­nom iz­no­su, pa joj je po is­toj ostao dug od 30.710,05 eura kao i pre­o­sta­le 23 mje­seč­ne ra­te od po 405.000 eura, po­čev od 14. ra­te pa do po­sled­nje 36. ra­te. Op­šti­na Bar je ra­di svo­jih po­tra­ži­va­nja 16.11.2009. go­di­ne pod­ni­je­la tu­žbu Osnov­nom su­du u Ba­ru, ko­ji je 8. 6. 2012. go­di­ne na­kon spro­ve­de­nog po­stup­ka i iz­vo­đe­nja do­ka­za do­nio pre­su­du ko­jom se u cje­lo­sti usva­ja za­htjev Op­šti­ne Bar. Po žal­bi tu­že­ne „So­nu­ba”, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci kao dru­go­ste­pe­ni, iz for­mal­nih raz­lo­ga uki­nuo je na­ve­de­nu pre­su­du i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak. Osnov­ni sud u Ba­ru je u po­nov­nom po­stup­ku, po­stu­pa­ju­ći po ukid­nim raz­lo­zi­ma, 28.6.2013. go­di­ne, do­nio pre­su­du ko­jom je po­no­vo usvo­jen za­htjev Op­šti­ne Bar u cje­lo­sti i oba­ve­zan tu­že­ni „So­nu­ba” da na ime akon­ta­ci­je za na­kna­du za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u „Ma­lje­vik” – „iz­mje­ne i do­pu­ne” is­pla­ti Op­šti­ni Bar 9.375.710,05 eura sa ka­ma­tom od pa­da­nja za sva­ku po­je­di­nač­nu ra­tu pa do is­pla­te ka­ko sli­je­di u pre­su­di. Pro­tiv na­ve­de­ne pre­su­de „So­nu­ba” je po­no­vo iz­ja­vi­la žal­bu, me­đu­tim Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci do­nio je 17.12.2013. go­di­ne pre­su­du ko­jom je od­bio žal­bu. Pro­tiv pre­su­de Vi­šeg su­da „So­nu­ba” je 21.2.2014. go­di­ne iz­ja­vi­la re­vi­zi­ju Vr­hov­nom su­du. Od­lu­ču­ju­ći o re­vi­zi­ji tu­že­nog, Vr­hov­ni sud je do­nio pre­su­du 22. 9. 2015. go­di­ne ko­jom je od­bio re­vi­zi­ju.
      A.Đ – D.M.

      Na­red­no ro­či­šte 28. mar­ta

      Sud je pri­hva­tio da se u svoj­stvu svje­do­ka sa­slu­ša­ju Ni­ke­zi­će­va i Ga­že­vi­će­va, dok će se o pred­lo­gu za iz­vo­đe­nje do­ka­za vje­šta­če­njem po vje­šta­ku eko­nom­sko-fi­nan­sij­ske stru­ke na­knad­no iz­ja­sni­ti. Na­red­no ro­či­šte je za­ka­za­no za 28. mart.



    • Politika
      Milačić kompromisno rješenje?

      Milačić kompromisno rješenje?

    • Politika

      2018-02-18

      OPOZICIJA U POTRAZI ZA NOVIM PREDSJEDNIČKIM KANDIDATOM

      Milačić kompromisno rješenje?

      Analitičar Božidar Čolaković u izjavi za „Dan” kaže da će se opozicija teško dogovoriti oko zajedničkog kandidata, ali da je Milačić neko o čijoj bi se kandidaturi moglo razgovarati


      Pred­sjed­nik Pra­ve Cr­ne Go­re Mar­ko Mi­la­čić mo­gao bi bi­ti kom­pro­mi­sno rje­še­nje za za­jed­nič­kog kan­di­da­ta opo­zi­ci­je na pred­sto­je­ćim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Ta in­for­ma­ci­ja do­la­zi sa­mo dan na­kon pr­vog sa­stan­ka li­de­ra kom­plet­ne opo­zi­ci­je na ko­jem ni­je do­go­vo­ren za­jed­nič­ki kan­di­dat.
      Mi­la­čić je ju­če „Da­nu” ka­zao da je čuo da se po­mi­nje mo­guć­nost da on bu­de opo­zi­ci­o­ni kan­di­dat na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, ali da ga još ni­ko od li­de­ra opo­zi­ci­je ni­je kon­tak­ti­rao. Za­to Mi­la­čić ni­je mo­gao ni da po­tvr­di, ni da de­man­tu­je in­fo­r­ma­ci­je o nje­go­voj even­tu­al­noj kan­di­da­tu­ri.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta ju­če ni­je­su mo­gli re­ći ni­šta ve­za­no za Mi­la­či­će­vu mo­gu­ću kan­di­da­tu­ru.
      Pri­ču o Mi­la­či­ću kao kan­di­da­tu opo­zi­ci­je pod­gri­ja­la je i iz­ja­va nje­go­vog par­tij­skog ko­le­ge Bo­ži­da­ra Čar­ma­ka ko­ji je ko­le­ga­ma po­ru­čio da se „kan­di­dat re­ži­ma ne­će po­bi­je­di­ti sam”. On je na­veo da je par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja u pe­tak, po ko zna ko­ji put, po­tvr­di­la da ni­je do­ra­sla po­li­tič­kom tre­nut­ku u ko­jem se za­de­si­la.
      – Umje­sto da gra­đa­ni Cr­ne Go­re do­bi­ju ime za­jed­nič­kog opo­zi­ci­o­nog kan­di­da­ta za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re i plan ka­ko da se na efi­ka­san na­čin su­prot­sta­vi­mo re­žim­skom kan­di­da­tu, do­ži­vje­li smo još jed­no raz­o­ča­re­nje. Oče­ki­va­li smo da će se pre­va­zi­ći li­der­ske su­je­te, za­bo­ra­vi­ti ne­spo­ra­zu­mi i da će se svi pri­sut­ni na sa­stan­ku iz­di­ći iz­nad neo­zbilj­no­sti. Iz­gle­da da smo se pre­va­ri­li. Oči­gled­no da je ovo bio još je­dan sa­sta­nak na ko­me su se pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je po­na­ša­li kao lju­di ko­ji vo­ze sob­no bi­ci­klo: okre­ću pe­da­le, ne po­mje­ra­ju­ći se – ka­zao je Ča­mrak.
      Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić u iz­ja­vi za „Dan” ka­že da će opo­zi­ci­ja te­ško do­go­vo­ri­ti za­jed­nič­kog kan­di­da­ta, ali da je Mi­la­čić ne­ko o či­joj bi se kan­di­da­tu­ri mo­glo raz­go­va­ra­ti.
      – Mi­la­čić sa pre­po­zna­tlji­vim, di­na­mič­nim na­stu­pom, ja­snim opo­zi­ci­o­nim sta­vom, uvjer­lji­vim pre­zen­to­va­njem ar­gu­me­na­ta je­ste ne­ko o ko­me bi kao o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu tre­ba­lo raz­go­va­ra­ti. Uko­li­ko spi­sak po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ni­je iscrp­ljen jav­no­sti po­zna­tim ime­ni­ma i uko­li­ko još uvi­jek po­sto­ji otvo­re­nost i sprem­nost da se do­đe do do­go­vo­ra. Vre­me­na je sve ma­nje, pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri su za ne­pu­na dva mje­se­ca. Na gre­ška­ma iz pro­šlo­sti sa pro­lon­gi­ra­njem pre­go­vo­ra oko za­jed­nič­kog na­stu­pa bi tre­ba­lo uči­ti – na­vo­di Čo­la­ko­vić.
      On ka­že da na to da li će uop­šte bi­ti po­stig­nut do­go­vor o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu či­ta­ve opo­zi­ci­je po­red kva­li­te­ta po­ten­ci­jal­nog za­jed­nič­kog kan­di­da­ta za­vi­si i od stra­nač­kih kon­cep­ci­ja i pro­cje­na, kal­ku­la­ci­ja o po­ten­ci­jal­nom uspje­hu.
      – Po­sli­je ne­u­spje­šnog sa­stan­ka u pe­tak, mo­gle su se ču­ti i vi­je­sti o even­tu­al­nom uče­šću dva opo­zi­ci­o­na kan­di­da­ta, sa ide­jom da se ta­ko obez­bje­đu­je si­gur­no odr­ža­va­nje dru­gog kru­ga pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Iako na pr­vi po­gled iz­gle­da pri­hva­tlji­vom, ipak se ne či­ni uvjer­lji­vim i odr­ži­vim rje­še­njem, bu­du­ći da evi­dent­na či­nje­ni­ca ne­po­sti­za­nja do­go­vo­ra ne mo­že bi­ti do­vo­ljan ga­rant pru­ža­nja neo­p­hod­ne po­dr­ške jed­nom od opo­zi­ci­o­nih kan­di­da­ta u dru­gom kru­gu. U tom kon­tek­stu, sva­ka­ko bi tre­ba­lo po­ku­ša­ti da se iz­na­đe rje­še­nje pri­hva­tlji­vo za sve, tj. kan­di­dat kog bi sve opo­zi­ci­o­ne par­ti­je za­i­sta po­dr­ža­le, ne sa­mo de­kla­ra­tiv­no, već su­štin­ski – je­din­stve­no i sin­hro­ni­zo­va­no dje­lu­ju­ći u kam­pa­nji, kao i di­rekt­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom sa stra­nač­kim ba­za­ma – is­ti­če Čo­la­ko­vić.
      Bo­ži­dar Ča­mrak sma­tra da mo­ra­mo da po­ka­že­mo da zna­mo šta ho­će­mo, da iza­đe­mo na cr­tu, ali ozbilj­no i sta­bil­no, ona­ko ka­ko do­li­ku­je tre­nut­ku.
      – Osim bor­be za no­va rad­na mje­sta i vi­še in­ve­sti­ci­ja, bor­be za stva­ra­nje šan­si za mla­de, ali i du­hov­nu ob­no­vu ove ze­mlje, ja­sno je da je ovoj ze­mlji po­treb­na i kre­di­bil­na al­ter­na­ti­va. Ova­ko, vi­di­mo, ne ide. Zbog sve­ga to­ga Pra­va Cr­na Go­ra – kao no­va i do­mi­nant­no mla­da po­li­tič­ka sna­ga u dr­ža­vi – ima oba­ve­zu da od­go­vo­ri ovom po­li­tič­kom tre­nut­ku zbog svih gra­đa­na ko­ji oče­ku­ju pro­mje­ne u Cr­noj Go­ri, go­to­vo tri­de­set go­di­na – is­ta­kao je Ča­mrak.M.S.

      I Si­mo­vić u pred­sjed­nič­koj igri DPS-a

      Iz­bo­ri za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re odr­ža­će se 15. apri­la, a za sa­da ima­mo vi­še po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ko­ji tvr­de da za­go­va­ra­ju opo­zi­ci­o­ni pro­gram. U pi­ta­nju su Đor­đi­je Bla­žić, Dra­gan Haj­du­ko­vić, Va­si­li­je Mi­lič­ko­vić, Ha­zbi­ja Ka­lač, Ran­ko Đu­ri­šić, Lju­bo­mir Va­ra­gić.
      Kao mo­gu­ći kan­di­da­ti opo­zi­ci­je po­mi­nju se An­dri­ja Jo­vi­će­vić, Mil­ka Ta­dić Mi­jo­vić i Mi­o­drag Đu­ro­vić.
      Što se ti­če vla­sti, kao kan­di­da­ti DPS-a po­mi­nju se Mi­lo Đu­ka­no­vić, Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić, ali i Mi­lu­tin Si­mo­vić, ko­ji se na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pa­u­ze vra­tio u fo­te­lju mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja.
      Kan­di­da­tu­ra za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra bi­ti po­dr­ža­na sa naj­ma­nje 7.993 pot­pi­sa bi­ra­ča, a jed­no li­ce mo­že po­dr­ža­ti sa­mo jed­nog kan­di­da­ta.



    • Politika
      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

    • Politika

      2018-02-18

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE OŠTRO KRITIKOVAO POSJETU DUŠKA MARKOVIĆA KOSOVU

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Zbog demarkacije raspisati referendum, poručeno je iz Demokratskog fronta


      Ne­dav­na po­sje­ta cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća Ko­so­vu je sra­mo­ta po Cr­nu Go­ru, sa­op­štio je si­noć mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na pro­mo­ci­ji knji­ge ,,Ma­na­stir­ski si­no­vi” Ili­je La­ku­ši­ća.
      – Cr­na Go­ra je me­toh Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Iz­vor­ni Cr­no­gor­ci su ma­na­stir­ski si­no­vi. Me­đu­tim, to što je ona po­sta­la me­toh, a Cr­no­gor­ci ma­na­stir­ski si­no­vi, to je bla­go­da­re­ći Me­to­hi­ji, bla­go­da­re­ći Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji, ko­ju je oslo­bo­dio kralj i go­spo­dar Cr­ne Go­re Ni­ko­la Pe­tro­vić 1912. go­di­ne i za ko­ju su hi­lja­de Cr­no­go­ra­ca žr­tvo­va­li svo­je ži­vo­te. To po­mi­njem po­seb­no da­nas ka­da se ova da­na­šnja vlast, ne Cr­na Go­ra, jer ona to ne mo­že ni­ka­da ura­di­ti – od­ri­ču­ći se Me­to­hi­je se­be bi se sa­me od­re­kla, da­kle vlast da­na­šnja od­ri­če se i pra­vi gra­ni­ce. Ov­dje je taj dže­lat bio ju­če, i onaj sa Ha­ra­di­na­jem. Ja sam sa­hra­nji­vao one ko­je su on i nje­go­va dru­ži­na po­kla­li po Me­to­hi­ji 1999. go­di­ne, a kod nje­ga je, evo, ovih da­na bio naš pre­mi­jer. Tu­žno i jad­no. I ni­šta sram­ni­je u isto­ri­ji Cr­ne Go­re se ni­je do­ga­đa­lo od to­ga što se da­nas do­ga­đa sa Me­to­hi­jom, sa Peć­kom pa­tri­jar­ši­jom, sa De­ča­ni­ma i sa spo­me­nom ono­ga ko­ji su se­be žr­tvo­va­li za oslo­bo­đe­nje Me­to­hi­je. Sram­na pri­ča. Ne­ka Bog po­vra­ti pa­met oni­ma ko­ji su je iz­gu­bi­li, ko­ji su obo­lje­li od mu­vljeg pam­će­nja, a to mu­vlje pam­će­nje sad pro­gla­ša­va­ju za spa­se­nje i za bu­duć­nost. Ni­šta na tom mu­vljem pam­će­nju ni­je sa­gra­đe­no ni­gdje u isto­ri­ji, pa ne­će ni ov­dje bi­ti – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na­kon pro­mo­ci­je u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci.
      Vla­da Ko­so­va ju­če je na sve­ča­noj sjed­ni­ci po­vo­dom de­se­te go­di­šnji­ce jed­no­stra­nog pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti usvo­ji­la za­jed­nič­ku iz­ja­vu - aneks spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce iz­me­đu Ko­so­va i Cr­ne Go­re, ko­ji su pot­pi­sa­li Ha­šim Ta­či i Fi­lip Vu­ja­no­vić. Pre­mi­jer Ko­so­va Ra­muš Ha­ra­di­naj re­kao je da za­jed­nič­ka iz­ja­va otva­ra put da rje­še­nje o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce usvo­ji Skup­šti­na Ko­so­va jer omo­gu­ća­va da se is­pra­ve sve mo­gu­će gre­ške i ne­pre­ci­zno­sti u spo­ra­zu­mu Ko­so­va i Cr­ne Go­re od 26. av­gu­sta 2015. go­di­ne.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta su sa­op­šti­li da im se obra­tio ve­li­ki broj gra­đa­na iz po­gra­nič­ne re­gi­je ko­ji sa­da stra­hu­ju za svo­ju imo­vi­nu zbog mo­gu­ćeg po­mje­ra­nja gra­ni­ce i ustu­pa­nja te­ri­to­ri­je Ko­so­vu.
      – Mi mi­sli­mo da se ra­di o vi­tal­nom dr­žav­nom in­te­re­su i da je za ovo po­treb­no ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum, jer Vla­da ne­ma le­gi­ti­mi­tet da po­kla­nja dje­lo­ve te­ri­to­ri­je dr­ža­ve Cr­ne Go­re za ko­je su gi­nu­li na­ši pre­ci. Za­i­sta je ne­vje­ro­vat­no da Vla­da Cr­ne Go­re rje­ša­va pro­ble­me vla­sti na Ko­so­vu – ka­zao je je­dan od li­de­ra DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić za te­le­vi­zi­ju „Vi­je­sti”.
      Ta­či i Vu­ja­no­vić do­go­vo­ri­li su u če­tvr­tak za­jed­nič­ku iz­ja­vu, a Pred­sjed­ni­štvo Skup­šti­ne Ko­so­va od­lu­či­lo je da se za­kon o ra­ti­fi­ka­ci­ji spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­nič­ne li­ni­je raz­mo­tri na sjed­ni­ci ko­ja je za­ka­za­na za da­nas u 18 ča­so­va.
      Pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker ka­zao je da će zbog lo­šeg is­ku­stva Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je, ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na mo­ra­ti da ri­je­še svo­je gra­nič­ne spo­ro­ve pri­je ne­go što uđu u EU.
      EU je ne­dav­no pred­sta­vi­la no­vu stra­te­gi­ju za za­pad­ni Bal­kan u ko­joj go­vo­ri o ar­bi­tra­žnom mo­de­lu rje­ša­va­nja spo­ro­va ko­ji se ne mo­gu ri­je­ši­ti bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma. Jun­ker ka­že da mu je „te­ško” ka­da po­sma­tra hr­vat­sko-slo­ven­ski su­kob oko gra­ni­ce za ko­ji vje­ru­je da se mo­gao ri­je­ši­ti pri­je ne­go što su dvi­je dr­ža­ve po­sta­le čla­ni­ce Uni­je.
      – Umje­sto to­ga, to je pre­pu­šte­no ar­bi­tra­žnom su­du, ali se stra­ne ne mo­gu do­go­vo­ri­ti ka­ko po­stu­pi­ti s nje­go­vom od­lu­kom – re­kao je Jun­ker na kon­fe­ren­ci­ji o bez­bjed­no­sti u Min­he­nu.A.Ć.-M.S.



    • Drustvo
      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

    • Drustvo

      2018-02-18

      Jocić

      TOMISLAV JOCIĆ (81) TRAŽI POMOĆ OD ZORANA PAŽINA I VESNE MEDENICE

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu


      Osam­de­se­tjed­no­go­di­šnji To­mi­slav Jo­cić za­tra­žio je od mi­ni­stra prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na i pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­sne Me­de­ni­ce da ga za­šti­te jer je do­bio rje­še­nje od sud­skog iz­vr­ši­te­lja da po pre­su­di Pr­vog osnov­nog su­da u Be­o­gra­du tre­ba da pla­ti oko 5.000 eura šte­te zbog sa­o­bra­ćaj­nog ude­sa u ko­jem on ni­je ni bio uče­snik. On na­vo­di da ne zna ka­ko da se za­šti­ti, osim da po­moć jav­no tra­ži od naj­i­stak­nu­ti­jih lju­di u pra­vo­su­đu, jer u pre­su­di pro­tiv nje­ga sto­ji pre­zi­me Jo­čić, a ne nje­go­vo Jo­cić i sa­da pla­ća dug ne­kog čo­vje­ka ko­jeg ne po­zna­je. Ta­ko­đe, is­ti­če da je do pre­su­de do­šao pre­ko advo­ka­ta u Be­o­gra­du i da je ona do­ne­se­na bez ma­tič­nog bro­ja, već sa­mo sto­ji „da je tu­že­ni Jo­čić To­mi­slav iz Da­ni­lov­gra­da”.
      – U ok­to­bru 2015. do­bio sam opo­me­nu pred iz­vr­še­nje sud­ske pre­su­de iz Be­o­gra­da da tre­ba so­li­dar­no sa Ž.K. da pla­tim 10.500 eura zbog ude­sa ko­ji se de­sio 2001. Ni­sam znao šta je u pi­ta­nju pa sam po­čeo da se ras­pi­tu­jem. Sa­zna­jem da se 2001. na pu­tu Da­ni­lov­grad–Pod­go­ri­ca do­go­dio udes, gdje je „mer­ce­des” nje­mač­kih ta­bli­ca uda­rio u „re­no”. Ko je bio kriv ni­je ni va­žno, uglav­nom, osi­gu­ra­nje je po­kri­lo svu šte­tu, ali su oni go­ni­li kriv­ca za sa­o­bra­ćaj­ku, da on pla­ti tro­ško­ve. Tu­žba je pod­ni­je­ta kod su­da u Be­o­gra­du. Ka­sni­je sam iz pre­su­de vi­dio da ne­ma mog ma­tič­nog bro­ja. Me­ne ni­ko ni­je sa­slu­ša­vao, po­zi­vao, ni­ti sam znao da mi se ne­gdje su­di, ali za­to mi je sad po­la pen­zi­je blo­ki­ra­no i od­bi­ja se za tuđ dug – po­ža­lio se Jo­cić.
      On sum­nja da je vje­ro­vat­no ne­ko po­gre­šno upi­sao nje­go­vo pre­zi­me, umje­sto Jo­čić, jer pret­postavlja da se ta­ko pre­zi­vao stvar­ni uče­snik u ne­zgo­di.
      – Imam do­ku­men­ta ko­ja po­tvr­đu­ju da sam ja u ži­vo­tu imao dva vo­zi­la – „za­sta­vu” i „gol­fa”. Čud­no mi je ka­ko me ni­je­su na­šli ka­da su mi su­di­li i ka­da su me osu­di­li, a na­šli su me la­ko ka­da je tre­ba­lo da pla­tim. S ob­zi­rom na to da je pre­su­da do­ni­je­ta bez ma­tič­nog bro­ja sma­tram da ni­je va­lid­na. Za­to se na­dam da će me ne­ko za­šti­ti­ti u ovoj dr­ža­vi, jer me si­gu­r­no ne­će pri­mi­ti na sa­sta­nak u ka­bi­net, ali se na­dam da će me ba­rem ova­ko ču­ti – po­ru­čio je Jo­cić.
      M.S.



    • Hronika
      Za pokušaj silovanja devet i po godina

      Za pokušaj silovanja devet i po godina

    • Hronika

      2018-02-18

      POTVRĐENA PRESUDA ĐOKU MALESIJI

      Za pokušaj silovanja devet i po godina


      Pod­go­ri­ča­nin Đo­ko Ma­le­si­ja pra­vo­sna­žno je osu­đen na de­vet i po go­di­na za­tvo­ra zbog po­ku­ša­ja si­lo­va­nja i raz­boj­ni­štva. Pr­vo­ste­pep­nu pre­su­du, ko­ju je po­tvr­dio Ape­la­ci­o­ni sud, do­ni­je­lo je vi­je­će Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci 21. ok­to­bra pro­šle go­di­ne.
      Ma­le­si­ja se te­re­ti da je 10. de­cem­bra 2016. go­di­ne, oko 19.30, u Pod­go­ri­ci, u bli­zi­ni Ve­zi­ro­vog mo­sta, sa umi­šlja­jem, upo­tre­bom si­le i pri­jet­nje po­ku­šao da pri­nu­di na ob­lju­bu Pod­go­ri­čan­ku M.Š. Dok se Pod­go­ri­čan­ka kre­ta­la pje­ške, okri­vlje­ni joj je pri­šao s le­đa i uhva­tio je ru­kom za vrat, sti­ska­ju­ći je i go­vo­re­ći joj: „Uda­vi­ću te, ubi­ću te”. Dru­gom ru­kom po­ku­šao je da joj ski­ne do­nji dio tre­ner­ke. Ka­da je dje­voj­ka uspje­la da se otrg­ne, on je po­čeo da je uda­ra. Na­kon to­ga na si­lu ju je od­vu­kao ka obli­žnjoj udo­li­ni ko­ja je ob­ra­sla ši­bljem, gdje je na­sta­vio da je uda­ra. Pod­go­ri­čan­ka je od za­do­bi­je­nih uda­ra­ca pa­la na ze­mlju. Ka­ko bi uspio u stra­šnom na­u­mu, na­sta­vio je da je uda­ra. Dje­voj­ka je na­sta­vi­la da se opi­re i vri­šti. Sre­ćom, u tom mo­men­tu na­i­šao je ne­ko od pro­la­zni­ka, zbog če­ga je Ma­le­si­ja po­bje­gao. Pri­li­kom po­ku­ša­ja si­lo­va­nja M.Š. je za­do­bi­la te­ške tje­le­sne po­vre­de u pred­je­lu gla­ve i ti­je­la.
      Osim to­ga, Ma­le­si­ja je ogla­šen kri­vim jer je 8. de­cem­bra 2016. go­di­ne u bli­zi­ni že­lje­znič­ke sta­ni­ce u Pod­go­ri­ci od su­gra­đa­ni­na D.Lj., ko­jeg je fi­zič­ki s le­đa na­pao, ukrao ruč­ni sat, mo­bil­ni te­le­fon i nov­ča­nik.M.V.P.



    • Politika
      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

    • Politika

      2018-02-18

      FEDERACIJA MLADIH EVROPSKIH ZELENIH KRITIKOVALA IUSO ZBOG PREDSJEDNIKA DPS-A

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Federacija mladih Zelenih je na svom Tviter nalogu postavila pitanje: „Kada ti kongres otvori jedan od najkorumpiranijih i najbogatijih političara na svijetu, šta socijalisti dobijaju time kada daju legitimitet Milu Đukanoviću”


      Fe­de­ra­ci­ja mla­dih evrop­skih Ze­le­nih upi­ta­la je pre­ko dru­štve­ne mre­že Fej­sbuk In­ter­na­ci­o­nal­nu uni­ju so­ci­ja­li­stič­ke omla­di­ne (IUSO) za­što im kon­gres otva­ra „je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu”. Kon­gres je u pe­tak u „Splen­di­du” otvo­rio li­der De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lo Đu­ka­no­vić, a uz pi­ta­nje je bio i link za tekst Me­đu­na­rod­ne mre­že no­vi­na­ra is­tra­ži­va­ča za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu u ko­rup­ci­ji (OC­CRP), ko­ja je biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra pro­gla­si­la 2015. za „lič­nost go­di­ne” po pi­ta­nju do­pri­no­sa kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji. Ova ne­slav­na ti­tu­la, ka­ko je obra­zlo­že­no, Đu­ka­no­vi­ću je da­ta zbog te­ških zlo­u­po­tre­ba vla­sti, mi­li­on­skih afe­ra, ku­po­vi­ne gla­so­va i uru­ša­va­nja prav­nog si­ste­ma.
      Ta­ko­đe, Fe­de­ra­ci­ja mla­dih Ze­le­nih je na svom Tvi­ter na­lo­gu po­sta­vi­la pi­ta­nje: „Ka­da ti kon­gres otvo­ri je­dan od naj­­korum­pi­ra­ni­jih i naj­bo­ga­ti­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu, šta so­ci­ja­li­sti do­bi­ja­ju ti­me ka­da da­ju le­gi­ti­mi­tet Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću”.
      Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg Kon­gre­sa IUSO je Sa­vjet mla­dih DPS-a. Na fej­sbuk stra­ni­ci IUSO je po­sta­vio po­zdrav­ne go­vo­re, is­pod ko­jeg je ko­men­tar po­sta­vi­la Fe­de­ra­ci­je mla­dih Ze­le­nih.
      – Hej, IUSO! Za­što je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu otva­ra vaš kon­gres – pi­ta­li su Ze­le­ni.
      Na od­go­vor su če­ka­li 20 sa­ti.
      – Tra­di­ci­ja je da pred­stav­nik stran­ke do­ma­ći­na po­zdra­vi de­le­ga­te kon­gre­sa. An­ti­ko­rup­ci­ja je va­žna za IUSO i sve or­ga­ni­za­ci­je ko­je oku­plja­mo, od ključ­nog je zna­ča­ja za mla­de lju­de da bu­du upu­će­ni u tu ma­te­ri­ju – sto­ji u od­go­vo­ru IUSO.
      Mla­di Ze­le­ni su po­ru­či­li da se za­la­žu svu­da za po­li­tič­ku slo­bo­du, slo­bo­du štam­pe i po­li­tič­ku tran­spa­rent­nost.
      Pred­sjed­nik mla­dih Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­lan Đa­ko­vić po­ru­čio je da ka­da Mi­lo Đu­ka­no­vić mla­dim so­ci­ja­li­sti­ma go­vo­ri o re­zul­ta­ti­ma po­li­ti­ke DPS-a u da­na­šnjoj Cr­noj Go­ri ne bi smio da smet­ne sa uma i ve­li­ku sto­pu ne­za­po­sle­no­sti, naj­ma­nju sto­pu pro­iz­vod­nje i iz­vo­za ro­ba u Evro­pi. Ta­ko­đe, ka­ko ka­že, tre­ba da po­me­ne naj­ma­nju mi­ni­mal­nu za­ra­du u re­gi­o­nu i Evro­pi, je­da­na­est go­di­na od pot­pi­si­va­nja Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­zi­ca­ji i pri­dru­ži­va­nju i šest go­di­na od po­čet­ka pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa u ko­ji­ma je ze­mlja uspje­la da otvo­ri 30 od 33 pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja, a pri­vre­me­no za­tvo­ri­la sve­ga tri i da ni­jed­na ze­mlja ko­ja je u pro­šlo­sti pri­stu­pa­la EU ni­je to­li­ko du­go če­ka­la na za­tva­ra­nje po­gla­vlja.
      Đa­ko­vić ka­že da ka­da li­der DPS-a pri­stu­pa­nje NA­TO-u pri­ka­zu­je kao naj­ve­ći do­met i pri­zna­nje po­li­ti­ke svo­je stran­ke, tre­ba­lo bi da zna da je in­te­gra­ci­ja ze­mlje u NA­TO bi­la po­spje­še­na me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma i bor­bom za pre­vlast iz­me­đu ve­li­kih svjet­skih si­la.
      – Ka­da se­be i svo­ju par­ti­ju pred­sta­vlja kao mi­ro­tvor­ce u vri­je­me kr­va­vih i rat­nih de­ve­de­se­tih vje­ro­vat­no že­li da za­bo­ra­vi na vri­je­me ka­da je zdu­šno po­dr­ža­vao srp­sku he­ge­mo­ni­stič­ku po­li­ti­ku Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća i sa svo­jim par­tij­skim sa­bor­ci­ma ju­ri­šao na su­sjed­ne te­ri­to­ri­je, pro­tje­ri­vao sta­nov­ni­štvo dru­gih vje­ra i na­ci­o­nal­no­sti i kao naj­od­go­vor­ni­ji u ze­mlji su­dje­lo­vao u rat­nim zlo­či­ni­ma. Ka­ko on­da se­be i po­li­ti­ku svog DPS-a mo­že da pred­sta­vi kao lje­vi­čar­sku – is­ti­če Đa­ko­vić.M.S.

      Pro­mi­je­nio ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va

      Đa­ko­vić do­da­je da je Đu­ka­no­vić pred mla­di­ma bio iskren je­di­no u to­me da mla­di ko­ji se opre­di­je­le za član­stvo u DPS-u ima­ju pri­vi­le­gi­ju da se za­po­sle, na­pre­du­ju i pa­ra­zi­ti­ra­ju na opljač­ka­nom nov­cu gra­đa­na Cr­ne Go­re.
      – U kraj­nje emo­tiv­noj za­vr­šni­ci ka­da Đu­ka­no­vić ko­ji je pro­mi­je­nio sto­ti­nu ide­ja i vi­zi­ja, ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va ka­že da po­li­ti­ka i po­je­din­ci mo­ra­ju ima­ti jed­nu ide­ju i vi­zi­ju tj. pra­vac i smjer ko­jim se že­li ići, uko­li­ko že­le na­pre­do­va­ti, on­da po­sta­je ko­mič­ni ju­nak još jed­ne svo­je bur­le­ske – za­klju­ču­je Đa­ko­vić.



    • Porodica
      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

    • Porodica

      2018-02-18

      Dr Tanja Boljević

      MR SCI. DR TANJA BOLJEVIĆ, SPECIJALISTA MAKSILOFACIJALNE HIRURGIJE, O ZNAČAJU, FUNKCIJI I NAJČEŠĆIM OBOLJENJIMA GLANDULAE SALIVATORES S. ORIS

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      ■ Ukoliko pacijent u predjelu usne šupljine, ispred ili ispod ušne školjke ili na vratu ispod donje vilice primijeti otok, bol, izraštaj ili izmijenjeni oblik žlijezde, bez razmišljanja treba da se javi na pregled ljekaru


      Plju­vač­ne žli­je­zde (glan­du­lae sa­li­va­to­res s. oris), smje­šte­ne u usnoj du­plji, dio su di­ge­stiv­nog trak­ta, lu­če plju­vač­ku va­žnu za va­re­nje i gu­ta­nje hra­ne, go­vor, fi­zi­o­lo­ški či­ste usta i one su kao, uosta­lom, i osta­li or­ga­ni i te ka­ko pod­lo­žne bo­le­sti­ma. Ko­li­ko ima plju­vač­nih žli­je­zda i šta je nji­ho­va osnov­na fun­ki­ci­ja u in­ter­vjuu za „Dan” ob­ja­šnja­va mr sci. dr Ta­nja Bo­lje­vić, spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Kli­ni­ci za ORL i MFH u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re.
      – Plju­vač­ne žli­je­zde se di­je­le na ve­li­ke i ma­le. Po­sto­je tri pa­ra ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda – do­u­šne, pod­vi­lič­ne i pod­je­zič­ne, dok ma­lih plju­vač­nih žli­je­zda ima mno­go vi­še, oko hi­lja­du. Ma­le plju­vač­ne žli­je­zde se na­la­ze oko usne šu­plji­ne i ždri­je­la, u pred­je­lu obra­za, nep­ca, usa­na, je­zi­ka, kao i u pred­je­lu zu­ba mo­la­ra. Sve plju­vač­ne žli­je­zde, ve­li­ke i ma­le, ima­ju svo­je iz­vod­ne ka­na­le ko­ji se otva­ra­ju u usnoj šu­plji­ni, ka­ko bi se plju­vač­ka ko­ju stva­ra­ju iz­lu­či­la u usnu šu­plji­nu. Plju­vač­ka ni­je pot­pu­no istih ka­rak­te­ri­sti­ka kod raz­li­či­tih žli­je­zda, ali je nje­na funk­ci­ja slič­na. Utvr­đe­no je da sa­stav plju­vač­ke va­ri­ra to­kom da­na i u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ja se hra­na ko­ri­sti. Plju­vač­ka ima za­štit­ni efe­kat na slu­zni­cu usled gli­ko­pro­te­i­na i mu­ko­id­nih pro­du­ka­ta spre­ča­va­ju­ći isu­ši­va­nje slu­zni­ce usne du­plje to­kom di­sa­nja na usta. Šti­ti u od­re­đe­noj mje­ri slu­zni­cu od štet­nih efe­ka­ta iz du­van­skog di­ma i od dru­gih he­mij­skih sred­sta­va. Ka­ko je usna šu­plji­na u po­čet­nom di­je­lu or­ga­na za va­re­nje, en­zi­mi­ma ko­je lu­či, plju­vač­ka je bit­na za za­po­či­nja­nje ovog pro­ce­sa. Zna­čaj­na je za pro­ces žva­ka­nja, pri če­mu se for­mi­ra za­lo­gaj, ta­ko da olak­ša­va i pro­ces gu­ta­nja hra­ne. Plju­vač­ka ima i od­bram­be­nu ulo­gu zbog IgA an­ti­ti­je­la ko­je lu­či – ob­ja­šnja­va dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      Ko­je su naj­če­šće bo­le­sti plju­vač­nih žli­je­zda i ko­ji fak­to­ri do­vo­de do obo­lje­nja? U ko­jim slu­ča­je­vi­ma je neo­p­ho­dan ope­ra­tiv­ni za­hvat?
      – Naj­če­šće bo­le­sti su sva­ka­ko za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda. Za­pa­lje­nja se uglav­nom ja­vlja­ju u do­u­šnoj (pa­ro­tid­noj) plju­vač­noj žli­je­zdi, rje­đe u osta­lim ve­li­kim, a po­seb­no ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Mo­gu se ja­vi­ti izo­lo­va­no ili u sklo­pu ne­kog dru­gog obo­lje­nja, naj­če­šće vi­ru­snog obo­lje­nja, ne­ri­jet­ko i bak­te­rij­skog, gdje usled ve­će gu­sti­ne plju­vač­ke do­la­zi do za­sto­ja se­kre­ta, a po­ne­kad i za­če­plje­nja ka­na­la. Sve ovo po­go­du­je raz­mno­ža­va­nju bak­te­ri­ja usled ne­mo­guć­no­sti oti­ca­nja plju­vač­ke i na­stan­ku oto­ka, bo­la, ote­ža­nog gu­ta­nja i po­ra­sta tje­le­sne tem­pe­ra­tu­re. U ova­kvim je slu­ča­je­vi­ma ne­kad po­treb­no pa­ci­jen­ta ope­ra­tiv­no zbri­nu­ti, ali pr­vo tre­ba po­ku­ša­ti sa kon­zer­va­tiv­nom te­ra­pi­jom. Od obo­lje­nja ko­ja se ja­vlja­ju u plju­vač­nim žli­je­zda­ma ni­je­su ri­jet­ki ni tu­mo­ri, kao i for­mi­ra­nje ka­me­na (po­seb­no u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma). Ova obo­lje­nja uglav­nom zah­ti­je­va­ju ope­ra­tiv­no li­je­če­nje.
      Kod ko­jih plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja tu­mor i ko­li­ko su oni če­sti? Ko­ji su če­šći – be­nig­ni ili ma­lig­ni tu­mo­ri?
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda su ve­ći­nom be­nig­ni i ne­ma­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ge or­ga­ne. Be­nig­ni tu­mo­ri se uglav­nom ja­vlja­ju u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma, dok su ma­lig­ni tu­mo­ri če­šći u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Oko 70 do 80 od­sto tu­mo­ra u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su ma­lig­ni. Oko 80 od­sto tu­mo­ra u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su be­nig­nog ka­rak­te­ra. Ka­da su u pi­ta­nju ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde, be­nig­ni tu­mo­ri su naj­če­šće u do­u­šnim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u pod­je­zič­nim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Kod ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda ma­lig­ni tu­mo­ri su naj­če­šći u pod­je­zič­nim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u do­u­šnim plju­vač­nim žli­je­zda­ma.
      Od be­nig­nih tu­mo­ra su naj­če­šći Mik­sni i Var­ti­nov tu­mor. Dok Var­ti­nov tu­mor ima ja­snu kap­su­lu i ne­ma ka­rak­te­ri­sti­ku da se tran­sfor­mi­še u ma­lig­ni, kod Mik­snog tu­mo­ra ne­ma ja­sne kap­su­le i po­sto­ji mo­guć­nost ma­lig­ne tran­sfor­ma­ci­je. Da­kle, je­di­ni si­gur­ni na­čin li­je­če­nja je ope­ra­tiv­ni. Kod be­nig­nih tu­mo­ra ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem po­sti­že­mo pot­pu­no iz­lje­če­nje. Vr­lo ri­jet­ko, be­nig­ni tu­mo­ri mo­gu da po­sta­nu ma­lig­ni. Ta­ko­đe, ako se u pot­pu­no­sti ne uklo­ne mo­gu se vra­ti­ti (re­ci­di­vi­ra­ti) na istom, ili na ne­kom dru­gom mje­stu.
      Ka­ko se li­je­če, ko­li­ki je ste­pen iz­lje­če­nja i ka­da je ope­ra­ci­ja je­di­ni li­jek?
      – Ka­da su u pi­ta­nju ma­lig­ni tu­mo­ri u ovim re­gi­ja­ma, ra­di se o ve­o­ma agre­siv­nim tu­mo­ri­ma. Za raz­li­ku od be­nig­nih, oni ima­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ga tki­va i or­ga­ne i ti­me je prog­no­za znat­no lo­ši­ja. Mo­gu po­sto­ja­ti kar­ci­no­mi ko­ji su če­šći, ali i sar­ko­mi i broj­ni dru­gi. Ka­da je god mo­gu­će neo­p­hod­no je spro­ve­sti hi­rur­ško li­je­če­nje ko­je po­ne­kad zah­ti­je­va ope­ra­ci­ju i su­sjed­nih re­gi­ja, a ne­kad i žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca (bi­tan za mi­mi­ku). Po­red hi­rur­gi­je, neo­p­hod­no je spro­ve­sti ra­di­o­te­ra­pi­ju, čak i he­mi­o­te­ra­pi­ju, sve u za­vi­sno­sti ko­ji je tip ma­lig­nog tu­mo­ra. Ne­ka­da se pa­ci­jen­ti ja­ve u od­ma­kloj fa­zi bo­le­sti, ka­da se ope­ra­tiv­no li­je­če­nje ne mo­že spro­ve­sti (usled pro­ši­re­no­sti bo­le­sti ili lo­šeg op­šteg sta­nja pa­ci­jen­ta), pa se ta­da spro­vo­di ra­di­o­te­ra­pi­ja, ne­kad he­mi­o­te­ra­pi­ja, ili sa­mo simp­to­mat­ska te­ra­pi­ja. Da­kle, kod ma­lig­nih tu­mo­ra ste­pen iz­lje­če­nja za­vi­si od to­ga ko­ji je tip tu­mo­ra, kao i u ko­joj fa­zi bo­le­sti se pa­ci­jent ja­vio.
      Da li se ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma mo­že li­je­či­ti sa­mo ope­ra­ci­jom. Ko­li­ko su to za­htjev­ni ope­ra­tiv­ni za­hva­ti?
      – Ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma (si­ja­lo­li­ti­ja­za) se naj­če­šće ja­vlja u pod­vi­lič­noj žli­je­zdi (do 80 od­sto) usled po­lo­ža­ja nje­nog iz­vod­nog ka­na­la, kao spe­ci­fič­nog sa­sta­va sa­li­ve (plju­vač­ke). Rje­đa je po­ja­va ka­me­na u do­u­šnoj plju­vač­noj žli­je­zdi (ma­nje od 20 od­sto) ili pod­je­zič­noj (do je­dan od­sto). Naj­če­šće se ra­di o so­li­tar­nom ka­me­nu (oko 60 od­sto), rje­đe ih ima vi­še u jed­noj ili vi­še plju­vač­nih žli­je­zda. Ve­li­či­na ka­me­na mo­že bi­ti od ne­ko­li­ko mi­li­mi­te­ra, pa do dva, ri­jet­ko do tri cen­ti­me­tra. Uko­li­ko je ka­men ma­li i u bli­zi­ni otvo­ra ka­na­la u usnoj šu­plji­ni, mo­že se de­si­ti da se spon­ta­no eva­ku­i­še. Ne­ka­da pa­ci­jen­tu su­ge­ri­še­mo da ma­si­ra ka­nal, ne bi li do­šlo do eva­ku­a­ci­je ka­men­či­ća uz te­ra­pi­ju an­ti­bi­o­ti­ka. U no­vi­je vri­je­me se op­tič­kim in­stru­men­tom (en­do­skop­ski) ula­zi u žli­je­zdu kroz iz­vod­ni ka­nal i iz­va­di ka­men. Ope­ra­ci­ja se mo­že iz­vr­ši­ti pri­stu­pom kroz usta i uz lo­kal­nu ane­ste­zi­ju ako se ka­men na­la­zi u iz­vod­nom ka­na­lu. Me­đu­tim, uko­li­ko je ka­men ve­ći, u plju­vač­noj žli­je­zdi ili uda­ljen od otvo­ra, po­treb­no je spro­ve­sti ope­ra­ci­ju naj­če­šće pri­stu­pom kroz vrat. Ve­li­ki ka­men če­sto zah­ti­je­va od­stra­nje­nje ci­je­le žli­je­zde.
      Ko­li­ka je uspje­šnost iz­lje­če­nja naj­če­šćih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda? U va­šoj prak­si da li je ne­ki slu­čaj obo­lje­nja bio po­seb­no iza­zo­van?
      – Akut­na za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda su u ve­ći­ni slu­ča­je­va pot­pu­no iz­lje­či­va, dok se kod hro­nič­nih ra­di o du­go­roč­nom pro­ce­su li­je­če­nja ko­ji zah­ti­je­va po­vre­me­ne kon­tro­le. Do­bro­ćud­ni tu­mo­ri su u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­ve­za­ni sa pot­pu­nim iz­lje­če­njem, dok je prog­no­za ma­lig­nih tu­mo­ra raz­li­či­ta (za­vi­si od ti­pa tu­mo­ra, fa­ze u ko­joj je ot­kri­ven, ste­pe­na pro­ši­re­no­sti, kao i na­či­na da­va­nja me­ta­sta­za). Uvi­jek je iza­zov ma­lig­ni tu­mor pa­ro­tid­ne plju­vač­ne žli­je­zde ko­ji zah­ti­je­va žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca, ko­ji kod pa­ci­je­na­ta do­vo­di do na­ru­že­no­sti i te­škog pri­hva­ta­nja ta­kvog sta­nja. Na­ro­či­to su iza­zov ova­kvi tu­mo­ri upra­vo zbog to­ga što u od­ma­kloj fa­zi mo­gu za­hva­ti­ti du­bo­ke struk­tu­re li­ca, vra­ta i gla­ve ko­je mo­gu bi­ti ži­vot­no ugro­ža­va­ju­će i zah­ti­je­va­ti re­kon­struk­ci­je, a to su za­htjev­ne ope­ra­ci­je.
      Ka­ko bri­nu­ti o plju­vač­nim žli­je­zdi­ma, ka­ko ih ču­va­ti, na šta sva­ko tre­ba da obra­ti pa­žnju i ko­ji su to simp­to­mi ko­ji uka­zu­ju na ne­ki pro­blem?
      – Da­kle, pri­je sve­ga mo­ra­mo bri­nu­ti o hi­gi­je­ni usne šu­plji­ne. Ka­ri­o­zni zu­bi ta­ko­đe mo­gu da do­pri­no­se po­ja­vi za­pa­ljen­skih pro­ce­sa. Usljed lo­še hi­gi­je­ne usne šu­plji­ne, stva­ra­ju se po­god­ni uslo­vi za raz­voj bak­te­ri­ja, ko­je pu­tem iz­vod­nih ka­na­la plju­vač­nih žli­je­zda mo­gu da do­ve­du do za­pa­ljen­skog pro­ce­sa u iz­vod­nom ka­na­lu ili u sa­moj žli­je­zdi. Usljed za­pa­ljen­skih pro­ce­sa u žli­je­zdi ili ka­na­lu ve­ća je vje­ro­vat­no­ća da do­đe i do for­mi­ra­nja ka­me­na u nji­ma. Ta­ko­đe, ne pre­po­ru­ču­je se kon­zu­mi­ra­nje du­van­skih pro­iz­vo­da i al­ko­ho­la u ve­ćim ko­li­či­na­ma.
      Uko­li­ko pa­ci­jent pri­mi­je­ti u pred­je­lu usne šu­plji­ne, is­pred ili is­pod ušne školj­ke ili na vra­tu is­pod do­nje vi­li­ce, otok, bol, iz­ra­štaj ili iz­mi­je­nje­ni ob­lik žli­je­zde, bez raz­mi­šlja­nja tre­ba da se ja­vi na pre­gled iza­bra­nom lje­ka­ru, ko­ji će sam ili uz kon­sul­ta­ci­ju mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga po­sta­vi­ti pra­vu di­jag­no­zu i spro­ve­sti li­je­če­nje. Kod ma­lig­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda, upra­vo ja­vlja­nje do­sta ka­sno od po­ja­ve simp­to­ma ili zna­ko­va bo­le­sti do­pri­no­se lo­ši­joj prog­no­zi i ma­loj sto­pi pre­ži­vlja­va­nja. Ka­ko ne­ki ma­lig­ni tu­mo­ri do­u­šne plju­vač­ne žli­je­zde mo­gu da in­fil­tri­šu fa­ci­jal­ni ži­vac, uko­li­ko se pa­ci­jent asi­me­trič­no osmje­hu­je, ne mo­že da za­tvo­ri jed­no oko ili da na­be­re si­me­trič­no če­lo, to je znak da tre­ba od­mah da se ja­vi na pre­gled.
      Lji­lja­na Mi­nić

      Vi­ru­sna obo­lje­nja zbog od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je

      Po­sto­je ne­ka obo­lje­nja ovih žli­je­zda sa ko­ji­ma se me­di­ci­na sko­ro sre­la?
      – Sa no­vi­jim obo­lje­nji­ma, ili bo­lje re­če­no ri­jet­kim obo­lje­nji­ma ili oni­ma o ko­ji­ma se ma­lo zna su bo­le­sti u sklo­pu vi­ru­snih obo­lje­nja (ko­ja su usljed od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je kod dje­ce po­no­vo po­če­la da se po­ja­vlju­ju) ili u sklo­pu bak­te­rij­skih obo­lje­nja (kao što je tu­ber­ku­lo­za, si­fi­lis) ili ri­jet­ki ma­lig­ni tu­mo­ri ove re­gi­je sa re­la­tiv­nom lo­šom prog­no­zom – ka­že Ta­nja Bo­lje­vić.

      Ma­lig­ni tu­mo­ri naj­če­šći kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na

      Dok­tor­ka Bo­lje­vić uka­zu­je da ne po­sto­ji pra­vi­lo ja­vlja­nja od­re­đe­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda po po­lu i uz­ra­stu, ali mo­že­mo go­vo­ri­ti o ve­ćoj ili ma­njoj uče­sta­lo­sti.
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja­ju naj­če­šće u če­tvr­toj, pe­toj i še­stoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta. Ma­lig­ni tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se naj­če­šće ja­vlja­ju kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na, dok su be­nig­ni tu­mo­ri naj­če­šće kod že­na mla­đih od 40 go­di­na. For­mi­ra­nje ka­me­na u plju­vač­nim žli­je­zda­ma je če­šće kod mu­ška­ra­ca ne­go kod že­na i to u sred­njim go­di­na­ma ži­vo­ta naj­če­šće. Za­pa­ljen­ski pro­ce­si se ja­vlja­ju u raz­li­či­tim uz­ra­sti­ma, u za­vi­sno­sti od uzroč­ni­ka za­pa­lje­nja – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.

      Otok ša­lje po­ru­ku upo­zo­re­nja

      Otok u pred­je­lu re­gi­ja gdje su plju­vač­ne žli­je­zde ni­je uvi­jek znak nji­ho­vog obo­lje­nja, ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      – Ka­da se po­ja­vi, po­treb­no je de­talj­nim pre­gle­dom pro­ci­je­ni­ti da li se ra­di o obo­lje­nju plju­vač­nih žli­je­zda, ili je otok dru­ge eti­o­lo­gi­je. Ka­ko se uz ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde na­la­ze i lim­fne žli­je­zde, otok mo­že bi­ti usljed nji­ho­vog uve­ća­nja u sklo­pu vi­ru­snog, bak­te­rij­skog, lim­fo­pro­li­fe­ra­tiv­nog obo­lje­nja ili je na­stao usljed in­fek­ci­je ko­ja po­ti­če od ka­ri­o­znih zu­ba. Ne­ke ab­nor­mal­no­sti krv­nih su­do­va se ta­ko­đe mo­gu is­po­lji­ti oto­kom. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti aler­gij­ske re­ak­ci­je ko­je se mo­gu ja­vi­ti oto­kom, a da ne bu­du pre­po­zna­te kao ta­kve. Ovo su sa­mo ne­ka od obo­lje­nja ko­je se mo­gu is­po­lji­ti oto­kom u pred­je­lu plju­vač­nih žli­je­zda – na­gla­ša­va Bo­lje­vić.



    • Hronika
      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

    • Hronika

      2018-02-18

      Lambulići

      SUDIJA ZA ISTRAGU SASLUŠAO OSUMNJIČENE ZA OTMICU I PREBIJANJE

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi


      Su­di­ja za is­tra­gu Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci od­re­dio je pri­tvor Vje­ko­sla­vu Lam­bu­li­ću, dok je nje­go­vog bra­ta Ju­go­sla­va pu­stio da se bra­ni sa slo­bo­de. Lam­bu­li­ći se te­re­te da su sa di­rek­to­rom kom­pa­ni­je Ru­do Mon­te­ne­gro Alek­san­drom Bra­com Mi­ra­no­vi­ćem (55) i nje­go­vim si­nom Pe­trom (29) uče­stvo­va­li u ot­mi­ci i pre­bi­ja­nju dr­ža­vlja­ni­na Al­ba­ni­je An­to­na Ka­jo­ša­ja iz Tu­zi. Lam­bu­li­ći se sum­nji­če da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da u sa­i­zvr­ši­la­štvu i kri­vič­no dje­lo pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de u sa­i­zvr­ši­la­štvu na šte­tu Ka­jo­ša­ja. Mla­đi Mi­ra­no­vić je osum­nji­čen da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da, dok se nje­gov otac te­re­ti za pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de.
      Na­kon sa­slu­ša­nja u tu­ži­la­štvu, Mi­ra­no­vi­ći su pu­šte­ni da se bra­ne sa slo­bo­de, a tu­ži­lac je od­re­dio za­dr­ža­va­nje Lam­bu­li­ći­ma.
      Po­li­cij­ska is­tra­ga po­ka­za­la je da su bra­ća Lam­bu­lić pri­je tri da­na oko 13.30 ča­so­va, u Uli­ci Ce­tinj­ski put u Pod­go­ri­ci, is­pred tr­žnog cen­tra Ka­pi­tal pla­za, za­u­sta­vi­li Ka­jo­ša­ja. Mi­mo nje­go­ve vo­lje, na­sil­no su ga od­ve­li do Mo­skov­ske uli­ce, od­no­sno do par­kin­ga is­pred ugo­sti­telj­skog objek­ta. Na tom par­kin­gu če­kao ih je Alek­san­dar Mi­ra­no­vić u auto­mo­bi­lu „mer­ce­des”. Osum­nji­če­ni su Ka­jo­ša­ja uve­li u vo­zi­lo ko­jim je upra­vljao Mi­ra­no­vić i od­ve­zli se Bu­le­va­rom re­vo­lu­ci­je. To­kom vo­žnje bra­ća Lam­bu­lić su na zad­njem sje­di­štu Ka­jo­ša­ju za­da­la vi­še uda­ra­ca pe­sni­ca­ma u gla­vu, na­no­se­ći mu te­ške tje­le­sne po­vre­de i upu­ću­ju­ći mu ozbilj­ne pri­jet­nje. Ka­da su do­šli na Bu­le­var cr­no­gor­skih ser­da­ra, na zad­nje sje­di­šte je sjeo Mi­ra­no­vi­ćev sin Pe­tar, ko­ji je pi­što­ljem po­čeo da uda­ra „za­ro­blje­nog” Ka­jo­ša­ja. On je Al­ban­ca uda­rio tri pu­ta pi­što­ljem u gla­vu na­no­se­ći mu vid­ne po­vre­de. Ubr­zo ih je po­li­ci­ja pre­sre­la i pri­ve­la.M.V.P.



    • Hronika
      Tužilac pomaže policajcima

      Tužilac pomaže policajcima

    • Hronika

      2018-02-18

      ADVOKAT SRĐAN LJEŠKOVIĆ TRAŽIO IZUZEĆE VJERE MIĆUNOVIĆ

      Tužilac pomaže policajcima


      Bra­ni­lac Nik­ši­ća­ni­na Živ­ka Živ­ko­vi­ća, advo­kat Sr­đan Lje­ško­vić, tra­žio je iz­u­ze­će tu­ži­o­ca nik­šić­kog Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva Vje­re Mi­ću­no­vić, op­tu­žu­ju­ći je da olak­ša­va po­lo­žaj po­li­caj­ci­ma Dra­go­sla­vu Ču­ro­vi­ću i Vi­to­mi­ru Kr­sma­no­vi­ću, ko­ji se u pred­me­tu sa nje­go­vim branje­ni­kom. U istom po­stup­ku po­li­caj­ci­ma se su­di za zlo­sta­vlja­nje Živ­ko­vi­ća, a ovom Nik­ši­ća­ni­nu za kri­vič­no dje­lo uni­šte­nje i ošte­će­nje tu­đe stva­ri.
      Lje­ško­vić je obra­zlo­žio da ne po­sto­je do­ka­zi ko­ji bi uka­za­li na Živ­ko­vi­će­vu kri­vi­cu, a da se tu­ži­lac u op­tu­žnom ak­tu i dru­gim rad­nja­ma po­zi­va is­klju­či­vo na iz­ja­ve po­li­ca­ja­ca, po­ku­ša­va­ju­ći da im olak­ša sta­tus.
      Advo­kat je, iz­me­đu osta­log, is­ta­kao i da je Mi­ću­no­vi­će­va kao svje­do­ka is­pi­ti­va­la Živ­ko­vi­će­vu su­prugu dok su u kan­ce­la­ri­ji bi­li po­li­caj­ci ko­ji se te­re­te za zlo­sta­vlja­nje nje­nog su­pru­ga. Glav­nu ri­ječ to­kom is­pi­ti­va­nja, na­vo­di Lje­ško­vić, vo­di­li su po­li­caj­ci, a tu­ži­lac ni­je u za­pi­snik uni­je­la sve na­vo­de Živ­ko­vi­će­ve su­pru­ge.
      – Sma­tram da je zbog na­ve­de­nih raz­lo­ga ODT po­ku­šao da olak­ša po­lo­žaj okri­vlje­nih pri­pad­ni­ka MUP-a, što je i ra­zu­mlji­vo jer tu­ži­la­štvo ri­jet­ko ka­da op­tu­žu­je one ko­ji po­stu­pa­ju po nji­ho­vim na­red­ba­ma. Sva­kom je ja­sno da za­kon ni­je isti za obič­nog gra­đa­ni­na i pri­pad­ni­ka MUP-a – na­veo je Lje­ško­vić.
      In­ci­dent zbog ko­jeg je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca do­go­dio se 20. ju­la pro­šle go­di­ne. Op­tu­že­ni po­li­caj­ci su kon­tro­li­sa­li sa­o­bra­ćaj u Uli­ci par­ti­zan­ski put u Nik­ši­ću, a Živ­ko­vi­ća su zlo­sta­vlja­li po­što je od­bio nji­ho­vo na­re­đe­nje. U op­tu­žni­ci pi­še da su Ću­ro­vić i Kr­sma­no­vić zlo­sta­vlja­li Živ­ko­vi­ća ka­da su ga li­ši­li slo­bo­de zbog ne­po­stu­pa­nja po nji­ho­voj na­red­bi da ka­mi­on mar­ke FAP par­ki­ra is­pred ser­vi­sa ko­ji se na­la­zio u bli­zi­ni. Oni su ga zbog to­ga uhap­si­li uz pri­mje­nu si­le, na­kon če­ga su ga uda­ra­li i ga­zi­li po le­đi­ma. Živ­ko­vić je op­tu­žen da je ka­da su ga po­li­caj­ci hap­si­li uda­rao u slu­žbe­no vo­zi­lo ko­ji je vla­sni­štvo CB Nik­šić, pri če­mu je ošte­tio pred­nja li­je­va vra­ta i zad­nji li­je­vi bla­to­bran, či­me je pri­či­nio šte­tu od 430 eura.
      M.V.P.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D+

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš e-mail:


    • Vijest dana
      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

    • Vijest dana

      2018-02-18

      Milan Zeković i Željko Pištinjat

      ZLOČINI PRED KOJIMA JE ZANIJEMILA CRNA GORA

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Poslednji zločinac osuđen na smrtnu kaznu bio je Dragiša Ristić, koji je 1977. godine pokušao da siluje četvorogodišnju djevojčicu, a potom je udavio i zapalio kako bi prikrio tragove


      Stra­vič­no ubi­stvo pet­na­e­sto­mje­seč­nog P.J., za ko­je se sum­nji­či nje­gov očuh, kao i maj­ka ko­ja ni­je za­šti­ti­la be­bu, zlo­čin je ko­ji je šo­ki­rao ne sa­mo Cr­nu Go­ru već i sve ze­mlje re­gi­o­na i ši­re. Ipak, zlo­či­ni pred ko­ji­ma za­ni­je­mi či­ta­va dr­ža­va ni­je­su ri­jet­ki u Cr­noj Go­ri. Go­di­na­ma una­zad stup­ce hro­ni­ke u cr­no­gor­skim me­di­ji­ma po­pu­nja­va­le su vi­je­sti o stra­vič­nim zlo­či­ni­ma u ko­ji­ma su žr­tve mu­če­ne do smr­ti, isje­če­ne na ko­ma­de, pa­lje­ne... Ova­kvi zlo­či­ni ni­je­su ri­jet­ki ni me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ca, a ne­ri­jet­ke žr­tve mon­stru­ma bi­la su dje­ca i sta­ri lju­di.
      Zlo­čin­ci su na naj­bru­tal­ni­je na­či­ne ubi­ja­li ro­di­te­lje, si­lo­va­li i do smr­ti mu­či­li dje­cu, pa i bom­ba­ma raz­no­si­li či­ta­ve po­ro­di­ce.
      Ova­kvi zlo­či­ni, pre­ma ri­je­či­ma kri­mi­no­lo­ga Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća, naj­če­šće su po­či­nje­ni iz mr­žnje, osve­te ili lju­bo­mo­re, i svim tim ubi­ca­ma za­jed­nič­ko je de­struk­tiv­no po­na­ša­nje.
      – U jed­nom ma­lom bro­ju slu­ča­je­va ubi­stva su iz­vr­ši­le pa­to­lo­ški struk­tu­ri­sa­ne oso­be. Za go­to­vo sve ubi­ce čla­na po­ro­di­ce bi­lo je ka­rak­te­ri­stič­no to što su bi­le emo­ci­o­nal­no ne­sta­bil­ne sa iz­ra­že­nim kog­ni­tiv­nim de­fi­ci­ti­ma uz lo­še pro­cje­nji­va­nje i pro­su­đi­va­nje – na­veo je Ra­ko­če­vić za „Dan”.
      Cr­no­gor­ska jav­nost ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti Dra­gi­šu Ri­sti­ća, po­sled­njeg čo­vje­ka ko­ji je „u ime na­ro­da” po­gu­bljen u Cr­noj Go­ri. Ri­stić je stri­je­ljan 1981. go­di­ne zbog zlo­či­na ko­ji je po­či­nio 1977. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Osu­đen je na smrt jer je 1977. go­di­ne po­ku­šao da si­lu­je če­tvo­ro­go­di­šnju Lj.V. Dje­voj­či­ca se oti­ma­la i vri­šta­la, pa ju je mon­strum za­da­vio i, da bi pri­krio tra­go­ve, za­pa­lio. Sve se de­si­lo u po­dru­mu ta­ko­zva­ne G zgra­de, Pre­ko Mo­ra­če, u da­na­šnjoj Mo­skov­skoj uli­ci. Ri­stić je br­zo uhap­šen i osu­đen na smrt. Če­ka­ju­ći stri­je­lja­nje, uspio je da po­bjeg­ne iz za­tvo­ra. Na­kon krat­ke po­tje­re uhva­ćen je i ubr­zo po­sli­je to­ga po­gu­bljen.
      Ime Ru­fi­na Vu­jo­vi­ća ta­ko­đe će osta­ti upam­će­no po mon­stru­o­znim, ne­za­pam­će­nim ubi­stvi­ma na ovim pro­sto­ri­ma. Ovaj Pod­go­ri­ča­nin ne­du­go po­što je iza­šao iz za­tvo­ra zbog stra­vič­nog ubi­stva maj­ke, vra­tio se u će­li­ju zbog mon­stru­o­znog ubi­stva pen­zi­o­ne­ra iz Ba­ra. On je osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra jer je 24. mar­ta 2002. go­di­ne, oko 18 ča­so­va, u po­ro­dič­noj ku­ći na Sta­rom aero­dro­mu, na­kon što mu je maj­ka pri­go­vo­ri­la da spa­va po či­ta­ve da­na, iz ga­ra­že uzeo sje­ki­ru i dva pu­ta je uda­rio u gla­vu. Raj­ka Vu­jo­vić je pa­la na pod, a Ru­fin je uzeo ka­nap i uda­vio je. Po­tom joj je ve­zao no­ge i ru­ke, gla­vu omo­tao kr­pom i se­lo­tejp tra­kom, pa je uba­cio u za­mr­zi­vač. On je za­tim po­ku­šao da uklo­ni tra­go­ve zlo­či­na, i oči­stio je tra­go­ve kr­vi, a te­pih i osta­le kr­va­ve stva­ri za­pa­lio. Ti­je­lo Raj­ke Vu­jo­vić bi­lo je dva­de­se­tak da­na u za­mr­zi­va­ču. Iz za­tvo­ra je iza­šao 2013. go­di­ne, a već dvi­je go­di­ne ka­sni­je uhap­šen je zbog ubi­stva pen­zi­o­ni­sa­nog ca­ri­ni­ka Že­li­mi­ra Bo­ka­na. Zbog ovog zlo­či­na on je osu­đen na 40 go­di­na, a nje­go­vi pri­ja­te­lji Re­na­to Be­ri­šić i Ane­la Ko­ljen­šić do­bi­li su po 20 go­di­na ro­bi­je. I ova li­kvi­da­ci­ja po­či­nje­na je na naj­pod­mu­kli­ji na­čin jer su ubi­ce žr­tvi na­ni­je­le pre­ko 70 ubo­da oštrim pred­me­ti­ma.
      Na­ža­lost, Vu­jo­vić ni­je je­di­ni zlo­či­nac ko­ji je usmr­tio maj­ku. Po istom, stra­vič­nom či­nu ostao je upam­ćen i Alek­san­dar Sa­ve­ljić, ko­ji je u de­cem­bru 2010. go­di­ne, zbog ne­tr­pe­lji­vih od­no­sa, ubio maj­ku i se­stru u po­ro­dič­nom sta­nu u pod­go­rič­kom na­se­lju Za­bje­lo. Ubio ih je ku­hinj­skim no­žem, na­no­se­ći im vi­še ubo­da u gru­di i ti­je­lo. Na­kon zlo­či­na je po­bje­gao, ali je ubr­zo uhap­šen.
      Kri­mi­no­log Ra­ko­če­vić ob­ja­snio je da su naj­te­ži zlo­či­ni na ko­ji­ma je ra­dio kao slu­žbe­nik Upra­ve po­li­ci­je te­ška ubi­stva iz­vr­še­na na svi­rep na­čin.
      – Ne mo­gu iz­no­si­ti kon­kret­ne slu­ča­je­ve iz pi­je­te­ta pre­ma žr­tva­ma i nji­ho­vim naj­bli­žim, ali ge­ne­ral­no mo­gu re­ći da su to svi oni slu­ča­je­vi ubi­ja­nja oso­ba ko­je su mr­cva­re­ne, ko­ji­ma su od­si­je­ca­ni po­je­di­ni dje­lo­vi ti­je­la, ko­ji­ma su za­ba­da­ni oštri pred­me­ti u ti­je­lo ko­ji­ma su na­ni­je­te te­ške ope­ko­ti­ne, ko­je su li­še­ne ži­vo­ta iza­zi­va­njem stra­ha naj­ve­ćeg in­ten­zi­te­ta i sl. U svim slu­ča­je­vi­ma ra­di­lo se o objek­tiv­no okrut­nim i stra­vič­nim zlo­či­ni­ma i u svim slu­ča­je­vi­ma žr­tva je do­ži­vlja­va­la su­ro­vost zlo­čin­ca tr­plje­njem ne­iz­mjer­nih pat­nji – ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.
      U „cr­noj isto­ri­ji” osta­la su za­pi­sa­na i go­di­na­ma u ko­ji­ma su se de­ša­va­la ubi­stva u ko­ji­ma su stra­da­le po­ro­di­ce. Ta­ko, u no­ći iz­me­đu 2. i 3. ja­nu­a­ra 2005. go­di­ne u mje­stu Ze­le­ni­ka kog Her­ceg No­vog Želj­ko Pi­šti­njat ubio je brač­ni par Ma­ri­ju (59) i Ni­ko­lu Ra­šo (64). On je do­bio 30 go­di­na ro­bi­je jer je sje­ki­rom pr­vo ubio Ni­ko­lu, a za­tim i nje­go­vu su­pru­gu Ma­ri­ju. Pi­šti­njat je od­lu­čio da ubi­je lju­de ka­ko bi od njih uzeo 3.000 eura, ko­li­ko mu je, na­vod­no, bi­lo po­treb­no da po­ne­se dje­voj­ci u Voj­vo­di­ni.
      Ma­sov­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i 2001. go­di­ne u Be­ra­na­ma, gdje je u mi­ni­ra­nju tro­sprat­ni­ce u cen­tru gra­da stra­da­lo še­sto­ro mla­dih lju­di. Po­gi­nu­li su vla­snik Du­ško Mar­ti­no­vić (35), nje­gov brat Mi­lu­tin (31), brat od stri­ca Lju­bi­ša (26), rad­ni­ci u ka­fi­ću Bi­lja­na Ra­do­vić (28), Igor Ci­me­ša (20), kao i Sr­đan Sta­men­ko­vić iz Ni­ša, ko­ji je unio eks­plo­ziv u tor­bi, dok je ci­je­lu si­tu­a­ci­ju iz jed­ne uli­ce osma­trao Zo­ran Ste­van­če­vić (34). Dva mje­se­ca ka­sni­je Ste­van­če­vić je uhap­šen, a po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo utvr­di­li su da su on, Sta­men­ko­vić i nji­hov po­zna­nik iz Bo­sne Da­vor Sa­vi­čić mi­ni­ra­li ku­ću. Zbog šestostrukog ubistva osuđen je Beograđanin Zoran Stevančević. Krivice za to ubistvo oslobođeni su Milovan Đukić i Davor Savičić iz Doboja, kojima se sudilo u odsustvu.
      Mon­stru­o­znim zlo­či­nom u ko­jem je stra­da­la po­ro­di­ca Ro­ga­no­vić po­če­la je i 2006. go­di­na. U no­ći 31. de­cem­bra 2005. Mi­lan Ze­ko­vić je ma­sa­kri­rao Sla­vo­lju­ba (41), Sla­vi­cu (41) i si­no­ve Želj­ka (12), Sr­đa­na (10) i Mar­ka Ro­ga­no­vi­ća u nji­ho­voj ku­ći u Her­ceg No­vom. Ne­ki od dje­ča­ka po­ku­ša­va­li su i da po­bjeg­nu, ali ih je mon­strum ubi­jao s le­đa pr­vo pi­što­ljem, dok je imao me­ta­ka, a on­da je kr­va­vi pir do­vr­šio ku­hinj­skim no­žem.
      Tra­ge­di­ja se do­go­di­la i za Bo­žić 2008. go­di­ne u bje­lo­polj­skom pri­grad­skom na­se­lju Ra­ko­nje. Od­mah po­sli­je po­no­ći, do­šlo je do tra­ge­di­je u ko­joj je po­gi­nuo dje­čak Fi­lip Mar­ko­vić (14), a nje­gov brat Ne­ma­nja (7) i još tro­je lju­di je te­ško ra­nje­no. Tra­ge­di­ju je iza­zvao kom­ši­ja De­jan Ob­ra­do­vić, ko­ji je u dom Mar­ko­vi­ća do­šao na­o­ru­žan ruč­nim bom­ba­ma ka­ši­ka­ra­ma, di­na­mi­tom i ku­hinj­skim no­žem. U dnev­noj so­bi svo­je po­ro­dič­ne ku­će na pro­sla­vi Bo­ži­ća bili su se vla­snik ku­će Alek­san­dar Mar­ko­vić sa si­no­vi­ma Fi­li­pom, Mar­kom i naj­mla­đim Ne­ma­njom. Tu je bio i Alek­san­drov brat i nji­ho­va pri­ja­te­lji­ca Be­o­gra­da. Pra­znič­no ras­po­lo­že­nje pre­ki­nuo je kom­ši­ja Ob­ra­do­vić, ko­ji je u ku­ći Mar­ko­vi­ća ak­ti­vi­rao dvi­je bom­be ka­ši­ka­re.
      Teško porodično ubistvo dogodilo se i 2005. godine kada je Vasilije Marković ubio pa zapalio brata od tetke Igora Šljivančanina, u blizini Sutomora. Sud je utvrdio da je kritičnog dana okrivljeni došao kod brata od tetke na posao i ponudio mu da zajedno obave prebacivanje droge, na šta je on i pristao. Njemu je prvostepeno robija bila odrezana na 30 godina, ali je kasnije Vrhovni sud kaznu smanjio na 18 godina zatvora.
      Za mon­stro­u­o­zno ubi­stvo Bu­ga­ri­na Ras­ti­sla­va Cvet­ko­va, ko­je se do­go­di­lo 2011. go­di­ne u Bu­dvi, na 15 go­di­na za­tvo­ra osu­đen je srp­ski dr­ža­vlja­nin Ne­boj­ša Sa­vić. U pre­su­di, iz­me­đu osta­log, pi­še da je Ne­boj­ša Sa­vić 22. mar­ta 2011. go­di­ne u Bu­dvi sa 25 ubo­da ba­jo­ne­tom ubio Cvet­ko­va dok je le­žao na kre­ve­tu: udar­ci­ma u gru­di, le­đa i ra­me. Na­vo­di se da je po­tom bon­se­kom is­ko­ma­dao ti­je­lo, udo­ve, ša­ke i gla­vu, ko­ji su na­red­nih da­na po­li­ve­ni ben­zi­nom i za­pa­lje­ni.
      Stra­vič­no ubi­stvo do­go­di­lo se i u no­ći iz­me­đu 26. i 27. av­gu­sta 2011. go­di­ne u Uli­ci Da­ni­la Pe­ro­vi­ća u Nik­ši­ću, ka­da je An­to Ždra­le­vić na svi­rep na­čin ubio kom­ši­ju La­za­ra Trip­ko­vi­ća. Vje­šta­ci ne­u­rop­si­hi­ja­tri su ne­sum­nji­vo utvr­di­li da Ždra­le­vić pa­ti od traj­nog du­šev­nog obo­lje­nja, te da je u tre­nut­ku iz­vr­še­nja ubi­stva bio pot­pu­no ne­u­ra­čun­ljiv. Ždra­le­vić je no­žem 59 pu­to iz­bo po ti­je­lu kom­ši­ju ko­jem je za­tim re­zao ti­je­lo. Na zi­du je is­cr­tao pen­ta­gram i osta­vio po­ru­ku.M.V.P.

      Ne­za­pam­će­no da je se­stra ubi­la bra­ta

      Po­ro­dič­no na­si­lje od­ni­je­lo je broj­ne ži­vo­te u Cr­noj Go­ri. Bi­lo je slu­ča­je­va u ko­ji­ma je maj­ka li­ši­la ži­vo­ta svo­je di­je­te, brat se­stru ali da se­stra ubi­je bra­ta ne­za­pam­ćen je slu­čaj go­di­na­ma una­zad.
      – Sta­ti­stič­ki po­sma­tra­no ubi­stva, me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ce u Cr­noj Go­ri su ma­nje za­stu­plje­na u od­no­su na pro­sjek u re­gi­o­nu i ši­re. Za ove zlo­či­ne je ka­rak­te­ri­stič­no da se naj­če­šće de­ša­va­ju u afek­tu. Bit­no je na­gla­si­ti da zlo­či­nu pret­ho­di tr­plje­ne du­ži vre­men­ski pe­ri­od, da su kon­flik­ti u po­ro­di­ci če­sti uz du­go­tra­ju­ći emo­ci­o­nal­ni bol ne sa­mo žr­tve već i ubi­ce. U na­šoj ze­mlji naj­če­šći uči­ni­o­ci ubi­stva čla­na po­ro­di­ce su oso­be mu­škog po­la, od­no­sno slu­ča­je­vi ubi­stva že­ne od stra­ne su­pru­ga i ubi­stvo si­na od stra­ne oca i obrat­no– ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.

      Sta­ri­ce ubi­ja­li zbog 10 eura

      Žr­tve mon­stru­ma ne­ri­jet­ko su bi­li sta­ri i bes­po­moć­ni lju­di ko­ji su do smr­ti mu­če­ni zbog nov­ca. Ta­ko, 19. ma­ja 2016. go­di­ne u Pod­go­ri­ci iz ko­ri­sto­lju­blja ubi­je­na je Aj­ša Be­ri­ša (78), ko­joj su ubi­ce ukra­le 10 eura. Zbog ovog zlo­či­na osu­đe­ni su El­vir Ha­ri­zaj na 20 go­di­na za­tvo­ra, a Ha­dži Ha­si na 18 go­di­na. U ubi­stvu Haj­ri­za­ju je po­mo­gla okri­vlje­na su­pru­ga Baj­ram­ša Ho­ti, ko­ja je osu­đe­na na go­di­nu i se­dam mje­se­ci za­tvo­ra, kao i Sef­ćet De­mi­ri. To­kom raz­boj­ni­štva u Ul­ci­nju je ubi­je­na uči­te­lji­ca u pen­zi­ji Sta­na Bo­žo­vić (67). Za taj zlo­čin te­re­te se ul­cinj­ski cvje­ćar Go­ran Đu­ri­šić (52) i dva ma­lo­ljet­ni­ka iz Al­ba­ni­je.
      Pet­nji­ča­nin Ve­sko Ago­vić i Be­ra­nac Alen Pi­lje­vić osu­đe­ni su na 40 go­di­na za­tvo­ra, jer su 22. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne na­pa­li, opljač­ka­li, pa ubi­li Me­ha Ago­vi­ća u Gor­njoj Vr­bi­ci. Na­pa­da­či su pre­sre­li Ago­vi­ća ko­jeg su na smrt pre­tu­kli, na­kon če­ga su od nje­ga ote­li 2.400 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ju je raz­no­sio mje­šta­ni­ma.
      Pla­vljan­ka Gor­da­na Da­šić ta­ko­đe je ubi­je­na dok su na­pa­da­či pljač­ka­li nje­nu ku­ću. Ona je za­do­bi­la te­ške po­re­de, a ubi­ce su je i da­vi­le to­kom raz­boj­ni­štva. Za ovaj zlo­čin su­di se Mar­ku Šo­ški­ću (24) i Alek­san­dru Ko­na­ta­ru (35), ko­je te­re­te i da su pre­tu­kli nje­nog su­pru­ga Vu­ka.

      Usmr­ti­li pa pre­su­di­li se­bi

      Me­đu broj­nim stra­vič­nim zlo­či­ni­ma ne mo­gu se za­bo­ra­vi­ti oni u ko­ji­ma su ro­di­te­lji ubi­ja­li dje­cu. Go­ran Ri­stić je u ma­ju 2011. go­di­ne u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca ubio svog 10-go­di­šnjeg si­na Jan­ka. Ri­stić je na­kon što je uda­vio di­je­te po­bje­gao u Sr­bi­ju, gdje je pre­su­dio se­bi u po­ro­dič­noj ku­ći u Pi­ro­tu. Po­li­ci­ja je mr­tvog dje­ča­ka na­šla is­pod kre­ve­ta, u di­je­lu ko­ji slu­ži za od­la­ga­nje stva­ri. Nje­go­va osmo­go­di­šnja se­stra spa­va­la je u dru­goj so­bi.
      Te­ška po­ro­dič­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i u no­vem­bru 2014. na Ce­ti­nju, gdje je po­li­ci­ja u na­se­lju Gnji­li do pro­na­šla be­ži­vot­na ti­je­la Dra­ga­na Je­šov­ni­ka (55) i nje­go­ve jed­no­go­di­šnje kćer­ke. Dje­voj­či­ca je, ka­ko je po­ka­zao ob­duk­ci­o­ni na­laz, za­da­vlje­na om­čom, dok je on iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo vje­ša­njem.
      Mir­sad M. Adžo­vić osu­đen je na 14 go­di­na za­tvo­ra zbog ubi­stva se­dam­na­e­sto­go­di­šnje kćer­ke An­dri­ja­ne. Ogla­šen je kri­vim jer je 9. ma­ja 2013. go­di­ne, na­kon kra­će sva­đe, kćer­ki za­dao vi­še uda­ra­ca ru­ka­ma po gla­vi i ti­je­lu. Ka­da je pa­la na pod na­sta­vio je da je uda­ra no­ga­ma, a po­tom je uzeo dr­ža­lo od lo­pa­te i iz­u­da­rao je do smr­ti.
      Na­si­lje u po­ro­di­ci za­vr­še­no smr­ću do­go­di­lo se i i ma­r­tu 2014. go­di­ne, ka­da je na Ko­ni­ku Sa­mir S. Be­ri­ša ubio ne­vjen­ča­nu su­pru­gu, še­sna­e­sto­go­di­šnju De­zi­re Ma­za­rek. Pre­ma na­vo­di­ma pre­su­de, Be­ri­ša je ne­što iza po­no­ći De­zi­ri na­nio 28 uda­ra­ca, od ko­jih je ona tr­pje­la ja­ke bo­lo­ve i strah ja­kog in­ten­zi­te­ta, od ko­jih je do­šlo do na­glog po­re­me­ća­ja ra­da sr­ca, usled če­ga je pre­mi­nu­la.

      Si­lo­vao, pa za­da­vio

      Ne­vje­ri­cu, ali i strah gra­đa­na iza­zvao je i Bo­ri­vo­je Jo­va­no­vić, ko­ji je osu­đen na 40 go­di­na ro­bi­je zbog si­lo­va­nja i ubi­stva Raj­ke Ka­lu­đe­ro­vić. On je ogla­šen kri­vim jer je 3. ok­to­bra 2011. na svi­rep na­čin usmr­tio Ka­lu­đe­ro­vi­će­vu. On je, uz pri­jet­nju no­žem, si­lo­vao, a po­tom za­da­vio že­nu.



    • Ekonomija
      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

    • Ekonomija

      2018-02-18

      Advokati „Sonube” tvrde da je pitanje važenja DUP-a pravno pitanje

      VLASNIK ZEMLJIŠTA NA MALJEVIKU OBRAČUNAVA SE NA SUDU SA BARSKOM SAMOUPRAVOM

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Firma iza koje stoji ruski kapital kupila je prije 11 godina zemljište na Maljeviku, ali nije realizovala investiciju. Zbog toga su podnijeli tužbu Privrednom sudu i traže naknadu štete od 20 miliona eura zbog kašnjenja Opštine sa uknjižbom i brisanjem tereta na tom zemljištu


      Fir­ma „So­nu­ba Mon­te­ne­gro”, ko­ja od 2007. go­di­ne pla­ni­ra re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je na Ma­lje­vi­ku, tu­ži­la je pred Pri­vred­nim su­dom Op­šti­nu Bar i tu­žbom tra­ži da se utvr­di ni­šta­vost ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ze­mlji­šta u toj op­šti­ni i ugo­vo­ra o na­kna­di za ure­đe­nje grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. „So­nu­ba” iza ko­je sto­ji ru­ski ka­pi­tal, tu­žbom tra­ži na­kna­du šte­te od 20 mi­li­o­na eura, a osnov za tra­že­nu šte­tu na­la­zi u ka­šnje­nju uknji­žbe pra­va svo­ji­ne i bri­sa­nje te­re­ta na pred­met­nom ze­mlji­štu, zbog vi­še za­htje­va re­sti­tu­ci­je i svo­jin­sko prav­nih za­htje­va tre­ćih li­ca.
      Ka­ko se na­vo­di u tu­žbi „So­nu­be”, vi­si­nu šte­te opre­di­je­li­la je i vi­si­na ka­ma­te na oro­če­na sred­stva u iz­no­su od 44,4 mi­li­o­na eura, ko­li­ko su upla­ti­li na ime na­kna­de za ze­mlji­šte i ko­mu­na­li­je.
      Op­šti­na Bar je u cje­lo­sti ospo­ri­la na­vo­de iz tu­žbe is­ti­ču­ći da su u sve­mu po­stu­pa­li u skla­du sa ugo­vo­rom o pre­no­su pra­va svo­ji­ne na grad­skom gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu iz sep­tem­bra 2007. go­di­ne i ugo­vo­rom o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma po osno­vu na­kna­de za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u Ma­lje­vik. Ta­ko­đe, na­ve­li su da bri­sa­nje te­re­ta re­sti­tu­ci­je na pred­met­nom ze­mlji­štu i svo­jin­sko prav­ni za­htje­vi tre­ćih li­ca, in­ve­sti­to­ru ni­je­su mo­gli bi­ti smet­nja za re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je jer je Op­šti­na Bar bi­la upi­sa­na kao vla­snik spor­nih ne­po­kret­no­sti.
      Pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji ko­ju je „Dan” pri­ba­vio, „So­nu­ba” je tu­žbu pre­da­la kra­jem 2015. go­di­ne, dok je po­čet­kom 2016. Op­šti­na Bar pod­ni­je­la pro­tiv­tu­žbu ra­di nak­nade šte­te zbog ne­iz­gra­de ho­tel­sko-tu­ri­stič­kog kom­plek­sa vri­jed­nog pre­ko 200 mi­li­o­na eura, što je bio osnov za pre­nos pra­va svo­ji­ne, a ko­ja se ogle­da u iz­ma­kloj do­bi­ti ko­ju bi ostva­ri­la Op­šti­na da je iz­gra­đen pred­met­ni kom­pleks. Tim po­vo­dom ove sed­mi­ce je u Pri­vred­nom su­du odr­ža­no ro­či­šte na ko­jem su obi­je stra­ne iz­ni­je­le raz­lo­ge za pod­no­še­nje tu­žbe kao i raz­lo­ge zbog ko­jih sma­tra­ju da je tu­žbe­ni za­htjev neo­sno­van.
      Pu­no­moć­ni­ci Op­šti­ne Bar su to­kom ro­či­šta tra­ži­li sa­slu­ša­nje svje­do­ka Bran­ke Ni­ke­zić, ta­da­šnje pred­sjed­ni­ce Op­šti­ne Bar, i Sve­tla­ne Ga­že­vić, se­kre­ta­ra Op­šti­ne Bar jer su oba svje­do­ka u vri­je­me za­klju­če­nja pred­met­nih ugo­vo­ra bi­la na tim funk­ci­ja­ma. Ka­ko su na­ve­li, one bi se iz­ja­sni­le na okol­no­sti za­htje­va za iz­mje­nu DUP-a od stra­ne „So­nu­be”, kao i na okol­no­sti va­že­nja sa­mog DUP-a. Advo­ka­ti su kon­sta­to­va­li da je „So­nu­ba” na vri­je­me is­pu­ni­la ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz ugo­vo­ra o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma, po osno­vu fi­nan­si­ra­nja gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, ta­da ne bi do­šlo ni do jed­nog spo­ra, pred­lo­živ­ši su­du da se iz­ve­du do­ka­zi vje­šta­če­nja po vje­šta­ku fi­nan­sij­sko eko­nom­ske stru­ke.
      Advo­ka­ti „So­nu­be” pro­ti­vi­li su se sa­slu­ša­nju svje­do­ka jer je pi­ta­nje va­že­nja ili ne­va­že­nja DUP-a prav­no pi­ta­nje ko­je ne mo­že da se utvr­di na is­ka­zu svje­do­ka.
      Op­šti­na Bar pro­da­la je ze­mlji­šte ukup­ne po­vr­ši­ne 202.000 me­ta­ra kva­drat­nih in­ve­sti­to­ru „So­nu­ba Mon­te­ne­gro” za 32.320.000 eura u za­hva­tu DUP-a Ma­lje­vik, me­đu­tim, tri­na­e­stu ra­tu ugo­vo­re­nog iz­no­sa, ko­ja je do­spje­la za pla­ća­nje 10.12.2008. go­di­ne, „So­nu­ba” je pla­ti­la sa zna­čaj­nim za­ka­šnje­njem u uma­nje­nom iz­no­su, pa joj je po is­toj ostao dug od 30.710,05 eura kao i pre­o­sta­le 23 mje­seč­ne ra­te od po 405.000 eura, po­čev od 14. ra­te pa do po­sled­nje 36. ra­te. Op­šti­na Bar je ra­di svo­jih po­tra­ži­va­nja 16.11.2009. go­di­ne pod­ni­je­la tu­žbu Osnov­nom su­du u Ba­ru, ko­ji je 8. 6. 2012. go­di­ne na­kon spro­ve­de­nog po­stup­ka i iz­vo­đe­nja do­ka­za do­nio pre­su­du ko­jom se u cje­lo­sti usva­ja za­htjev Op­šti­ne Bar. Po žal­bi tu­že­ne „So­nu­ba”, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci kao dru­go­ste­pe­ni, iz for­mal­nih raz­lo­ga uki­nuo je na­ve­de­nu pre­su­du i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak. Osnov­ni sud u Ba­ru je u po­nov­nom po­stup­ku, po­stu­pa­ju­ći po ukid­nim raz­lo­zi­ma, 28.6.2013. go­di­ne, do­nio pre­su­du ko­jom je po­no­vo usvo­jen za­htjev Op­šti­ne Bar u cje­lo­sti i oba­ve­zan tu­že­ni „So­nu­ba” da na ime akon­ta­ci­je za na­kna­du za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u „Ma­lje­vik” – „iz­mje­ne i do­pu­ne” is­pla­ti Op­šti­ni Bar 9.375.710,05 eura sa ka­ma­tom od pa­da­nja za sva­ku po­je­di­nač­nu ra­tu pa do is­pla­te ka­ko sli­je­di u pre­su­di. Pro­tiv na­ve­de­ne pre­su­de „So­nu­ba” je po­no­vo iz­ja­vi­la žal­bu, me­đu­tim Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci do­nio je 17.12.2013. go­di­ne pre­su­du ko­jom je od­bio žal­bu. Pro­tiv pre­su­de Vi­šeg su­da „So­nu­ba” je 21.2.2014. go­di­ne iz­ja­vi­la re­vi­zi­ju Vr­hov­nom su­du. Od­lu­ču­ju­ći o re­vi­zi­ji tu­že­nog, Vr­hov­ni sud je do­nio pre­su­du 22. 9. 2015. go­di­ne ko­jom je od­bio re­vi­zi­ju.
      A.Đ – D.M.

      Na­red­no ro­či­šte 28. mar­ta

      Sud je pri­hva­tio da se u svoj­stvu svje­do­ka sa­slu­ša­ju Ni­ke­zi­će­va i Ga­že­vi­će­va, dok će se o pred­lo­gu za iz­vo­đe­nje do­ka­za vje­šta­če­njem po vje­šta­ku eko­nom­sko-fi­nan­sij­ske stru­ke na­knad­no iz­ja­sni­ti. Na­red­no ro­či­šte je za­ka­za­no za 28. mart.



    • Politika
      Milačić kompromisno rješenje?

      Milačić kompromisno rješenje?

    • Politika

      2018-02-18

      OPOZICIJA U POTRAZI ZA NOVIM PREDSJEDNIČKIM KANDIDATOM

      Milačić kompromisno rješenje?

      Analitičar Božidar Čolaković u izjavi za „Dan” kaže da će se opozicija teško dogovoriti oko zajedničkog kandidata, ali da je Milačić neko o čijoj bi se kandidaturi moglo razgovarati


      Pred­sjed­nik Pra­ve Cr­ne Go­re Mar­ko Mi­la­čić mo­gao bi bi­ti kom­pro­mi­sno rje­še­nje za za­jed­nič­kog kan­di­da­ta opo­zi­ci­je na pred­sto­je­ćim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Ta in­for­ma­ci­ja do­la­zi sa­mo dan na­kon pr­vog sa­stan­ka li­de­ra kom­plet­ne opo­zi­ci­je na ko­jem ni­je do­go­vo­ren za­jed­nič­ki kan­di­dat.
      Mi­la­čić je ju­če „Da­nu” ka­zao da je čuo da se po­mi­nje mo­guć­nost da on bu­de opo­zi­ci­o­ni kan­di­dat na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, ali da ga još ni­ko od li­de­ra opo­zi­ci­je ni­je kon­tak­ti­rao. Za­to Mi­la­čić ni­je mo­gao ni da po­tvr­di, ni da de­man­tu­je in­fo­r­ma­ci­je o nje­go­voj even­tu­al­noj kan­di­da­tu­ri.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta ju­če ni­je­su mo­gli re­ći ni­šta ve­za­no za Mi­la­či­će­vu mo­gu­ću kan­di­da­tu­ru.
      Pri­ču o Mi­la­či­ću kao kan­di­da­tu opo­zi­ci­je pod­gri­ja­la je i iz­ja­va nje­go­vog par­tij­skog ko­le­ge Bo­ži­da­ra Čar­ma­ka ko­ji je ko­le­ga­ma po­ru­čio da se „kan­di­dat re­ži­ma ne­će po­bi­je­di­ti sam”. On je na­veo da je par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja u pe­tak, po ko zna ko­ji put, po­tvr­di­la da ni­je do­ra­sla po­li­tič­kom tre­nut­ku u ko­jem se za­de­si­la.
      – Umje­sto da gra­đa­ni Cr­ne Go­re do­bi­ju ime za­jed­nič­kog opo­zi­ci­o­nog kan­di­da­ta za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re i plan ka­ko da se na efi­ka­san na­čin su­prot­sta­vi­mo re­žim­skom kan­di­da­tu, do­ži­vje­li smo još jed­no raz­o­ča­re­nje. Oče­ki­va­li smo da će se pre­va­zi­ći li­der­ske su­je­te, za­bo­ra­vi­ti ne­spo­ra­zu­mi i da će se svi pri­sut­ni na sa­stan­ku iz­di­ći iz­nad neo­zbilj­no­sti. Iz­gle­da da smo se pre­va­ri­li. Oči­gled­no da je ovo bio još je­dan sa­sta­nak na ko­me su se pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je po­na­ša­li kao lju­di ko­ji vo­ze sob­no bi­ci­klo: okre­ću pe­da­le, ne po­mje­ra­ju­ći se – ka­zao je Ča­mrak.
      Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić u iz­ja­vi za „Dan” ka­že da će opo­zi­ci­ja te­ško do­go­vo­ri­ti za­jed­nič­kog kan­di­da­ta, ali da je Mi­la­čić ne­ko o či­joj bi se kan­di­da­tu­ri mo­glo raz­go­va­ra­ti.
      – Mi­la­čić sa pre­po­zna­tlji­vim, di­na­mič­nim na­stu­pom, ja­snim opo­zi­ci­o­nim sta­vom, uvjer­lji­vim pre­zen­to­va­njem ar­gu­me­na­ta je­ste ne­ko o ko­me bi kao o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu tre­ba­lo raz­go­va­ra­ti. Uko­li­ko spi­sak po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ni­je iscrp­ljen jav­no­sti po­zna­tim ime­ni­ma i uko­li­ko još uvi­jek po­sto­ji otvo­re­nost i sprem­nost da se do­đe do do­go­vo­ra. Vre­me­na je sve ma­nje, pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri su za ne­pu­na dva mje­se­ca. Na gre­ška­ma iz pro­šlo­sti sa pro­lon­gi­ra­njem pre­go­vo­ra oko za­jed­nič­kog na­stu­pa bi tre­ba­lo uči­ti – na­vo­di Čo­la­ko­vić.
      On ka­že da na to da li će uop­šte bi­ti po­stig­nut do­go­vor o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu či­ta­ve opo­zi­ci­je po­red kva­li­te­ta po­ten­ci­jal­nog za­jed­nič­kog kan­di­da­ta za­vi­si i od stra­nač­kih kon­cep­ci­ja i pro­cje­na, kal­ku­la­ci­ja o po­ten­ci­jal­nom uspje­hu.
      – Po­sli­je ne­u­spje­šnog sa­stan­ka u pe­tak, mo­gle su se ču­ti i vi­je­sti o even­tu­al­nom uče­šću dva opo­zi­ci­o­na kan­di­da­ta, sa ide­jom da se ta­ko obez­bje­đu­je si­gur­no odr­ža­va­nje dru­gog kru­ga pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Iako na pr­vi po­gled iz­gle­da pri­hva­tlji­vom, ipak se ne či­ni uvjer­lji­vim i odr­ži­vim rje­še­njem, bu­du­ći da evi­dent­na či­nje­ni­ca ne­po­sti­za­nja do­go­vo­ra ne mo­že bi­ti do­vo­ljan ga­rant pru­ža­nja neo­p­hod­ne po­dr­ške jed­nom od opo­zi­ci­o­nih kan­di­da­ta u dru­gom kru­gu. U tom kon­tek­stu, sva­ka­ko bi tre­ba­lo po­ku­ša­ti da se iz­na­đe rje­še­nje pri­hva­tlji­vo za sve, tj. kan­di­dat kog bi sve opo­zi­ci­o­ne par­ti­je za­i­sta po­dr­ža­le, ne sa­mo de­kla­ra­tiv­no, već su­štin­ski – je­din­stve­no i sin­hro­ni­zo­va­no dje­lu­ju­ći u kam­pa­nji, kao i di­rekt­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom sa stra­nač­kim ba­za­ma – is­ti­če Čo­la­ko­vić.
      Bo­ži­dar Ča­mrak sma­tra da mo­ra­mo da po­ka­že­mo da zna­mo šta ho­će­mo, da iza­đe­mo na cr­tu, ali ozbilj­no i sta­bil­no, ona­ko ka­ko do­li­ku­je tre­nut­ku.
      – Osim bor­be za no­va rad­na mje­sta i vi­še in­ve­sti­ci­ja, bor­be za stva­ra­nje šan­si za mla­de, ali i du­hov­nu ob­no­vu ove ze­mlje, ja­sno je da je ovoj ze­mlji po­treb­na i kre­di­bil­na al­ter­na­ti­va. Ova­ko, vi­di­mo, ne ide. Zbog sve­ga to­ga Pra­va Cr­na Go­ra – kao no­va i do­mi­nant­no mla­da po­li­tič­ka sna­ga u dr­ža­vi – ima oba­ve­zu da od­go­vo­ri ovom po­li­tič­kom tre­nut­ku zbog svih gra­đa­na ko­ji oče­ku­ju pro­mje­ne u Cr­noj Go­ri, go­to­vo tri­de­set go­di­na – is­ta­kao je Ča­mrak.M.S.

      I Si­mo­vić u pred­sjed­nič­koj igri DPS-a

      Iz­bo­ri za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re odr­ža­će se 15. apri­la, a za sa­da ima­mo vi­še po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ko­ji tvr­de da za­go­va­ra­ju opo­zi­ci­o­ni pro­gram. U pi­ta­nju su Đor­đi­je Bla­žić, Dra­gan Haj­du­ko­vić, Va­si­li­je Mi­lič­ko­vić, Ha­zbi­ja Ka­lač, Ran­ko Đu­ri­šić, Lju­bo­mir Va­ra­gić.
      Kao mo­gu­ći kan­di­da­ti opo­zi­ci­je po­mi­nju se An­dri­ja Jo­vi­će­vić, Mil­ka Ta­dić Mi­jo­vić i Mi­o­drag Đu­ro­vić.
      Što se ti­če vla­sti, kao kan­di­da­ti DPS-a po­mi­nju se Mi­lo Đu­ka­no­vić, Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić, ali i Mi­lu­tin Si­mo­vić, ko­ji se na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pa­u­ze vra­tio u fo­te­lju mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja.
      Kan­di­da­tu­ra za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra bi­ti po­dr­ža­na sa naj­ma­nje 7.993 pot­pi­sa bi­ra­ča, a jed­no li­ce mo­že po­dr­ža­ti sa­mo jed­nog kan­di­da­ta.



    • Politika
      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

    • Politika

      2018-02-18

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE OŠTRO KRITIKOVAO POSJETU DUŠKA MARKOVIĆA KOSOVU

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Zbog demarkacije raspisati referendum, poručeno je iz Demokratskog fronta


      Ne­dav­na po­sje­ta cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća Ko­so­vu je sra­mo­ta po Cr­nu Go­ru, sa­op­štio je si­noć mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na pro­mo­ci­ji knji­ge ,,Ma­na­stir­ski si­no­vi” Ili­je La­ku­ši­ća.
      – Cr­na Go­ra je me­toh Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Iz­vor­ni Cr­no­gor­ci su ma­na­stir­ski si­no­vi. Me­đu­tim, to što je ona po­sta­la me­toh, a Cr­no­gor­ci ma­na­stir­ski si­no­vi, to je bla­go­da­re­ći Me­to­hi­ji, bla­go­da­re­ći Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji, ko­ju je oslo­bo­dio kralj i go­spo­dar Cr­ne Go­re Ni­ko­la Pe­tro­vić 1912. go­di­ne i za ko­ju su hi­lja­de Cr­no­go­ra­ca žr­tvo­va­li svo­je ži­vo­te. To po­mi­njem po­seb­no da­nas ka­da se ova da­na­šnja vlast, ne Cr­na Go­ra, jer ona to ne mo­že ni­ka­da ura­di­ti – od­ri­ču­ći se Me­to­hi­je se­be bi se sa­me od­re­kla, da­kle vlast da­na­šnja od­ri­če se i pra­vi gra­ni­ce. Ov­dje je taj dže­lat bio ju­če, i onaj sa Ha­ra­di­na­jem. Ja sam sa­hra­nji­vao one ko­je su on i nje­go­va dru­ži­na po­kla­li po Me­to­hi­ji 1999. go­di­ne, a kod nje­ga je, evo, ovih da­na bio naš pre­mi­jer. Tu­žno i jad­no. I ni­šta sram­ni­je u isto­ri­ji Cr­ne Go­re se ni­je do­ga­đa­lo od to­ga što se da­nas do­ga­đa sa Me­to­hi­jom, sa Peć­kom pa­tri­jar­ši­jom, sa De­ča­ni­ma i sa spo­me­nom ono­ga ko­ji su se­be žr­tvo­va­li za oslo­bo­đe­nje Me­to­hi­je. Sram­na pri­ča. Ne­ka Bog po­vra­ti pa­met oni­ma ko­ji su je iz­gu­bi­li, ko­ji su obo­lje­li od mu­vljeg pam­će­nja, a to mu­vlje pam­će­nje sad pro­gla­ša­va­ju za spa­se­nje i za bu­duć­nost. Ni­šta na tom mu­vljem pam­će­nju ni­je sa­gra­đe­no ni­gdje u isto­ri­ji, pa ne­će ni ov­dje bi­ti – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na­kon pro­mo­ci­je u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci.
      Vla­da Ko­so­va ju­če je na sve­ča­noj sjed­ni­ci po­vo­dom de­se­te go­di­šnji­ce jed­no­stra­nog pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti usvo­ji­la za­jed­nič­ku iz­ja­vu - aneks spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce iz­me­đu Ko­so­va i Cr­ne Go­re, ko­ji su pot­pi­sa­li Ha­šim Ta­či i Fi­lip Vu­ja­no­vić. Pre­mi­jer Ko­so­va Ra­muš Ha­ra­di­naj re­kao je da za­jed­nič­ka iz­ja­va otva­ra put da rje­še­nje o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce usvo­ji Skup­šti­na Ko­so­va jer omo­gu­ća­va da se is­pra­ve sve mo­gu­će gre­ške i ne­pre­ci­zno­sti u spo­ra­zu­mu Ko­so­va i Cr­ne Go­re od 26. av­gu­sta 2015. go­di­ne.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta su sa­op­šti­li da im se obra­tio ve­li­ki broj gra­đa­na iz po­gra­nič­ne re­gi­je ko­ji sa­da stra­hu­ju za svo­ju imo­vi­nu zbog mo­gu­ćeg po­mje­ra­nja gra­ni­ce i ustu­pa­nja te­ri­to­ri­je Ko­so­vu.
      – Mi mi­sli­mo da se ra­di o vi­tal­nom dr­žav­nom in­te­re­su i da je za ovo po­treb­no ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum, jer Vla­da ne­ma le­gi­ti­mi­tet da po­kla­nja dje­lo­ve te­ri­to­ri­je dr­ža­ve Cr­ne Go­re za ko­je su gi­nu­li na­ši pre­ci. Za­i­sta je ne­vje­ro­vat­no da Vla­da Cr­ne Go­re rje­ša­va pro­ble­me vla­sti na Ko­so­vu – ka­zao je je­dan od li­de­ra DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić za te­le­vi­zi­ju „Vi­je­sti”.
      Ta­či i Vu­ja­no­vić do­go­vo­ri­li su u če­tvr­tak za­jed­nič­ku iz­ja­vu, a Pred­sjed­ni­štvo Skup­šti­ne Ko­so­va od­lu­či­lo je da se za­kon o ra­ti­fi­ka­ci­ji spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­nič­ne li­ni­je raz­mo­tri na sjed­ni­ci ko­ja je za­ka­za­na za da­nas u 18 ča­so­va.
      Pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker ka­zao je da će zbog lo­šeg is­ku­stva Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je, ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na mo­ra­ti da ri­je­še svo­je gra­nič­ne spo­ro­ve pri­je ne­go što uđu u EU.
      EU je ne­dav­no pred­sta­vi­la no­vu stra­te­gi­ju za za­pad­ni Bal­kan u ko­joj go­vo­ri o ar­bi­tra­žnom mo­de­lu rje­ša­va­nja spo­ro­va ko­ji se ne mo­gu ri­je­ši­ti bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma. Jun­ker ka­že da mu je „te­ško” ka­da po­sma­tra hr­vat­sko-slo­ven­ski su­kob oko gra­ni­ce za ko­ji vje­ru­je da se mo­gao ri­je­ši­ti pri­je ne­go što su dvi­je dr­ža­ve po­sta­le čla­ni­ce Uni­je.
      – Umje­sto to­ga, to je pre­pu­šte­no ar­bi­tra­žnom su­du, ali se stra­ne ne mo­gu do­go­vo­ri­ti ka­ko po­stu­pi­ti s nje­go­vom od­lu­kom – re­kao je Jun­ker na kon­fe­ren­ci­ji o bez­bjed­no­sti u Min­he­nu.A.Ć.-M.S.



    • Drustvo
      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

    • Drustvo

      2018-02-18

      Jocić

      TOMISLAV JOCIĆ (81) TRAŽI POMOĆ OD ZORANA PAŽINA I VESNE MEDENICE

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu


      Osam­de­se­tjed­no­go­di­šnji To­mi­slav Jo­cić za­tra­žio je od mi­ni­stra prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na i pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­sne Me­de­ni­ce da ga za­šti­te jer je do­bio rje­še­nje od sud­skog iz­vr­ši­te­lja da po pre­su­di Pr­vog osnov­nog su­da u Be­o­gra­du tre­ba da pla­ti oko 5.000 eura šte­te zbog sa­o­bra­ćaj­nog ude­sa u ko­jem on ni­je ni bio uče­snik. On na­vo­di da ne zna ka­ko da se za­šti­ti, osim da po­moć jav­no tra­ži od naj­i­stak­nu­ti­jih lju­di u pra­vo­su­đu, jer u pre­su­di pro­tiv nje­ga sto­ji pre­zi­me Jo­čić, a ne nje­go­vo Jo­cić i sa­da pla­ća dug ne­kog čo­vje­ka ko­jeg ne po­zna­je. Ta­ko­đe, is­ti­če da je do pre­su­de do­šao pre­ko advo­ka­ta u Be­o­gra­du i da je ona do­ne­se­na bez ma­tič­nog bro­ja, već sa­mo sto­ji „da je tu­že­ni Jo­čić To­mi­slav iz Da­ni­lov­gra­da”.
      – U ok­to­bru 2015. do­bio sam opo­me­nu pred iz­vr­še­nje sud­ske pre­su­de iz Be­o­gra­da da tre­ba so­li­dar­no sa Ž.K. da pla­tim 10.500 eura zbog ude­sa ko­ji se de­sio 2001. Ni­sam znao šta je u pi­ta­nju pa sam po­čeo da se ras­pi­tu­jem. Sa­zna­jem da se 2001. na pu­tu Da­ni­lov­grad–Pod­go­ri­ca do­go­dio udes, gdje je „mer­ce­des” nje­mač­kih ta­bli­ca uda­rio u „re­no”. Ko je bio kriv ni­je ni va­žno, uglav­nom, osi­gu­ra­nje je po­kri­lo svu šte­tu, ali su oni go­ni­li kriv­ca za sa­o­bra­ćaj­ku, da on pla­ti tro­ško­ve. Tu­žba je pod­ni­je­ta kod su­da u Be­o­gra­du. Ka­sni­je sam iz pre­su­de vi­dio da ne­ma mog ma­tič­nog bro­ja. Me­ne ni­ko ni­je sa­slu­ša­vao, po­zi­vao, ni­ti sam znao da mi se ne­gdje su­di, ali za­to mi je sad po­la pen­zi­je blo­ki­ra­no i od­bi­ja se za tuđ dug – po­ža­lio se Jo­cić.
      On sum­nja da je vje­ro­vat­no ne­ko po­gre­šno upi­sao nje­go­vo pre­zi­me, umje­sto Jo­čić, jer pret­postavlja da se ta­ko pre­zi­vao stvar­ni uče­snik u ne­zgo­di.
      – Imam do­ku­men­ta ko­ja po­tvr­đu­ju da sam ja u ži­vo­tu imao dva vo­zi­la – „za­sta­vu” i „gol­fa”. Čud­no mi je ka­ko me ni­je­su na­šli ka­da su mi su­di­li i ka­da su me osu­di­li, a na­šli su me la­ko ka­da je tre­ba­lo da pla­tim. S ob­zi­rom na to da je pre­su­da do­ni­je­ta bez ma­tič­nog bro­ja sma­tram da ni­je va­lid­na. Za­to se na­dam da će me ne­ko za­šti­ti­ti u ovoj dr­ža­vi, jer me si­gu­r­no ne­će pri­mi­ti na sa­sta­nak u ka­bi­net, ali se na­dam da će me ba­rem ova­ko ču­ti – po­ru­čio je Jo­cić.
      M.S.



    • Hronika
      Za pokušaj silovanja devet i po godina

      Za pokušaj silovanja devet i po godina

    • Hronika

      2018-02-18

      POTVRĐENA PRESUDA ĐOKU MALESIJI

      Za pokušaj silovanja devet i po godina


      Pod­go­ri­ča­nin Đo­ko Ma­le­si­ja pra­vo­sna­žno je osu­đen na de­vet i po go­di­na za­tvo­ra zbog po­ku­ša­ja si­lo­va­nja i raz­boj­ni­štva. Pr­vo­ste­pep­nu pre­su­du, ko­ju je po­tvr­dio Ape­la­ci­o­ni sud, do­ni­je­lo je vi­je­će Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci 21. ok­to­bra pro­šle go­di­ne.
      Ma­le­si­ja se te­re­ti da je 10. de­cem­bra 2016. go­di­ne, oko 19.30, u Pod­go­ri­ci, u bli­zi­ni Ve­zi­ro­vog mo­sta, sa umi­šlja­jem, upo­tre­bom si­le i pri­jet­nje po­ku­šao da pri­nu­di na ob­lju­bu Pod­go­ri­čan­ku M.Š. Dok se Pod­go­ri­čan­ka kre­ta­la pje­ške, okri­vlje­ni joj je pri­šao s le­đa i uhva­tio je ru­kom za vrat, sti­ska­ju­ći je i go­vo­re­ći joj: „Uda­vi­ću te, ubi­ću te”. Dru­gom ru­kom po­ku­šao je da joj ski­ne do­nji dio tre­ner­ke. Ka­da je dje­voj­ka uspje­la da se otrg­ne, on je po­čeo da je uda­ra. Na­kon to­ga na si­lu ju je od­vu­kao ka obli­žnjoj udo­li­ni ko­ja je ob­ra­sla ši­bljem, gdje je na­sta­vio da je uda­ra. Pod­go­ri­čan­ka je od za­do­bi­je­nih uda­ra­ca pa­la na ze­mlju. Ka­ko bi uspio u stra­šnom na­u­mu, na­sta­vio je da je uda­ra. Dje­voj­ka je na­sta­vi­la da se opi­re i vri­šti. Sre­ćom, u tom mo­men­tu na­i­šao je ne­ko od pro­la­zni­ka, zbog če­ga je Ma­le­si­ja po­bje­gao. Pri­li­kom po­ku­ša­ja si­lo­va­nja M.Š. je za­do­bi­la te­ške tje­le­sne po­vre­de u pred­je­lu gla­ve i ti­je­la.
      Osim to­ga, Ma­le­si­ja je ogla­šen kri­vim jer je 8. de­cem­bra 2016. go­di­ne u bli­zi­ni že­lje­znič­ke sta­ni­ce u Pod­go­ri­ci od su­gra­đa­ni­na D.Lj., ko­jeg je fi­zič­ki s le­đa na­pao, ukrao ruč­ni sat, mo­bil­ni te­le­fon i nov­ča­nik.M.V.P.



    • Politika
      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

    • Politika

      2018-02-18

      FEDERACIJA MLADIH EVROPSKIH ZELENIH KRITIKOVALA IUSO ZBOG PREDSJEDNIKA DPS-A

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Federacija mladih Zelenih je na svom Tviter nalogu postavila pitanje: „Kada ti kongres otvori jedan od najkorumpiranijih i najbogatijih političara na svijetu, šta socijalisti dobijaju time kada daju legitimitet Milu Đukanoviću”


      Fe­de­ra­ci­ja mla­dih evrop­skih Ze­le­nih upi­ta­la je pre­ko dru­štve­ne mre­že Fej­sbuk In­ter­na­ci­o­nal­nu uni­ju so­ci­ja­li­stič­ke omla­di­ne (IUSO) za­što im kon­gres otva­ra „je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu”. Kon­gres je u pe­tak u „Splen­di­du” otvo­rio li­der De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lo Đu­ka­no­vić, a uz pi­ta­nje je bio i link za tekst Me­đu­na­rod­ne mre­že no­vi­na­ra is­tra­ži­va­ča za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu u ko­rup­ci­ji (OC­CRP), ko­ja je biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra pro­gla­si­la 2015. za „lič­nost go­di­ne” po pi­ta­nju do­pri­no­sa kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji. Ova ne­slav­na ti­tu­la, ka­ko je obra­zlo­že­no, Đu­ka­no­vi­ću je da­ta zbog te­ških zlo­u­po­tre­ba vla­sti, mi­li­on­skih afe­ra, ku­po­vi­ne gla­so­va i uru­ša­va­nja prav­nog si­ste­ma.
      Ta­ko­đe, Fe­de­ra­ci­ja mla­dih Ze­le­nih je na svom Tvi­ter na­lo­gu po­sta­vi­la pi­ta­nje: „Ka­da ti kon­gres otvo­ri je­dan od naj­­korum­pi­ra­ni­jih i naj­bo­ga­ti­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu, šta so­ci­ja­li­sti do­bi­ja­ju ti­me ka­da da­ju le­gi­ti­mi­tet Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću”.
      Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg Kon­gre­sa IUSO je Sa­vjet mla­dih DPS-a. Na fej­sbuk stra­ni­ci IUSO je po­sta­vio po­zdrav­ne go­vo­re, is­pod ko­jeg je ko­men­tar po­sta­vi­la Fe­de­ra­ci­je mla­dih Ze­le­nih.
      – Hej, IUSO! Za­što je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu otva­ra vaš kon­gres – pi­ta­li su Ze­le­ni.
      Na od­go­vor su če­ka­li 20 sa­ti.
      – Tra­di­ci­ja je da pred­stav­nik stran­ke do­ma­ći­na po­zdra­vi de­le­ga­te kon­gre­sa. An­ti­ko­rup­ci­ja je va­žna za IUSO i sve or­ga­ni­za­ci­je ko­je oku­plja­mo, od ključ­nog je zna­ča­ja za mla­de lju­de da bu­du upu­će­ni u tu ma­te­ri­ju – sto­ji u od­go­vo­ru IUSO.
      Mla­di Ze­le­ni su po­ru­či­li da se za­la­žu svu­da za po­li­tič­ku slo­bo­du, slo­bo­du štam­pe i po­li­tič­ku tran­spa­rent­nost.
      Pred­sjed­nik mla­dih Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­lan Đa­ko­vić po­ru­čio je da ka­da Mi­lo Đu­ka­no­vić mla­dim so­ci­ja­li­sti­ma go­vo­ri o re­zul­ta­ti­ma po­li­ti­ke DPS-a u da­na­šnjoj Cr­noj Go­ri ne bi smio da smet­ne sa uma i ve­li­ku sto­pu ne­za­po­sle­no­sti, naj­ma­nju sto­pu pro­iz­vod­nje i iz­vo­za ro­ba u Evro­pi. Ta­ko­đe, ka­ko ka­že, tre­ba da po­me­ne naj­ma­nju mi­ni­mal­nu za­ra­du u re­gi­o­nu i Evro­pi, je­da­na­est go­di­na od pot­pi­si­va­nja Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­zi­ca­ji i pri­dru­ži­va­nju i šest go­di­na od po­čet­ka pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa u ko­ji­ma je ze­mlja uspje­la da otvo­ri 30 od 33 pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja, a pri­vre­me­no za­tvo­ri­la sve­ga tri i da ni­jed­na ze­mlja ko­ja je u pro­šlo­sti pri­stu­pa­la EU ni­je to­li­ko du­go če­ka­la na za­tva­ra­nje po­gla­vlja.
      Đa­ko­vić ka­že da ka­da li­der DPS-a pri­stu­pa­nje NA­TO-u pri­ka­zu­je kao naj­ve­ći do­met i pri­zna­nje po­li­ti­ke svo­je stran­ke, tre­ba­lo bi da zna da je in­te­gra­ci­ja ze­mlje u NA­TO bi­la po­spje­še­na me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma i bor­bom za pre­vlast iz­me­đu ve­li­kih svjet­skih si­la.
      – Ka­da se­be i svo­ju par­ti­ju pred­sta­vlja kao mi­ro­tvor­ce u vri­je­me kr­va­vih i rat­nih de­ve­de­se­tih vje­ro­vat­no že­li da za­bo­ra­vi na vri­je­me ka­da je zdu­šno po­dr­ža­vao srp­sku he­ge­mo­ni­stič­ku po­li­ti­ku Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća i sa svo­jim par­tij­skim sa­bor­ci­ma ju­ri­šao na su­sjed­ne te­ri­to­ri­je, pro­tje­ri­vao sta­nov­ni­štvo dru­gih vje­ra i na­ci­o­nal­no­sti i kao naj­od­go­vor­ni­ji u ze­mlji su­dje­lo­vao u rat­nim zlo­či­ni­ma. Ka­ko on­da se­be i po­li­ti­ku svog DPS-a mo­že da pred­sta­vi kao lje­vi­čar­sku – is­ti­če Đa­ko­vić.M.S.

      Pro­mi­je­nio ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va

      Đa­ko­vić do­da­je da je Đu­ka­no­vić pred mla­di­ma bio iskren je­di­no u to­me da mla­di ko­ji se opre­di­je­le za član­stvo u DPS-u ima­ju pri­vi­le­gi­ju da se za­po­sle, na­pre­du­ju i pa­ra­zi­ti­ra­ju na opljač­ka­nom nov­cu gra­đa­na Cr­ne Go­re.
      – U kraj­nje emo­tiv­noj za­vr­šni­ci ka­da Đu­ka­no­vić ko­ji je pro­mi­je­nio sto­ti­nu ide­ja i vi­zi­ja, ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va ka­že da po­li­ti­ka i po­je­din­ci mo­ra­ju ima­ti jed­nu ide­ju i vi­zi­ju tj. pra­vac i smjer ko­jim se že­li ići, uko­li­ko že­le na­pre­do­va­ti, on­da po­sta­je ko­mič­ni ju­nak još jed­ne svo­je bur­le­ske – za­klju­ču­je Đa­ko­vić.



    • Porodica
      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

    • Porodica

      2018-02-18

      Dr Tanja Boljević

      MR SCI. DR TANJA BOLJEVIĆ, SPECIJALISTA MAKSILOFACIJALNE HIRURGIJE, O ZNAČAJU, FUNKCIJI I NAJČEŠĆIM OBOLJENJIMA GLANDULAE SALIVATORES S. ORIS

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      ■ Ukoliko pacijent u predjelu usne šupljine, ispred ili ispod ušne školjke ili na vratu ispod donje vilice primijeti otok, bol, izraštaj ili izmijenjeni oblik žlijezde, bez razmišljanja treba da se javi na pregled ljekaru


      Plju­vač­ne žli­je­zde (glan­du­lae sa­li­va­to­res s. oris), smje­šte­ne u usnoj du­plji, dio su di­ge­stiv­nog trak­ta, lu­če plju­vač­ku va­žnu za va­re­nje i gu­ta­nje hra­ne, go­vor, fi­zi­o­lo­ški či­ste usta i one su kao, uosta­lom, i osta­li or­ga­ni i te ka­ko pod­lo­žne bo­le­sti­ma. Ko­li­ko ima plju­vač­nih žli­je­zda i šta je nji­ho­va osnov­na fun­ki­ci­ja u in­ter­vjuu za „Dan” ob­ja­šnja­va mr sci. dr Ta­nja Bo­lje­vić, spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Kli­ni­ci za ORL i MFH u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re.
      – Plju­vač­ne žli­je­zde se di­je­le na ve­li­ke i ma­le. Po­sto­je tri pa­ra ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda – do­u­šne, pod­vi­lič­ne i pod­je­zič­ne, dok ma­lih plju­vač­nih žli­je­zda ima mno­go vi­še, oko hi­lja­du. Ma­le plju­vač­ne žli­je­zde se na­la­ze oko usne šu­plji­ne i ždri­je­la, u pred­je­lu obra­za, nep­ca, usa­na, je­zi­ka, kao i u pred­je­lu zu­ba mo­la­ra. Sve plju­vač­ne žli­je­zde, ve­li­ke i ma­le, ima­ju svo­je iz­vod­ne ka­na­le ko­ji se otva­ra­ju u usnoj šu­plji­ni, ka­ko bi se plju­vač­ka ko­ju stva­ra­ju iz­lu­či­la u usnu šu­plji­nu. Plju­vač­ka ni­je pot­pu­no istih ka­rak­te­ri­sti­ka kod raz­li­či­tih žli­je­zda, ali je nje­na funk­ci­ja slič­na. Utvr­đe­no je da sa­stav plju­vač­ke va­ri­ra to­kom da­na i u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ja se hra­na ko­ri­sti. Plju­vač­ka ima za­štit­ni efe­kat na slu­zni­cu usled gli­ko­pro­te­i­na i mu­ko­id­nih pro­du­ka­ta spre­ča­va­ju­ći isu­ši­va­nje slu­zni­ce usne du­plje to­kom di­sa­nja na usta. Šti­ti u od­re­đe­noj mje­ri slu­zni­cu od štet­nih efe­ka­ta iz du­van­skog di­ma i od dru­gih he­mij­skih sred­sta­va. Ka­ko je usna šu­plji­na u po­čet­nom di­je­lu or­ga­na za va­re­nje, en­zi­mi­ma ko­je lu­či, plju­vač­ka je bit­na za za­po­či­nja­nje ovog pro­ce­sa. Zna­čaj­na je za pro­ces žva­ka­nja, pri če­mu se for­mi­ra za­lo­gaj, ta­ko da olak­ša­va i pro­ces gu­ta­nja hra­ne. Plju­vač­ka ima i od­bram­be­nu ulo­gu zbog IgA an­ti­ti­je­la ko­je lu­či – ob­ja­šnja­va dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      Ko­je su naj­če­šće bo­le­sti plju­vač­nih žli­je­zda i ko­ji fak­to­ri do­vo­de do obo­lje­nja? U ko­jim slu­ča­je­vi­ma je neo­p­ho­dan ope­ra­tiv­ni za­hvat?
      – Naj­če­šće bo­le­sti su sva­ka­ko za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda. Za­pa­lje­nja se uglav­nom ja­vlja­ju u do­u­šnoj (pa­ro­tid­noj) plju­vač­noj žli­je­zdi, rje­đe u osta­lim ve­li­kim, a po­seb­no ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Mo­gu se ja­vi­ti izo­lo­va­no ili u sklo­pu ne­kog dru­gog obo­lje­nja, naj­če­šće vi­ru­snog obo­lje­nja, ne­ri­jet­ko i bak­te­rij­skog, gdje usled ve­će gu­sti­ne plju­vač­ke do­la­zi do za­sto­ja se­kre­ta, a po­ne­kad i za­če­plje­nja ka­na­la. Sve ovo po­go­du­je raz­mno­ža­va­nju bak­te­ri­ja usled ne­mo­guć­no­sti oti­ca­nja plju­vač­ke i na­stan­ku oto­ka, bo­la, ote­ža­nog gu­ta­nja i po­ra­sta tje­le­sne tem­pe­ra­tu­re. U ova­kvim je slu­ča­je­vi­ma ne­kad po­treb­no pa­ci­jen­ta ope­ra­tiv­no zbri­nu­ti, ali pr­vo tre­ba po­ku­ša­ti sa kon­zer­va­tiv­nom te­ra­pi­jom. Od obo­lje­nja ko­ja se ja­vlja­ju u plju­vač­nim žli­je­zda­ma ni­je­su ri­jet­ki ni tu­mo­ri, kao i for­mi­ra­nje ka­me­na (po­seb­no u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma). Ova obo­lje­nja uglav­nom zah­ti­je­va­ju ope­ra­tiv­no li­je­če­nje.
      Kod ko­jih plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja tu­mor i ko­li­ko su oni če­sti? Ko­ji su če­šći – be­nig­ni ili ma­lig­ni tu­mo­ri?
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda su ve­ći­nom be­nig­ni i ne­ma­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ge or­ga­ne. Be­nig­ni tu­mo­ri se uglav­nom ja­vlja­ju u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma, dok su ma­lig­ni tu­mo­ri če­šći u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Oko 70 do 80 od­sto tu­mo­ra u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su ma­lig­ni. Oko 80 od­sto tu­mo­ra u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su be­nig­nog ka­rak­te­ra. Ka­da su u pi­ta­nju ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde, be­nig­ni tu­mo­ri su naj­če­šće u do­u­šnim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u pod­je­zič­nim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Kod ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda ma­lig­ni tu­mo­ri su naj­če­šći u pod­je­zič­nim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u do­u­šnim plju­vač­nim žli­je­zda­ma.
      Od be­nig­nih tu­mo­ra su naj­če­šći Mik­sni i Var­ti­nov tu­mor. Dok Var­ti­nov tu­mor ima ja­snu kap­su­lu i ne­ma ka­rak­te­ri­sti­ku da se tran­sfor­mi­še u ma­lig­ni, kod Mik­snog tu­mo­ra ne­ma ja­sne kap­su­le i po­sto­ji mo­guć­nost ma­lig­ne tran­sfor­ma­ci­je. Da­kle, je­di­ni si­gur­ni na­čin li­je­če­nja je ope­ra­tiv­ni. Kod be­nig­nih tu­mo­ra ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem po­sti­že­mo pot­pu­no iz­lje­če­nje. Vr­lo ri­jet­ko, be­nig­ni tu­mo­ri mo­gu da po­sta­nu ma­lig­ni. Ta­ko­đe, ako se u pot­pu­no­sti ne uklo­ne mo­gu se vra­ti­ti (re­ci­di­vi­ra­ti) na istom, ili na ne­kom dru­gom mje­stu.
      Ka­ko se li­je­če, ko­li­ki je ste­pen iz­lje­če­nja i ka­da je ope­ra­ci­ja je­di­ni li­jek?
      – Ka­da su u pi­ta­nju ma­lig­ni tu­mo­ri u ovim re­gi­ja­ma, ra­di se o ve­o­ma agre­siv­nim tu­mo­ri­ma. Za raz­li­ku od be­nig­nih, oni ima­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ga tki­va i or­ga­ne i ti­me je prog­no­za znat­no lo­ši­ja. Mo­gu po­sto­ja­ti kar­ci­no­mi ko­ji su če­šći, ali i sar­ko­mi i broj­ni dru­gi. Ka­da je god mo­gu­će neo­p­hod­no je spro­ve­sti hi­rur­ško li­je­če­nje ko­je po­ne­kad zah­ti­je­va ope­ra­ci­ju i su­sjed­nih re­gi­ja, a ne­kad i žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca (bi­tan za mi­mi­ku). Po­red hi­rur­gi­je, neo­p­hod­no je spro­ve­sti ra­di­o­te­ra­pi­ju, čak i he­mi­o­te­ra­pi­ju, sve u za­vi­sno­sti ko­ji je tip ma­lig­nog tu­mo­ra. Ne­ka­da se pa­ci­jen­ti ja­ve u od­ma­kloj fa­zi bo­le­sti, ka­da se ope­ra­tiv­no li­je­če­nje ne mo­že spro­ve­sti (usled pro­ši­re­no­sti bo­le­sti ili lo­šeg op­šteg sta­nja pa­ci­jen­ta), pa se ta­da spro­vo­di ra­di­o­te­ra­pi­ja, ne­kad he­mi­o­te­ra­pi­ja, ili sa­mo simp­to­mat­ska te­ra­pi­ja. Da­kle, kod ma­lig­nih tu­mo­ra ste­pen iz­lje­če­nja za­vi­si od to­ga ko­ji je tip tu­mo­ra, kao i u ko­joj fa­zi bo­le­sti se pa­ci­jent ja­vio.
      Da li se ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma mo­že li­je­či­ti sa­mo ope­ra­ci­jom. Ko­li­ko su to za­htjev­ni ope­ra­tiv­ni za­hva­ti?
      – Ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma (si­ja­lo­li­ti­ja­za) se naj­če­šće ja­vlja u pod­vi­lič­noj žli­je­zdi (do 80 od­sto) usled po­lo­ža­ja nje­nog iz­vod­nog ka­na­la, kao spe­ci­fič­nog sa­sta­va sa­li­ve (plju­vač­ke). Rje­đa je po­ja­va ka­me­na u do­u­šnoj plju­vač­noj žli­je­zdi (ma­nje od 20 od­sto) ili pod­je­zič­noj (do je­dan od­sto). Naj­če­šće se ra­di o so­li­tar­nom ka­me­nu (oko 60 od­sto), rje­đe ih ima vi­še u jed­noj ili vi­še plju­vač­nih žli­je­zda. Ve­li­či­na ka­me­na mo­že bi­ti od ne­ko­li­ko mi­li­mi­te­ra, pa do dva, ri­jet­ko do tri cen­ti­me­tra. Uko­li­ko je ka­men ma­li i u bli­zi­ni otvo­ra ka­na­la u usnoj šu­plji­ni, mo­že se de­si­ti da se spon­ta­no eva­ku­i­še. Ne­ka­da pa­ci­jen­tu su­ge­ri­še­mo da ma­si­ra ka­nal, ne bi li do­šlo do eva­ku­a­ci­je ka­men­či­ća uz te­ra­pi­ju an­ti­bi­o­ti­ka. U no­vi­je vri­je­me se op­tič­kim in­stru­men­tom (en­do­skop­ski) ula­zi u žli­je­zdu kroz iz­vod­ni ka­nal i iz­va­di ka­men. Ope­ra­ci­ja se mo­že iz­vr­ši­ti pri­stu­pom kroz usta i uz lo­kal­nu ane­ste­zi­ju ako se ka­men na­la­zi u iz­vod­nom ka­na­lu. Me­đu­tim, uko­li­ko je ka­men ve­ći, u plju­vač­noj žli­je­zdi ili uda­ljen od otvo­ra, po­treb­no je spro­ve­sti ope­ra­ci­ju naj­če­šće pri­stu­pom kroz vrat. Ve­li­ki ka­men če­sto zah­ti­je­va od­stra­nje­nje ci­je­le žli­je­zde.
      Ko­li­ka je uspje­šnost iz­lje­če­nja naj­če­šćih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda? U va­šoj prak­si da li je ne­ki slu­čaj obo­lje­nja bio po­seb­no iza­zo­van?
      – Akut­na za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda su u ve­ći­ni slu­ča­je­va pot­pu­no iz­lje­či­va, dok se kod hro­nič­nih ra­di o du­go­roč­nom pro­ce­su li­je­če­nja ko­ji zah­ti­je­va po­vre­me­ne kon­tro­le. Do­bro­ćud­ni tu­mo­ri su u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­ve­za­ni sa pot­pu­nim iz­lje­če­njem, dok je prog­no­za ma­lig­nih tu­mo­ra raz­li­či­ta (za­vi­si od ti­pa tu­mo­ra, fa­ze u ko­joj je ot­kri­ven, ste­pe­na pro­ši­re­no­sti, kao i na­či­na da­va­nja me­ta­sta­za). Uvi­jek je iza­zov ma­lig­ni tu­mor pa­ro­tid­ne plju­vač­ne žli­je­zde ko­ji zah­ti­je­va žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca, ko­ji kod pa­ci­je­na­ta do­vo­di do na­ru­že­no­sti i te­škog pri­hva­ta­nja ta­kvog sta­nja. Na­ro­či­to su iza­zov ova­kvi tu­mo­ri upra­vo zbog to­ga što u od­ma­kloj fa­zi mo­gu za­hva­ti­ti du­bo­ke struk­tu­re li­ca, vra­ta i gla­ve ko­je mo­gu bi­ti ži­vot­no ugro­ža­va­ju­će i zah­ti­je­va­ti re­kon­struk­ci­je, a to su za­htjev­ne ope­ra­ci­je.
      Ka­ko bri­nu­ti o plju­vač­nim žli­je­zdi­ma, ka­ko ih ču­va­ti, na šta sva­ko tre­ba da obra­ti pa­žnju i ko­ji su to simp­to­mi ko­ji uka­zu­ju na ne­ki pro­blem?
      – Da­kle, pri­je sve­ga mo­ra­mo bri­nu­ti o hi­gi­je­ni usne šu­plji­ne. Ka­ri­o­zni zu­bi ta­ko­đe mo­gu da do­pri­no­se po­ja­vi za­pa­ljen­skih pro­ce­sa. Usljed lo­še hi­gi­je­ne usne šu­plji­ne, stva­ra­ju se po­god­ni uslo­vi za raz­voj bak­te­ri­ja, ko­je pu­tem iz­vod­nih ka­na­la plju­vač­nih žli­je­zda mo­gu da do­ve­du do za­pa­ljen­skog pro­ce­sa u iz­vod­nom ka­na­lu ili u sa­moj žli­je­zdi. Usljed za­pa­ljen­skih pro­ce­sa u žli­je­zdi ili ka­na­lu ve­ća je vje­ro­vat­no­ća da do­đe i do for­mi­ra­nja ka­me­na u nji­ma. Ta­ko­đe, ne pre­po­ru­ču­je se kon­zu­mi­ra­nje du­van­skih pro­iz­vo­da i al­ko­ho­la u ve­ćim ko­li­či­na­ma.
      Uko­li­ko pa­ci­jent pri­mi­je­ti u pred­je­lu usne šu­plji­ne, is­pred ili is­pod ušne školj­ke ili na vra­tu is­pod do­nje vi­li­ce, otok, bol, iz­ra­štaj ili iz­mi­je­nje­ni ob­lik žli­je­zde, bez raz­mi­šlja­nja tre­ba da se ja­vi na pre­gled iza­bra­nom lje­ka­ru, ko­ji će sam ili uz kon­sul­ta­ci­ju mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga po­sta­vi­ti pra­vu di­jag­no­zu i spro­ve­sti li­je­če­nje. Kod ma­lig­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda, upra­vo ja­vlja­nje do­sta ka­sno od po­ja­ve simp­to­ma ili zna­ko­va bo­le­sti do­pri­no­se lo­ši­joj prog­no­zi i ma­loj sto­pi pre­ži­vlja­va­nja. Ka­ko ne­ki ma­lig­ni tu­mo­ri do­u­šne plju­vač­ne žli­je­zde mo­gu da in­fil­tri­šu fa­ci­jal­ni ži­vac, uko­li­ko se pa­ci­jent asi­me­trič­no osmje­hu­je, ne mo­že da za­tvo­ri jed­no oko ili da na­be­re si­me­trič­no če­lo, to je znak da tre­ba od­mah da se ja­vi na pre­gled.
      Lji­lja­na Mi­nić

      Vi­ru­sna obo­lje­nja zbog od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je

      Po­sto­je ne­ka obo­lje­nja ovih žli­je­zda sa ko­ji­ma se me­di­ci­na sko­ro sre­la?
      – Sa no­vi­jim obo­lje­nji­ma, ili bo­lje re­če­no ri­jet­kim obo­lje­nji­ma ili oni­ma o ko­ji­ma se ma­lo zna su bo­le­sti u sklo­pu vi­ru­snih obo­lje­nja (ko­ja su usljed od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je kod dje­ce po­no­vo po­če­la da se po­ja­vlju­ju) ili u sklo­pu bak­te­rij­skih obo­lje­nja (kao što je tu­ber­ku­lo­za, si­fi­lis) ili ri­jet­ki ma­lig­ni tu­mo­ri ove re­gi­je sa re­la­tiv­nom lo­šom prog­no­zom – ka­že Ta­nja Bo­lje­vić.

      Ma­lig­ni tu­mo­ri naj­če­šći kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na

      Dok­tor­ka Bo­lje­vić uka­zu­je da ne po­sto­ji pra­vi­lo ja­vlja­nja od­re­đe­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda po po­lu i uz­ra­stu, ali mo­že­mo go­vo­ri­ti o ve­ćoj ili ma­njoj uče­sta­lo­sti.
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja­ju naj­če­šće u če­tvr­toj, pe­toj i še­stoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta. Ma­lig­ni tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se naj­če­šće ja­vlja­ju kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na, dok su be­nig­ni tu­mo­ri naj­če­šće kod že­na mla­đih od 40 go­di­na. For­mi­ra­nje ka­me­na u plju­vač­nim žli­je­zda­ma je če­šće kod mu­ška­ra­ca ne­go kod že­na i to u sred­njim go­di­na­ma ži­vo­ta naj­če­šće. Za­pa­ljen­ski pro­ce­si se ja­vlja­ju u raz­li­či­tim uz­ra­sti­ma, u za­vi­sno­sti od uzroč­ni­ka za­pa­lje­nja – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.

      Otok ša­lje po­ru­ku upo­zo­re­nja

      Otok u pred­je­lu re­gi­ja gdje su plju­vač­ne žli­je­zde ni­je uvi­jek znak nji­ho­vog obo­lje­nja, ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      – Ka­da se po­ja­vi, po­treb­no je de­talj­nim pre­gle­dom pro­ci­je­ni­ti da li se ra­di o obo­lje­nju plju­vač­nih žli­je­zda, ili je otok dru­ge eti­o­lo­gi­je. Ka­ko se uz ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde na­la­ze i lim­fne žli­je­zde, otok mo­že bi­ti usljed nji­ho­vog uve­ća­nja u sklo­pu vi­ru­snog, bak­te­rij­skog, lim­fo­pro­li­fe­ra­tiv­nog obo­lje­nja ili je na­stao usljed in­fek­ci­je ko­ja po­ti­če od ka­ri­o­znih zu­ba. Ne­ke ab­nor­mal­no­sti krv­nih su­do­va se ta­ko­đe mo­gu is­po­lji­ti oto­kom. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti aler­gij­ske re­ak­ci­je ko­je se mo­gu ja­vi­ti oto­kom, a da ne bu­du pre­po­zna­te kao ta­kve. Ovo su sa­mo ne­ka od obo­lje­nja ko­je se mo­gu is­po­lji­ti oto­kom u pred­je­lu plju­vač­nih žli­je­zda – na­gla­ša­va Bo­lje­vić.



    • Hronika
      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

    • Hronika

      2018-02-18

      Lambulići

      SUDIJA ZA ISTRAGU SASLUŠAO OSUMNJIČENE ZA OTMICU I PREBIJANJE

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi


      Su­di­ja za is­tra­gu Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci od­re­dio je pri­tvor Vje­ko­sla­vu Lam­bu­li­ću, dok je nje­go­vog bra­ta Ju­go­sla­va pu­stio da se bra­ni sa slo­bo­de. Lam­bu­li­ći se te­re­te da su sa di­rek­to­rom kom­pa­ni­je Ru­do Mon­te­ne­gro Alek­san­drom Bra­com Mi­ra­no­vi­ćem (55) i nje­go­vim si­nom Pe­trom (29) uče­stvo­va­li u ot­mi­ci i pre­bi­ja­nju dr­ža­vlja­ni­na Al­ba­ni­je An­to­na Ka­jo­ša­ja iz Tu­zi. Lam­bu­li­ći se sum­nji­če da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da u sa­i­zvr­ši­la­štvu i kri­vič­no dje­lo pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de u sa­i­zvr­ši­la­štvu na šte­tu Ka­jo­ša­ja. Mla­đi Mi­ra­no­vić je osum­nji­čen da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da, dok se nje­gov otac te­re­ti za pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de.
      Na­kon sa­slu­ša­nja u tu­ži­la­štvu, Mi­ra­no­vi­ći su pu­šte­ni da se bra­ne sa slo­bo­de, a tu­ži­lac je od­re­dio za­dr­ža­va­nje Lam­bu­li­ći­ma.
      Po­li­cij­ska is­tra­ga po­ka­za­la je da su bra­ća Lam­bu­lić pri­je tri da­na oko 13.30 ča­so­va, u Uli­ci Ce­tinj­ski put u Pod­go­ri­ci, is­pred tr­žnog cen­tra Ka­pi­tal pla­za, za­u­sta­vi­li Ka­jo­ša­ja. Mi­mo nje­go­ve vo­lje, na­sil­no su ga od­ve­li do Mo­skov­ske uli­ce, od­no­sno do par­kin­ga is­pred ugo­sti­telj­skog objek­ta. Na tom par­kin­gu če­kao ih je Alek­san­dar Mi­ra­no­vić u auto­mo­bi­lu „mer­ce­des”. Osum­nji­če­ni su Ka­jo­ša­ja uve­li u vo­zi­lo ko­jim je upra­vljao Mi­ra­no­vić i od­ve­zli se Bu­le­va­rom re­vo­lu­ci­je. To­kom vo­žnje bra­ća Lam­bu­lić su na zad­njem sje­di­štu Ka­jo­ša­ju za­da­la vi­še uda­ra­ca pe­sni­ca­ma u gla­vu, na­no­se­ći mu te­ške tje­le­sne po­vre­de i upu­ću­ju­ći mu ozbilj­ne pri­jet­nje. Ka­da su do­šli na Bu­le­var cr­no­gor­skih ser­da­ra, na zad­nje sje­di­šte je sjeo Mi­ra­no­vi­ćev sin Pe­tar, ko­ji je pi­što­ljem po­čeo da uda­ra „za­ro­blje­nog” Ka­jo­ša­ja. On je Al­ban­ca uda­rio tri pu­ta pi­što­ljem u gla­vu na­no­se­ći mu vid­ne po­vre­de. Ubr­zo ih je po­li­ci­ja pre­sre­la i pri­ve­la.M.V.P.



-
    • Vijest dana
      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

    • Vijest dana

      2018-02-18

      Milan Zeković i Željko Pištinjat

      ZLOČINI PRED KOJIMA JE ZANIJEMILA CRNA GORA

      Ubijali roditelje, djecu i čitave porodice

      Poslednji zločinac osuđen na smrtnu kaznu bio je Dragiša Ristić, koji je 1977. godine pokušao da siluje četvorogodišnju djevojčicu, a potom je udavio i zapalio kako bi prikrio tragove


      Stra­vič­no ubi­stvo pet­na­e­sto­mje­seč­nog P.J., za ko­je se sum­nji­či nje­gov očuh, kao i maj­ka ko­ja ni­je za­šti­ti­la be­bu, zlo­čin je ko­ji je šo­ki­rao ne sa­mo Cr­nu Go­ru već i sve ze­mlje re­gi­o­na i ši­re. Ipak, zlo­či­ni pred ko­ji­ma za­ni­je­mi či­ta­va dr­ža­va ni­je­su ri­jet­ki u Cr­noj Go­ri. Go­di­na­ma una­zad stup­ce hro­ni­ke u cr­no­gor­skim me­di­ji­ma po­pu­nja­va­le su vi­je­sti o stra­vič­nim zlo­či­ni­ma u ko­ji­ma su žr­tve mu­če­ne do smr­ti, isje­če­ne na ko­ma­de, pa­lje­ne... Ova­kvi zlo­či­ni ni­je­su ri­jet­ki ni me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ca, a ne­ri­jet­ke žr­tve mon­stru­ma bi­la su dje­ca i sta­ri lju­di.
      Zlo­čin­ci su na naj­bru­tal­ni­je na­či­ne ubi­ja­li ro­di­te­lje, si­lo­va­li i do smr­ti mu­či­li dje­cu, pa i bom­ba­ma raz­no­si­li či­ta­ve po­ro­di­ce.
      Ova­kvi zlo­či­ni, pre­ma ri­je­či­ma kri­mi­no­lo­ga Ve­li­mi­ra Ra­ko­če­vi­ća, naj­če­šće su po­či­nje­ni iz mr­žnje, osve­te ili lju­bo­mo­re, i svim tim ubi­ca­ma za­jed­nič­ko je de­struk­tiv­no po­na­ša­nje.
      – U jed­nom ma­lom bro­ju slu­ča­je­va ubi­stva su iz­vr­ši­le pa­to­lo­ški struk­tu­ri­sa­ne oso­be. Za go­to­vo sve ubi­ce čla­na po­ro­di­ce bi­lo je ka­rak­te­ri­stič­no to što su bi­le emo­ci­o­nal­no ne­sta­bil­ne sa iz­ra­že­nim kog­ni­tiv­nim de­fi­ci­ti­ma uz lo­še pro­cje­nji­va­nje i pro­su­đi­va­nje – na­veo je Ra­ko­če­vić za „Dan”.
      Cr­no­gor­ska jav­nost ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti Dra­gi­šu Ri­sti­ća, po­sled­njeg čo­vje­ka ko­ji je „u ime na­ro­da” po­gu­bljen u Cr­noj Go­ri. Ri­stić je stri­je­ljan 1981. go­di­ne zbog zlo­či­na ko­ji je po­či­nio 1977. go­di­ne u Pod­go­ri­ci. Osu­đen je na smrt jer je 1977. go­di­ne po­ku­šao da si­lu­je če­tvo­ro­go­di­šnju Lj.V. Dje­voj­či­ca se oti­ma­la i vri­šta­la, pa ju je mon­strum za­da­vio i, da bi pri­krio tra­go­ve, za­pa­lio. Sve se de­si­lo u po­dru­mu ta­ko­zva­ne G zgra­de, Pre­ko Mo­ra­če, u da­na­šnjoj Mo­skov­skoj uli­ci. Ri­stić je br­zo uhap­šen i osu­đen na smrt. Če­ka­ju­ći stri­je­lja­nje, uspio je da po­bjeg­ne iz za­tvo­ra. Na­kon krat­ke po­tje­re uhva­ćen je i ubr­zo po­sli­je to­ga po­gu­bljen.
      Ime Ru­fi­na Vu­jo­vi­ća ta­ko­đe će osta­ti upam­će­no po mon­stru­o­znim, ne­za­pam­će­nim ubi­stvi­ma na ovim pro­sto­ri­ma. Ovaj Pod­go­ri­ča­nin ne­du­go po­što je iza­šao iz za­tvo­ra zbog stra­vič­nog ubi­stva maj­ke, vra­tio se u će­li­ju zbog mon­stru­o­znog ubi­stva pen­zi­o­ne­ra iz Ba­ra. On je osu­đen na 15 go­di­na za­tvo­ra jer je 24. mar­ta 2002. go­di­ne, oko 18 ča­so­va, u po­ro­dič­noj ku­ći na Sta­rom aero­dro­mu, na­kon što mu je maj­ka pri­go­vo­ri­la da spa­va po či­ta­ve da­na, iz ga­ra­že uzeo sje­ki­ru i dva pu­ta je uda­rio u gla­vu. Raj­ka Vu­jo­vić je pa­la na pod, a Ru­fin je uzeo ka­nap i uda­vio je. Po­tom joj je ve­zao no­ge i ru­ke, gla­vu omo­tao kr­pom i se­lo­tejp tra­kom, pa je uba­cio u za­mr­zi­vač. On je za­tim po­ku­šao da uklo­ni tra­go­ve zlo­či­na, i oči­stio je tra­go­ve kr­vi, a te­pih i osta­le kr­va­ve stva­ri za­pa­lio. Ti­je­lo Raj­ke Vu­jo­vić bi­lo je dva­de­se­tak da­na u za­mr­zi­va­ču. Iz za­tvo­ra je iza­šao 2013. go­di­ne, a već dvi­je go­di­ne ka­sni­je uhap­šen je zbog ubi­stva pen­zi­o­ni­sa­nog ca­ri­ni­ka Že­li­mi­ra Bo­ka­na. Zbog ovog zlo­či­na on je osu­đen na 40 go­di­na, a nje­go­vi pri­ja­te­lji Re­na­to Be­ri­šić i Ane­la Ko­ljen­šić do­bi­li su po 20 go­di­na ro­bi­je. I ova li­kvi­da­ci­ja po­či­nje­na je na naj­pod­mu­kli­ji na­čin jer su ubi­ce žr­tvi na­ni­je­le pre­ko 70 ubo­da oštrim pred­me­ti­ma.
      Na­ža­lost, Vu­jo­vić ni­je je­di­ni zlo­či­nac ko­ji je usmr­tio maj­ku. Po istom, stra­vič­nom či­nu ostao je upam­ćen i Alek­san­dar Sa­ve­ljić, ko­ji je u de­cem­bru 2010. go­di­ne, zbog ne­tr­pe­lji­vih od­no­sa, ubio maj­ku i se­stru u po­ro­dič­nom sta­nu u pod­go­rič­kom na­se­lju Za­bje­lo. Ubio ih je ku­hinj­skim no­žem, na­no­se­ći im vi­še ubo­da u gru­di i ti­je­lo. Na­kon zlo­či­na je po­bje­gao, ali je ubr­zo uhap­šen.
      Kri­mi­no­log Ra­ko­če­vić ob­ja­snio je da su naj­te­ži zlo­či­ni na ko­ji­ma je ra­dio kao slu­žbe­nik Upra­ve po­li­ci­je te­ška ubi­stva iz­vr­še­na na svi­rep na­čin.
      – Ne mo­gu iz­no­si­ti kon­kret­ne slu­ča­je­ve iz pi­je­te­ta pre­ma žr­tva­ma i nji­ho­vim naj­bli­žim, ali ge­ne­ral­no mo­gu re­ći da su to svi oni slu­ča­je­vi ubi­ja­nja oso­ba ko­je su mr­cva­re­ne, ko­ji­ma su od­si­je­ca­ni po­je­di­ni dje­lo­vi ti­je­la, ko­ji­ma su za­ba­da­ni oštri pred­me­ti u ti­je­lo ko­ji­ma su na­ni­je­te te­ške ope­ko­ti­ne, ko­je su li­še­ne ži­vo­ta iza­zi­va­njem stra­ha naj­ve­ćeg in­ten­zi­te­ta i sl. U svim slu­ča­je­vi­ma ra­di­lo se o objek­tiv­no okrut­nim i stra­vič­nim zlo­či­ni­ma i u svim slu­ča­je­vi­ma žr­tva je do­ži­vlja­va­la su­ro­vost zlo­čin­ca tr­plje­njem ne­iz­mjer­nih pat­nji – ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.
      U „cr­noj isto­ri­ji” osta­la su za­pi­sa­na i go­di­na­ma u ko­ji­ma su se de­ša­va­la ubi­stva u ko­ji­ma su stra­da­le po­ro­di­ce. Ta­ko, u no­ći iz­me­đu 2. i 3. ja­nu­a­ra 2005. go­di­ne u mje­stu Ze­le­ni­ka kog Her­ceg No­vog Želj­ko Pi­šti­njat ubio je brač­ni par Ma­ri­ju (59) i Ni­ko­lu Ra­šo (64). On je do­bio 30 go­di­na ro­bi­je jer je sje­ki­rom pr­vo ubio Ni­ko­lu, a za­tim i nje­go­vu su­pru­gu Ma­ri­ju. Pi­šti­njat je od­lu­čio da ubi­je lju­de ka­ko bi od njih uzeo 3.000 eura, ko­li­ko mu je, na­vod­no, bi­lo po­treb­no da po­ne­se dje­voj­ci u Voj­vo­di­ni.
      Ma­sov­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i 2001. go­di­ne u Be­ra­na­ma, gdje je u mi­ni­ra­nju tro­sprat­ni­ce u cen­tru gra­da stra­da­lo še­sto­ro mla­dih lju­di. Po­gi­nu­li su vla­snik Du­ško Mar­ti­no­vić (35), nje­gov brat Mi­lu­tin (31), brat od stri­ca Lju­bi­ša (26), rad­ni­ci u ka­fi­ću Bi­lja­na Ra­do­vić (28), Igor Ci­me­ša (20), kao i Sr­đan Sta­men­ko­vić iz Ni­ša, ko­ji je unio eks­plo­ziv u tor­bi, dok je ci­je­lu si­tu­a­ci­ju iz jed­ne uli­ce osma­trao Zo­ran Ste­van­če­vić (34). Dva mje­se­ca ka­sni­je Ste­van­če­vić je uhap­šen, a po­li­ci­ja i tu­ži­la­štvo utvr­di­li su da su on, Sta­men­ko­vić i nji­hov po­zna­nik iz Bo­sne Da­vor Sa­vi­čić mi­ni­ra­li ku­ću. Zbog šestostrukog ubistva osuđen je Beograđanin Zoran Stevančević. Krivice za to ubistvo oslobođeni su Milovan Đukić i Davor Savičić iz Doboja, kojima se sudilo u odsustvu.
      Mon­stru­o­znim zlo­či­nom u ko­jem je stra­da­la po­ro­di­ca Ro­ga­no­vić po­če­la je i 2006. go­di­na. U no­ći 31. de­cem­bra 2005. Mi­lan Ze­ko­vić je ma­sa­kri­rao Sla­vo­lju­ba (41), Sla­vi­cu (41) i si­no­ve Želj­ka (12), Sr­đa­na (10) i Mar­ka Ro­ga­no­vi­ća u nji­ho­voj ku­ći u Her­ceg No­vom. Ne­ki od dje­ča­ka po­ku­ša­va­li su i da po­bjeg­nu, ali ih je mon­strum ubi­jao s le­đa pr­vo pi­što­ljem, dok je imao me­ta­ka, a on­da je kr­va­vi pir do­vr­šio ku­hinj­skim no­žem.
      Tra­ge­di­ja se do­go­di­la i za Bo­žić 2008. go­di­ne u bje­lo­polj­skom pri­grad­skom na­se­lju Ra­ko­nje. Od­mah po­sli­je po­no­ći, do­šlo je do tra­ge­di­je u ko­joj je po­gi­nuo dje­čak Fi­lip Mar­ko­vić (14), a nje­gov brat Ne­ma­nja (7) i još tro­je lju­di je te­ško ra­nje­no. Tra­ge­di­ju je iza­zvao kom­ši­ja De­jan Ob­ra­do­vić, ko­ji je u dom Mar­ko­vi­ća do­šao na­o­ru­žan ruč­nim bom­ba­ma ka­ši­ka­ra­ma, di­na­mi­tom i ku­hinj­skim no­žem. U dnev­noj so­bi svo­je po­ro­dič­ne ku­će na pro­sla­vi Bo­ži­ća bili su se vla­snik ku­će Alek­san­dar Mar­ko­vić sa si­no­vi­ma Fi­li­pom, Mar­kom i naj­mla­đim Ne­ma­njom. Tu je bio i Alek­san­drov brat i nji­ho­va pri­ja­te­lji­ca Be­o­gra­da. Pra­znič­no ras­po­lo­že­nje pre­ki­nuo je kom­ši­ja Ob­ra­do­vić, ko­ji je u ku­ći Mar­ko­vi­ća ak­ti­vi­rao dvi­je bom­be ka­ši­ka­re.
      Teško porodično ubistvo dogodilo se i 2005. godine kada je Vasilije Marković ubio pa zapalio brata od tetke Igora Šljivančanina, u blizini Sutomora. Sud je utvrdio da je kritičnog dana okrivljeni došao kod brata od tetke na posao i ponudio mu da zajedno obave prebacivanje droge, na šta je on i pristao. Njemu je prvostepeno robija bila odrezana na 30 godina, ali je kasnije Vrhovni sud kaznu smanjio na 18 godina zatvora.
      Za mon­stro­u­o­zno ubi­stvo Bu­ga­ri­na Ras­ti­sla­va Cvet­ko­va, ko­je se do­go­di­lo 2011. go­di­ne u Bu­dvi, na 15 go­di­na za­tvo­ra osu­đen je srp­ski dr­ža­vlja­nin Ne­boj­ša Sa­vić. U pre­su­di, iz­me­đu osta­log, pi­še da je Ne­boj­ša Sa­vić 22. mar­ta 2011. go­di­ne u Bu­dvi sa 25 ubo­da ba­jo­ne­tom ubio Cvet­ko­va dok je le­žao na kre­ve­tu: udar­ci­ma u gru­di, le­đa i ra­me. Na­vo­di se da je po­tom bon­se­kom is­ko­ma­dao ti­je­lo, udo­ve, ša­ke i gla­vu, ko­ji su na­red­nih da­na po­li­ve­ni ben­zi­nom i za­pa­lje­ni.
      Stra­vič­no ubi­stvo do­go­di­lo se i u no­ći iz­me­đu 26. i 27. av­gu­sta 2011. go­di­ne u Uli­ci Da­ni­la Pe­ro­vi­ća u Nik­ši­ću, ka­da je An­to Ždra­le­vić na svi­rep na­čin ubio kom­ši­ju La­za­ra Trip­ko­vi­ća. Vje­šta­ci ne­u­rop­si­hi­ja­tri su ne­sum­nji­vo utvr­di­li da Ždra­le­vić pa­ti od traj­nog du­šev­nog obo­lje­nja, te da je u tre­nut­ku iz­vr­še­nja ubi­stva bio pot­pu­no ne­u­ra­čun­ljiv. Ždra­le­vić je no­žem 59 pu­to iz­bo po ti­je­lu kom­ši­ju ko­jem je za­tim re­zao ti­je­lo. Na zi­du je is­cr­tao pen­ta­gram i osta­vio po­ru­ku.M.V.P.

      Ne­za­pam­će­no da je se­stra ubi­la bra­ta

      Po­ro­dič­no na­si­lje od­ni­je­lo je broj­ne ži­vo­te u Cr­noj Go­ri. Bi­lo je slu­ča­je­va u ko­ji­ma je maj­ka li­ši­la ži­vo­ta svo­je di­je­te, brat se­stru ali da se­stra ubi­je bra­ta ne­za­pam­ćen je slu­čaj go­di­na­ma una­zad.
      – Sta­ti­stič­ki po­sma­tra­no ubi­stva, me­đu čla­no­vi­ma po­ro­di­ce u Cr­noj Go­ri su ma­nje za­stu­plje­na u od­no­su na pro­sjek u re­gi­o­nu i ši­re. Za ove zlo­či­ne je ka­rak­te­ri­stič­no da se naj­če­šće de­ša­va­ju u afek­tu. Bit­no je na­gla­si­ti da zlo­či­nu pret­ho­di tr­plje­ne du­ži vre­men­ski pe­ri­od, da su kon­flik­ti u po­ro­di­ci če­sti uz du­go­tra­ju­ći emo­ci­o­nal­ni bol ne sa­mo žr­tve već i ubi­ce. U na­šoj ze­mlji naj­če­šći uči­ni­o­ci ubi­stva čla­na po­ro­di­ce su oso­be mu­škog po­la, od­no­sno slu­ča­je­vi ubi­stva že­ne od stra­ne su­pru­ga i ubi­stvo si­na od stra­ne oca i obrat­no– ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.

      Sta­ri­ce ubi­ja­li zbog 10 eura

      Žr­tve mon­stru­ma ne­ri­jet­ko su bi­li sta­ri i bes­po­moć­ni lju­di ko­ji su do smr­ti mu­če­ni zbog nov­ca. Ta­ko, 19. ma­ja 2016. go­di­ne u Pod­go­ri­ci iz ko­ri­sto­lju­blja ubi­je­na je Aj­ša Be­ri­ša (78), ko­joj su ubi­ce ukra­le 10 eura. Zbog ovog zlo­či­na osu­đe­ni su El­vir Ha­ri­zaj na 20 go­di­na za­tvo­ra, a Ha­dži Ha­si na 18 go­di­na. U ubi­stvu Haj­ri­za­ju je po­mo­gla okri­vlje­na su­pru­ga Baj­ram­ša Ho­ti, ko­ja je osu­đe­na na go­di­nu i se­dam mje­se­ci za­tvo­ra, kao i Sef­ćet De­mi­ri. To­kom raz­boj­ni­štva u Ul­ci­nju je ubi­je­na uči­te­lji­ca u pen­zi­ji Sta­na Bo­žo­vić (67). Za taj zlo­čin te­re­te se ul­cinj­ski cvje­ćar Go­ran Đu­ri­šić (52) i dva ma­lo­ljet­ni­ka iz Al­ba­ni­je.
      Pet­nji­ča­nin Ve­sko Ago­vić i Be­ra­nac Alen Pi­lje­vić osu­đe­ni su na 40 go­di­na za­tvo­ra, jer su 22. fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne na­pa­li, opljač­ka­li, pa ubi­li Me­ha Ago­vi­ća u Gor­njoj Vr­bi­ci. Na­pa­da­či su pre­sre­li Ago­vi­ća ko­jeg su na smrt pre­tu­kli, na­kon če­ga su od nje­ga ote­li 2.400 eura so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ju je raz­no­sio mje­šta­ni­ma.
      Pla­vljan­ka Gor­da­na Da­šić ta­ko­đe je ubi­je­na dok su na­pa­da­či pljač­ka­li nje­nu ku­ću. Ona je za­do­bi­la te­ške po­re­de, a ubi­ce su je i da­vi­le to­kom raz­boj­ni­štva. Za ovaj zlo­čin su­di se Mar­ku Šo­ški­ću (24) i Alek­san­dru Ko­na­ta­ru (35), ko­je te­re­te i da su pre­tu­kli nje­nog su­pru­ga Vu­ka.

      Usmr­ti­li pa pre­su­di­li se­bi

      Me­đu broj­nim stra­vič­nim zlo­či­ni­ma ne mo­gu se za­bo­ra­vi­ti oni u ko­ji­ma su ro­di­te­lji ubi­ja­li dje­cu. Go­ran Ri­stić je u ma­ju 2011. go­di­ne u pod­go­rič­kom na­se­lju Do­nja Go­ri­ca ubio svog 10-go­di­šnjeg si­na Jan­ka. Ri­stić je na­kon što je uda­vio di­je­te po­bje­gao u Sr­bi­ju, gdje je pre­su­dio se­bi u po­ro­dič­noj ku­ći u Pi­ro­tu. Po­li­ci­ja je mr­tvog dje­ča­ka na­šla is­pod kre­ve­ta, u di­je­lu ko­ji slu­ži za od­la­ga­nje stva­ri. Nje­go­va osmo­go­di­šnja se­stra spa­va­la je u dru­goj so­bi.
      Te­ška po­ro­dič­na tra­ge­di­ja do­go­di­la se i u no­vem­bru 2014. na Ce­ti­nju, gdje je po­li­ci­ja u na­se­lju Gnji­li do pro­na­šla be­ži­vot­na ti­je­la Dra­ga­na Je­šov­ni­ka (55) i nje­go­ve jed­no­go­di­šnje kćer­ke. Dje­voj­či­ca je, ka­ko je po­ka­zao ob­duk­ci­o­ni na­laz, za­da­vlje­na om­čom, dok je on iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo vje­ša­njem.
      Mir­sad M. Adžo­vić osu­đen je na 14 go­di­na za­tvo­ra zbog ubi­stva se­dam­na­e­sto­go­di­šnje kćer­ke An­dri­ja­ne. Ogla­šen je kri­vim jer je 9. ma­ja 2013. go­di­ne, na­kon kra­će sva­đe, kćer­ki za­dao vi­še uda­ra­ca ru­ka­ma po gla­vi i ti­je­lu. Ka­da je pa­la na pod na­sta­vio je da je uda­ra no­ga­ma, a po­tom je uzeo dr­ža­lo od lo­pa­te i iz­u­da­rao je do smr­ti.
      Na­si­lje u po­ro­di­ci za­vr­še­no smr­ću do­go­di­lo se i i ma­r­tu 2014. go­di­ne, ka­da je na Ko­ni­ku Sa­mir S. Be­ri­ša ubio ne­vjen­ča­nu su­pru­gu, še­sna­e­sto­go­di­šnju De­zi­re Ma­za­rek. Pre­ma na­vo­di­ma pre­su­de, Be­ri­ša je ne­što iza po­no­ći De­zi­ri na­nio 28 uda­ra­ca, od ko­jih je ona tr­pje­la ja­ke bo­lo­ve i strah ja­kog in­ten­zi­te­ta, od ko­jih je do­šlo do na­glog po­re­me­ća­ja ra­da sr­ca, usled če­ga je pre­mi­nu­la.

      Si­lo­vao, pa za­da­vio

      Ne­vje­ri­cu, ali i strah gra­đa­na iza­zvao je i Bo­ri­vo­je Jo­va­no­vić, ko­ji je osu­đen na 40 go­di­na ro­bi­je zbog si­lo­va­nja i ubi­stva Raj­ke Ka­lu­đe­ro­vić. On je ogla­šen kri­vim jer je 3. ok­to­bra 2011. na svi­rep na­čin usmr­tio Ka­lu­đe­ro­vi­će­vu. On je, uz pri­jet­nju no­žem, si­lo­vao, a po­tom za­da­vio že­nu.



    • Ekonomija
      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

    • Ekonomija

      2018-02-18

      Advokati „Sonube” tvrde da je pitanje važenja DUP-a pravno pitanje

      VLASNIK ZEMLJIŠTA NA MALJEVIKU OBRAČUNAVA SE NA SUDU SA BARSKOM SAMOUPRAVOM

      Rusi tužili Opštinu, traže 20 miliona

      Firma iza koje stoji ruski kapital kupila je prije 11 godina zemljište na Maljeviku, ali nije realizovala investiciju. Zbog toga su podnijeli tužbu Privrednom sudu i traže naknadu štete od 20 miliona eura zbog kašnjenja Opštine sa uknjižbom i brisanjem tereta na tom zemljištu


      Fir­ma „So­nu­ba Mon­te­ne­gro”, ko­ja od 2007. go­di­ne pla­ni­ra re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je na Ma­lje­vi­ku, tu­ži­la je pred Pri­vred­nim su­dom Op­šti­nu Bar i tu­žbom tra­ži da se utvr­di ni­šta­vost ugo­vo­ra o ku­po­pro­da­ji ze­mlji­šta u toj op­šti­ni i ugo­vo­ra o na­kna­di za ure­đe­nje grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. „So­nu­ba” iza ko­je sto­ji ru­ski ka­pi­tal, tu­žbom tra­ži na­kna­du šte­te od 20 mi­li­o­na eura, a osnov za tra­že­nu šte­tu na­la­zi u ka­šnje­nju uknji­žbe pra­va svo­ji­ne i bri­sa­nje te­re­ta na pred­met­nom ze­mlji­štu, zbog vi­še za­htje­va re­sti­tu­ci­je i svo­jin­sko prav­nih za­htje­va tre­ćih li­ca.
      Ka­ko se na­vo­di u tu­žbi „So­nu­be”, vi­si­nu šte­te opre­di­je­li­la je i vi­si­na ka­ma­te na oro­če­na sred­stva u iz­no­su od 44,4 mi­li­o­na eura, ko­li­ko su upla­ti­li na ime na­kna­de za ze­mlji­šte i ko­mu­na­li­je.
      Op­šti­na Bar je u cje­lo­sti ospo­ri­la na­vo­de iz tu­žbe is­ti­ču­ći da su u sve­mu po­stu­pa­li u skla­du sa ugo­vo­rom o pre­no­su pra­va svo­ji­ne na grad­skom gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu iz sep­tem­bra 2007. go­di­ne i ugo­vo­rom o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma po osno­vu na­kna­de za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u Ma­lje­vik. Ta­ko­đe, na­ve­li su da bri­sa­nje te­re­ta re­sti­tu­ci­je na pred­met­nom ze­mlji­štu i svo­jin­sko prav­ni za­htje­vi tre­ćih li­ca, in­ve­sti­to­ru ni­je­su mo­gli bi­ti smet­nja za re­a­li­za­ci­ju in­ve­sti­ci­je jer je Op­šti­na Bar bi­la upi­sa­na kao vla­snik spor­nih ne­po­kret­no­sti.
      Pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji ko­ju je „Dan” pri­ba­vio, „So­nu­ba” je tu­žbu pre­da­la kra­jem 2015. go­di­ne, dok je po­čet­kom 2016. Op­šti­na Bar pod­ni­je­la pro­tiv­tu­žbu ra­di nak­nade šte­te zbog ne­iz­gra­de ho­tel­sko-tu­ri­stič­kog kom­plek­sa vri­jed­nog pre­ko 200 mi­li­o­na eura, što je bio osnov za pre­nos pra­va svo­ji­ne, a ko­ja se ogle­da u iz­ma­kloj do­bi­ti ko­ju bi ostva­ri­la Op­šti­na da je iz­gra­đen pred­met­ni kom­pleks. Tim po­vo­dom ove sed­mi­ce je u Pri­vred­nom su­du odr­ža­no ro­či­šte na ko­jem su obi­je stra­ne iz­ni­je­le raz­lo­ge za pod­no­še­nje tu­žbe kao i raz­lo­ge zbog ko­jih sma­tra­ju da je tu­žbe­ni za­htjev neo­sno­van.
      Pu­no­moć­ni­ci Op­šti­ne Bar su to­kom ro­či­šta tra­ži­li sa­slu­ša­nje svje­do­ka Bran­ke Ni­ke­zić, ta­da­šnje pred­sjed­ni­ce Op­šti­ne Bar, i Sve­tla­ne Ga­že­vić, se­kre­ta­ra Op­šti­ne Bar jer su oba svje­do­ka u vri­je­me za­klju­če­nja pred­met­nih ugo­vo­ra bi­la na tim funk­ci­ja­ma. Ka­ko su na­ve­li, one bi se iz­ja­sni­le na okol­no­sti za­htje­va za iz­mje­nu DUP-a od stra­ne „So­nu­be”, kao i na okol­no­sti va­že­nja sa­mog DUP-a. Advo­ka­ti su kon­sta­to­va­li da je „So­nu­ba” na vri­je­me is­pu­ni­la ugo­vo­re­ne oba­ve­ze iz ugo­vo­ra o me­đu­sob­nim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma, po osno­vu fi­nan­si­ra­nja gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, ta­da ne bi do­šlo ni do jed­nog spo­ra, pred­lo­živ­ši su­du da se iz­ve­du do­ka­zi vje­šta­če­nja po vje­šta­ku fi­nan­sij­sko eko­nom­ske stru­ke.
      Advo­ka­ti „So­nu­be” pro­ti­vi­li su se sa­slu­ša­nju svje­do­ka jer je pi­ta­nje va­že­nja ili ne­va­že­nja DUP-a prav­no pi­ta­nje ko­je ne mo­že da se utvr­di na is­ka­zu svje­do­ka.
      Op­šti­na Bar pro­da­la je ze­mlji­šte ukup­ne po­vr­ši­ne 202.000 me­ta­ra kva­drat­nih in­ve­sti­to­ru „So­nu­ba Mon­te­ne­gro” za 32.320.000 eura u za­hva­tu DUP-a Ma­lje­vik, me­đu­tim, tri­na­e­stu ra­tu ugo­vo­re­nog iz­no­sa, ko­ja je do­spje­la za pla­ća­nje 10.12.2008. go­di­ne, „So­nu­ba” je pla­ti­la sa zna­čaj­nim za­ka­šnje­njem u uma­nje­nom iz­no­su, pa joj je po is­toj ostao dug od 30.710,05 eura kao i pre­o­sta­le 23 mje­seč­ne ra­te od po 405.000 eura, po­čev od 14. ra­te pa do po­sled­nje 36. ra­te. Op­šti­na Bar je ra­di svo­jih po­tra­ži­va­nja 16.11.2009. go­di­ne pod­ni­je­la tu­žbu Osnov­nom su­du u Ba­ru, ko­ji je 8. 6. 2012. go­di­ne na­kon spro­ve­de­nog po­stup­ka i iz­vo­đe­nja do­ka­za do­nio pre­su­du ko­jom se u cje­lo­sti usva­ja za­htjev Op­šti­ne Bar. Po žal­bi tu­že­ne „So­nu­ba”, Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci kao dru­go­ste­pe­ni, iz for­mal­nih raz­lo­ga uki­nuo je na­ve­de­nu pre­su­du i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak. Osnov­ni sud u Ba­ru je u po­nov­nom po­stup­ku, po­stu­pa­ju­ći po ukid­nim raz­lo­zi­ma, 28.6.2013. go­di­ne, do­nio pre­su­du ko­jom je po­no­vo usvo­jen za­htjev Op­šti­ne Bar u cje­lo­sti i oba­ve­zan tu­že­ni „So­nu­ba” da na ime akon­ta­ci­je za na­kna­du za ure­đe­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta po DUP-u „Ma­lje­vik” – „iz­mje­ne i do­pu­ne” is­pla­ti Op­šti­ni Bar 9.375.710,05 eura sa ka­ma­tom od pa­da­nja za sva­ku po­je­di­nač­nu ra­tu pa do is­pla­te ka­ko sli­je­di u pre­su­di. Pro­tiv na­ve­de­ne pre­su­de „So­nu­ba” je po­no­vo iz­ja­vi­la žal­bu, me­đu­tim Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci do­nio je 17.12.2013. go­di­ne pre­su­du ko­jom je od­bio žal­bu. Pro­tiv pre­su­de Vi­šeg su­da „So­nu­ba” je 21.2.2014. go­di­ne iz­ja­vi­la re­vi­zi­ju Vr­hov­nom su­du. Od­lu­ču­ju­ći o re­vi­zi­ji tu­že­nog, Vr­hov­ni sud je do­nio pre­su­du 22. 9. 2015. go­di­ne ko­jom je od­bio re­vi­zi­ju.
      A.Đ – D.M.

      Na­red­no ro­či­šte 28. mar­ta

      Sud je pri­hva­tio da se u svoj­stvu svje­do­ka sa­slu­ša­ju Ni­ke­zi­će­va i Ga­že­vi­će­va, dok će se o pred­lo­gu za iz­vo­đe­nje do­ka­za vje­šta­če­njem po vje­šta­ku eko­nom­sko-fi­nan­sij­ske stru­ke na­knad­no iz­ja­sni­ti. Na­red­no ro­či­šte je za­ka­za­no za 28. mart.



    • Politika
      Milačić kompromisno rješenje?

      Milačić kompromisno rješenje?

    • Politika

      2018-02-18

      OPOZICIJA U POTRAZI ZA NOVIM PREDSJEDNIČKIM KANDIDATOM

      Milačić kompromisno rješenje?

      Analitičar Božidar Čolaković u izjavi za „Dan” kaže da će se opozicija teško dogovoriti oko zajedničkog kandidata, ali da je Milačić neko o čijoj bi se kandidaturi moglo razgovarati


      Pred­sjed­nik Pra­ve Cr­ne Go­re Mar­ko Mi­la­čić mo­gao bi bi­ti kom­pro­mi­sno rje­še­nje za za­jed­nič­kog kan­di­da­ta opo­zi­ci­je na pred­sto­je­ćim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma. Ta in­for­ma­ci­ja do­la­zi sa­mo dan na­kon pr­vog sa­stan­ka li­de­ra kom­plet­ne opo­zi­ci­je na ko­jem ni­je do­go­vo­ren za­jed­nič­ki kan­di­dat.
      Mi­la­čić je ju­če „Da­nu” ka­zao da je čuo da se po­mi­nje mo­guć­nost da on bu­de opo­zi­ci­o­ni kan­di­dat na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, ali da ga još ni­ko od li­de­ra opo­zi­ci­je ni­je kon­tak­ti­rao. Za­to Mi­la­čić ni­je mo­gao ni da po­tvr­di, ni da de­man­tu­je in­fo­r­ma­ci­je o nje­go­voj even­tu­al­noj kan­di­da­tu­ri.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta ju­če ni­je­su mo­gli re­ći ni­šta ve­za­no za Mi­la­či­će­vu mo­gu­ću kan­di­da­tu­ru.
      Pri­ču o Mi­la­či­ću kao kan­di­da­tu opo­zi­ci­je pod­gri­ja­la je i iz­ja­va nje­go­vog par­tij­skog ko­le­ge Bo­ži­da­ra Čar­ma­ka ko­ji je ko­le­ga­ma po­ru­čio da se „kan­di­dat re­ži­ma ne­će po­bi­je­di­ti sam”. On je na­veo da je par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja u pe­tak, po ko zna ko­ji put, po­tvr­di­la da ni­je do­ra­sla po­li­tič­kom tre­nut­ku u ko­jem se za­de­si­la.
      – Umje­sto da gra­đa­ni Cr­ne Go­re do­bi­ju ime za­jed­nič­kog opo­zi­ci­o­nog kan­di­da­ta za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re i plan ka­ko da se na efi­ka­san na­čin su­prot­sta­vi­mo re­žim­skom kan­di­da­tu, do­ži­vje­li smo još jed­no raz­o­ča­re­nje. Oče­ki­va­li smo da će se pre­va­zi­ći li­der­ske su­je­te, za­bo­ra­vi­ti ne­spo­ra­zu­mi i da će se svi pri­sut­ni na sa­stan­ku iz­di­ći iz­nad neo­zbilj­no­sti. Iz­gle­da da smo se pre­va­ri­li. Oči­gled­no da je ovo bio još je­dan sa­sta­nak na ko­me su se pred­stav­ni­ci opo­zi­ci­je po­na­ša­li kao lju­di ko­ji vo­ze sob­no bi­ci­klo: okre­ću pe­da­le, ne po­mje­ra­ju­ći se – ka­zao je Ča­mrak.
      Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić u iz­ja­vi za „Dan” ka­že da će opo­zi­ci­ja te­ško do­go­vo­ri­ti za­jed­nič­kog kan­di­da­ta, ali da je Mi­la­čić ne­ko o či­joj bi se kan­di­da­tu­ri mo­glo raz­go­va­ra­ti.
      – Mi­la­čić sa pre­po­zna­tlji­vim, di­na­mič­nim na­stu­pom, ja­snim opo­zi­ci­o­nim sta­vom, uvjer­lji­vim pre­zen­to­va­njem ar­gu­me­na­ta je­ste ne­ko o ko­me bi kao o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu tre­ba­lo raz­go­va­ra­ti. Uko­li­ko spi­sak po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ni­je iscrp­ljen jav­no­sti po­zna­tim ime­ni­ma i uko­li­ko još uvi­jek po­sto­ji otvo­re­nost i sprem­nost da se do­đe do do­go­vo­ra. Vre­me­na je sve ma­nje, pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri su za ne­pu­na dva mje­se­ca. Na gre­ška­ma iz pro­šlo­sti sa pro­lon­gi­ra­njem pre­go­vo­ra oko za­jed­nič­kog na­stu­pa bi tre­ba­lo uči­ti – na­vo­di Čo­la­ko­vić.
      On ka­že da na to da li će uop­šte bi­ti po­stig­nut do­go­vor o za­jed­nič­kom kan­di­da­tu či­ta­ve opo­zi­ci­je po­red kva­li­te­ta po­ten­ci­jal­nog za­jed­nič­kog kan­di­da­ta za­vi­si i od stra­nač­kih kon­cep­ci­ja i pro­cje­na, kal­ku­la­ci­ja o po­ten­ci­jal­nom uspje­hu.
      – Po­sli­je ne­u­spje­šnog sa­stan­ka u pe­tak, mo­gle su se ču­ti i vi­je­sti o even­tu­al­nom uče­šću dva opo­zi­ci­o­na kan­di­da­ta, sa ide­jom da se ta­ko obez­bje­đu­je si­gur­no odr­ža­va­nje dru­gog kru­ga pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Iako na pr­vi po­gled iz­gle­da pri­hva­tlji­vom, ipak se ne či­ni uvjer­lji­vim i odr­ži­vim rje­še­njem, bu­du­ći da evi­dent­na či­nje­ni­ca ne­po­sti­za­nja do­go­vo­ra ne mo­že bi­ti do­vo­ljan ga­rant pru­ža­nja neo­p­hod­ne po­dr­ške jed­nom od opo­zi­ci­o­nih kan­di­da­ta u dru­gom kru­gu. U tom kon­tek­stu, sva­ka­ko bi tre­ba­lo po­ku­ša­ti da se iz­na­đe rje­še­nje pri­hva­tlji­vo za sve, tj. kan­di­dat kog bi sve opo­zi­ci­o­ne par­ti­je za­i­sta po­dr­ža­le, ne sa­mo de­kla­ra­tiv­no, već su­štin­ski – je­din­stve­no i sin­hro­ni­zo­va­no dje­lu­ju­ći u kam­pa­nji, kao i di­rekt­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom sa stra­nač­kim ba­za­ma – is­ti­če Čo­la­ko­vić.
      Bo­ži­dar Ča­mrak sma­tra da mo­ra­mo da po­ka­že­mo da zna­mo šta ho­će­mo, da iza­đe­mo na cr­tu, ali ozbilj­no i sta­bil­no, ona­ko ka­ko do­li­ku­je tre­nut­ku.
      – Osim bor­be za no­va rad­na mje­sta i vi­še in­ve­sti­ci­ja, bor­be za stva­ra­nje šan­si za mla­de, ali i du­hov­nu ob­no­vu ove ze­mlje, ja­sno je da je ovoj ze­mlji po­treb­na i kre­di­bil­na al­ter­na­ti­va. Ova­ko, vi­di­mo, ne ide. Zbog sve­ga to­ga Pra­va Cr­na Go­ra – kao no­va i do­mi­nant­no mla­da po­li­tič­ka sna­ga u dr­ža­vi – ima oba­ve­zu da od­go­vo­ri ovom po­li­tič­kom tre­nut­ku zbog svih gra­đa­na ko­ji oče­ku­ju pro­mje­ne u Cr­noj Go­ri, go­to­vo tri­de­set go­di­na – is­ta­kao je Ča­mrak.M.S.

      I Si­mo­vić u pred­sjed­nič­koj igri DPS-a

      Iz­bo­ri za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re odr­ža­će se 15. apri­la, a za sa­da ima­mo vi­še po­ten­ci­jal­nih kan­di­da­ta ko­ji tvr­de da za­go­va­ra­ju opo­zi­ci­o­ni pro­gram. U pi­ta­nju su Đor­đi­je Bla­žić, Dra­gan Haj­du­ko­vić, Va­si­li­je Mi­lič­ko­vić, Ha­zbi­ja Ka­lač, Ran­ko Đu­ri­šić, Lju­bo­mir Va­ra­gić.
      Kao mo­gu­ći kan­di­da­ti opo­zi­ci­je po­mi­nju se An­dri­ja Jo­vi­će­vić, Mil­ka Ta­dić Mi­jo­vić i Mi­o­drag Đu­ro­vić.
      Što se ti­če vla­sti, kao kan­di­da­ti DPS-a po­mi­nju se Mi­lo Đu­ka­no­vić, Mi­li­ca Pe­ja­no­vić Đu­ri­šić, ali i Mi­lu­tin Si­mo­vić, ko­ji se na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pa­u­ze vra­tio u fo­te­lju mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja.
      Kan­di­da­tu­ra za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra bi­ti po­dr­ža­na sa naj­ma­nje 7.993 pot­pi­sa bi­ra­ča, a jed­no li­ce mo­že po­dr­ža­ti sa­mo jed­nog kan­di­da­ta.



    • Politika
      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

    • Politika

      2018-02-18

      Mitropolit Amfilohije

      MITROPOLIT AMFILOHIJE OŠTRO KRITIKOVAO POSJETU DUŠKA MARKOVIĆA KOSOVU

      Sramota je što je premijer išao kod Tačija

      Zbog demarkacije raspisati referendum, poručeno je iz Demokratskog fronta


      Ne­dav­na po­sje­ta cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća Ko­so­vu je sra­mo­ta po Cr­nu Go­ru, sa­op­štio je si­noć mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je na pro­mo­ci­ji knji­ge ,,Ma­na­stir­ski si­no­vi” Ili­je La­ku­ši­ća.
      – Cr­na Go­ra je me­toh Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Iz­vor­ni Cr­no­gor­ci su ma­na­stir­ski si­no­vi. Me­đu­tim, to što je ona po­sta­la me­toh, a Cr­no­gor­ci ma­na­stir­ski si­no­vi, to je bla­go­da­re­ći Me­to­hi­ji, bla­go­da­re­ći Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji, ko­ju je oslo­bo­dio kralj i go­spo­dar Cr­ne Go­re Ni­ko­la Pe­tro­vić 1912. go­di­ne i za ko­ju su hi­lja­de Cr­no­go­ra­ca žr­tvo­va­li svo­je ži­vo­te. To po­mi­njem po­seb­no da­nas ka­da se ova da­na­šnja vlast, ne Cr­na Go­ra, jer ona to ne mo­že ni­ka­da ura­di­ti – od­ri­ču­ći se Me­to­hi­je se­be bi se sa­me od­re­kla, da­kle vlast da­na­šnja od­ri­če se i pra­vi gra­ni­ce. Ov­dje je taj dže­lat bio ju­če, i onaj sa Ha­ra­di­na­jem. Ja sam sa­hra­nji­vao one ko­je su on i nje­go­va dru­ži­na po­kla­li po Me­to­hi­ji 1999. go­di­ne, a kod nje­ga je, evo, ovih da­na bio naš pre­mi­jer. Tu­žno i jad­no. I ni­šta sram­ni­je u isto­ri­ji Cr­ne Go­re se ni­je do­ga­đa­lo od to­ga što se da­nas do­ga­đa sa Me­to­hi­jom, sa Peć­kom pa­tri­jar­ši­jom, sa De­ča­ni­ma i sa spo­me­nom ono­ga ko­ji su se­be žr­tvo­va­li za oslo­bo­đe­nje Me­to­hi­je. Sram­na pri­ča. Ne­ka Bog po­vra­ti pa­met oni­ma ko­ji su je iz­gu­bi­li, ko­ji su obo­lje­li od mu­vljeg pam­će­nja, a to mu­vlje pam­će­nje sad pro­gla­ša­va­ju za spa­se­nje i za bu­duć­nost. Ni­šta na tom mu­vljem pam­će­nju ni­je sa­gra­đe­no ni­gdje u isto­ri­ji, pa ne­će ni ov­dje bi­ti – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je na­kon pro­mo­ci­je u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci.
      Vla­da Ko­so­va ju­če je na sve­ča­noj sjed­ni­ci po­vo­dom de­se­te go­di­šnji­ce jed­no­stra­nog pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti usvo­ji­la za­jed­nič­ku iz­ja­vu - aneks spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce iz­me­đu Ko­so­va i Cr­ne Go­re, ko­ji su pot­pi­sa­li Ha­šim Ta­či i Fi­lip Vu­ja­no­vić. Pre­mi­jer Ko­so­va Ra­muš Ha­ra­di­naj re­kao je da za­jed­nič­ka iz­ja­va otva­ra put da rje­še­nje o de­mar­ka­ci­ji gra­ni­ce usvo­ji Skup­šti­na Ko­so­va jer omo­gu­ća­va da se is­pra­ve sve mo­gu­će gre­ške i ne­pre­ci­zno­sti u spo­ra­zu­mu Ko­so­va i Cr­ne Go­re od 26. av­gu­sta 2015. go­di­ne.
      Iz De­mo­krat­skog fron­ta su sa­op­šti­li da im se obra­tio ve­li­ki broj gra­đa­na iz po­gra­nič­ne re­gi­je ko­ji sa­da stra­hu­ju za svo­ju imo­vi­nu zbog mo­gu­ćeg po­mje­ra­nja gra­ni­ce i ustu­pa­nja te­ri­to­ri­je Ko­so­vu.
      – Mi mi­sli­mo da se ra­di o vi­tal­nom dr­žav­nom in­te­re­su i da je za ovo po­treb­no ras­pi­sa­ti re­fe­ren­dum, jer Vla­da ne­ma le­gi­ti­mi­tet da po­kla­nja dje­lo­ve te­ri­to­ri­je dr­ža­ve Cr­ne Go­re za ko­je su gi­nu­li na­ši pre­ci. Za­i­sta je ne­vje­ro­vat­no da Vla­da Cr­ne Go­re rje­ša­va pro­ble­me vla­sti na Ko­so­vu – ka­zao je je­dan od li­de­ra DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić za te­le­vi­zi­ju „Vi­je­sti”.
      Ta­či i Vu­ja­no­vić do­go­vo­ri­li su u če­tvr­tak za­jed­nič­ku iz­ja­vu, a Pred­sjed­ni­štvo Skup­šti­ne Ko­so­va od­lu­či­lo je da se za­kon o ra­ti­fi­ka­ci­ji spo­ra­zu­ma o de­mar­ka­ci­ji gra­nič­ne li­ni­je raz­mo­tri na sjed­ni­ci ko­ja je za­ka­za­na za da­nas u 18 ča­so­va.
      Pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker ka­zao je da će zbog lo­šeg is­ku­stva Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je, ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na mo­ra­ti da ri­je­še svo­je gra­nič­ne spo­ro­ve pri­je ne­go što uđu u EU.
      EU je ne­dav­no pred­sta­vi­la no­vu stra­te­gi­ju za za­pad­ni Bal­kan u ko­joj go­vo­ri o ar­bi­tra­žnom mo­de­lu rje­ša­va­nja spo­ro­va ko­ji se ne mo­gu ri­je­ši­ti bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma. Jun­ker ka­že da mu je „te­ško” ka­da po­sma­tra hr­vat­sko-slo­ven­ski su­kob oko gra­ni­ce za ko­ji vje­ru­je da se mo­gao ri­je­ši­ti pri­je ne­go što su dvi­je dr­ža­ve po­sta­le čla­ni­ce Uni­je.
      – Umje­sto to­ga, to je pre­pu­šte­no ar­bi­tra­žnom su­du, ali se stra­ne ne mo­gu do­go­vo­ri­ti ka­ko po­stu­pi­ti s nje­go­vom od­lu­kom – re­kao je Jun­ker na kon­fe­ren­ci­ji o bez­bjed­no­sti u Min­he­nu.A.Ć.-M.S.



    • Drustvo
      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu

    • Drustvo

      2018-02-18

      Jocić

      TOMISLAV JOCIĆ (81) TRAŽI POMOĆ OD ZORANA PAŽINA I VESNE MEDENICE

      Plaća tuđi dug zbog greške u prezimenu


      Osam­de­se­tjed­no­go­di­šnji To­mi­slav Jo­cić za­tra­žio je od mi­ni­stra prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na i pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog su­da Ve­sne Me­de­ni­ce da ga za­šti­te jer je do­bio rje­še­nje od sud­skog iz­vr­ši­te­lja da po pre­su­di Pr­vog osnov­nog su­da u Be­o­gra­du tre­ba da pla­ti oko 5.000 eura šte­te zbog sa­o­bra­ćaj­nog ude­sa u ko­jem on ni­je ni bio uče­snik. On na­vo­di da ne zna ka­ko da se za­šti­ti, osim da po­moć jav­no tra­ži od naj­i­stak­nu­ti­jih lju­di u pra­vo­su­đu, jer u pre­su­di pro­tiv nje­ga sto­ji pre­zi­me Jo­čić, a ne nje­go­vo Jo­cić i sa­da pla­ća dug ne­kog čo­vje­ka ko­jeg ne po­zna­je. Ta­ko­đe, is­ti­če da je do pre­su­de do­šao pre­ko advo­ka­ta u Be­o­gra­du i da je ona do­ne­se­na bez ma­tič­nog bro­ja, već sa­mo sto­ji „da je tu­že­ni Jo­čić To­mi­slav iz Da­ni­lov­gra­da”.
      – U ok­to­bru 2015. do­bio sam opo­me­nu pred iz­vr­še­nje sud­ske pre­su­de iz Be­o­gra­da da tre­ba so­li­dar­no sa Ž.K. da pla­tim 10.500 eura zbog ude­sa ko­ji se de­sio 2001. Ni­sam znao šta je u pi­ta­nju pa sam po­čeo da se ras­pi­tu­jem. Sa­zna­jem da se 2001. na pu­tu Da­ni­lov­grad–Pod­go­ri­ca do­go­dio udes, gdje je „mer­ce­des” nje­mač­kih ta­bli­ca uda­rio u „re­no”. Ko je bio kriv ni­je ni va­žno, uglav­nom, osi­gu­ra­nje je po­kri­lo svu šte­tu, ali su oni go­ni­li kriv­ca za sa­o­bra­ćaj­ku, da on pla­ti tro­ško­ve. Tu­žba je pod­ni­je­ta kod su­da u Be­o­gra­du. Ka­sni­je sam iz pre­su­de vi­dio da ne­ma mog ma­tič­nog bro­ja. Me­ne ni­ko ni­je sa­slu­ša­vao, po­zi­vao, ni­ti sam znao da mi se ne­gdje su­di, ali za­to mi je sad po­la pen­zi­je blo­ki­ra­no i od­bi­ja se za tuđ dug – po­ža­lio se Jo­cić.
      On sum­nja da je vje­ro­vat­no ne­ko po­gre­šno upi­sao nje­go­vo pre­zi­me, umje­sto Jo­čić, jer pret­postavlja da se ta­ko pre­zi­vao stvar­ni uče­snik u ne­zgo­di.
      – Imam do­ku­men­ta ko­ja po­tvr­đu­ju da sam ja u ži­vo­tu imao dva vo­zi­la – „za­sta­vu” i „gol­fa”. Čud­no mi je ka­ko me ni­je­su na­šli ka­da su mi su­di­li i ka­da su me osu­di­li, a na­šli su me la­ko ka­da je tre­ba­lo da pla­tim. S ob­zi­rom na to da je pre­su­da do­ni­je­ta bez ma­tič­nog bro­ja sma­tram da ni­je va­lid­na. Za­to se na­dam da će me ne­ko za­šti­ti­ti u ovoj dr­ža­vi, jer me si­gu­r­no ne­će pri­mi­ti na sa­sta­nak u ka­bi­net, ali se na­dam da će me ba­rem ova­ko ču­ti – po­ru­čio je Jo­cić.
      M.S.



    • Hronika
      Za pokušaj silovanja devet i po godina

      Za pokušaj silovanja devet i po godina

    • Hronika

      2018-02-18

      POTVRĐENA PRESUDA ĐOKU MALESIJI

      Za pokušaj silovanja devet i po godina


      Pod­go­ri­ča­nin Đo­ko Ma­le­si­ja pra­vo­sna­žno je osu­đen na de­vet i po go­di­na za­tvo­ra zbog po­ku­ša­ja si­lo­va­nja i raz­boj­ni­štva. Pr­vo­ste­pep­nu pre­su­du, ko­ju je po­tvr­dio Ape­la­ci­o­ni sud, do­ni­je­lo je vi­je­će Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci 21. ok­to­bra pro­šle go­di­ne.
      Ma­le­si­ja se te­re­ti da je 10. de­cem­bra 2016. go­di­ne, oko 19.30, u Pod­go­ri­ci, u bli­zi­ni Ve­zi­ro­vog mo­sta, sa umi­šlja­jem, upo­tre­bom si­le i pri­jet­nje po­ku­šao da pri­nu­di na ob­lju­bu Pod­go­ri­čan­ku M.Š. Dok se Pod­go­ri­čan­ka kre­ta­la pje­ške, okri­vlje­ni joj je pri­šao s le­đa i uhva­tio je ru­kom za vrat, sti­ska­ju­ći je i go­vo­re­ći joj: „Uda­vi­ću te, ubi­ću te”. Dru­gom ru­kom po­ku­šao je da joj ski­ne do­nji dio tre­ner­ke. Ka­da je dje­voj­ka uspje­la da se otrg­ne, on je po­čeo da je uda­ra. Na­kon to­ga na si­lu ju je od­vu­kao ka obli­žnjoj udo­li­ni ko­ja je ob­ra­sla ši­bljem, gdje je na­sta­vio da je uda­ra. Pod­go­ri­čan­ka je od za­do­bi­je­nih uda­ra­ca pa­la na ze­mlju. Ka­ko bi uspio u stra­šnom na­u­mu, na­sta­vio je da je uda­ra. Dje­voj­ka je na­sta­vi­la da se opi­re i vri­šti. Sre­ćom, u tom mo­men­tu na­i­šao je ne­ko od pro­la­zni­ka, zbog če­ga je Ma­le­si­ja po­bje­gao. Pri­li­kom po­ku­ša­ja si­lo­va­nja M.Š. je za­do­bi­la te­ške tje­le­sne po­vre­de u pred­je­lu gla­ve i ti­je­la.
      Osim to­ga, Ma­le­si­ja je ogla­šen kri­vim jer je 8. de­cem­bra 2016. go­di­ne u bli­zi­ni že­lje­znič­ke sta­ni­ce u Pod­go­ri­ci od su­gra­đa­ni­na D.Lj., ko­jeg je fi­zič­ki s le­đa na­pao, ukrao ruč­ni sat, mo­bil­ni te­le­fon i nov­ča­nik.M.V.P.



    • Politika
      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

    • Politika

      2018-02-18

      FEDERACIJA MLADIH EVROPSKIH ZELENIH KRITIKOVALA IUSO ZBOG PREDSJEDNIKA DPS-A

      Milo je jedan od najkorumpiranijih političara

      Federacija mladih Zelenih je na svom Tviter nalogu postavila pitanje: „Kada ti kongres otvori jedan od najkorumpiranijih i najbogatijih političara na svijetu, šta socijalisti dobijaju time kada daju legitimitet Milu Đukanoviću”


      Fe­de­ra­ci­ja mla­dih evrop­skih Ze­le­nih upi­ta­la je pre­ko dru­štve­ne mre­že Fej­sbuk In­ter­na­ci­o­nal­nu uni­ju so­ci­ja­li­stič­ke omla­di­ne (IUSO) za­što im kon­gres otva­ra „je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu”. Kon­gres je u pe­tak u „Splen­di­du” otvo­rio li­der De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Mi­lo Đu­ka­no­vić, a uz pi­ta­nje je bio i link za tekst Me­đu­na­rod­ne mre­že no­vi­na­ra is­tra­ži­va­ča za iz­vje­šta­va­nje o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu u ko­rup­ci­ji (OC­CRP), ko­ja je biv­šeg cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra pro­gla­si­la 2015. za „lič­nost go­di­ne” po pi­ta­nju do­pri­no­sa kri­mi­na­lu i ko­rup­ci­ji. Ova ne­slav­na ti­tu­la, ka­ko je obra­zlo­že­no, Đu­ka­no­vi­ću je da­ta zbog te­ških zlo­u­po­tre­ba vla­sti, mi­li­on­skih afe­ra, ku­po­vi­ne gla­so­va i uru­ša­va­nja prav­nog si­ste­ma.
      Ta­ko­đe, Fe­de­ra­ci­ja mla­dih Ze­le­nih je na svom Tvi­ter na­lo­gu po­sta­vi­la pi­ta­nje: „Ka­da ti kon­gres otvo­ri je­dan od naj­­korum­pi­ra­ni­jih i naj­bo­ga­ti­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu, šta so­ci­ja­li­sti do­bi­ja­ju ti­me ka­da da­ju le­gi­ti­mi­tet Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću”.
      Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg Kon­gre­sa IUSO je Sa­vjet mla­dih DPS-a. Na fej­sbuk stra­ni­ci IUSO je po­sta­vio po­zdrav­ne go­vo­re, is­pod ko­jeg je ko­men­tar po­sta­vi­la Fe­de­ra­ci­je mla­dih Ze­le­nih.
      – Hej, IUSO! Za­što je­dan od naj­ko­rum­pi­ra­ni­jih po­li­ti­ča­ra na svi­je­tu otva­ra vaš kon­gres – pi­ta­li su Ze­le­ni.
      Na od­go­vor su če­ka­li 20 sa­ti.
      – Tra­di­ci­ja je da pred­stav­nik stran­ke do­ma­ći­na po­zdra­vi de­le­ga­te kon­gre­sa. An­ti­ko­rup­ci­ja je va­žna za IUSO i sve or­ga­ni­za­ci­je ko­je oku­plja­mo, od ključ­nog je zna­ča­ja za mla­de lju­de da bu­du upu­će­ni u tu ma­te­ri­ju – sto­ji u od­go­vo­ru IUSO.
      Mla­di Ze­le­ni su po­ru­či­li da se za­la­žu svu­da za po­li­tič­ku slo­bo­du, slo­bo­du štam­pe i po­li­tič­ku tran­spa­rent­nost.
      Pred­sjed­nik mla­dih Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­lan Đa­ko­vić po­ru­čio je da ka­da Mi­lo Đu­ka­no­vić mla­dim so­ci­ja­li­sti­ma go­vo­ri o re­zul­ta­ti­ma po­li­ti­ke DPS-a u da­na­šnjoj Cr­noj Go­ri ne bi smio da smet­ne sa uma i ve­li­ku sto­pu ne­za­po­sle­no­sti, naj­ma­nju sto­pu pro­iz­vod­nje i iz­vo­za ro­ba u Evro­pi. Ta­ko­đe, ka­ko ka­že, tre­ba da po­me­ne naj­ma­nju mi­ni­mal­nu za­ra­du u re­gi­o­nu i Evro­pi, je­da­na­est go­di­na od pot­pi­si­va­nja Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­zi­ca­ji i pri­dru­ži­va­nju i šest go­di­na od po­čet­ka pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa u ko­ji­ma je ze­mlja uspje­la da otvo­ri 30 od 33 pre­go­va­rač­ka po­gla­vlja, a pri­vre­me­no za­tvo­ri­la sve­ga tri i da ni­jed­na ze­mlja ko­ja je u pro­šlo­sti pri­stu­pa­la EU ni­je to­li­ko du­go če­ka­la na za­tva­ra­nje po­gla­vlja.
      Đa­ko­vić ka­že da ka­da li­der DPS-a pri­stu­pa­nje NA­TO-u pri­ka­zu­je kao naj­ve­ći do­met i pri­zna­nje po­li­ti­ke svo­je stran­ke, tre­ba­lo bi da zna da je in­te­gra­ci­ja ze­mlje u NA­TO bi­la po­spje­še­na me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma i bor­bom za pre­vlast iz­me­đu ve­li­kih svjet­skih si­la.
      – Ka­da se­be i svo­ju par­ti­ju pred­sta­vlja kao mi­ro­tvor­ce u vri­je­me kr­va­vih i rat­nih de­ve­de­se­tih vje­ro­vat­no že­li da za­bo­ra­vi na vri­je­me ka­da je zdu­šno po­dr­ža­vao srp­sku he­ge­mo­ni­stič­ku po­li­ti­ku Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća i sa svo­jim par­tij­skim sa­bor­ci­ma ju­ri­šao na su­sjed­ne te­ri­to­ri­je, pro­tje­ri­vao sta­nov­ni­štvo dru­gih vje­ra i na­ci­o­nal­no­sti i kao naj­od­go­vor­ni­ji u ze­mlji su­dje­lo­vao u rat­nim zlo­či­ni­ma. Ka­ko on­da se­be i po­li­ti­ku svog DPS-a mo­že da pred­sta­vi kao lje­vi­čar­sku – is­ti­če Đa­ko­vić.M.S.

      Pro­mi­je­nio ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va

      Đa­ko­vić do­da­je da je Đu­ka­no­vić pred mla­di­ma bio iskren je­di­no u to­me da mla­di ko­ji se opre­di­je­le za član­stvo u DPS-u ima­ju pri­vi­le­gi­ju da se za­po­sle, na­pre­du­ju i pa­ra­zi­ti­ra­ju na opljač­ka­nom nov­cu gra­đa­na Cr­ne Go­re.
      – U kraj­nje emo­tiv­noj za­vr­šni­ci ka­da Đu­ka­no­vić ko­ji je pro­mi­je­nio sto­ti­nu ide­ja i vi­zi­ja, ne­ko­li­ko na­ci­o­nal­no­sti i dr­ža­va ka­že da po­li­ti­ka i po­je­din­ci mo­ra­ju ima­ti jed­nu ide­ju i vi­zi­ju tj. pra­vac i smjer ko­jim se že­li ići, uko­li­ko že­le na­pre­do­va­ti, on­da po­sta­je ko­mič­ni ju­nak još jed­ne svo­je bur­le­ske – za­klju­ču­je Đa­ko­vić.



    • Porodica
      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

    • Porodica

      2018-02-18

      Dr Tanja Boljević

      MR SCI. DR TANJA BOLJEVIĆ, SPECIJALISTA MAKSILOFACIJALNE HIRURGIJE, O ZNAČAJU, FUNKCIJI I NAJČEŠĆIM OBOLJENJIMA GLANDULAE SALIVATORES S. ORIS

      Čuvajte pljuvačne žlijezde da i one čuvaju vas

      ■ Ukoliko pacijent u predjelu usne šupljine, ispred ili ispod ušne školjke ili na vratu ispod donje vilice primijeti otok, bol, izraštaj ili izmijenjeni oblik žlijezde, bez razmišljanja treba da se javi na pregled ljekaru


      Plju­vač­ne žli­je­zde (glan­du­lae sa­li­va­to­res s. oris), smje­šte­ne u usnoj du­plji, dio su di­ge­stiv­nog trak­ta, lu­če plju­vač­ku va­žnu za va­re­nje i gu­ta­nje hra­ne, go­vor, fi­zi­o­lo­ški či­ste usta i one su kao, uosta­lom, i osta­li or­ga­ni i te ka­ko pod­lo­žne bo­le­sti­ma. Ko­li­ko ima plju­vač­nih žli­je­zda i šta je nji­ho­va osnov­na fun­ki­ci­ja u in­ter­vjuu za „Dan” ob­ja­šnja­va mr sci. dr Ta­nja Bo­lje­vić, spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je na Kli­ni­ci za ORL i MFH u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re.
      – Plju­vač­ne žli­je­zde se di­je­le na ve­li­ke i ma­le. Po­sto­je tri pa­ra ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda – do­u­šne, pod­vi­lič­ne i pod­je­zič­ne, dok ma­lih plju­vač­nih žli­je­zda ima mno­go vi­še, oko hi­lja­du. Ma­le plju­vač­ne žli­je­zde se na­la­ze oko usne šu­plji­ne i ždri­je­la, u pred­je­lu obra­za, nep­ca, usa­na, je­zi­ka, kao i u pred­je­lu zu­ba mo­la­ra. Sve plju­vač­ne žli­je­zde, ve­li­ke i ma­le, ima­ju svo­je iz­vod­ne ka­na­le ko­ji se otva­ra­ju u usnoj šu­plji­ni, ka­ko bi se plju­vač­ka ko­ju stva­ra­ju iz­lu­či­la u usnu šu­plji­nu. Plju­vač­ka ni­je pot­pu­no istih ka­rak­te­ri­sti­ka kod raz­li­či­tih žli­je­zda, ali je nje­na funk­ci­ja slič­na. Utvr­đe­no je da sa­stav plju­vač­ke va­ri­ra to­kom da­na i u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ja se hra­na ko­ri­sti. Plju­vač­ka ima za­štit­ni efe­kat na slu­zni­cu usled gli­ko­pro­te­i­na i mu­ko­id­nih pro­du­ka­ta spre­ča­va­ju­ći isu­ši­va­nje slu­zni­ce usne du­plje to­kom di­sa­nja na usta. Šti­ti u od­re­đe­noj mje­ri slu­zni­cu od štet­nih efe­ka­ta iz du­van­skog di­ma i od dru­gih he­mij­skih sred­sta­va. Ka­ko je usna šu­plji­na u po­čet­nom di­je­lu or­ga­na za va­re­nje, en­zi­mi­ma ko­je lu­či, plju­vač­ka je bit­na za za­po­či­nja­nje ovog pro­ce­sa. Zna­čaj­na je za pro­ces žva­ka­nja, pri če­mu se for­mi­ra za­lo­gaj, ta­ko da olak­ša­va i pro­ces gu­ta­nja hra­ne. Plju­vač­ka ima i od­bram­be­nu ulo­gu zbog IgA an­ti­ti­je­la ko­je lu­či – ob­ja­šnja­va dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      Ko­je su naj­če­šće bo­le­sti plju­vač­nih žli­je­zda i ko­ji fak­to­ri do­vo­de do obo­lje­nja? U ko­jim slu­ča­je­vi­ma je neo­p­ho­dan ope­ra­tiv­ni za­hvat?
      – Naj­če­šće bo­le­sti su sva­ka­ko za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda. Za­pa­lje­nja se uglav­nom ja­vlja­ju u do­u­šnoj (pa­ro­tid­noj) plju­vač­noj žli­je­zdi, rje­đe u osta­lim ve­li­kim, a po­seb­no ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Mo­gu se ja­vi­ti izo­lo­va­no ili u sklo­pu ne­kog dru­gog obo­lje­nja, naj­če­šće vi­ru­snog obo­lje­nja, ne­ri­jet­ko i bak­te­rij­skog, gdje usled ve­će gu­sti­ne plju­vač­ke do­la­zi do za­sto­ja se­kre­ta, a po­ne­kad i za­če­plje­nja ka­na­la. Sve ovo po­go­du­je raz­mno­ža­va­nju bak­te­ri­ja usled ne­mo­guć­no­sti oti­ca­nja plju­vač­ke i na­stan­ku oto­ka, bo­la, ote­ža­nog gu­ta­nja i po­ra­sta tje­le­sne tem­pe­ra­tu­re. U ova­kvim je slu­ča­je­vi­ma ne­kad po­treb­no pa­ci­jen­ta ope­ra­tiv­no zbri­nu­ti, ali pr­vo tre­ba po­ku­ša­ti sa kon­zer­va­tiv­nom te­ra­pi­jom. Od obo­lje­nja ko­ja se ja­vlja­ju u plju­vač­nim žli­je­zda­ma ni­je­su ri­jet­ki ni tu­mo­ri, kao i for­mi­ra­nje ka­me­na (po­seb­no u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma). Ova obo­lje­nja uglav­nom zah­ti­je­va­ju ope­ra­tiv­no li­je­če­nje.
      Kod ko­jih plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja tu­mor i ko­li­ko su oni če­sti? Ko­ji su če­šći – be­nig­ni ili ma­lig­ni tu­mo­ri?
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda su ve­ći­nom be­nig­ni i ne­ma­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ge or­ga­ne. Be­nig­ni tu­mo­ri se uglav­nom ja­vlja­ju u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma, dok su ma­lig­ni tu­mo­ri če­šći u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Oko 70 do 80 od­sto tu­mo­ra u ma­lim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su ma­lig­ni. Oko 80 od­sto tu­mo­ra u ve­li­kim plju­vač­nim žli­je­zda­ma su be­nig­nog ka­rak­te­ra. Ka­da su u pi­ta­nju ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde, be­nig­ni tu­mo­ri su naj­če­šće u do­u­šnim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u pod­je­zič­nim plju­vač­nim žli­je­zda­ma. Kod ve­li­kih plju­vač­nih žli­je­zda ma­lig­ni tu­mo­ri su naj­če­šći u pod­je­zič­nim, za­tim u pod­vi­lič­nim, a rje­đe u do­u­šnim plju­vač­nim žli­je­zda­ma.
      Od be­nig­nih tu­mo­ra su naj­če­šći Mik­sni i Var­ti­nov tu­mor. Dok Var­ti­nov tu­mor ima ja­snu kap­su­lu i ne­ma ka­rak­te­ri­sti­ku da se tran­sfor­mi­še u ma­lig­ni, kod Mik­snog tu­mo­ra ne­ma ja­sne kap­su­le i po­sto­ji mo­guć­nost ma­lig­ne tran­sfor­ma­ci­je. Da­kle, je­di­ni si­gur­ni na­čin li­je­če­nja je ope­ra­tiv­ni. Kod be­nig­nih tu­mo­ra ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem po­sti­že­mo pot­pu­no iz­lje­če­nje. Vr­lo ri­jet­ko, be­nig­ni tu­mo­ri mo­gu da po­sta­nu ma­lig­ni. Ta­ko­đe, ako se u pot­pu­no­sti ne uklo­ne mo­gu se vra­ti­ti (re­ci­di­vi­ra­ti) na istom, ili na ne­kom dru­gom mje­stu.
      Ka­ko se li­je­če, ko­li­ki je ste­pen iz­lje­če­nja i ka­da je ope­ra­ci­ja je­di­ni li­jek?
      – Ka­da su u pi­ta­nju ma­lig­ni tu­mo­ri u ovim re­gi­ja­ma, ra­di se o ve­o­ma agre­siv­nim tu­mo­ri­ma. Za raz­li­ku od be­nig­nih, oni ima­ju ten­den­ci­ju me­ta­sta­zi­ra­nja u dru­ga tki­va i or­ga­ne i ti­me je prog­no­za znat­no lo­ši­ja. Mo­gu po­sto­ja­ti kar­ci­no­mi ko­ji su če­šći, ali i sar­ko­mi i broj­ni dru­gi. Ka­da je god mo­gu­će neo­p­hod­no je spro­ve­sti hi­rur­ško li­je­če­nje ko­je po­ne­kad zah­ti­je­va ope­ra­ci­ju i su­sjed­nih re­gi­ja, a ne­kad i žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca (bi­tan za mi­mi­ku). Po­red hi­rur­gi­je, neo­p­hod­no je spro­ve­sti ra­di­o­te­ra­pi­ju, čak i he­mi­o­te­ra­pi­ju, sve u za­vi­sno­sti ko­ji je tip ma­lig­nog tu­mo­ra. Ne­ka­da se pa­ci­jen­ti ja­ve u od­ma­kloj fa­zi bo­le­sti, ka­da se ope­ra­tiv­no li­je­če­nje ne mo­že spro­ve­sti (usled pro­ši­re­no­sti bo­le­sti ili lo­šeg op­šteg sta­nja pa­ci­jen­ta), pa se ta­da spro­vo­di ra­di­o­te­ra­pi­ja, ne­kad he­mi­o­te­ra­pi­ja, ili sa­mo simp­to­mat­ska te­ra­pi­ja. Da­kle, kod ma­lig­nih tu­mo­ra ste­pen iz­lje­če­nja za­vi­si od to­ga ko­ji je tip tu­mo­ra, kao i u ko­joj fa­zi bo­le­sti se pa­ci­jent ja­vio.
      Da li se ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma mo­že li­je­či­ti sa­mo ope­ra­ci­jom. Ko­li­ko su to za­htjev­ni ope­ra­tiv­ni za­hva­ti?
      – Ka­me­nac u plju­vač­nim žli­je­zda­ma (si­ja­lo­li­ti­ja­za) se naj­če­šće ja­vlja u pod­vi­lič­noj žli­je­zdi (do 80 od­sto) usled po­lo­ža­ja nje­nog iz­vod­nog ka­na­la, kao spe­ci­fič­nog sa­sta­va sa­li­ve (plju­vač­ke). Rje­đa je po­ja­va ka­me­na u do­u­šnoj plju­vač­noj žli­je­zdi (ma­nje od 20 od­sto) ili pod­je­zič­noj (do je­dan od­sto). Naj­če­šće se ra­di o so­li­tar­nom ka­me­nu (oko 60 od­sto), rje­đe ih ima vi­še u jed­noj ili vi­še plju­vač­nih žli­je­zda. Ve­li­či­na ka­me­na mo­že bi­ti od ne­ko­li­ko mi­li­mi­te­ra, pa do dva, ri­jet­ko do tri cen­ti­me­tra. Uko­li­ko je ka­men ma­li i u bli­zi­ni otvo­ra ka­na­la u usnoj šu­plji­ni, mo­že se de­si­ti da se spon­ta­no eva­ku­i­še. Ne­ka­da pa­ci­jen­tu su­ge­ri­še­mo da ma­si­ra ka­nal, ne bi li do­šlo do eva­ku­a­ci­je ka­men­či­ća uz te­ra­pi­ju an­ti­bi­o­ti­ka. U no­vi­je vri­je­me se op­tič­kim in­stru­men­tom (en­do­skop­ski) ula­zi u žli­je­zdu kroz iz­vod­ni ka­nal i iz­va­di ka­men. Ope­ra­ci­ja se mo­že iz­vr­ši­ti pri­stu­pom kroz usta i uz lo­kal­nu ane­ste­zi­ju ako se ka­men na­la­zi u iz­vod­nom ka­na­lu. Me­đu­tim, uko­li­ko je ka­men ve­ći, u plju­vač­noj žli­je­zdi ili uda­ljen od otvo­ra, po­treb­no je spro­ve­sti ope­ra­ci­ju naj­če­šće pri­stu­pom kroz vrat. Ve­li­ki ka­men če­sto zah­ti­je­va od­stra­nje­nje ci­je­le žli­je­zde.
      Ko­li­ka je uspje­šnost iz­lje­če­nja naj­če­šćih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda? U va­šoj prak­si da li je ne­ki slu­čaj obo­lje­nja bio po­seb­no iza­zo­van?
      – Akut­na za­pa­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda su u ve­ći­ni slu­ča­je­va pot­pu­no iz­lje­či­va, dok se kod hro­nič­nih ra­di o du­go­roč­nom pro­ce­su li­je­če­nja ko­ji zah­ti­je­va po­vre­me­ne kon­tro­le. Do­bro­ćud­ni tu­mo­ri su u ve­ći­ni slu­ča­je­va po­ve­za­ni sa pot­pu­nim iz­lje­če­njem, dok je prog­no­za ma­lig­nih tu­mo­ra raz­li­či­ta (za­vi­si od ti­pa tu­mo­ra, fa­ze u ko­joj je ot­kri­ven, ste­pe­na pro­ši­re­no­sti, kao i na­či­na da­va­nja me­ta­sta­za). Uvi­jek je iza­zov ma­lig­ni tu­mor pa­ro­tid­ne plju­vač­ne žli­je­zde ko­ji zah­ti­je­va žr­tvo­va­nje fa­ci­jal­nog živ­ca, ko­ji kod pa­ci­je­na­ta do­vo­di do na­ru­že­no­sti i te­škog pri­hva­ta­nja ta­kvog sta­nja. Na­ro­či­to su iza­zov ova­kvi tu­mo­ri upra­vo zbog to­ga što u od­ma­kloj fa­zi mo­gu za­hva­ti­ti du­bo­ke struk­tu­re li­ca, vra­ta i gla­ve ko­je mo­gu bi­ti ži­vot­no ugro­ža­va­ju­će i zah­ti­je­va­ti re­kon­struk­ci­je, a to su za­htjev­ne ope­ra­ci­je.
      Ka­ko bri­nu­ti o plju­vač­nim žli­je­zdi­ma, ka­ko ih ču­va­ti, na šta sva­ko tre­ba da obra­ti pa­žnju i ko­ji su to simp­to­mi ko­ji uka­zu­ju na ne­ki pro­blem?
      – Da­kle, pri­je sve­ga mo­ra­mo bri­nu­ti o hi­gi­je­ni usne šu­plji­ne. Ka­ri­o­zni zu­bi ta­ko­đe mo­gu da do­pri­no­se po­ja­vi za­pa­ljen­skih pro­ce­sa. Usljed lo­še hi­gi­je­ne usne šu­plji­ne, stva­ra­ju se po­god­ni uslo­vi za raz­voj bak­te­ri­ja, ko­je pu­tem iz­vod­nih ka­na­la plju­vač­nih žli­je­zda mo­gu da do­ve­du do za­pa­ljen­skog pro­ce­sa u iz­vod­nom ka­na­lu ili u sa­moj žli­je­zdi. Usljed za­pa­ljen­skih pro­ce­sa u žli­je­zdi ili ka­na­lu ve­ća je vje­ro­vat­no­ća da do­đe i do for­mi­ra­nja ka­me­na u nji­ma. Ta­ko­đe, ne pre­po­ru­ču­je se kon­zu­mi­ra­nje du­van­skih pro­iz­vo­da i al­ko­ho­la u ve­ćim ko­li­či­na­ma.
      Uko­li­ko pa­ci­jent pri­mi­je­ti u pred­je­lu usne šu­plji­ne, is­pred ili is­pod ušne školj­ke ili na vra­tu is­pod do­nje vi­li­ce, otok, bol, iz­ra­štaj ili iz­mi­je­nje­ni ob­lik žli­je­zde, bez raz­mi­šlja­nja tre­ba da se ja­vi na pre­gled iza­bra­nom lje­ka­ru, ko­ji će sam ili uz kon­sul­ta­ci­ju mak­si­lo­fa­ci­jal­nog hi­rur­ga po­sta­vi­ti pra­vu di­jag­no­zu i spro­ve­sti li­je­če­nje. Kod ma­lig­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda, upra­vo ja­vlja­nje do­sta ka­sno od po­ja­ve simp­to­ma ili zna­ko­va bo­le­sti do­pri­no­se lo­ši­joj prog­no­zi i ma­loj sto­pi pre­ži­vlja­va­nja. Ka­ko ne­ki ma­lig­ni tu­mo­ri do­u­šne plju­vač­ne žli­je­zde mo­gu da in­fil­tri­šu fa­ci­jal­ni ži­vac, uko­li­ko se pa­ci­jent asi­me­trič­no osmje­hu­je, ne mo­že da za­tvo­ri jed­no oko ili da na­be­re si­me­trič­no če­lo, to je znak da tre­ba od­mah da se ja­vi na pre­gled.
      Lji­lja­na Mi­nić

      Vi­ru­sna obo­lje­nja zbog od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je

      Po­sto­je ne­ka obo­lje­nja ovih žli­je­zda sa ko­ji­ma se me­di­ci­na sko­ro sre­la?
      – Sa no­vi­jim obo­lje­nji­ma, ili bo­lje re­če­no ri­jet­kim obo­lje­nji­ma ili oni­ma o ko­ji­ma se ma­lo zna su bo­le­sti u sklo­pu vi­ru­snih obo­lje­nja (ko­ja su usljed od­bi­ja­nja vak­ci­na­ci­je kod dje­ce po­no­vo po­če­la da se po­ja­vlju­ju) ili u sklo­pu bak­te­rij­skih obo­lje­nja (kao što je tu­ber­ku­lo­za, si­fi­lis) ili ri­jet­ki ma­lig­ni tu­mo­ri ove re­gi­je sa re­la­tiv­nom lo­šom prog­no­zom – ka­že Ta­nja Bo­lje­vić.

      Ma­lig­ni tu­mo­ri naj­če­šći kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na

      Dok­tor­ka Bo­lje­vić uka­zu­je da ne po­sto­ji pra­vi­lo ja­vlja­nja od­re­đe­nih obo­lje­nja plju­vač­nih žli­je­zda po po­lu i uz­ra­stu, ali mo­že­mo go­vo­ri­ti o ve­ćoj ili ma­njoj uče­sta­lo­sti.
      – Tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se ja­vlja­ju naj­če­šće u če­tvr­toj, pe­toj i še­stoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta. Ma­lig­ni tu­mo­ri plju­vač­nih žli­je­zda se naj­če­šće ja­vlja­ju kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na, dok su be­nig­ni tu­mo­ri naj­če­šće kod že­na mla­đih od 40 go­di­na. For­mi­ra­nje ka­me­na u plju­vač­nim žli­je­zda­ma je če­šće kod mu­ška­ra­ca ne­go kod že­na i to u sred­njim go­di­na­ma ži­vo­ta naj­če­šće. Za­pa­ljen­ski pro­ce­si se ja­vlja­ju u raz­li­či­tim uz­ra­sti­ma, u za­vi­sno­sti od uzroč­ni­ka za­pa­lje­nja – ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.

      Otok ša­lje po­ru­ku upo­zo­re­nja

      Otok u pred­je­lu re­gi­ja gdje su plju­vač­ne žli­je­zde ni­je uvi­jek znak nji­ho­vog obo­lje­nja, ka­že dok­tor­ka Bo­lje­vić.
      – Ka­da se po­ja­vi, po­treb­no je de­talj­nim pre­gle­dom pro­ci­je­ni­ti da li se ra­di o obo­lje­nju plju­vač­nih žli­je­zda, ili je otok dru­ge eti­o­lo­gi­je. Ka­ko se uz ve­li­ke plju­vač­ne žli­je­zde na­la­ze i lim­fne žli­je­zde, otok mo­že bi­ti usljed nji­ho­vog uve­ća­nja u sklo­pu vi­ru­snog, bak­te­rij­skog, lim­fo­pro­li­fe­ra­tiv­nog obo­lje­nja ili je na­stao usljed in­fek­ci­je ko­ja po­ti­če od ka­ri­o­znih zu­ba. Ne­ke ab­nor­mal­no­sti krv­nih su­do­va se ta­ko­đe mo­gu is­po­lji­ti oto­kom. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti aler­gij­ske re­ak­ci­je ko­je se mo­gu ja­vi­ti oto­kom, a da ne bu­du pre­po­zna­te kao ta­kve. Ovo su sa­mo ne­ka od obo­lje­nja ko­je se mo­gu is­po­lji­ti oto­kom u pred­je­lu plju­vač­nih žli­je­zda – na­gla­ša­va Bo­lje­vić.



    • Hronika
      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi

    • Hronika

      2018-02-18

      Lambulići

      SUDIJA ZA ISTRAGU SASLUŠAO OSUMNJIČENE ZA OTMICU I PREBIJANJE

      Vjekoslavu pritvor, Jugoslav na slobodi


      Su­di­ja za is­tra­gu Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci od­re­dio je pri­tvor Vje­ko­sla­vu Lam­bu­li­ću, dok je nje­go­vog bra­ta Ju­go­sla­va pu­stio da se bra­ni sa slo­bo­de. Lam­bu­li­ći se te­re­te da su sa di­rek­to­rom kom­pa­ni­je Ru­do Mon­te­ne­gro Alek­san­drom Bra­com Mi­ra­no­vi­ćem (55) i nje­go­vim si­nom Pe­trom (29) uče­stvo­va­li u ot­mi­ci i pre­bi­ja­nju dr­ža­vlja­ni­na Al­ba­ni­je An­to­na Ka­jo­ša­ja iz Tu­zi. Lam­bu­li­ći se sum­nji­če da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da u sa­i­zvr­ši­la­štvu i kri­vič­no dje­lo pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de u sa­i­zvr­ši­la­štvu na šte­tu Ka­jo­ša­ja. Mla­đi Mi­ra­no­vić je osum­nji­čen da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo te­ška tje­le­sna po­vre­da, dok se nje­gov otac te­re­ti za pro­tiv­prav­no li­še­nje slo­bo­de.
      Na­kon sa­slu­ša­nja u tu­ži­la­štvu, Mi­ra­no­vi­ći su pu­šte­ni da se bra­ne sa slo­bo­de, a tu­ži­lac je od­re­dio za­dr­ža­va­nje Lam­bu­li­ći­ma.
      Po­li­cij­ska is­tra­ga po­ka­za­la je da su bra­ća Lam­bu­lić pri­je tri da­na oko 13.30 ča­so­va, u Uli­ci Ce­tinj­ski put u Pod­go­ri­ci, is­pred tr­žnog cen­tra Ka­pi­tal pla­za, za­u­sta­vi­li Ka­jo­ša­ja. Mi­mo nje­go­ve vo­lje, na­sil­no su ga od­ve­li do Mo­skov­ske uli­ce, od­no­sno do par­kin­ga is­pred ugo­sti­telj­skog objek­ta. Na tom par­kin­gu če­kao ih je Alek­san­dar Mi­ra­no­vić u auto­mo­bi­lu „mer­ce­des”. Osum­nji­če­ni su Ka­jo­ša­ja uve­li u vo­zi­lo ko­jim je upra­vljao Mi­ra­no­vić i od­ve­zli se Bu­le­va­rom re­vo­lu­ci­je. To­kom vo­žnje bra­ća Lam­bu­lić su na zad­njem sje­di­štu Ka­jo­ša­ju za­da­la vi­še uda­ra­ca pe­sni­ca­ma u gla­vu, na­no­se­ći mu te­ške tje­le­sne po­vre­de i upu­ću­ju­ći mu ozbilj­ne pri­jet­nje. Ka­da su do­šli na Bu­le­var cr­no­gor­skih ser­da­ra, na zad­nje sje­di­šte je sjeo Mi­ra­no­vi­ćev sin Pe­tar, ko­ji je pi­što­ljem po­čeo da uda­ra „za­ro­blje­nog” Ka­jo­ša­ja. On je Al­ban­ca uda­rio tri pu­ta pi­što­ljem u gla­vu na­no­se­ći mu vid­ne po­vre­de. Ubr­zo ih je po­li­ci­ja pre­sre­la i pri­ve­la.M.V.P.



    • Hronika
      Tužilac pomaže policajcima

      Tužilac pomaže policajcima

    • Hronika

      2018-02-18

      ADVOKAT SRĐAN LJEŠKOVIĆ TRAŽIO IZUZEĆE VJERE MIĆUNOVIĆ

      Tužilac pomaže policajcima


      Bra­ni­lac Nik­ši­ća­ni­na Živ­ka Živ­ko­vi­ća, advo­kat Sr­đan Lje­ško­vić, tra­žio je iz­u­ze­će tu­ži­o­ca nik­šić­kog Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva Vje­re Mi­ću­no­vić, op­tu­žu­ju­ći je da olak­ša­va po­lo­žaj po­li­caj­ci­ma Dra­go­sla­vu Ču­ro­vi­ću i Vi­to­mi­ru Kr­sma­no­vi­ću, ko­ji se u pred­me­tu sa nje­go­vim branje­ni­kom. U istom po­stup­ku po­li­caj­ci­ma se su­di za zlo­sta­vlja­nje Živ­ko­vi­ća, a ovom Nik­ši­ća­ni­nu za kri­vič­no dje­lo uni­šte­nje i ošte­će­nje tu­đe stva­ri.
      Lje­ško­vić je obra­zlo­žio da ne po­sto­je do­ka­zi ko­ji bi uka­za­li na Živ­ko­vi­će­vu kri­vi­cu, a da se tu­ži­lac u op­tu­žnom ak­tu i dru­gim rad­nja­ma po­zi­va is­klju­či­vo na iz­ja­ve po­li­ca­ja­ca, po­ku­ša­va­ju­ći da im olak­ša sta­tus.
      Advo­kat je, iz­me­đu osta­log, is­ta­kao i da je Mi­ću­no­vi­će­va kao svje­do­ka is­pi­ti­va­la Živ­ko­vi­će­vu su­prugu dok su u kan­ce­la­ri­ji bi­li po­li­caj­ci ko­ji se te­re­te za zlo­sta­vlja­nje nje­nog su­pru­ga. Glav­nu ri­ječ to­kom is­pi­ti­va­nja, na­vo­di Lje­ško­vić, vo­di­li su po­li­caj­ci, a tu­ži­lac ni­je u za­pi­snik uni­je­la sve na­vo­de Živ­ko­vi­će­ve su­pru­ge.
      – Sma­tram da je zbog na­ve­de­nih raz­lo­ga ODT po­ku­šao da olak­ša po­lo­žaj okri­vlje­nih pri­pad­ni­ka MUP-a, što je i ra­zu­mlji­vo jer tu­ži­la­štvo ri­jet­ko ka­da op­tu­žu­je one ko­ji po­stu­pa­ju po nji­ho­vim na­red­ba­ma. Sva­kom je ja­sno da za­kon ni­je isti za obič­nog gra­đa­ni­na i pri­pad­ni­ka MUP-a – na­veo je Lje­ško­vić.
      In­ci­dent zbog ko­jeg je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca do­go­dio se 20. ju­la pro­šle go­di­ne. Op­tu­že­ni po­li­caj­ci su kon­tro­li­sa­li sa­o­bra­ćaj u Uli­ci par­ti­zan­ski put u Nik­ši­ću, a Živ­ko­vi­ća su zlo­sta­vlja­li po­što je od­bio nji­ho­vo na­re­đe­nje. U op­tu­žni­ci pi­še da su Ću­ro­vić i Kr­sma­no­vić zlo­sta­vlja­li Živ­ko­vi­ća ka­da su ga li­ši­li slo­bo­de zbog ne­po­stu­pa­nja po nji­ho­voj na­red­bi da ka­mi­on mar­ke FAP par­ki­ra is­pred ser­vi­sa ko­ji se na­la­zio u bli­zi­ni. Oni su ga zbog to­ga uhap­si­li uz pri­mje­nu si­le, na­kon če­ga su ga uda­ra­li i ga­zi­li po le­đi­ma. Živ­ko­vić je op­tu­žen da je ka­da su ga po­li­caj­ci hap­si­li uda­rao u slu­žbe­no vo­zi­lo ko­ji je vla­sni­štvo CB Nik­šić, pri če­mu je ošte­tio pred­nja li­je­va vra­ta i zad­nji li­je­vi bla­to­bran, či­me je pri­či­nio šte­tu od 430 eura.
      M.V.P.