Online:


    • Politika
      Razlaz oko „državnog udara”

      Razlaz oko „državnog udara”

    • Politika

      2017-12-13

      Đukanović i Vučić

      VARNICE IZMEĐU ČELNIKA SRBIJE I CRNE GORE

      Razlaz oko „državnog udara”

      Što se tiče Crne Gore, ne postoji ništa o čemu mi nijesmo razgovarali „jedan na jedan” i što nijesmo usaglasili i ne postoje informacije koje ne dijelimo – rekla je Brnabić


      Pro­pu­šta­nje da se va­žna in­for­ma­ci­ja o slu­ča­ju „dr­žav­nog uda­ra” iz Sr­bi­je pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še šef DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić, a isto­vre­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, što uka­zu­je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim, po­ru­če­no je iz SDP-a Cr­ne Go­re. Ka­ko su sa­op­šti­li za „Dan” iz SDP-a, „ne­dav­no smo ima­li ocje­nu pre­mi­je­ra Mar­ko­vi­ća da od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ni­ka­da ni­je­su bi­li bo­lji u po­sled­njih 20 go­di­na”.
      – S dru­ge stra­ne po­sled­nja iz­ja­va Đu­ka­no­vi­ća je­ste na ne­ki na­čin op­tu­žu­ju­ća za dr­žav­ni vrh Sr­bi­je, da ni­je bio do­volj­no ko­o­pe­ra­ti­van ve­za­no za slu­čaj „dr­žav­ni udar“. Pro­pu­šta­nje da se ta­ko va­žna in­for­ma­ci­ja pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še Đu­ka­no­vić, a is­to­re­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim. Je­di­no lo­gič­no ob­ja­šnje­nje je da Mar­ko­vić i Đu­ka­no­vić ne vi­de na jed­nak na­čin kva­li­tet od­no­sa sa Sr­bi­jom – ka­zao nam je funk­ci­o­ner SDP-a Ivan Vu­jo­vić.
      Ge­ne­ral­no gle­da­no, ka­ko su na­ve­li, sve je to sa­mo još je­dan po­ka­za­telj neo­d­go­vor­no­sti vla­da­ju­ćih struk­tu­ra, zbu­nji­va­nja gra­đa­na i ukup­ne javn­osti ko­ja oče­ku­je kre­di­bi­lan epi­log ovog slu­ča­ja.
      Pred­sjed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je Ana Br­na­bić iz­ja­vi­la da ni­je ču­la za tvrd­nje li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da su srp­ske slu­žbe zna­le šta se spre­ma u Cr­noj Go­ri. Ona is­ti­če da ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je srp­ska stra­na ne di­je­li sa Cr­nom Go­rom.
      – Što se ti­če Cr­ne Go­re, ne po­sto­ji ni­šta što mi već ni­je­smo raz­go­va­ra­li „je­dan na je­dan” i šta ni­je­smo usa­gla­si­li i ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je ne di­je­li­mo – re­kla je Br­na­bić u od­go­vo­ru na pi­ta­nje no­vi­na­ra u Be­o­gra­du ka­ko ko­men­ta­ri­še Đu­ka­no­vi­će­vu iz­ja­vu da su bez­bjed­no­sne slu­žbe Sr­bi­je zna­le da se spre­ma ono što se u Cr­noj Go­ri vo­di kao po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra.
      Br­na­bić je ka­za­la da Sr­bi­ja sve in­for­ma­ci­je ko­je ima u ve­zi sa bez­bjed­no­snim aspek­ti­ma di­je­li sa svo­jim su­sje­di­ma u naj­bo­ljoj mo­gu­ćoj mje­ri. Ta­ko ra­de, ka­ko je ob­ja­sni­la, da bi za­dr­ža­li sta­bil­nost ko­ja je za­i­sta te­škom mu­kom ostva­re­na, ka­ko bi po­ka­za­li da su je­dan od stu­bo­va re­gi­o­nal­ne sta­bil­no­sti, po­ma­žu ka­da god mo­gu.
      – Ta­ko da, ako on ima ta­kva sa­zna­nja, ne mi­slim da su ona na kri­ti­ku ili šte­tu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – re­kla je Br­na­bić.
      Ona je na­gla­si­la da ni­je vi­dje­la tu iz­ja­vu, ali da sma­tra da su re­gi­o­nal­ni od­no­si od­lič­ni.
      – Ima­mo otvo­re­nih pi­ta­nja, sve ze­mlje sa ze­mlja­ma u re­gi­o­nu ima­ju otvo­re­nih pi­ta­nja i ima­ju i ne­kih ne­su­gla­si­ca, ali je naj­va­žni­je da po­sto­ji di­ja­log – na­ve­la je Br­na­bić.
      Ka­ko ka­že, smatra da je re­gi­o­nal­ni di­ja­log do­bar kao ni­je­dan do sa­da, a is­ti­če i da se vi­đa sa re­gi­o­nal­nim li­de­ri­ma sko­ro jed­nom mje­seč­no, te da u okvi­ru ta­kvih sa­sta­na­ka po­sto­je pot­pu­no otvo­re­na pi­ta­nja.
      In­for­ma­ci­je o bli­skim od­no­si­ma Đu­ka­no­vi­ća i srp­skog pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća go­di­na­ma su ak­tu­el­ne, ali či­ni se da je pi­ta­nje „dr­žav­nog uda­ra” iza­zva­lo od­re­đe­ne var­ni­ce.
      Be­o­gra­da­ski ana­li­ti­čar Mi­loš Va­sić ka­že da ka­da bi ne­ko stvar­no že­lio da de­sta­bi­li­zu­je Cr­nu Go­ru ra­dio bi to na ozbilj­ni­ji na­čin, ne­go ka­ko je pred­sta­vlje­no u slu­ča­ju na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra.
      – Ne vje­ru­jem da su iz na­ših slu­žbi bez­bjed­no­sti to­li­ki ama­te­ri da ra­de ta­kve bu­da­la­šti­ne kao što je bio taj 16. ok­to­bar – re­kao je Va­sić za RSE.
      On ka­že da či­tav slu­čaj po­sma­tra kao po­li­tič­ku igru, od po­čet­ka do kra­ja, te iz­van tog kon­tek­sta ne po­sma­tra ni po­sled­nje iz­ja­ve Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
      – Mi ni je­dan je­di­ni ko­mad oruž­ja ni­smo vi­dje­li, tog grd­nog oruž­ja o ko­me je tu bi­lo ri­je­či. Tu su ne­ke pa­re pro­mi­je­ni­le ru­ke, i ko zna na šta je to is­pa­lo. Ri­ječ je o jed­noj pot­pu­noj jef­ti­noj pri­či – ko­men­ta­ri­še Va­sić.M.V.



    • Drustvo
      Za kolektivno sunećenje 4.000

      Za kolektivno sunećenje 4.000

    • Drustvo

      2017-12-13

      Ilustracija

      NEVJEROVATNA ODLUKA FONDA ZA ZAŠTITU MANJINSKIH PRAVA

      Za kolektivno sunećenje 4.000

      U dokumentaciji Fonda vidi se da je predsjednik Medžlisa Islamske zajednice Bijelo Polje Adis Kučević za „kolektivni sunet” prošle godine dobio 4.000 eura


      Dr­žav­ni Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va u pro­šloj go­di­ni fi­nan­si­rao je pro­je­kat „ko­lek­tiv­nog su­ne­ta”. Su­net je mu­sli­man­ski vjer­ski obi­čaj ob­re­zi­va­nja pol­nih or­ga­na kod mu­ške dje­ce. U do­ku­men­ta­ci­ji Fon­da vi­di se da je pred­sjed­nik Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Adis Ku­če­vić za „ko­lek­tiv­ni su­net” pro­šle go­di­ne do­bio 4.000 eura. Medž­lis je vi­ša lo­kal­na or­ga­ni­za­cij­ska je­di­ni­ca Islam­ske za­jed­ni­ce. Ku­če­vić je sa svo­jim pro­jek­tom na li­sti do­bi­je­nih sred­sta­va za­u­zeo pr­vo mje­sto sa naj­ve­ćim bro­jem bo­do­va – 95.
      Pre­ma ra­ni­jem pi­sa­nju elek­tron­skih no­vi­na „San­džak pres”, u av­gu­stu 2015. go­di­ne u Bi­je­lom Po­lju odr­ža­na je sve­ča­nost po­vo­dom ko­lek­tiv­nog su­ne­ta 250 ma­li­ša­na.
      Ra­di­lo se o ko­lek­tiv­nom ob­re­zi­va­nju mu­sli­man­ske dje­ce iz Bi­je­log Po­lja, Be­ra­na, Pet­nji­ce, Pla­va i Plje­va­lja.
      Do­na­tor tog či­na bi­lo je Udru­že­nje „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” iz Tur­ske. Sve­ča­nost je za­po­če­la za­jed­nič­kom šet­njom od Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce, glav­nom grad­skom uli­com, do Cen­tra za kul­tu­ru.
      Ku­če­vić je ta­da iz­ra­zio za­hval­nost do­na­to­ri­ma na „sprem­no­sti da se re­a­li­zu­je do ta­da naj­ve­ća ak­ci­ja te vr­ste u Bi­je­lom Po­lju”.
      Za do­ga­đaj je an­ga­žo­van i hor „Ga­zi Isa-beg” iz No­vog Pa­za­ra. Ve­li­ki broj ma­li­ša­na do­bio je i vri­jed­ne po­klo­ne.
      Ku­če­vić je naj­za­slu­žni­jim čla­no­vi­ma udru­že­nja do­di­je­lio i pri­god­ne za­hval­ni­ce.
      – Glav­ni imam Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Enis ef. Bur­džo­vić je ci­ti­ra­ju­ći ha­dis o lju­di­ma ko­je Al­lah uči­ni klju­če­vi­ma do­bra, us­tvr­dio da su čla­no­vi i ak­ti­vi­sti Udru­že­nja „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” klju­če­vi do­bra, ko­ji ne go­vo­re o do­bru, već ga či­ne. U za­vr­šnoj ri­je­či, Enis ef. je pre­nio se­la­me re­i­sa Ri­fa­ta ef. Fej­zi­ća, ujed­no pre­no­se­ći se­la­me pred­sjed­ni­ka Tur­ske Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na, ko­ga je ne­dav­no po­sje­ti­la de­le­ga­ci­ja Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri – pi­sa­lo je u tek­stu „San­džak pre­sa”.
      Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va iz go­di­ne u go­di­nu fi­nan­si­ra pro­jek­te ma­nji­na u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Fon­da, po­sled­nja ob­ja­vlje­na od­lu­ka o do­dje­lji­va­nju fi­nan­sij­skih sred­sta­va do­ni­je­ta je 22. apri­la ove go­di­ne.
      Ra­di se o pr­voj ras­po­dje­li sred­sta­va za pro­jek­te ma­nji­na u ovoj go­di­ni u iz­no­su od 680.000 eura. Taj no­vac po­di­je­ljen je na ukup­no 123 pro­jek­ta. No­si­o­ci 114 pro­je­ka­ta ni­je­su do­bi­li nov­ča­na sred­sta­va tom ras­po­dje­lom, uz obra­zlo­že­nje da ni­su ste­kli do­vo­ljan broj bo­do­va.
      Čak 79 pro­je­ka­ta ni­je is­pu­ni­lo for­mal­no – prav­ne uslo­ve za taj kon­kurs. Od­lu­ku o ras­po­dje­li sred­sta­va je pot­pi­sao pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va Ivan Dra­gi­če­vić.
      Vl.O.



    • Drustvo
      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

    • Drustvo

      2017-12-13

      Radonjić i Mugoša

      DIREKTOR AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE POKUŠAO DA SAKRIJE KRŠENJE ZAKONA

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Sreten Radonjić je kazao da je Suzana Mugoša dostavila sve podatke o imovini, iako nije prijavila firmu „Modis”, u kojoj je suvlasnik njen suprug Srđan Mugoša, što je, shodno zakonu, bila obavezna


      Di­rek­tor Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) Sre­ten Ra­do­njić po­ku­šao je da ob­ma­ne jav­nost ka­ko bi sa­krio da je su­di­ja Spe­ci­jal­nog odje­lje­nja Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Su­za­na Mu­go­ša, ko­ja su­di u pred­me­tu „dr­žav­ni udar”, pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je.
      To do­ka­zu­ju zva­nič­ni fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji Po­re­ske upra­ve Cr­ne Go­re i do­ku­men­ta­ci­ja Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS).
      „Dan” je pri­je prije da­na ob­ja­vio tekst „Mu­go­ša sa­kri­la dvi­je su­pru­go­ve fir­me i 40.000 m2 ze­mlje”, po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke sa saj­ta ASK, CRPS i Upra­ve za ne­kret­ni­ne.
      Ra­do­njić je pri­je dva da­na po­slao sa­op­šte­nje u ko­jem je na­veo da je Mu­go­ša do­sta­vi­la ASK kom­plet­ne i tač­ne po­dat­ke, da su iz­vr­ši­li pro­vje­ru nje­nih po­da­ta­ka i da ni­je pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Is­ta­kao je i da iz­vo­di fir­me iz CRPS ni­je­su bi­li vi­dlji­vi na saj­tu Agen­ci­je „iz raz­lo­ga teh­nič­ke pri­ro­de”.
      Ra­do­njić ni­je imao či­nje­nič­no i za­kon­sko ute­me­lje­nje da sa­op­šti da je Mu­go­ša Agen­ci­ji do­sta­vi­la sve po­dat­ke o imo­vi­ni svo­je po­ro­di­ce i da fir­ma „Mo­dis” tre­ba da se pri­ja­vi u na­red­nom iz­vje­šta­ju u mar­tu 2018. go­di­ne.
      Po­me­nu­to pred­u­ze­će je osno­va­no u apri­lu 2016. go­di­ne i ra­di­lo je te go­di­ne, ta­ko da je Su­za­na Mu­go­ša tre­ba­la da fir­mu, u ko­joj je su­vla­snik njen muž Sr­đan Mu­go­ša, pri­ja­vi u imo­vin­skom kar­to­nu u mar­tu 2017. go­di­ne.
      Uvi­dom u zva­nič­ne fi­nan­sij­ske iz­vje­šta­je kom­pa­ni­je „Mo­dis”, ko­ji su po za­ko­nu do­sta­vlje­ni Po­re­skoj upra­vi Cr­ne Go­re, mo­že se vi­dje­ti da je ta fir­ma od osni­va­nja do 31. de­cem­bra pro­šle go­di­ne ostva­ri­la po­slov­ni pri­hod od 6.712 eura. U pro­šloj go­di­ni su pri­ja­vi­li i tro­šak po osno­vu za­ra­da, na­kna­da za­ra­da i osta­lih lič­nih ras­ho­da u vi­si­ni od 15.182 eura.
      I Su­za­na Mu­go­ša se ogla­si­la u po­ne­dje­ljak i do­sta­vi­la do­ku­men­ta­ci­ju iz ko­je se vi­di da je, ne do­ka­zu­ju­ći ko­je go­di­ne, pri­ja­vi­la sa­mo fir­mu „De­cor­dom”, u ko­joj njen su­prug ima 100 od­sto vla­sni­štva, a ko­ja na­vod­no „teh­nič­kom gre­škom” ni­je evi­den­ti­ra­na u nje­nom po­sled­njem iz­vje­šta­ju na saj­tu ASK.
      Do­sta­vi­la je i iz­vod iz ka­ta­stra za nje­no ze­mlji­šte, ste­če­no na­sled­stvom, ko­je, ta­ko­đe, „teh­nič­kom gre­škom”, ni­je upi­sa­no u njen po­sled­nji iz­vje­štaj o imo­vi­ni na saj­tu Agen­ci­je.
      Za dru­gu spor­nu fir­mu „Mo­dis”, u ko­joj njen su­prug ima 20 od­sto ka­pi­ta­la, is­ta­kla je ka­ko sma­tra da pri­je mar­ta na­red­ne go­di­ne ni­je ni tre­ba­la da pri­ja­vi nje­no po­sto­ja­nje.
      – Tač­no je da je u to­ku pro­šle go­di­ne do­šlo do re­gi­stra­ci­je DOO „Mo­dis”, ko­ja je bi­la u osni­va­nju sve do kra­ja go­di­ne, gdje je moj su­prug osni­vač u pro­cen­ti­ma od 20 od­sto sa Ste­va­nom Žar­ko­vi­ćem, či­ji udio je 80 od­sto. Ka­ko je fir­ma bi­la u osni­va­nju i ni­je bi­lo pri­ho­da, taj po­da­tak sam po mom mi­šlje­nju du­žna do­sta­vi­ti u imo­vin­skom kar­to­nu za ovu go­di­nu, što će sva­ka­ko bi­ti pri­ja­vlje­no tač­no kao i do sa­da – na­ve­la je pri­je dva da­na Mu­go­ša.
      Mi­šlje­nje su­di­je da ne pri­ja­vi fir­mu „Mo­dis” u mar­tu ove go­di­ne ko­si se sa Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je jer je, pre­ma pre­ci­znim po­da­ci­ma CRPS, to pri­vred­no dru­štvo re­gi­stro­va­no 11. apri­la 2016. go­di­ne i to sa 20.000 eura ka­pi­ta­la, što zna­či da je od tog iz­no­sa 4.000 eura u tu fir­mu uba­cio su­di­jin su­prug.
      Da su slu­žbe­ni­ci Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ura­di­li svoj po­sao po za­ko­nu, ka­ko tvr­di Sre­ten Ra­do­njić, ot­kri­li bi ne­sla­ga­nja u imo­vin­skom kar­to­nu su­di­je Mu­go­še iz mar­ta ove go­di­ne i stvar­nog sta­nja nje­ne i imo­vi­ne nje­ne po­ro­di­ce.
      Vl.OTA­ŠE­VIĆ

      Sa­lon otvo­ren prošle godine

      Na zva­nič­noj fej­sbuk stra­ni­ci pred­u­ze­ća „Mo­dis”, od­no­sno sa­lo­na ljepote, ko­jim upra­vlja ta fir­ma i ko­ji se na­la­zi kod Kri­vog mo­sta u Pod­go­ri­ci, mo­gu da se pro­na­đu fo­to­gra­fi­je ko­je, ta­ko­đe, do­ka­zu­ju da je taj pro­stor pot­pu­no opre­mljen i otvo­ren još u no­vem­bru pro­šle go­di­ne.



    • Vijest dana
      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

    • Vijest dana

      2017-12-13

      Aković

      SPECIJALNI TUŽILAC ISPITUJE DA LI JE JASMINKO ŠAHOVIĆ NEZAKONITO PUŠTAN IZ ZIKS-A DOK JE IZDRŽAVAO KAZNU

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Sumnje da je napad organizovan iz zatvora pojavile su se pošto je Aković na prepoznavanju kazao da ga je napao Jasminko Šahović, iako je taj Cetinjanin, prema zvaničnoj evidenciji, toga dana bio u zatvoru Tužilaštvu su iz ZIKS-a dostavili informaciju da je Šahović u spornom periodu bio na izdržavanju kazne


      Spi­si pred­me­ta o na­pa­du na pod­go­rič­kog advo­ka­ta La­za­ra Ako­vi­ća pro­sli­je­đe­ni su na po­stu­pa­nje Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, na­kon vi­še od go­di­nu da­na, is­tra­ga je do­šla do indicija ko­je uka­zu­ju na sum­nju da je na­pad na Ako­vi­ća or­ga­ni­zo­van iz spu­škog za­tvo­ra. Vi­še is­tra­žnih rad­nji do­ve­lo je do sum­nje da iza pre­bi­ja­nja tog advo­ka­ta najvjerovatnije sto­ji or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa i da je plan sko­van u će­li­ja­ma spu­škog za­tvo­ra. Zbog to­ga je is­tra­gu o pre­bi­ja­nju Ako­vi­ća, ko­ju je vo­di­lo Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci, pre­u­ze­lo Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ka­ko bi pro­vje­ri­li no­va sa­zna­nja do ko­jih su do­šli is­tra­ži­te­lji.
      Sum­nje da je na­pad or­ga­ni­zo­van iz za­tvo­ra po­ja­vi­le su se na­kon što je advo­kat Ako­vić na pre­po­zna­va­nju ka­zao da je si­gu­ran da ga je na­pao Ce­ti­nja­nin Ja­smin­ko Ša­ho­vić. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­žu is­tra­žni or­ga­ni, Ša­ho­vić je 4. apri­la pro­šle go­di­ne, ka­da je do­šlo do na­pa­da, bio na iz­dr­ža­va­nju ka­zne u spu­škom za­tvo­ru.
      Ako­vić je na­pad­nut 4. apri­la 2016. go­di­ne, oko 21 sat, u pod­go­rič­kom Si­ti kvar­tu. Nje­ga su ta­da na­pa­la dva još uvi­jek ne­po­zna­ta li­ca, ko­ja su mu tom pri­li­kom na­ni­je­li vi­še po­vre­da. Po­li­ci­ja je od­mah na­kon do­ja­ve o na­pa­du blo­ki­ra­la Si­ti kvart, ali ni­je uspje­la da uhva­ti po­či­ni­o­ce.
      Is­tra­ži­te­lji su to­kom is­tra­ge utvr­di­li da je Da­mir Man­dić, osu­đe­ni za ubi­stvo glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća, u vi­še na­vra­ta pri­je­tio Ako­vi­ću, ko­ji mu je dok je bio su­di­ja iz­re­kao osu­đu­ju­ću pre­su­du. Man­dić je dva­put pri­je­tio Ako­vi­ću, o če­mu po­sto­je i slu­žbe­ne za­bi­lje­ške ko­je su do­sta­vlje­ne ZIKS-u, ali ni­je po­zna­to da li su pro­ce­su­i­ra­ne. Man­dić je pri­je­tio Ako­vi­ću ka­da je kao advo­kat do­la­zio u spu­ški za­tvor u po­sje­tu svo­jim kli­jen­ti­ma. Po­sled­nji do­ga­đaj de­sio se to­kom lje­ta 2015. go­di­ne, ka­da je Man­dić sreo Ako­vi­ća u za­tvor­skim pro­sto­ri­ja­ma i ka­zao mu da će mu gr­kljan iš­ču­pa­ti zbog pre­su­de ko­ju mu je iz­re­kao u pred­me­tu za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
      Ako­vić je kao su­di­ja Vi­šeg su­da osu­dio Da­mi­ra Man­di­ća na 30 go­di­na za­tvo­ra za to krivično djelo.
      Aković je bio i predsjednik sudskog vijeća koje je osudilo organizovanu kriminalnu grupu optuženu za ubistvo policijskog funkcionera Slavoljuba Šćekića. Nakon izricanja presude, ispred njegovog stana je bilo angažovano policijsko obezbjeđenje. Policija ga je obezbjeđivala sve vrijeme dok je obavljao sudijsku funkciju.
      M.V.P.

      Ubi­je­đen da su htje­li da ga ubi­ju

      Ako­vić je na­kon pre­bi­ja­nja iz­ja­vio da će i da­lje ra­di­ti prin­ci­pi­jel­no i po za­ko­nu i da ga ni­ka­kvi pri­ti­sci u to­me ne­će spri­je­či­ti.
      – Na­pad na me­ne, si­gu­ran sam, bio je pla­ni­ran, a ubi­je­đen sam da su na­pa­da­či ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – re­kao je Ako­vić na­kon na­pa­da.
      Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma je­dan na­pa­dač je bio na bi­ci­klu, a dru­gi je išao pje­ške. - Kad mi je pri­šao, si­šao je sa bi­ci­kla i po­čeo da me uda­ra me­tal­nom šip­kom po gla­vi. Či­ni mi se da mi je za­dao pet-šest uda­ra­ca. Od­mah na­kon pr­vog udar­ca ob­li­la me je krv, a od šo­ka ni­je­sam pri­mi­je­tio gdje se taj dru­gi čo­vjek iz­gu­bio. Ni­je­sam pre­po­znao li­ko­ve, jer je bi­la noć i bi­lo je neo­svi­je­tlje­no. U mo­men­tu ka­da sam po­čeo da do­zi­vam po­moć na­pa­da­či su od­u­sta­li, iako sam ubi­je­đen da su ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – kazao je Ako­vić na­kon na­pa­da.



    • Podgoricom
      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

    • Podgoricom

      2017-12-13

      GLAVNI GRAD PRIPREMIO ODLUKU ZA RJEŠAVANJE STAMBENIH POTREBA LOKALNIH SLUŽBENIKA I NAMJEŠTENIKA

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto


      Slu­žbe­ni­ci i na­mje­šte­ni­ci u Glav­nom gra­du do­bi­će i do 80 od­sto po­pu­sta za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba uko­li­ko od­bor­ni­ci u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da da­ju sa­gla­snost na od­lu­ku o rje­ša­va­nju stam­be­nih po­tre­ba lo­kal­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ko­ju je pri­pre­mi­la lo­kal­na sa­mo­u­pra­va. U obra­zlo­že­nju skup­štin­ske od­lu­ke je na­zna­če­no da su raz­lo­zi za nje­no do­no­še­nje sa­dr­ža­ni u po­tre­bi nje­nog uskla­đi­va­nja sa no­vim Za­ko­nom o odr­ža­va­nju stam­be­nih zgra­da ko­jim je iz­mi­je­nje­n prav­ni osnov za nje­no do­no­še­nje, kao i u po­tre­bi spro­vo­đe­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­jom su 29. sep­tem­bra uki­nu­te po­je­di­ne od­red­be.
      Od­lu­ka pro­pi­su­je da su pred­vi­đe­ne tri mo­guć­no­sti rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba i to ku­po­vi­nom sta­na po po­volj­nim uslo­vi­ma, do­dje­lom stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma i za­ku­pom sta­na. Pod po­voljnim uslo­vi­ma za ku­po­vi­nu sta­na pod­ra­zu­mi­je­va­ju se uma­nje­nje ci­je­ne sta­na i to po 7 od­sto za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža, po dva od­sto za sva­ku go­di­nu sta­ro­sti zgra­de, po tri od­sto za sva­ku go­di­nu iz­dva­ja­nja do­pri­no­sa za stam­be­nu iz­grad­nju i pet od­sto za pro­sječ­nu ocje­nu ra­da „od­li­čan” ost­avre­nu u cje­lo­kup­nom pe­ri­o­du ocje­nji­va­nja.
      – Raz­ra­đe­ni su po­volj­ni­ji uslo­vi za rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja pod ko­ji­ma se pod­ra­zu­mi­je­va­ju uma­nje­nja po raz­li­či­tim osno­va­ma a naj­vi­še do 80 od­sto ci­je­ne sta­na, uz mo­guć­nost ot­pla­te ci­je­ne na pe­ri­od od 15 go­di­na. De­fi­ni­sa­na je i vi­si­na ka­mat­ne sto­pe u slu­ča­ju obroč­ne ot­pla­te od 0,5 od­sto go­di­šnje ko­ja se ne­će ob­ra­ču­na­va­ti kod is­pla­te pre­o­sta­log du­ga pri­je is­te­ka ugo­vo­re­nog ro­ka, pri če­mu će se pre­o­sta­li dug uma­nji­ti za tre­ći­nu. Kod ovog na­či­na pro­pi­sa­na je i mo­guć­nost da za­po­sle­ni ko­ji ima ma­nji stan u od­no­su na od­go­va­ra­ju­ći i ko­ji je u pro­pi­sa­noj pro­ce­du­ri ostva­rio pra­vo na ku­po­vi­nu sta­na, taj stan raz­mi­je­ni sa Glav­nim gra­dom, pod uslo­vom da se sta­no­vi ko­ji su pred­met raz­mje­ne na­la­ze na te­ri­to­ri­ji glav­nog gra­da. U ovom slu­ča­ju za­po­sle­ni ot­ku­plju­je sa­mo raz­li­ku u po­vr­ši­ni sta­no­va ko­ji se raz­mje­nju­ju, uz po­volj­no­sti ko­je se pri­mje­nju­ju jed­na­ko na sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba - pi­še u od­lu­ci.
      Ka­da je u pi­ta­nju do­dje­la stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma od­lu­kom je utvr­đe­na nje­go­va na­mje­na i vi­si­na, na­čin pred­ra­čun­ske vri­jed­no­sti ra­do­va u slu­ča­je­vi­ma iz­grad­nje, do­grad­nje, po­bolj­ša­va­nja uslo­va sta­no­va­nja, kao i po­volj­no­sti pri­li­kom ot­pla­te ko­je su isto­vjet­ne za sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba. Od­lu­ka je pro­pi­sa­la da su kri­te­ri­ju­mi za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba zna­čaj po­slo­va, po­sto­je­ća stam­be­na si­tu­a­ci­ja, broj čla­no­va po­ro­dič­nog do­ma­ćin­stva, rad­ni staž i so­ci­jal­ni sta­tus.
      Ta­ko­đe, od­lu­ka pro­pi­su­je da za­po­sle­ni ko­ji je ri­je­šio stam­be­ne po­tre­be, mo­že uknji­ži­ti pra­vo svo­ji­ne na sta­nu, od­no­sno po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di uko­li­ko ima de­set go­di­na rad­nog sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da.
      –Do is­pu­nja­va­nja ovog uslo­va, za­po­sle­ni pla­ća za­kup­ni­nu u skla­du sa ovom od­lu­kom. Pro­pi­san je i iz­u­ze­tak u od­no­su na za­po­sle­nog ko­ji je u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra već imao 10 go­di­na sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da, kao i za­po­sle­nog ko­ji je ri­je­šio svo­je stam­be­ne po­tre­be raz­mje­nom sta­no­va i ko­ji po tom osno­vu uknji­ža­va pra­vo svo­ji­ne na sra­zmjer­nom di­je­lu stra­na – pi­še u od­lu­ci.
      N.S.

      Kako me­di­ci­na­ri da dobiju sta­no­ve kao radnici lokalne samouprave

      Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re Vla­di­mir Pa­vi­će­vić sa­op­štio je da je do­bro što lo­kal­na sa­mo­u­pra­va vo­di ra­ču­na o svo­jim za­po­sle­ni­ma jer im omo­gu­ća­va da ri­je­še jed­no od naj­va­žni­jih eg­zi­sten­ci­jal­nih pi­ta­nja na na­čin da obez­bi­je­de stan po ci­je­ni i od 140 eura po kva­drat­nom me­tru.
      –Ono što mo­ram da ka­žem kao pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re, je da i po­red ve­li­kih na­po­ra ko­je ula­že Stam­be­na za­dru­ga zdrav­stve­nih rad­ni­ka Cr­ne Go­re da za­po­sle­ni u zdrav­stvu po što po­volj­ni­jim uslo­vi­ma ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje, za za­po­sle­ne u zdrav­stvu je ci­je­na mno­go ve­ća. I po­red či­nje­ni­ce da nam je Glav­ni grad obez­bi­je­dio lo­ka­ci­je oslo­bo­đe­ne pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta, a Mi­ni­star­stvo zdra­vlja fi­nan­sij­sku po­dr­šku, ni­smo uspje­li da obez­bi­je­di­mo ci­je­nu za na­še za­po­sle­ne is­pod 670 eura po kva­drat­nom me­tru u Pod­go­ri­ci. Vr­lo smo za­in­te­re­so­va­ni da sa­zna­mo po ko­jem mo­de­lu je mo­gu­će obez­bi­je­di­ti uma­nje­nje ci­je­ne sta­na od 80 od­sto za za­po­sle­ne sa vi­še od 10 go­di­na sta­ža – sa­op­štio je Pa­vi­će­vić.



    • Hronika
      Pare dobili od svatova i tetke

      Pare dobili od svatova i tetke

    • Hronika

      2017-12-13

      NASTAVLJENA RASPRAVA O ODUZIMANJU IMOVINE MILOŠU I SVETOZARU MAROVIĆU

      Pare dobili od svatova i tetke

      Advokat Miloša Marovića je predložio da se saslušaju gosti sa svadbe kako bi se utvrdila konačna cifra


      U pod­go­rič­kom Vi­šem su­du na­sta­vlje­no je ro­či­šte na ko­me se ras­pra­vlja o od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne Mi­lo­ša i Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re Po­po­vić i nje­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća.
      Ma­ro­vi­ći se ni­je­su po­ja­vi­li pred su­dom jer se na­la­ze na li­je­če­nju, dok je Ivan Po­po­vić tvr­dio da je nje­go­va imo­vi­na le­gal­na i da je sve što ima ste­kao pri­je skla­pa­nja brač­ne za­jed­ni­ce iz­me­đu nje­go­ve se­stre i Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća.
      – Pr­vo sam od oče­ve i maj­či­ne ušte­đe­vi­ne ku­pio stan od Da­ni­ce Ivan­če­vić, da bih 2010. taj stan pro­dao za 120 hi­lja­da i ku­pio stan u Bu­dvi či­je se od­u­zi­ma­nje tra­ži. Taj stan sam pla­tio 122.250 eura i ku­pio sam ga 2013. go­di­ne, ali sam u nje­ga ušao 2011. go­di­ne, ka­da su u to­ku bi­li gru­bi ra­do­vi – ob­ja­snio je Po­po­vić.
      On je pred su­di­jom Bo­ri­som Sa­vi­ćem iz­ja­vio da je vla­snik agen­ci­je za ne­kret­ni­ne Tip kom­pa­ni i auto-pe­ri­o­ni­ce pod istim ime­nom, od če­ga je pri­ho­do­vao no­vac.
      – Ni­je­dan moj po­sao ne­ma ve­ze sa po­ro­di­com Ma­ro­vić – us­tvr­dio je Po­po­vić.
      Advo­kat nje­go­ve se­stre Ni­ko­la Ka­ra­džić je oci­je­nio da je pred­met­ni zah­ti­jev tu­ži­la­štva ne­pot­pun i ne­pre­ci­zan, na­po­mi­nju­ći da ni­je do­sta­vljen do­kaz da je imo­vi­na ste­če­na kri­mi­nal­nim pu­tem.
      Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić ka­zao je da su Ma­ro­vi­ći dio nov­ca pri­ho­do­va­li i od svad­be Mi­lo­ša i Ta­ma­re 2009. go­di­ne, pa je pred­lo­žio da se sa­slu­ša­ju go­sti sa svad­be ka­ko bi se utvr­di­la ko­nač­na ci­fra.
      Mi­loš Ma­ro­vić je, ka­ko tvr­de nje­go­vi advo­ka­ti, no­vac po­zajm­lji­vao od tet­ke Na­de Ma­ro­vić, či­je je sa­slu­ša­nje ta­ko­đe pred­lo­že­no.
      – S ob­zi­rom na rod­bin­ske od­no­se, oni ni­je­su skla­pa­li ugo­vor, pa je Mi­loš od tet­ke no­vac uzi­mao na ri­ječ – tvr­de advo­ka­ti.
      Spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić za­tra­ži­la je ra­ni­je da se Mi­lo­šu Ma­ro­vi­ću traj­no odu­zmu ze­mlji­šte u Pri­je­vo­ru i stan od 193 kva­dra­ta i da se nje­go­voj su­pru­zi odu­zme stan u Tiv­tu. Tu­ži­la­štvo tra­ži da se traj­no odu­zmu i stan, po­slov­ni pro­stor i ga­ra­ža Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na.
      Na­red­ni pre­tres za­ka­zan je za 23. ja­nu­ar.VJ.D.

      Tra­že da svje­do­či Ivo Ar­men­ko

      Advo­ka­ti Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća su na­ve­li da se on ba­vio od­boj­kom i od to­ga za­ra­đi­vao, a po­tom je bio i u upra­vi od­boj­ka­škog klu­ba „Bu­dvan­ska ri­vi­je­ra”. Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić je za­tra­žio sa­slu­ša­nje biv­šeg di­re­ko­ra upra­ve tog klu­ba Iva Ar­men­ka, kao i Dra­ga­na Se­ku­lo­vi­ća.



    • Regioni
      Ćirilica se vratila u Kotor

      Ćirilica se vratila u Kotor

    • Regioni

      2017-12-13

      ODBORNICI USVOJILI ODLUKU O ODREĐIVANJU NAZIVA NASELJA, ULICA I TRGOVA NA PODRUČJU KOTORSKE OPŠTINE

      Ćirilica se vratila u Kotor

      Prvi put u novijoj istoriji Kotora ćirilično pismo biće primijenjeno kod zvaničnog označavanja starogradskih ulica Odluka defiše nazive 15 ulica, četiri trga i šest pjaca u Starom gradu koji će biti označeni tablama ispisanim ravnopravno na „ćiriličnom i latiničnom pismu“


      KO­TOR - Od­bor­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­tor ju­če su, u na­stav­ku 13. sjed­ni­ce, usvo­ji­li Od­lu­ku o iz­mje­ni i do­pu­ni Od­lu­ke o od­re­đi­va­nju na­zi­va na­se­lja, uli­ca i tr­go­va na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne. Za od­lu­ku je gla­sa­lo 20 od­bor­ni­ka, uklju­ču­ju­ći opo­zi­ci­o­ne iz DPS-a, pet od­bor­ni­ka bi­lo je pro­tiv, a dva su bi­la uz­dr­ža­na. Od­lu­ka de­fi­še na­zi­ve 15 uli­ca, če­ti­ri tr­ga i šest pja­ca u Sta­rom gra­du ko­ji će bi­ti ozna­če­ni ta­bla­ma is­pi­sa­nim rav­no­prav­no na „ći­ri­lič­nom i la­ti­nič­nom pi­smu“. Ta­ko će pr­vi put u no­vi­joj isto­ri­ji Ko­to­ra ći­ri­lič­no pi­smo bi­ti pri­mi­je­nje­no kod zva­nič­nog ozna­ča­va­nja sta­ro­grad­skih uli­ca. Pr­vom ta­kvom ta­blom ne­dav­no je ozna­če­na zgra­da SO Ko­tor. Par­la­ment ni­je po­dr­žao pred­log Ta­tja­ne Cre­pu­lje (DCG) da se pred­log od­lu­ke po­vu­če iz dnev­nog re­da i vra­ti na do­ra­du, s čim je bi­la sa­gla­sna i Bru­na Lon­ča­re­vić (SDP). Is­ti­ču­ći da ni­je is­po­što­va­na pro­ce­du­ra jer, iz­me­đu osta­log, Od­bor za sta­tut i pro­pi­se pri od­lu­či­va­nju ni­je imao kvo­rum, Cre­pu­lja je ka­za­la da je od­lu­ci tre­ba­lo da pret­ho­di do­no­še­nje Pla­na po­di­za­nja spo­me­nič­kih obi­ljež­ja.
      Za­hva­liv­ši se čla­no­vi­ma ko­mi­si­je ko­ja je pri­pre­mi­la ovu, kao i dvi­je od­lu­ke (usvo­je­ne u ra­ni­jem pe­ri­o­du) ko­ji­ma su od­re­đe­ni na­zi­vi uli­ca u na­se­lji­ma, Želj­ko Avra­mo­vić (DPS) ko­ji je pred­sje­da­vao tim ti­je­lom na­gla­sio je in­te­res Op­šti­ne da se „ko­nač­no ovo pi­ta­nje ri­je­ši“.
      -Po­en­ta je da Ko­tor na­po­kon do­bi­je na­zi­ve tr­go­va i uli­ca. Va­ma je to de­vet mje­se­ci sta­ja­lo u la­di­ci. Oče­ki­vao sam da će­mo raš­či­sti­ti ko je pred­la­gač od­lu­ke, va­ma je spor­no da je to sa­vjet. Mi smo po­nu­di­li rje­še­nje, a vi vi­di­te da­lje pro­ce­du­ru, re­kao je on. Na­gla­siv­ši da je pred­sjed­nik Op­šti­ne po za­ko­nu pred­la­gač svih od­lu­ka, Mi­lo­rad Vuk­šić (SNP) apo­stro­fi­rao je da je ko­mi­si­ja ja­sno po­stu­pi­la i da ni­je po­gri­je­ši­la.
      -Na­da­mo se da će grad do­bi­ti za­slu­že­no na­zi­ve uli­ca, a mi se for­mal­no nad­gor­nja­va­mo. Sve se mo­že is­pra­vi­ti u ho­du- re­kao je Vuk­šić.
      Usva­ja­njem Od­lu­ke o iz­mje­ni od­lu­ke o upra­vlja­nju kul­tur­nim do­brom i na­kna­da ko­ja se pla­ća pri­li­kom obi­la­ska ko­tor­skih be­de­ma i tvr­đa­ve Sve­ti Ivan, ci­je­na ula­zni­ce za obi­la­zak ove for­ti­fi­ka­ci­je du­ge 4,5 ki­lo­me­ta­ra, bi­će po­ve­ća sa tri na osam eura. U pred­lo­gu od­lu­ke ina­če je pr­vo­bit­no pred­vi­đe­no po­ve­ća­nje ci­je­ne na pet eura, ali je amand­man­ski dje­lo­vao gra­do­na­čel­nik Vla­di­mir Jo­kić (DCG) da se taj iz­nos po­ve­ća na osam eura, što je do­bi­lo ze­le­no svje­tlo par­la­men­ta.
      Želj­ko Apr­co­vić (DPS) pred­la­gao je da taj iz­nos bu­de 10 eura, su­ge­ri­šu­ći po­tre­bu iz­ra­de pro­jek­ta za­šti­te kul­tur­nih do­ba­ra, od­no­sno na­mjen­sko tro­še­nje sred­stva pri­ho­do­va­nih od be­de­ma. Da se kom­ple­tan iz­nos sred­sta­va ko­ji se ube­re od be­de­ma ulo­ži is­klju­či­vo u nji­ho­vu ob­no­vu i sa­na­ci­ju, in­si­sti­rao je Mi­ćo Do­bri­ša (SNP).
      Pre­ma ri­je­či­ma pot­pred­sjed­ni­ce op­šti­ne Lji­lja­ne Po­po­vić Mo­škov (URA) u ovoj go­di­ni je od pro­da­je ula­zni­ca za obi­la­zak zi­di­na pri­ho­do­va­no 452.365 eura, pri če­mu je zi­di­ne ob­i­šlo 210.000 tu­ri­sta. Iz­nos pri­ho­da se, ka­za­la je, sma­nju­je jer dje­ca ne pla­ću­ju kar­tu, kao ni gra­đa­ni sa lič­nom kar­tom Ko­to­ra. Ona je na­ve­la da je pro­jek­to­va­ni pri­hod od obi­la­ska be­de­ma za 2018. go­di­ne oko 900.000 eura.
      -Od to­ga će za sa­na­ci­ju be­de­ma bi­ti opre­di­je­lje­no vi­še od 700.000 eura, što zna­či da će ra­do­vi na sa­na­ci­ji be­de­ma bi­ti je­dan od naj­ve­ćih ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta op­šti­ne u sle­de­ćoj go­di­ni, ka­za­la je Po­po­vić Mo­škov, do­da­ju­ći da su ko­tor­ski be­de­mi ljep­ši i ve­ći od du­bro­vač­kih za či­ji se obi­la­zak pla­ća ula­zni­ca od 25 eura.
      Ra­to Braj­ko­vić (DF), di­rek­tor Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra ko­ja ga­zdu­je be­de­mi­ma, re­kao je da je ras­pi­san ten­der za sni­ma­nje nji­ho­vog pod­vod­nog di­je­la, što je osnov za iz­ra­du pro­jek­ta sa­na­ci­je, ali i da su u to­ku pre­go­vo­ri sa izra­el­skom i fir­mom iz Her­ceg No­vog u ve­zi sni­ma­nja be­de­ma iz va­zdu­ha.
      -Na­dam se da će se to sni­ma­nje iz­vr­ši­ti to­kom ja­nu­a­ra i da će mo ima­ti ge­o­det­ske pod­lo­ge ko­je će nam po­ka­za­ti gdje i šta ra­di­ti. Be­de­mi su pri­o­ri­tet Di­rek­ci­je u 2018., a vje­ro­vat­no i ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na, po­ru­čio je on.
      B.M.

      Na­zi­vi uli­ca, tr­go­va i pja­ca

      Usvo­je­nom od­lu­kom do­sa­da­šnja sta­ro­grad­ska Uli­ca 29. No­vem­bar do­bi­la je na­ziv Za­nat­ska, a osta­le uli­ce su: Fra Vi­ta Ko­to­ra­ni­na, Je­le­ne An­žuj­ske, Dra­go Je­ro­nim Bi­zan­ti, Bra­će Bu­ća, An­dri­je Pal­ta­ši­ća, Le­pan­ska, To­me iz Fer­ma, Dva mo­sta, Lo­vra Do­bri­če­vi­ća, Iva­na Bo­na Bo­li­ce, Je­le­ne Me­do­še­ve, An­drea Sa­ra­ce­ni, No­va­ča Ko­va­ča, Ska­li­na­da Ka­štio i Ska­la San­ta. Ka­da su u pi­ta­nju tr­go­vi, pred­lo­zi na­zi­va su: Trg od oruž­ja, Sve­tog Tri­pu­na, Sve­tog Lu­ke i Trg Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, a za pja­ce: Pja­ca od bra­šna, Od sa­la­te, Od mli­je­ka, Bla­že­ne Oza­ne, Od ki­na i Pja­ca Sve­tog Jo­si­pa.

      Pe­ro­vić: Gest za po­što­va­nje

      Na po­čet­ku sjed­ni­ce pred­sjed­nik klu­ba od­bor­ni­ka DPS-a Želj­ko Apr­co­vić ka­zao je da vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja ne­ma kvo­rum, po­ru­čiv­ši da će od­bor­ni­ci DPS-a da­ti kon­struk­ti­van do­pri­nos i uče­stvo­va­ti u ra­du sjed­ni­ce. Po­dr­šku za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce dao je i od­bor­nik LP Vi­do Dra­ško­vić. Pred­sjed­ni­ca par­la­men­ta Dra­gi­ca Pe­ro­vić (DF/DSS) po­ru­či­la je da je to oče­ki­va­na re­ak­ci­ja i gest za po­što­va­nje.

      Sa­vjet odr­žao de­vet sjed­ni­ca

      U pro­te­klom pe­ri­o­du for­mi­ra­no je vi­še ko­mi­si­ja, ali je tek po­sled­njoj, ko­ju je SO Ko­tor for­mi­ra­la na sjed­ni­ci odr­ža­noj 14. sep­tem­bra 2015. go­di­ne, po­šlo za ru­kom da ovaj po­sao do­ve­de do kra­ja. Od ta­da su pre­ma pred­lo­gu ovog ti­je­la već usvo­je­ni na­zi­vi uli­ca u u na­se­lji­ma Ška­lja­ri, Do­bro­ta, Ra­da­no­vi­ći, Pr­čanj, Sto­liv, Ora­ho­vac, Ko­sta­nji­ca, uklju­ču­ju­ći La­stvu gr­balj­sku, Pe­rast i Ri­san. Na­kon to­ga sa­vjet, či­ji man­dat je is­te­kao po­čet­kom ove go­di­ne, odr­žao je de­vet sjed­ni­ca na ko­ji­ma je raz­ma­trao na­zi­ve uli­ca, tr­go­va i pja­ca u Sta­rom gra­du.



    • Drustvo
      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

    • Drustvo

      2017-12-13

      Damir Šehović

      U IZBORNOJ 2018. GODINI MINISTARSTVU PROSVJETE NAJVIŠE SREDSTAVA ZA SUMNJIVA DAVANJA

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Predlogom budžeta za narednu godinu planirano je da se za jednokratne socijalne pomoći potroši 463.500 eura više nego ove godine


      Pred­lo­gom bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu pred­vi­đe­no je da se na ime „tran­sfe­ra za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći” po­tro­ši 1.965.000 eura, što je u od­no­su na ovu go­di­nu uve­ća­nje od čak 463.500. Pre­ma Za­ko­nu o bu­dže­tu za te­ku­ću go­di­nu, na ime jed­no­krat­nih so­ci­jal­nih po­mo­ći pla­ni­ran je iz­da­tak od 1.501.500 eura.
      Za­ni­mlji­vo je da će naj­ve­ći iz­da­tak na ime tran­sfe­ra za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć ima­ti Mi­ni­star­stvo pro­svje­te, ko­jim ru­ko­vo­di Da­mir Še­ho­vić, i to 510.000 eura. Naj­ve­ći dio sred­sta­va bi­će po­tro­šen u okvi­ru pro­gra­ma uče­nič­ki i stu­denst­ki stan­dard, a po 40.000 u okvi­ru po­tr­šač­kih je­di­ni­ca za osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje, a 10.000 za pro­gram pred­škol­skog obra­zo­va­nja.
      Mi­ni­star­stvo od­bra­ne, na či­jem je če­lu Pre­drag Bo­ško­vić, ima­će iz­da­tak od 90.000 eura za jed­no­krat­ne po­mo­ći.
      Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, ko­jim ru­ko­vo­di Me­vlu­din Nu­ho­džić, ima­će za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći iz­da­tak od 45.000 eura i to sa vi­še po­zi­ci­ja u tom re­so­ru. Upra­va po­li­ci­je, či­ji je di­rek­tor Slav­ko Sto­ja­no­vić, za iste na­mje­ne ima­će iz­da­tak od 200.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na za po­me­nu­ti iz­da­tak ima­će tro­šak od 3.000 eura, a nje­gov ko­le­ga iz re­so­ra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Mi­lu­tin Si­mo­vić de­set pu­ta vi­še i to 30.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Meh­me­da Zen­ke, za jed­no­krat­ne so­ci­ja­le pla­ni­ra da po­tro­ši 10.000, a Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­ma­la Pu­ri­ši­ća 18.000, ko­je su mi­mo re­dov­nih iz­dva­ja­nja za so­ci­jal­na da­va­nja.
      Po­red Upra­ve po­li­ci­je, Fond za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje je in­sti­tu­ci­ja ko­ja ima naj­ve­ća iz­dva­ja­nja za jed­no­krat­ne po­mo­ći. Oni su za na­red­nu go­di­nu za te na­mje­ne is­pla­ni­ra­li tro­šak od 300.000 eura.
      Bu­dže­tom Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je (DRI) za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći pla­ni­ra­no je 15.000 eura, što je na pro­šlo­go­di­šnjem ni­vou.
      Pro­blem sa jed­no­krat­nim so­ci­jal­nim po­mo­ći­ma ko­je ras­po­re­đu­ju in­sti­tu­ci­je je to što se ne zna tač­no ko­me ta sred­stva idu i za ko­je na­mje­ne, pa su če­sto iz­no­še­ne sum­nje da su ta sred­stva ko­ri­šte­na i za pred­iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be.
      NVO MANS je ra­ni­je upo­re­đi­vao bu­dže­te za ne­iz­bor­nu 2015. i iz­bor­nu 2016. ka­da su do­šli do za­ključ­ka da je u iz­bor­noj go­di­ni do­šlo do po­ve­ća­nja tro­ško­va na sum­nji­vim po­tro­šač­kim po­zi­ci­ja­ma.
      Oni su ta­da pri­mi­je­ti­li da je za 2016. za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć na bu­džet­skim li­ni­ja­ma Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, Fon­da pen­zij­sko in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja i Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va pla­ni­ra­na su­ma od 825 hi­lja­da eura, što je za 335 hi­lja­da vi­še ne­go u 2015. go­di­ni u ko­joj je opre­di­je­lje­no 470 hi­lja­da eura.
      Zva­nič­no ob­ja­šnje­nje je da se sred­stva ko­ja se tro­še­ na ime jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći is­pla­ću­ju za po­moć u slu­ča­ju smr­ti čla­na po­ro­di­ce i po­mo­ći zbog bo­le­sti čla­na po­ro­di­ce ili pri­pad­ni­ka Voj­ske, kao i za is­pla­tu po osno­vu sti­pen­di­ra­nja pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re i obe­šte­će­nja.
      M.S.

      Upo­red­ni po­da­ci

      Pre­gle­di bu­dže­ta za 2014., 2015., 2016. i 2017. go­di­nu po­ka­zu­ju da su sred­stva za is­pla­tu jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, osim Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, di­je­li­li i re­so­ri unu­tra­šnjih po­slo­va, prav­de, pro­svje­te, od­bra­ne, po­ljo­pri­vre­de, eko­no­mi­je, te Fond PIO, Na­rod­ni mu­ze­ji i Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu od­re­đe­no je 5.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­je tre­ba da po­di­je­li Za­vod za za­po­šlja­va­nje (ZZZ).
      Pre­ma po­da­ci­ma HRA, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je za tri go­di­ne iz­dvo­ji­lo 1,64 mi­li­o­na za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, dok je za tu na­mje­nu u ovoj go­di­ni na­mi­je­nje­no 440.000 eura. Bu­dže­tom Fon­da PIO u istom pe­ri­o­du od­re­đe­no je 900.000 i još 300.000 iz ovo­go­di­šnjih sred­sta­va. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja u pret­hod­ne tri go­di­ne od­re­di­lo je 522.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu pred­vi­đe­no je čak 718.000 eura, od­no­sno sko­ro 200.000 vi­še ne­go za tri pret­hod­ne go­di­ne za­jed­no.



    • Hronika
      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

    • Hronika

      2017-12-13

      UHAPŠEN CETINJANIN JANKO JANKOVIĆ (29)

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge


      Ce­ti­nja­nin Jan­ko Jan­ko­vić (29) uhap­šen je ju­če ka­da je po­li­ci­ja u nje­go­voj ku­ći u mje­stu Dru­ši­ći pro­na­šla la­bo­ra­to­ri­ju za pro­iz­vod­nju i uz­ga­ja­nje ma­ri­hu­a­ne. Li­si­ce na ru­ke sta­vi­li su mu slu­žbe­ni­ci Odje­lje­nja bez­bjed­no­sti Ce­ti­nje. Pri­li­kom pre­tre­sa la­bo­ra­to­ri­je, pro­na­đe­na je i od­u­ze­ta 31 sak­si­ja sa bilj­kom ka­na­bis od ko­je se pro­iz­vo­di ta dro­ga.
      –Po­stu­pa­ju­ći na osno­vu ope­ra­tiv­nih sa­zna­nja, a shod­no pret­hod­no pri­ba­vlje­noj na­red­bi od stra­ne nad­le­žnog su­di­je za is­tra­gu, slu­žbe­ni­ci OB Ce­ti­nje su iz­vr­ši­li pre­tres vi­še po­ro­dič­nih ku­ća i dru­gih pro­sto­ri­ja na pod­ruč­ju op­šti­ne Ce­ti­nje ko­je ko­ri­sti J.J. iz tog gra­da – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pri­li­kom pre­tre­sa ku­će u Dru­ši­ći­ma pro­na­šli la­bo­ra­to­ri­ju sa opre­mom ko­ja je pri­la­go­đe­na za pro­iz­vod­nju opoj­ne dro­ge ma­ri­hu­a­na. Ra­di se o dvi­je pro­sto­ri­je ukup­ne po­vr­ši­ne oko 45 me­ta­ra kva­drat­nih u ko­ji­ma se na­la­zi­la 31 sak­si­ja u ko­ji­ma je, ka­ko se sum­nja, uz­ga­ja­na ta bilj­ka. U tim pro­sto­ri­ja­ma su pro­na­đe­ne spe­ci­jal­ne lam­pe, va­ga za pre­ci­zno mje­re­nje i ure­đaj za mje­re­nje ja­či­ne svje­tlo­sti. Pro­sto­ri­je su bi­le opre­mlje­ne kli­ma-ure­đa­ji­ma, ven­ti­la­ci­jom i si­ste­mom za na­vod­nja­va­nje po prin­ci­pu kap po kap, od­no­sno ure­đa­ji­ma ko­ji stva­ra­ju kon­tr­o­li­sa­ne uslo­ve za uz­goj i ob­ra­du ma­ri­hu­a­ne. Od­u­ze­ta je i ve­li­ka ko­li­či­na sta­blji­ka i su­ve ma­te­ri­je ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na. Ce­tinj­ski po­li­caj­ci su o sve­mu oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv dro­ge.
      – Sve što je od­u­ze­to bi­će pro­sli­je­đe­no u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci. J.J. je li­šen slo­bo­de i uz kri­vič­nu pri­ja­vu će bi­ti pri­ve­den tom tu­ži­o­cu zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
      Do sum­nje da Jan­ko­vić ima la­bo­ra­to­ri­ju ma­ri­hu­a­ne in­spek­to­ri su do­šli ope­ra­tiv­nim ra­dom, ali za­sad ni­je­su uspje­li da utvr­de od ka­da se ba­vi pro­iz­vod­njom i uz­ga­ja­njem dro­ge. Is­tra­ži­te­lji su uvje­re­ni da je Ce­ti­nja­nin imao sa­rad­ni­ke u ovom po­slu, ali u do­sa­da­šnjem di­je­lu is­tra­ge ni­je­su uspje­li da utvr­de nji­hov iden­ti­tet.M.V.P.

      Bra­ni se ću­ta­njem

      Jan­ko­vić je od­mah na­kon hap­še­nja sa­slu­šan u pro­sto­ri­ja­ma ce­tinj­ske po­li­ci­je. Tom pri­li­kom, ka­ko sa­zna­je­mo, bra­nio se ću­ta­nje. On će da­nas bi­ti pri­ve­den tu­ži­o­cu u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će na­kon sa­slu­ša­nja do­ni­je­ti od­lu­ku o even­tu­al­nom od­re­đi­va­nju za­dr­ža­va­nja do 72 sa­ta.



-
    • Politika
      Razlaz oko „državnog udara”

      Razlaz oko „državnog udara”

    • Politika

      2017-12-13

      Đukanović i Vučić

      VARNICE IZMEĐU ČELNIKA SRBIJE I CRNE GORE

      Razlaz oko „državnog udara”

      Što se tiče Crne Gore, ne postoji ništa o čemu mi nijesmo razgovarali „jedan na jedan” i što nijesmo usaglasili i ne postoje informacije koje ne dijelimo – rekla je Brnabić


      Pro­pu­šta­nje da se va­žna in­for­ma­ci­ja o slu­ča­ju „dr­žav­nog uda­ra” iz Sr­bi­je pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še šef DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić, a isto­vre­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, što uka­zu­je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim, po­ru­če­no je iz SDP-a Cr­ne Go­re. Ka­ko su sa­op­šti­li za „Dan” iz SDP-a, „ne­dav­no smo ima­li ocje­nu pre­mi­je­ra Mar­ko­vi­ća da od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ni­ka­da ni­je­su bi­li bo­lji u po­sled­njih 20 go­di­na”.
      – S dru­ge stra­ne po­sled­nja iz­ja­va Đu­ka­no­vi­ća je­ste na ne­ki na­čin op­tu­žu­ju­ća za dr­žav­ni vrh Sr­bi­je, da ni­je bio do­volj­no ko­o­pe­ra­ti­van ve­za­no za slu­čaj „dr­žav­ni udar“. Pro­pu­šta­nje da se ta­ko va­žna in­for­ma­ci­ja pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še Đu­ka­no­vić, a is­to­re­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim. Je­di­no lo­gič­no ob­ja­šnje­nje je da Mar­ko­vić i Đu­ka­no­vić ne vi­de na jed­nak na­čin kva­li­tet od­no­sa sa Sr­bi­jom – ka­zao nam je funk­ci­o­ner SDP-a Ivan Vu­jo­vić.
      Ge­ne­ral­no gle­da­no, ka­ko su na­ve­li, sve je to sa­mo još je­dan po­ka­za­telj neo­d­go­vor­no­sti vla­da­ju­ćih struk­tu­ra, zbu­nji­va­nja gra­đa­na i ukup­ne javn­osti ko­ja oče­ku­je kre­di­bi­lan epi­log ovog slu­ča­ja.
      Pred­sjed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je Ana Br­na­bić iz­ja­vi­la da ni­je ču­la za tvrd­nje li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da su srp­ske slu­žbe zna­le šta se spre­ma u Cr­noj Go­ri. Ona is­ti­če da ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je srp­ska stra­na ne di­je­li sa Cr­nom Go­rom.
      – Što se ti­če Cr­ne Go­re, ne po­sto­ji ni­šta što mi već ni­je­smo raz­go­va­ra­li „je­dan na je­dan” i šta ni­je­smo usa­gla­si­li i ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je ne di­je­li­mo – re­kla je Br­na­bić u od­go­vo­ru na pi­ta­nje no­vi­na­ra u Be­o­gra­du ka­ko ko­men­ta­ri­še Đu­ka­no­vi­će­vu iz­ja­vu da su bez­bjed­no­sne slu­žbe Sr­bi­je zna­le da se spre­ma ono što se u Cr­noj Go­ri vo­di kao po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra.
      Br­na­bić je ka­za­la da Sr­bi­ja sve in­for­ma­ci­je ko­je ima u ve­zi sa bez­bjed­no­snim aspek­ti­ma di­je­li sa svo­jim su­sje­di­ma u naj­bo­ljoj mo­gu­ćoj mje­ri. Ta­ko ra­de, ka­ko je ob­ja­sni­la, da bi za­dr­ža­li sta­bil­nost ko­ja je za­i­sta te­škom mu­kom ostva­re­na, ka­ko bi po­ka­za­li da su je­dan od stu­bo­va re­gi­o­nal­ne sta­bil­no­sti, po­ma­žu ka­da god mo­gu.
      – Ta­ko da, ako on ima ta­kva sa­zna­nja, ne mi­slim da su ona na kri­ti­ku ili šte­tu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – re­kla je Br­na­bić.
      Ona je na­gla­si­la da ni­je vi­dje­la tu iz­ja­vu, ali da sma­tra da su re­gi­o­nal­ni od­no­si od­lič­ni.
      – Ima­mo otvo­re­nih pi­ta­nja, sve ze­mlje sa ze­mlja­ma u re­gi­o­nu ima­ju otvo­re­nih pi­ta­nja i ima­ju i ne­kih ne­su­gla­si­ca, ali je naj­va­žni­je da po­sto­ji di­ja­log – na­ve­la je Br­na­bić.
      Ka­ko ka­že, smatra da je re­gi­o­nal­ni di­ja­log do­bar kao ni­je­dan do sa­da, a is­ti­če i da se vi­đa sa re­gi­o­nal­nim li­de­ri­ma sko­ro jed­nom mje­seč­no, te da u okvi­ru ta­kvih sa­sta­na­ka po­sto­je pot­pu­no otvo­re­na pi­ta­nja.
      In­for­ma­ci­je o bli­skim od­no­si­ma Đu­ka­no­vi­ća i srp­skog pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća go­di­na­ma su ak­tu­el­ne, ali či­ni se da je pi­ta­nje „dr­žav­nog uda­ra” iza­zva­lo od­re­đe­ne var­ni­ce.
      Be­o­gra­da­ski ana­li­ti­čar Mi­loš Va­sić ka­že da ka­da bi ne­ko stvar­no že­lio da de­sta­bi­li­zu­je Cr­nu Go­ru ra­dio bi to na ozbilj­ni­ji na­čin, ne­go ka­ko je pred­sta­vlje­no u slu­ča­ju na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra.
      – Ne vje­ru­jem da su iz na­ših slu­žbi bez­bjed­no­sti to­li­ki ama­te­ri da ra­de ta­kve bu­da­la­šti­ne kao što je bio taj 16. ok­to­bar – re­kao je Va­sić za RSE.
      On ka­že da či­tav slu­čaj po­sma­tra kao po­li­tič­ku igru, od po­čet­ka do kra­ja, te iz­van tog kon­tek­sta ne po­sma­tra ni po­sled­nje iz­ja­ve Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
      – Mi ni je­dan je­di­ni ko­mad oruž­ja ni­smo vi­dje­li, tog grd­nog oruž­ja o ko­me je tu bi­lo ri­je­či. Tu su ne­ke pa­re pro­mi­je­ni­le ru­ke, i ko zna na šta je to is­pa­lo. Ri­ječ je o jed­noj pot­pu­noj jef­ti­noj pri­či – ko­men­ta­ri­še Va­sić.M.V.



    • Drustvo
      Za kolektivno sunećenje 4.000

      Za kolektivno sunećenje 4.000

    • Drustvo

      2017-12-13

      Ilustracija

      NEVJEROVATNA ODLUKA FONDA ZA ZAŠTITU MANJINSKIH PRAVA

      Za kolektivno sunećenje 4.000

      U dokumentaciji Fonda vidi se da je predsjednik Medžlisa Islamske zajednice Bijelo Polje Adis Kučević za „kolektivni sunet” prošle godine dobio 4.000 eura


      Dr­žav­ni Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va u pro­šloj go­di­ni fi­nan­si­rao je pro­je­kat „ko­lek­tiv­nog su­ne­ta”. Su­net je mu­sli­man­ski vjer­ski obi­čaj ob­re­zi­va­nja pol­nih or­ga­na kod mu­ške dje­ce. U do­ku­men­ta­ci­ji Fon­da vi­di se da je pred­sjed­nik Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Adis Ku­če­vić za „ko­lek­tiv­ni su­net” pro­šle go­di­ne do­bio 4.000 eura. Medž­lis je vi­ša lo­kal­na or­ga­ni­za­cij­ska je­di­ni­ca Islam­ske za­jed­ni­ce. Ku­če­vić je sa svo­jim pro­jek­tom na li­sti do­bi­je­nih sred­sta­va za­u­zeo pr­vo mje­sto sa naj­ve­ćim bro­jem bo­do­va – 95.
      Pre­ma ra­ni­jem pi­sa­nju elek­tron­skih no­vi­na „San­džak pres”, u av­gu­stu 2015. go­di­ne u Bi­je­lom Po­lju odr­ža­na je sve­ča­nost po­vo­dom ko­lek­tiv­nog su­ne­ta 250 ma­li­ša­na.
      Ra­di­lo se o ko­lek­tiv­nom ob­re­zi­va­nju mu­sli­man­ske dje­ce iz Bi­je­log Po­lja, Be­ra­na, Pet­nji­ce, Pla­va i Plje­va­lja.
      Do­na­tor tog či­na bi­lo je Udru­že­nje „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” iz Tur­ske. Sve­ča­nost je za­po­če­la za­jed­nič­kom šet­njom od Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce, glav­nom grad­skom uli­com, do Cen­tra za kul­tu­ru.
      Ku­če­vić je ta­da iz­ra­zio za­hval­nost do­na­to­ri­ma na „sprem­no­sti da se re­a­li­zu­je do ta­da naj­ve­ća ak­ci­ja te vr­ste u Bi­je­lom Po­lju”.
      Za do­ga­đaj je an­ga­žo­van i hor „Ga­zi Isa-beg” iz No­vog Pa­za­ra. Ve­li­ki broj ma­li­ša­na do­bio je i vri­jed­ne po­klo­ne.
      Ku­če­vić je naj­za­slu­žni­jim čla­no­vi­ma udru­že­nja do­di­je­lio i pri­god­ne za­hval­ni­ce.
      – Glav­ni imam Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Enis ef. Bur­džo­vić je ci­ti­ra­ju­ći ha­dis o lju­di­ma ko­je Al­lah uči­ni klju­če­vi­ma do­bra, us­tvr­dio da su čla­no­vi i ak­ti­vi­sti Udru­že­nja „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” klju­če­vi do­bra, ko­ji ne go­vo­re o do­bru, već ga či­ne. U za­vr­šnoj ri­je­či, Enis ef. je pre­nio se­la­me re­i­sa Ri­fa­ta ef. Fej­zi­ća, ujed­no pre­no­se­ći se­la­me pred­sjed­ni­ka Tur­ske Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na, ko­ga je ne­dav­no po­sje­ti­la de­le­ga­ci­ja Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri – pi­sa­lo je u tek­stu „San­džak pre­sa”.
      Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va iz go­di­ne u go­di­nu fi­nan­si­ra pro­jek­te ma­nji­na u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Fon­da, po­sled­nja ob­ja­vlje­na od­lu­ka o do­dje­lji­va­nju fi­nan­sij­skih sred­sta­va do­ni­je­ta je 22. apri­la ove go­di­ne.
      Ra­di se o pr­voj ras­po­dje­li sred­sta­va za pro­jek­te ma­nji­na u ovoj go­di­ni u iz­no­su od 680.000 eura. Taj no­vac po­di­je­ljen je na ukup­no 123 pro­jek­ta. No­si­o­ci 114 pro­je­ka­ta ni­je­su do­bi­li nov­ča­na sred­sta­va tom ras­po­dje­lom, uz obra­zlo­že­nje da ni­su ste­kli do­vo­ljan broj bo­do­va.
      Čak 79 pro­je­ka­ta ni­je is­pu­ni­lo for­mal­no – prav­ne uslo­ve za taj kon­kurs. Od­lu­ku o ras­po­dje­li sred­sta­va je pot­pi­sao pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va Ivan Dra­gi­če­vić.
      Vl.O.



    • Drustvo
      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

    • Drustvo

      2017-12-13

      Radonjić i Mugoša

      DIREKTOR AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE POKUŠAO DA SAKRIJE KRŠENJE ZAKONA

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Sreten Radonjić je kazao da je Suzana Mugoša dostavila sve podatke o imovini, iako nije prijavila firmu „Modis”, u kojoj je suvlasnik njen suprug Srđan Mugoša, što je, shodno zakonu, bila obavezna


      Di­rek­tor Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) Sre­ten Ra­do­njić po­ku­šao je da ob­ma­ne jav­nost ka­ko bi sa­krio da je su­di­ja Spe­ci­jal­nog odje­lje­nja Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Su­za­na Mu­go­ša, ko­ja su­di u pred­me­tu „dr­žav­ni udar”, pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je.
      To do­ka­zu­ju zva­nič­ni fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji Po­re­ske upra­ve Cr­ne Go­re i do­ku­men­ta­ci­ja Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS).
      „Dan” je pri­je prije da­na ob­ja­vio tekst „Mu­go­ša sa­kri­la dvi­je su­pru­go­ve fir­me i 40.000 m2 ze­mlje”, po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke sa saj­ta ASK, CRPS i Upra­ve za ne­kret­ni­ne.
      Ra­do­njić je pri­je dva da­na po­slao sa­op­šte­nje u ko­jem je na­veo da je Mu­go­ša do­sta­vi­la ASK kom­plet­ne i tač­ne po­dat­ke, da su iz­vr­ši­li pro­vje­ru nje­nih po­da­ta­ka i da ni­je pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Is­ta­kao je i da iz­vo­di fir­me iz CRPS ni­je­su bi­li vi­dlji­vi na saj­tu Agen­ci­je „iz raz­lo­ga teh­nič­ke pri­ro­de”.
      Ra­do­njić ni­je imao či­nje­nič­no i za­kon­sko ute­me­lje­nje da sa­op­šti da je Mu­go­ša Agen­ci­ji do­sta­vi­la sve po­dat­ke o imo­vi­ni svo­je po­ro­di­ce i da fir­ma „Mo­dis” tre­ba da se pri­ja­vi u na­red­nom iz­vje­šta­ju u mar­tu 2018. go­di­ne.
      Po­me­nu­to pred­u­ze­će je osno­va­no u apri­lu 2016. go­di­ne i ra­di­lo je te go­di­ne, ta­ko da je Su­za­na Mu­go­ša tre­ba­la da fir­mu, u ko­joj je su­vla­snik njen muž Sr­đan Mu­go­ša, pri­ja­vi u imo­vin­skom kar­to­nu u mar­tu 2017. go­di­ne.
      Uvi­dom u zva­nič­ne fi­nan­sij­ske iz­vje­šta­je kom­pa­ni­je „Mo­dis”, ko­ji su po za­ko­nu do­sta­vlje­ni Po­re­skoj upra­vi Cr­ne Go­re, mo­že se vi­dje­ti da je ta fir­ma od osni­va­nja do 31. de­cem­bra pro­šle go­di­ne ostva­ri­la po­slov­ni pri­hod od 6.712 eura. U pro­šloj go­di­ni su pri­ja­vi­li i tro­šak po osno­vu za­ra­da, na­kna­da za­ra­da i osta­lih lič­nih ras­ho­da u vi­si­ni od 15.182 eura.
      I Su­za­na Mu­go­ša se ogla­si­la u po­ne­dje­ljak i do­sta­vi­la do­ku­men­ta­ci­ju iz ko­je se vi­di da je, ne do­ka­zu­ju­ći ko­je go­di­ne, pri­ja­vi­la sa­mo fir­mu „De­cor­dom”, u ko­joj njen su­prug ima 100 od­sto vla­sni­štva, a ko­ja na­vod­no „teh­nič­kom gre­škom” ni­je evi­den­ti­ra­na u nje­nom po­sled­njem iz­vje­šta­ju na saj­tu ASK.
      Do­sta­vi­la je i iz­vod iz ka­ta­stra za nje­no ze­mlji­šte, ste­če­no na­sled­stvom, ko­je, ta­ko­đe, „teh­nič­kom gre­škom”, ni­je upi­sa­no u njen po­sled­nji iz­vje­štaj o imo­vi­ni na saj­tu Agen­ci­je.
      Za dru­gu spor­nu fir­mu „Mo­dis”, u ko­joj njen su­prug ima 20 od­sto ka­pi­ta­la, is­ta­kla je ka­ko sma­tra da pri­je mar­ta na­red­ne go­di­ne ni­je ni tre­ba­la da pri­ja­vi nje­no po­sto­ja­nje.
      – Tač­no je da je u to­ku pro­šle go­di­ne do­šlo do re­gi­stra­ci­je DOO „Mo­dis”, ko­ja je bi­la u osni­va­nju sve do kra­ja go­di­ne, gdje je moj su­prug osni­vač u pro­cen­ti­ma od 20 od­sto sa Ste­va­nom Žar­ko­vi­ćem, či­ji udio je 80 od­sto. Ka­ko je fir­ma bi­la u osni­va­nju i ni­je bi­lo pri­ho­da, taj po­da­tak sam po mom mi­šlje­nju du­žna do­sta­vi­ti u imo­vin­skom kar­to­nu za ovu go­di­nu, što će sva­ka­ko bi­ti pri­ja­vlje­no tač­no kao i do sa­da – na­ve­la je pri­je dva da­na Mu­go­ša.
      Mi­šlje­nje su­di­je da ne pri­ja­vi fir­mu „Mo­dis” u mar­tu ove go­di­ne ko­si se sa Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je jer je, pre­ma pre­ci­znim po­da­ci­ma CRPS, to pri­vred­no dru­štvo re­gi­stro­va­no 11. apri­la 2016. go­di­ne i to sa 20.000 eura ka­pi­ta­la, što zna­či da je od tog iz­no­sa 4.000 eura u tu fir­mu uba­cio su­di­jin su­prug.
      Da su slu­žbe­ni­ci Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ura­di­li svoj po­sao po za­ko­nu, ka­ko tvr­di Sre­ten Ra­do­njić, ot­kri­li bi ne­sla­ga­nja u imo­vin­skom kar­to­nu su­di­je Mu­go­še iz mar­ta ove go­di­ne i stvar­nog sta­nja nje­ne i imo­vi­ne nje­ne po­ro­di­ce.
      Vl.OTA­ŠE­VIĆ

      Sa­lon otvo­ren prošle godine

      Na zva­nič­noj fej­sbuk stra­ni­ci pred­u­ze­ća „Mo­dis”, od­no­sno sa­lo­na ljepote, ko­jim upra­vlja ta fir­ma i ko­ji se na­la­zi kod Kri­vog mo­sta u Pod­go­ri­ci, mo­gu da se pro­na­đu fo­to­gra­fi­je ko­je, ta­ko­đe, do­ka­zu­ju da je taj pro­stor pot­pu­no opre­mljen i otvo­ren još u no­vem­bru pro­šle go­di­ne.



    • Vijest dana
      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

    • Vijest dana

      2017-12-13

      Aković

      SPECIJALNI TUŽILAC ISPITUJE DA LI JE JASMINKO ŠAHOVIĆ NEZAKONITO PUŠTAN IZ ZIKS-A DOK JE IZDRŽAVAO KAZNU

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Sumnje da je napad organizovan iz zatvora pojavile su se pošto je Aković na prepoznavanju kazao da ga je napao Jasminko Šahović, iako je taj Cetinjanin, prema zvaničnoj evidenciji, toga dana bio u zatvoru Tužilaštvu su iz ZIKS-a dostavili informaciju da je Šahović u spornom periodu bio na izdržavanju kazne


      Spi­si pred­me­ta o na­pa­du na pod­go­rič­kog advo­ka­ta La­za­ra Ako­vi­ća pro­sli­je­đe­ni su na po­stu­pa­nje Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, na­kon vi­še od go­di­nu da­na, is­tra­ga je do­šla do indicija ko­je uka­zu­ju na sum­nju da je na­pad na Ako­vi­ća or­ga­ni­zo­van iz spu­škog za­tvo­ra. Vi­še is­tra­žnih rad­nji do­ve­lo je do sum­nje da iza pre­bi­ja­nja tog advo­ka­ta najvjerovatnije sto­ji or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa i da je plan sko­van u će­li­ja­ma spu­škog za­tvo­ra. Zbog to­ga je is­tra­gu o pre­bi­ja­nju Ako­vi­ća, ko­ju je vo­di­lo Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci, pre­u­ze­lo Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ka­ko bi pro­vje­ri­li no­va sa­zna­nja do ko­jih su do­šli is­tra­ži­te­lji.
      Sum­nje da je na­pad or­ga­ni­zo­van iz za­tvo­ra po­ja­vi­le su se na­kon što je advo­kat Ako­vić na pre­po­zna­va­nju ka­zao da je si­gu­ran da ga je na­pao Ce­ti­nja­nin Ja­smin­ko Ša­ho­vić. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­žu is­tra­žni or­ga­ni, Ša­ho­vić je 4. apri­la pro­šle go­di­ne, ka­da je do­šlo do na­pa­da, bio na iz­dr­ža­va­nju ka­zne u spu­škom za­tvo­ru.
      Ako­vić je na­pad­nut 4. apri­la 2016. go­di­ne, oko 21 sat, u pod­go­rič­kom Si­ti kvar­tu. Nje­ga su ta­da na­pa­la dva još uvi­jek ne­po­zna­ta li­ca, ko­ja su mu tom pri­li­kom na­ni­je­li vi­še po­vre­da. Po­li­ci­ja je od­mah na­kon do­ja­ve o na­pa­du blo­ki­ra­la Si­ti kvart, ali ni­je uspje­la da uhva­ti po­či­ni­o­ce.
      Is­tra­ži­te­lji su to­kom is­tra­ge utvr­di­li da je Da­mir Man­dić, osu­đe­ni za ubi­stvo glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća, u vi­še na­vra­ta pri­je­tio Ako­vi­ću, ko­ji mu je dok je bio su­di­ja iz­re­kao osu­đu­ju­ću pre­su­du. Man­dić je dva­put pri­je­tio Ako­vi­ću, o če­mu po­sto­je i slu­žbe­ne za­bi­lje­ške ko­je su do­sta­vlje­ne ZIKS-u, ali ni­je po­zna­to da li su pro­ce­su­i­ra­ne. Man­dić je pri­je­tio Ako­vi­ću ka­da je kao advo­kat do­la­zio u spu­ški za­tvor u po­sje­tu svo­jim kli­jen­ti­ma. Po­sled­nji do­ga­đaj de­sio se to­kom lje­ta 2015. go­di­ne, ka­da je Man­dić sreo Ako­vi­ća u za­tvor­skim pro­sto­ri­ja­ma i ka­zao mu da će mu gr­kljan iš­ču­pa­ti zbog pre­su­de ko­ju mu je iz­re­kao u pred­me­tu za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
      Ako­vić je kao su­di­ja Vi­šeg su­da osu­dio Da­mi­ra Man­di­ća na 30 go­di­na za­tvo­ra za to krivično djelo.
      Aković je bio i predsjednik sudskog vijeća koje je osudilo organizovanu kriminalnu grupu optuženu za ubistvo policijskog funkcionera Slavoljuba Šćekića. Nakon izricanja presude, ispred njegovog stana je bilo angažovano policijsko obezbjeđenje. Policija ga je obezbjeđivala sve vrijeme dok je obavljao sudijsku funkciju.
      M.V.P.

      Ubi­je­đen da su htje­li da ga ubi­ju

      Ako­vić je na­kon pre­bi­ja­nja iz­ja­vio da će i da­lje ra­di­ti prin­ci­pi­jel­no i po za­ko­nu i da ga ni­ka­kvi pri­ti­sci u to­me ne­će spri­je­či­ti.
      – Na­pad na me­ne, si­gu­ran sam, bio je pla­ni­ran, a ubi­je­đen sam da su na­pa­da­či ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – re­kao je Ako­vić na­kon na­pa­da.
      Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma je­dan na­pa­dač je bio na bi­ci­klu, a dru­gi je išao pje­ške. - Kad mi je pri­šao, si­šao je sa bi­ci­kla i po­čeo da me uda­ra me­tal­nom šip­kom po gla­vi. Či­ni mi se da mi je za­dao pet-šest uda­ra­ca. Od­mah na­kon pr­vog udar­ca ob­li­la me je krv, a od šo­ka ni­je­sam pri­mi­je­tio gdje se taj dru­gi čo­vjek iz­gu­bio. Ni­je­sam pre­po­znao li­ko­ve, jer je bi­la noć i bi­lo je neo­svi­je­tlje­no. U mo­men­tu ka­da sam po­čeo da do­zi­vam po­moć na­pa­da­či su od­u­sta­li, iako sam ubi­je­đen da su ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – kazao je Ako­vić na­kon na­pa­da.



    • Podgoricom
      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

    • Podgoricom

      2017-12-13

      GLAVNI GRAD PRIPREMIO ODLUKU ZA RJEŠAVANJE STAMBENIH POTREBA LOKALNIH SLUŽBENIKA I NAMJEŠTENIKA

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto


      Slu­žbe­ni­ci i na­mje­šte­ni­ci u Glav­nom gra­du do­bi­će i do 80 od­sto po­pu­sta za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba uko­li­ko od­bor­ni­ci u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da da­ju sa­gla­snost na od­lu­ku o rje­ša­va­nju stam­be­nih po­tre­ba lo­kal­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ko­ju je pri­pre­mi­la lo­kal­na sa­mo­u­pra­va. U obra­zlo­že­nju skup­štin­ske od­lu­ke je na­zna­če­no da su raz­lo­zi za nje­no do­no­še­nje sa­dr­ža­ni u po­tre­bi nje­nog uskla­đi­va­nja sa no­vim Za­ko­nom o odr­ža­va­nju stam­be­nih zgra­da ko­jim je iz­mi­je­nje­n prav­ni osnov za nje­no do­no­še­nje, kao i u po­tre­bi spro­vo­đe­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­jom su 29. sep­tem­bra uki­nu­te po­je­di­ne od­red­be.
      Od­lu­ka pro­pi­su­je da su pred­vi­đe­ne tri mo­guć­no­sti rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba i to ku­po­vi­nom sta­na po po­volj­nim uslo­vi­ma, do­dje­lom stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma i za­ku­pom sta­na. Pod po­voljnim uslo­vi­ma za ku­po­vi­nu sta­na pod­ra­zu­mi­je­va­ju se uma­nje­nje ci­je­ne sta­na i to po 7 od­sto za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža, po dva od­sto za sva­ku go­di­nu sta­ro­sti zgra­de, po tri od­sto za sva­ku go­di­nu iz­dva­ja­nja do­pri­no­sa za stam­be­nu iz­grad­nju i pet od­sto za pro­sječ­nu ocje­nu ra­da „od­li­čan” ost­avre­nu u cje­lo­kup­nom pe­ri­o­du ocje­nji­va­nja.
      – Raz­ra­đe­ni su po­volj­ni­ji uslo­vi za rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja pod ko­ji­ma se pod­ra­zu­mi­je­va­ju uma­nje­nja po raz­li­či­tim osno­va­ma a naj­vi­še do 80 od­sto ci­je­ne sta­na, uz mo­guć­nost ot­pla­te ci­je­ne na pe­ri­od od 15 go­di­na. De­fi­ni­sa­na je i vi­si­na ka­mat­ne sto­pe u slu­ča­ju obroč­ne ot­pla­te od 0,5 od­sto go­di­šnje ko­ja se ne­će ob­ra­ču­na­va­ti kod is­pla­te pre­o­sta­log du­ga pri­je is­te­ka ugo­vo­re­nog ro­ka, pri če­mu će se pre­o­sta­li dug uma­nji­ti za tre­ći­nu. Kod ovog na­či­na pro­pi­sa­na je i mo­guć­nost da za­po­sle­ni ko­ji ima ma­nji stan u od­no­su na od­go­va­ra­ju­ći i ko­ji je u pro­pi­sa­noj pro­ce­du­ri ostva­rio pra­vo na ku­po­vi­nu sta­na, taj stan raz­mi­je­ni sa Glav­nim gra­dom, pod uslo­vom da se sta­no­vi ko­ji su pred­met raz­mje­ne na­la­ze na te­ri­to­ri­ji glav­nog gra­da. U ovom slu­ča­ju za­po­sle­ni ot­ku­plju­je sa­mo raz­li­ku u po­vr­ši­ni sta­no­va ko­ji se raz­mje­nju­ju, uz po­volj­no­sti ko­je se pri­mje­nju­ju jed­na­ko na sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba - pi­še u od­lu­ci.
      Ka­da je u pi­ta­nju do­dje­la stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma od­lu­kom je utvr­đe­na nje­go­va na­mje­na i vi­si­na, na­čin pred­ra­čun­ske vri­jed­no­sti ra­do­va u slu­ča­je­vi­ma iz­grad­nje, do­grad­nje, po­bolj­ša­va­nja uslo­va sta­no­va­nja, kao i po­volj­no­sti pri­li­kom ot­pla­te ko­je su isto­vjet­ne za sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba. Od­lu­ka je pro­pi­sa­la da su kri­te­ri­ju­mi za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba zna­čaj po­slo­va, po­sto­je­ća stam­be­na si­tu­a­ci­ja, broj čla­no­va po­ro­dič­nog do­ma­ćin­stva, rad­ni staž i so­ci­jal­ni sta­tus.
      Ta­ko­đe, od­lu­ka pro­pi­su­je da za­po­sle­ni ko­ji je ri­je­šio stam­be­ne po­tre­be, mo­že uknji­ži­ti pra­vo svo­ji­ne na sta­nu, od­no­sno po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di uko­li­ko ima de­set go­di­na rad­nog sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da.
      –Do is­pu­nja­va­nja ovog uslo­va, za­po­sle­ni pla­ća za­kup­ni­nu u skla­du sa ovom od­lu­kom. Pro­pi­san je i iz­u­ze­tak u od­no­su na za­po­sle­nog ko­ji je u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra već imao 10 go­di­na sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da, kao i za­po­sle­nog ko­ji je ri­je­šio svo­je stam­be­ne po­tre­be raz­mje­nom sta­no­va i ko­ji po tom osno­vu uknji­ža­va pra­vo svo­ji­ne na sra­zmjer­nom di­je­lu stra­na – pi­še u od­lu­ci.
      N.S.

      Kako me­di­ci­na­ri da dobiju sta­no­ve kao radnici lokalne samouprave

      Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re Vla­di­mir Pa­vi­će­vić sa­op­štio je da je do­bro što lo­kal­na sa­mo­u­pra­va vo­di ra­ču­na o svo­jim za­po­sle­ni­ma jer im omo­gu­ća­va da ri­je­še jed­no od naj­va­žni­jih eg­zi­sten­ci­jal­nih pi­ta­nja na na­čin da obez­bi­je­de stan po ci­je­ni i od 140 eura po kva­drat­nom me­tru.
      –Ono što mo­ram da ka­žem kao pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re, je da i po­red ve­li­kih na­po­ra ko­je ula­že Stam­be­na za­dru­ga zdrav­stve­nih rad­ni­ka Cr­ne Go­re da za­po­sle­ni u zdrav­stvu po što po­volj­ni­jim uslo­vi­ma ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje, za za­po­sle­ne u zdrav­stvu je ci­je­na mno­go ve­ća. I po­red či­nje­ni­ce da nam je Glav­ni grad obez­bi­je­dio lo­ka­ci­je oslo­bo­đe­ne pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta, a Mi­ni­star­stvo zdra­vlja fi­nan­sij­sku po­dr­šku, ni­smo uspje­li da obez­bi­je­di­mo ci­je­nu za na­še za­po­sle­ne is­pod 670 eura po kva­drat­nom me­tru u Pod­go­ri­ci. Vr­lo smo za­in­te­re­so­va­ni da sa­zna­mo po ko­jem mo­de­lu je mo­gu­će obez­bi­je­di­ti uma­nje­nje ci­je­ne sta­na od 80 od­sto za za­po­sle­ne sa vi­še od 10 go­di­na sta­ža – sa­op­štio je Pa­vi­će­vić.



    • Hronika
      Pare dobili od svatova i tetke

      Pare dobili od svatova i tetke

    • Hronika

      2017-12-13

      NASTAVLJENA RASPRAVA O ODUZIMANJU IMOVINE MILOŠU I SVETOZARU MAROVIĆU

      Pare dobili od svatova i tetke

      Advokat Miloša Marovića je predložio da se saslušaju gosti sa svadbe kako bi se utvrdila konačna cifra


      U pod­go­rič­kom Vi­šem su­du na­sta­vlje­no je ro­či­šte na ko­me se ras­pra­vlja o od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne Mi­lo­ša i Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re Po­po­vić i nje­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća.
      Ma­ro­vi­ći se ni­je­su po­ja­vi­li pred su­dom jer se na­la­ze na li­je­če­nju, dok je Ivan Po­po­vić tvr­dio da je nje­go­va imo­vi­na le­gal­na i da je sve što ima ste­kao pri­je skla­pa­nja brač­ne za­jed­ni­ce iz­me­đu nje­go­ve se­stre i Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća.
      – Pr­vo sam od oče­ve i maj­či­ne ušte­đe­vi­ne ku­pio stan od Da­ni­ce Ivan­če­vić, da bih 2010. taj stan pro­dao za 120 hi­lja­da i ku­pio stan u Bu­dvi či­je se od­u­zi­ma­nje tra­ži. Taj stan sam pla­tio 122.250 eura i ku­pio sam ga 2013. go­di­ne, ali sam u nje­ga ušao 2011. go­di­ne, ka­da su u to­ku bi­li gru­bi ra­do­vi – ob­ja­snio je Po­po­vić.
      On je pred su­di­jom Bo­ri­som Sa­vi­ćem iz­ja­vio da je vla­snik agen­ci­je za ne­kret­ni­ne Tip kom­pa­ni i auto-pe­ri­o­ni­ce pod istim ime­nom, od če­ga je pri­ho­do­vao no­vac.
      – Ni­je­dan moj po­sao ne­ma ve­ze sa po­ro­di­com Ma­ro­vić – us­tvr­dio je Po­po­vić.
      Advo­kat nje­go­ve se­stre Ni­ko­la Ka­ra­džić je oci­je­nio da je pred­met­ni zah­ti­jev tu­ži­la­štva ne­pot­pun i ne­pre­ci­zan, na­po­mi­nju­ći da ni­je do­sta­vljen do­kaz da je imo­vi­na ste­če­na kri­mi­nal­nim pu­tem.
      Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić ka­zao je da su Ma­ro­vi­ći dio nov­ca pri­ho­do­va­li i od svad­be Mi­lo­ša i Ta­ma­re 2009. go­di­ne, pa je pred­lo­žio da se sa­slu­ša­ju go­sti sa svad­be ka­ko bi se utvr­di­la ko­nač­na ci­fra.
      Mi­loš Ma­ro­vić je, ka­ko tvr­de nje­go­vi advo­ka­ti, no­vac po­zajm­lji­vao od tet­ke Na­de Ma­ro­vić, či­je je sa­slu­ša­nje ta­ko­đe pred­lo­že­no.
      – S ob­zi­rom na rod­bin­ske od­no­se, oni ni­je­su skla­pa­li ugo­vor, pa je Mi­loš od tet­ke no­vac uzi­mao na ri­ječ – tvr­de advo­ka­ti.
      Spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić za­tra­ži­la je ra­ni­je da se Mi­lo­šu Ma­ro­vi­ću traj­no odu­zmu ze­mlji­šte u Pri­je­vo­ru i stan od 193 kva­dra­ta i da se nje­go­voj su­pru­zi odu­zme stan u Tiv­tu. Tu­ži­la­štvo tra­ži da se traj­no odu­zmu i stan, po­slov­ni pro­stor i ga­ra­ža Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na.
      Na­red­ni pre­tres za­ka­zan je za 23. ja­nu­ar.VJ.D.

      Tra­že da svje­do­či Ivo Ar­men­ko

      Advo­ka­ti Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća su na­ve­li da se on ba­vio od­boj­kom i od to­ga za­ra­đi­vao, a po­tom je bio i u upra­vi od­boj­ka­škog klu­ba „Bu­dvan­ska ri­vi­je­ra”. Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić je za­tra­žio sa­slu­ša­nje biv­šeg di­re­ko­ra upra­ve tog klu­ba Iva Ar­men­ka, kao i Dra­ga­na Se­ku­lo­vi­ća.



    • Regioni
      Ćirilica se vratila u Kotor

      Ćirilica se vratila u Kotor

    • Regioni

      2017-12-13

      ODBORNICI USVOJILI ODLUKU O ODREĐIVANJU NAZIVA NASELJA, ULICA I TRGOVA NA PODRUČJU KOTORSKE OPŠTINE

      Ćirilica se vratila u Kotor

      Prvi put u novijoj istoriji Kotora ćirilično pismo biće primijenjeno kod zvaničnog označavanja starogradskih ulica Odluka defiše nazive 15 ulica, četiri trga i šest pjaca u Starom gradu koji će biti označeni tablama ispisanim ravnopravno na „ćiriličnom i latiničnom pismu“


      KO­TOR - Od­bor­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­tor ju­če su, u na­stav­ku 13. sjed­ni­ce, usvo­ji­li Od­lu­ku o iz­mje­ni i do­pu­ni Od­lu­ke o od­re­đi­va­nju na­zi­va na­se­lja, uli­ca i tr­go­va na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne. Za od­lu­ku je gla­sa­lo 20 od­bor­ni­ka, uklju­ču­ju­ći opo­zi­ci­o­ne iz DPS-a, pet od­bor­ni­ka bi­lo je pro­tiv, a dva su bi­la uz­dr­ža­na. Od­lu­ka de­fi­še na­zi­ve 15 uli­ca, če­ti­ri tr­ga i šest pja­ca u Sta­rom gra­du ko­ji će bi­ti ozna­če­ni ta­bla­ma is­pi­sa­nim rav­no­prav­no na „ći­ri­lič­nom i la­ti­nič­nom pi­smu“. Ta­ko će pr­vi put u no­vi­joj isto­ri­ji Ko­to­ra ći­ri­lič­no pi­smo bi­ti pri­mi­je­nje­no kod zva­nič­nog ozna­ča­va­nja sta­ro­grad­skih uli­ca. Pr­vom ta­kvom ta­blom ne­dav­no je ozna­če­na zgra­da SO Ko­tor. Par­la­ment ni­je po­dr­žao pred­log Ta­tja­ne Cre­pu­lje (DCG) da se pred­log od­lu­ke po­vu­če iz dnev­nog re­da i vra­ti na do­ra­du, s čim je bi­la sa­gla­sna i Bru­na Lon­ča­re­vić (SDP). Is­ti­ču­ći da ni­je is­po­što­va­na pro­ce­du­ra jer, iz­me­đu osta­log, Od­bor za sta­tut i pro­pi­se pri od­lu­či­va­nju ni­je imao kvo­rum, Cre­pu­lja je ka­za­la da je od­lu­ci tre­ba­lo da pret­ho­di do­no­še­nje Pla­na po­di­za­nja spo­me­nič­kih obi­ljež­ja.
      Za­hva­liv­ši se čla­no­vi­ma ko­mi­si­je ko­ja je pri­pre­mi­la ovu, kao i dvi­je od­lu­ke (usvo­je­ne u ra­ni­jem pe­ri­o­du) ko­ji­ma su od­re­đe­ni na­zi­vi uli­ca u na­se­lji­ma, Želj­ko Avra­mo­vić (DPS) ko­ji je pred­sje­da­vao tim ti­je­lom na­gla­sio je in­te­res Op­šti­ne da se „ko­nač­no ovo pi­ta­nje ri­je­ši“.
      -Po­en­ta je da Ko­tor na­po­kon do­bi­je na­zi­ve tr­go­va i uli­ca. Va­ma je to de­vet mje­se­ci sta­ja­lo u la­di­ci. Oče­ki­vao sam da će­mo raš­či­sti­ti ko je pred­la­gač od­lu­ke, va­ma je spor­no da je to sa­vjet. Mi smo po­nu­di­li rje­še­nje, a vi vi­di­te da­lje pro­ce­du­ru, re­kao je on. Na­gla­siv­ši da je pred­sjed­nik Op­šti­ne po za­ko­nu pred­la­gač svih od­lu­ka, Mi­lo­rad Vuk­šić (SNP) apo­stro­fi­rao je da je ko­mi­si­ja ja­sno po­stu­pi­la i da ni­je po­gri­je­ši­la.
      -Na­da­mo se da će grad do­bi­ti za­slu­že­no na­zi­ve uli­ca, a mi se for­mal­no nad­gor­nja­va­mo. Sve se mo­že is­pra­vi­ti u ho­du- re­kao je Vuk­šić.
      Usva­ja­njem Od­lu­ke o iz­mje­ni od­lu­ke o upra­vlja­nju kul­tur­nim do­brom i na­kna­da ko­ja se pla­ća pri­li­kom obi­la­ska ko­tor­skih be­de­ma i tvr­đa­ve Sve­ti Ivan, ci­je­na ula­zni­ce za obi­la­zak ove for­ti­fi­ka­ci­je du­ge 4,5 ki­lo­me­ta­ra, bi­će po­ve­ća sa tri na osam eura. U pred­lo­gu od­lu­ke ina­če je pr­vo­bit­no pred­vi­đe­no po­ve­ća­nje ci­je­ne na pet eura, ali je amand­man­ski dje­lo­vao gra­do­na­čel­nik Vla­di­mir Jo­kić (DCG) da se taj iz­nos po­ve­ća na osam eura, što je do­bi­lo ze­le­no svje­tlo par­la­men­ta.
      Želj­ko Apr­co­vić (DPS) pred­la­gao je da taj iz­nos bu­de 10 eura, su­ge­ri­šu­ći po­tre­bu iz­ra­de pro­jek­ta za­šti­te kul­tur­nih do­ba­ra, od­no­sno na­mjen­sko tro­še­nje sred­stva pri­ho­do­va­nih od be­de­ma. Da se kom­ple­tan iz­nos sred­sta­va ko­ji se ube­re od be­de­ma ulo­ži is­klju­či­vo u nji­ho­vu ob­no­vu i sa­na­ci­ju, in­si­sti­rao je Mi­ćo Do­bri­ša (SNP).
      Pre­ma ri­je­či­ma pot­pred­sjed­ni­ce op­šti­ne Lji­lja­ne Po­po­vić Mo­škov (URA) u ovoj go­di­ni je od pro­da­je ula­zni­ca za obi­la­zak zi­di­na pri­ho­do­va­no 452.365 eura, pri če­mu je zi­di­ne ob­i­šlo 210.000 tu­ri­sta. Iz­nos pri­ho­da se, ka­za­la je, sma­nju­je jer dje­ca ne pla­ću­ju kar­tu, kao ni gra­đa­ni sa lič­nom kar­tom Ko­to­ra. Ona je na­ve­la da je pro­jek­to­va­ni pri­hod od obi­la­ska be­de­ma za 2018. go­di­ne oko 900.000 eura.
      -Od to­ga će za sa­na­ci­ju be­de­ma bi­ti opre­di­je­lje­no vi­še od 700.000 eura, što zna­či da će ra­do­vi na sa­na­ci­ji be­de­ma bi­ti je­dan od naj­ve­ćih ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta op­šti­ne u sle­de­ćoj go­di­ni, ka­za­la je Po­po­vić Mo­škov, do­da­ju­ći da su ko­tor­ski be­de­mi ljep­ši i ve­ći od du­bro­vač­kih za či­ji se obi­la­zak pla­ća ula­zni­ca od 25 eura.
      Ra­to Braj­ko­vić (DF), di­rek­tor Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra ko­ja ga­zdu­je be­de­mi­ma, re­kao je da je ras­pi­san ten­der za sni­ma­nje nji­ho­vog pod­vod­nog di­je­la, što je osnov za iz­ra­du pro­jek­ta sa­na­ci­je, ali i da su u to­ku pre­go­vo­ri sa izra­el­skom i fir­mom iz Her­ceg No­vog u ve­zi sni­ma­nja be­de­ma iz va­zdu­ha.
      -Na­dam se da će se to sni­ma­nje iz­vr­ši­ti to­kom ja­nu­a­ra i da će mo ima­ti ge­o­det­ske pod­lo­ge ko­je će nam po­ka­za­ti gdje i šta ra­di­ti. Be­de­mi su pri­o­ri­tet Di­rek­ci­je u 2018., a vje­ro­vat­no i ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na, po­ru­čio je on.
      B.M.

      Na­zi­vi uli­ca, tr­go­va i pja­ca

      Usvo­je­nom od­lu­kom do­sa­da­šnja sta­ro­grad­ska Uli­ca 29. No­vem­bar do­bi­la je na­ziv Za­nat­ska, a osta­le uli­ce su: Fra Vi­ta Ko­to­ra­ni­na, Je­le­ne An­žuj­ske, Dra­go Je­ro­nim Bi­zan­ti, Bra­će Bu­ća, An­dri­je Pal­ta­ši­ća, Le­pan­ska, To­me iz Fer­ma, Dva mo­sta, Lo­vra Do­bri­če­vi­ća, Iva­na Bo­na Bo­li­ce, Je­le­ne Me­do­še­ve, An­drea Sa­ra­ce­ni, No­va­ča Ko­va­ča, Ska­li­na­da Ka­štio i Ska­la San­ta. Ka­da su u pi­ta­nju tr­go­vi, pred­lo­zi na­zi­va su: Trg od oruž­ja, Sve­tog Tri­pu­na, Sve­tog Lu­ke i Trg Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, a za pja­ce: Pja­ca od bra­šna, Od sa­la­te, Od mli­je­ka, Bla­že­ne Oza­ne, Od ki­na i Pja­ca Sve­tog Jo­si­pa.

      Pe­ro­vić: Gest za po­što­va­nje

      Na po­čet­ku sjed­ni­ce pred­sjed­nik klu­ba od­bor­ni­ka DPS-a Želj­ko Apr­co­vić ka­zao je da vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja ne­ma kvo­rum, po­ru­čiv­ši da će od­bor­ni­ci DPS-a da­ti kon­struk­ti­van do­pri­nos i uče­stvo­va­ti u ra­du sjed­ni­ce. Po­dr­šku za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce dao je i od­bor­nik LP Vi­do Dra­ško­vić. Pred­sjed­ni­ca par­la­men­ta Dra­gi­ca Pe­ro­vić (DF/DSS) po­ru­či­la je da je to oče­ki­va­na re­ak­ci­ja i gest za po­što­va­nje.

      Sa­vjet odr­žao de­vet sjed­ni­ca

      U pro­te­klom pe­ri­o­du for­mi­ra­no je vi­še ko­mi­si­ja, ali je tek po­sled­njoj, ko­ju je SO Ko­tor for­mi­ra­la na sjed­ni­ci odr­ža­noj 14. sep­tem­bra 2015. go­di­ne, po­šlo za ru­kom da ovaj po­sao do­ve­de do kra­ja. Od ta­da su pre­ma pred­lo­gu ovog ti­je­la već usvo­je­ni na­zi­vi uli­ca u u na­se­lji­ma Ška­lja­ri, Do­bro­ta, Ra­da­no­vi­ći, Pr­čanj, Sto­liv, Ora­ho­vac, Ko­sta­nji­ca, uklju­ču­ju­ći La­stvu gr­balj­sku, Pe­rast i Ri­san. Na­kon to­ga sa­vjet, či­ji man­dat je is­te­kao po­čet­kom ove go­di­ne, odr­žao je de­vet sjed­ni­ca na ko­ji­ma je raz­ma­trao na­zi­ve uli­ca, tr­go­va i pja­ca u Sta­rom gra­du.



    • Drustvo
      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

    • Drustvo

      2017-12-13

      Damir Šehović

      U IZBORNOJ 2018. GODINI MINISTARSTVU PROSVJETE NAJVIŠE SREDSTAVA ZA SUMNJIVA DAVANJA

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Predlogom budžeta za narednu godinu planirano je da se za jednokratne socijalne pomoći potroši 463.500 eura više nego ove godine


      Pred­lo­gom bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu pred­vi­đe­no je da se na ime „tran­sfe­ra za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći” po­tro­ši 1.965.000 eura, što je u od­no­su na ovu go­di­nu uve­ća­nje od čak 463.500. Pre­ma Za­ko­nu o bu­dže­tu za te­ku­ću go­di­nu, na ime jed­no­krat­nih so­ci­jal­nih po­mo­ći pla­ni­ran je iz­da­tak od 1.501.500 eura.
      Za­ni­mlji­vo je da će naj­ve­ći iz­da­tak na ime tran­sfe­ra za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć ima­ti Mi­ni­star­stvo pro­svje­te, ko­jim ru­ko­vo­di Da­mir Še­ho­vić, i to 510.000 eura. Naj­ve­ći dio sred­sta­va bi­će po­tro­šen u okvi­ru pro­gra­ma uče­nič­ki i stu­denst­ki stan­dard, a po 40.000 u okvi­ru po­tr­šač­kih je­di­ni­ca za osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje, a 10.000 za pro­gram pred­škol­skog obra­zo­va­nja.
      Mi­ni­star­stvo od­bra­ne, na či­jem je če­lu Pre­drag Bo­ško­vić, ima­će iz­da­tak od 90.000 eura za jed­no­krat­ne po­mo­ći.
      Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, ko­jim ru­ko­vo­di Me­vlu­din Nu­ho­džić, ima­će za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći iz­da­tak od 45.000 eura i to sa vi­še po­zi­ci­ja u tom re­so­ru. Upra­va po­li­ci­je, či­ji je di­rek­tor Slav­ko Sto­ja­no­vić, za iste na­mje­ne ima­će iz­da­tak od 200.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na za po­me­nu­ti iz­da­tak ima­će tro­šak od 3.000 eura, a nje­gov ko­le­ga iz re­so­ra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Mi­lu­tin Si­mo­vić de­set pu­ta vi­še i to 30.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Meh­me­da Zen­ke, za jed­no­krat­ne so­ci­ja­le pla­ni­ra da po­tro­ši 10.000, a Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­ma­la Pu­ri­ši­ća 18.000, ko­je su mi­mo re­dov­nih iz­dva­ja­nja za so­ci­jal­na da­va­nja.
      Po­red Upra­ve po­li­ci­je, Fond za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje je in­sti­tu­ci­ja ko­ja ima naj­ve­ća iz­dva­ja­nja za jed­no­krat­ne po­mo­ći. Oni su za na­red­nu go­di­nu za te na­mje­ne is­pla­ni­ra­li tro­šak od 300.000 eura.
      Bu­dže­tom Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je (DRI) za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći pla­ni­ra­no je 15.000 eura, što je na pro­šlo­go­di­šnjem ni­vou.
      Pro­blem sa jed­no­krat­nim so­ci­jal­nim po­mo­ći­ma ko­je ras­po­re­đu­ju in­sti­tu­ci­je je to što se ne zna tač­no ko­me ta sred­stva idu i za ko­je na­mje­ne, pa su če­sto iz­no­še­ne sum­nje da su ta sred­stva ko­ri­šte­na i za pred­iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be.
      NVO MANS je ra­ni­je upo­re­đi­vao bu­dže­te za ne­iz­bor­nu 2015. i iz­bor­nu 2016. ka­da su do­šli do za­ključ­ka da je u iz­bor­noj go­di­ni do­šlo do po­ve­ća­nja tro­ško­va na sum­nji­vim po­tro­šač­kim po­zi­ci­ja­ma.
      Oni su ta­da pri­mi­je­ti­li da je za 2016. za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć na bu­džet­skim li­ni­ja­ma Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, Fon­da pen­zij­sko in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja i Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va pla­ni­ra­na su­ma od 825 hi­lja­da eura, što je za 335 hi­lja­da vi­še ne­go u 2015. go­di­ni u ko­joj je opre­di­je­lje­no 470 hi­lja­da eura.
      Zva­nič­no ob­ja­šnje­nje je da se sred­stva ko­ja se tro­še­ na ime jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći is­pla­ću­ju za po­moć u slu­ča­ju smr­ti čla­na po­ro­di­ce i po­mo­ći zbog bo­le­sti čla­na po­ro­di­ce ili pri­pad­ni­ka Voj­ske, kao i za is­pla­tu po osno­vu sti­pen­di­ra­nja pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re i obe­šte­će­nja.
      M.S.

      Upo­red­ni po­da­ci

      Pre­gle­di bu­dže­ta za 2014., 2015., 2016. i 2017. go­di­nu po­ka­zu­ju da su sred­stva za is­pla­tu jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, osim Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, di­je­li­li i re­so­ri unu­tra­šnjih po­slo­va, prav­de, pro­svje­te, od­bra­ne, po­ljo­pri­vre­de, eko­no­mi­je, te Fond PIO, Na­rod­ni mu­ze­ji i Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu od­re­đe­no je 5.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­je tre­ba da po­di­je­li Za­vod za za­po­šlja­va­nje (ZZZ).
      Pre­ma po­da­ci­ma HRA, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je za tri go­di­ne iz­dvo­ji­lo 1,64 mi­li­o­na za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, dok je za tu na­mje­nu u ovoj go­di­ni na­mi­je­nje­no 440.000 eura. Bu­dže­tom Fon­da PIO u istom pe­ri­o­du od­re­đe­no je 900.000 i još 300.000 iz ovo­go­di­šnjih sred­sta­va. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja u pret­hod­ne tri go­di­ne od­re­di­lo je 522.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu pred­vi­đe­no je čak 718.000 eura, od­no­sno sko­ro 200.000 vi­še ne­go za tri pret­hod­ne go­di­ne za­jed­no.



    • Hronika
      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

    • Hronika

      2017-12-13

      UHAPŠEN CETINJANIN JANKO JANKOVIĆ (29)

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge


      Ce­ti­nja­nin Jan­ko Jan­ko­vić (29) uhap­šen je ju­če ka­da je po­li­ci­ja u nje­go­voj ku­ći u mje­stu Dru­ši­ći pro­na­šla la­bo­ra­to­ri­ju za pro­iz­vod­nju i uz­ga­ja­nje ma­ri­hu­a­ne. Li­si­ce na ru­ke sta­vi­li su mu slu­žbe­ni­ci Odje­lje­nja bez­bjed­no­sti Ce­ti­nje. Pri­li­kom pre­tre­sa la­bo­ra­to­ri­je, pro­na­đe­na je i od­u­ze­ta 31 sak­si­ja sa bilj­kom ka­na­bis od ko­je se pro­iz­vo­di ta dro­ga.
      –Po­stu­pa­ju­ći na osno­vu ope­ra­tiv­nih sa­zna­nja, a shod­no pret­hod­no pri­ba­vlje­noj na­red­bi od stra­ne nad­le­žnog su­di­je za is­tra­gu, slu­žbe­ni­ci OB Ce­ti­nje su iz­vr­ši­li pre­tres vi­še po­ro­dič­nih ku­ća i dru­gih pro­sto­ri­ja na pod­ruč­ju op­šti­ne Ce­ti­nje ko­je ko­ri­sti J.J. iz tog gra­da – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pri­li­kom pre­tre­sa ku­će u Dru­ši­ći­ma pro­na­šli la­bo­ra­to­ri­ju sa opre­mom ko­ja je pri­la­go­đe­na za pro­iz­vod­nju opoj­ne dro­ge ma­ri­hu­a­na. Ra­di se o dvi­je pro­sto­ri­je ukup­ne po­vr­ši­ne oko 45 me­ta­ra kva­drat­nih u ko­ji­ma se na­la­zi­la 31 sak­si­ja u ko­ji­ma je, ka­ko se sum­nja, uz­ga­ja­na ta bilj­ka. U tim pro­sto­ri­ja­ma su pro­na­đe­ne spe­ci­jal­ne lam­pe, va­ga za pre­ci­zno mje­re­nje i ure­đaj za mje­re­nje ja­či­ne svje­tlo­sti. Pro­sto­ri­je su bi­le opre­mlje­ne kli­ma-ure­đa­ji­ma, ven­ti­la­ci­jom i si­ste­mom za na­vod­nja­va­nje po prin­ci­pu kap po kap, od­no­sno ure­đa­ji­ma ko­ji stva­ra­ju kon­tr­o­li­sa­ne uslo­ve za uz­goj i ob­ra­du ma­ri­hu­a­ne. Od­u­ze­ta je i ve­li­ka ko­li­či­na sta­blji­ka i su­ve ma­te­ri­je ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na. Ce­tinj­ski po­li­caj­ci su o sve­mu oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv dro­ge.
      – Sve što je od­u­ze­to bi­će pro­sli­je­đe­no u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci. J.J. je li­šen slo­bo­de i uz kri­vič­nu pri­ja­vu će bi­ti pri­ve­den tom tu­ži­o­cu zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
      Do sum­nje da Jan­ko­vić ima la­bo­ra­to­ri­ju ma­ri­hu­a­ne in­spek­to­ri su do­šli ope­ra­tiv­nim ra­dom, ali za­sad ni­je­su uspje­li da utvr­de od ka­da se ba­vi pro­iz­vod­njom i uz­ga­ja­njem dro­ge. Is­tra­ži­te­lji su uvje­re­ni da je Ce­ti­nja­nin imao sa­rad­ni­ke u ovom po­slu, ali u do­sa­da­šnjem di­je­lu is­tra­ge ni­je­su uspje­li da utvr­de nji­hov iden­ti­tet.M.V.P.

      Bra­ni se ću­ta­njem

      Jan­ko­vić je od­mah na­kon hap­še­nja sa­slu­šan u pro­sto­ri­ja­ma ce­tinj­ske po­li­ci­je. Tom pri­li­kom, ka­ko sa­zna­je­mo, bra­nio se ću­ta­nje. On će da­nas bi­ti pri­ve­den tu­ži­o­cu u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će na­kon sa­slu­ša­nja do­ni­je­ti od­lu­ku o even­tu­al­nom od­re­đi­va­nju za­dr­ža­va­nja do 72 sa­ta.



    • Podgoricom
      Poražavajući budžet za Malesiju

      Poražavajući budžet za Malesiju

    • Podgoricom

      2017-12-13

      Camaj

      ODBORNIK DS-A NIKOLA CAMAJ O OCJENJUJE DA SA 2,3 MILIONA NEMA RAZVOJA

      Poražavajući budžet za Malesiju

      Budžet nije ni razvojni ni perspektivni niti bilo šta dobro govori o Malesiji


      Glav­ni grad je za bu­džet op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da- Tu­zi za 2018. go­di­nu pla­ni­rao da opre­di­je­li 2.300.800 eura, što ja čak i ma­nje nov­ca ne­go što su ima­li fi­nan­sij­skim pla­nom za ovu go­di­nu kad su na ras­po­la­ga­nju ima­li 2.313.500 eura. Za od­bor­ni­ka De­mo­krat­skog sa­ve­za Ni­ko­lu Ca­ma­ja je to po­ra­ža­va­ju­će.
      – To je bio iz­bor gra­đa­na Ma­le­si­je da da­ju mo­guć­nost upra­vo ovoj eki­pi da od­lu­ču­je o nji­ho­voj sud­bi­ni u na­red­nom man­da­tu ali to ne go­vo­ri ni­šta do­bro za Ma­le­si­ju. Ni to što su po­vje­ri­li man­dat ko­me su po­vje­ri­li ni to što je bu­džet Op­šti­ne Tu­zi za 2018. go­di­nu na ni­vou ovo­go­di­šnjeg, jer svi mi zna­mo da se u ovoj go­di­ni ni­šta ali baš ni­šta ni­je ra­di­lo ni­ti ostva­ri­lo od bu­dže­ta, osim onog di­je­la ko­ji se ti­če pred­iz­bor­ne pre­va­re gra­đa­na od kr­plje­nja ru­pa, po­sta­vlja­nja LED lam­pi­ca, a ko­je su na mno­gim mje­sti­ma i da­lje bez ka­bla, ili pro­mo­ci­je pu­ta za Za­tri­je­bač- a ko­ji je ra­đen sred­stvi­ma na­ših lju­di iz di­ja­spo­re– is­ti­če Ca­maj.
      Ka­ko je na­veo, iz­gle­da da se od­nos Glav­nog gra­da pre­ma Tu­zi­ma ne mi­je­nja ni u kom smi­slu.
      – To je iz­bor gra­đa­na i sem razočaranja iz­bo­rom i ti­me što sam čuo da će bu­džet bi­ti na istom ni­vou, ne­mam šta re­ći ne­go da je to po­ra­ža­va­ju­će za Ma­le­si­ju. Po­ra­ža­va­ju­će jer to zna­či da taj bu­džet ni­je ni­ti raz­voj­ni ni­ti per­spek­tiv­ni ni­ti bi­lo šta do­bro go­vo­ri o Ma­le­si­ji. A ta­kvo ne­što je ne­pri­hva­tlji­vo –po­ru­ču­je Ca­maj. S.R.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D+

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš e-mail:


    • Politika
      Razlaz oko „državnog udara”

      Razlaz oko „državnog udara”

    • Politika

      2017-12-13

      Đukanović i Vučić

      VARNICE IZMEĐU ČELNIKA SRBIJE I CRNE GORE

      Razlaz oko „državnog udara”

      Što se tiče Crne Gore, ne postoji ništa o čemu mi nijesmo razgovarali „jedan na jedan” i što nijesmo usaglasili i ne postoje informacije koje ne dijelimo – rekla je Brnabić


      Pro­pu­šta­nje da se va­žna in­for­ma­ci­ja o slu­ča­ju „dr­žav­nog uda­ra” iz Sr­bi­je pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še šef DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić, a isto­vre­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, što uka­zu­je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim, po­ru­če­no je iz SDP-a Cr­ne Go­re. Ka­ko su sa­op­šti­li za „Dan” iz SDP-a, „ne­dav­no smo ima­li ocje­nu pre­mi­je­ra Mar­ko­vi­ća da od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ni­ka­da ni­je­su bi­li bo­lji u po­sled­njih 20 go­di­na”.
      – S dru­ge stra­ne po­sled­nja iz­ja­va Đu­ka­no­vi­ća je­ste na ne­ki na­čin op­tu­žu­ju­ća za dr­žav­ni vrh Sr­bi­je, da ni­je bio do­volj­no ko­o­pe­ra­ti­van ve­za­no za slu­čaj „dr­žav­ni udar“. Pro­pu­šta­nje da se ta­ko va­žna in­for­ma­ci­ja pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še Đu­ka­no­vić, a is­to­re­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim. Je­di­no lo­gič­no ob­ja­šnje­nje je da Mar­ko­vić i Đu­ka­no­vić ne vi­de na jed­nak na­čin kva­li­tet od­no­sa sa Sr­bi­jom – ka­zao nam je funk­ci­o­ner SDP-a Ivan Vu­jo­vić.
      Ge­ne­ral­no gle­da­no, ka­ko su na­ve­li, sve je to sa­mo još je­dan po­ka­za­telj neo­d­go­vor­no­sti vla­da­ju­ćih struk­tu­ra, zbu­nji­va­nja gra­đa­na i ukup­ne javn­osti ko­ja oče­ku­je kre­di­bi­lan epi­log ovog slu­ča­ja.
      Pred­sjed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je Ana Br­na­bić iz­ja­vi­la da ni­je ču­la za tvrd­nje li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da su srp­ske slu­žbe zna­le šta se spre­ma u Cr­noj Go­ri. Ona is­ti­če da ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je srp­ska stra­na ne di­je­li sa Cr­nom Go­rom.
      – Što se ti­če Cr­ne Go­re, ne po­sto­ji ni­šta što mi već ni­je­smo raz­go­va­ra­li „je­dan na je­dan” i šta ni­je­smo usa­gla­si­li i ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je ne di­je­li­mo – re­kla je Br­na­bić u od­go­vo­ru na pi­ta­nje no­vi­na­ra u Be­o­gra­du ka­ko ko­men­ta­ri­še Đu­ka­no­vi­će­vu iz­ja­vu da su bez­bjed­no­sne slu­žbe Sr­bi­je zna­le da se spre­ma ono što se u Cr­noj Go­ri vo­di kao po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra.
      Br­na­bić je ka­za­la da Sr­bi­ja sve in­for­ma­ci­je ko­je ima u ve­zi sa bez­bjed­no­snim aspek­ti­ma di­je­li sa svo­jim su­sje­di­ma u naj­bo­ljoj mo­gu­ćoj mje­ri. Ta­ko ra­de, ka­ko je ob­ja­sni­la, da bi za­dr­ža­li sta­bil­nost ko­ja je za­i­sta te­škom mu­kom ostva­re­na, ka­ko bi po­ka­za­li da su je­dan od stu­bo­va re­gi­o­nal­ne sta­bil­no­sti, po­ma­žu ka­da god mo­gu.
      – Ta­ko da, ako on ima ta­kva sa­zna­nja, ne mi­slim da su ona na kri­ti­ku ili šte­tu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – re­kla je Br­na­bić.
      Ona je na­gla­si­la da ni­je vi­dje­la tu iz­ja­vu, ali da sma­tra da su re­gi­o­nal­ni od­no­si od­lič­ni.
      – Ima­mo otvo­re­nih pi­ta­nja, sve ze­mlje sa ze­mlja­ma u re­gi­o­nu ima­ju otvo­re­nih pi­ta­nja i ima­ju i ne­kih ne­su­gla­si­ca, ali je naj­va­žni­je da po­sto­ji di­ja­log – na­ve­la je Br­na­bić.
      Ka­ko ka­že, smatra da je re­gi­o­nal­ni di­ja­log do­bar kao ni­je­dan do sa­da, a is­ti­če i da se vi­đa sa re­gi­o­nal­nim li­de­ri­ma sko­ro jed­nom mje­seč­no, te da u okvi­ru ta­kvih sa­sta­na­ka po­sto­je pot­pu­no otvo­re­na pi­ta­nja.
      In­for­ma­ci­je o bli­skim od­no­si­ma Đu­ka­no­vi­ća i srp­skog pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća go­di­na­ma su ak­tu­el­ne, ali či­ni se da je pi­ta­nje „dr­žav­nog uda­ra” iza­zva­lo od­re­đe­ne var­ni­ce.
      Be­o­gra­da­ski ana­li­ti­čar Mi­loš Va­sić ka­že da ka­da bi ne­ko stvar­no že­lio da de­sta­bi­li­zu­je Cr­nu Go­ru ra­dio bi to na ozbilj­ni­ji na­čin, ne­go ka­ko je pred­sta­vlje­no u slu­ča­ju na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra.
      – Ne vje­ru­jem da su iz na­ših slu­žbi bez­bjed­no­sti to­li­ki ama­te­ri da ra­de ta­kve bu­da­la­šti­ne kao što je bio taj 16. ok­to­bar – re­kao je Va­sić za RSE.
      On ka­že da či­tav slu­čaj po­sma­tra kao po­li­tič­ku igru, od po­čet­ka do kra­ja, te iz­van tog kon­tek­sta ne po­sma­tra ni po­sled­nje iz­ja­ve Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
      – Mi ni je­dan je­di­ni ko­mad oruž­ja ni­smo vi­dje­li, tog grd­nog oruž­ja o ko­me je tu bi­lo ri­je­či. Tu su ne­ke pa­re pro­mi­je­ni­le ru­ke, i ko zna na šta je to is­pa­lo. Ri­ječ je o jed­noj pot­pu­noj jef­ti­noj pri­či – ko­men­ta­ri­še Va­sić.M.V.



    • Drustvo
      Za kolektivno sunećenje 4.000

      Za kolektivno sunećenje 4.000

    • Drustvo

      2017-12-13

      Ilustracija

      NEVJEROVATNA ODLUKA FONDA ZA ZAŠTITU MANJINSKIH PRAVA

      Za kolektivno sunećenje 4.000

      U dokumentaciji Fonda vidi se da je predsjednik Medžlisa Islamske zajednice Bijelo Polje Adis Kučević za „kolektivni sunet” prošle godine dobio 4.000 eura


      Dr­žav­ni Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va u pro­šloj go­di­ni fi­nan­si­rao je pro­je­kat „ko­lek­tiv­nog su­ne­ta”. Su­net je mu­sli­man­ski vjer­ski obi­čaj ob­re­zi­va­nja pol­nih or­ga­na kod mu­ške dje­ce. U do­ku­men­ta­ci­ji Fon­da vi­di se da je pred­sjed­nik Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Adis Ku­če­vić za „ko­lek­tiv­ni su­net” pro­šle go­di­ne do­bio 4.000 eura. Medž­lis je vi­ša lo­kal­na or­ga­ni­za­cij­ska je­di­ni­ca Islam­ske za­jed­ni­ce. Ku­če­vić je sa svo­jim pro­jek­tom na li­sti do­bi­je­nih sred­sta­va za­u­zeo pr­vo mje­sto sa naj­ve­ćim bro­jem bo­do­va – 95.
      Pre­ma ra­ni­jem pi­sa­nju elek­tron­skih no­vi­na „San­džak pres”, u av­gu­stu 2015. go­di­ne u Bi­je­lom Po­lju odr­ža­na je sve­ča­nost po­vo­dom ko­lek­tiv­nog su­ne­ta 250 ma­li­ša­na.
      Ra­di­lo se o ko­lek­tiv­nom ob­re­zi­va­nju mu­sli­man­ske dje­ce iz Bi­je­log Po­lja, Be­ra­na, Pet­nji­ce, Pla­va i Plje­va­lja.
      Do­na­tor tog či­na bi­lo je Udru­že­nje „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” iz Tur­ske. Sve­ča­nost je za­po­če­la za­jed­nič­kom šet­njom od Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce, glav­nom grad­skom uli­com, do Cen­tra za kul­tu­ru.
      Ku­če­vić je ta­da iz­ra­zio za­hval­nost do­na­to­ri­ma na „sprem­no­sti da se re­a­li­zu­je do ta­da naj­ve­ća ak­ci­ja te vr­ste u Bi­je­lom Po­lju”.
      Za do­ga­đaj je an­ga­žo­van i hor „Ga­zi Isa-beg” iz No­vog Pa­za­ra. Ve­li­ki broj ma­li­ša­na do­bio je i vri­jed­ne po­klo­ne.
      Ku­če­vić je naj­za­slu­žni­jim čla­no­vi­ma udru­že­nja do­di­je­lio i pri­god­ne za­hval­ni­ce.
      – Glav­ni imam Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Enis ef. Bur­džo­vić je ci­ti­ra­ju­ći ha­dis o lju­di­ma ko­je Al­lah uči­ni klju­če­vi­ma do­bra, us­tvr­dio da su čla­no­vi i ak­ti­vi­sti Udru­že­nja „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” klju­če­vi do­bra, ko­ji ne go­vo­re o do­bru, već ga či­ne. U za­vr­šnoj ri­je­či, Enis ef. je pre­nio se­la­me re­i­sa Ri­fa­ta ef. Fej­zi­ća, ujed­no pre­no­se­ći se­la­me pred­sjed­ni­ka Tur­ske Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na, ko­ga je ne­dav­no po­sje­ti­la de­le­ga­ci­ja Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri – pi­sa­lo je u tek­stu „San­džak pre­sa”.
      Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va iz go­di­ne u go­di­nu fi­nan­si­ra pro­jek­te ma­nji­na u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Fon­da, po­sled­nja ob­ja­vlje­na od­lu­ka o do­dje­lji­va­nju fi­nan­sij­skih sred­sta­va do­ni­je­ta je 22. apri­la ove go­di­ne.
      Ra­di se o pr­voj ras­po­dje­li sred­sta­va za pro­jek­te ma­nji­na u ovoj go­di­ni u iz­no­su od 680.000 eura. Taj no­vac po­di­je­ljen je na ukup­no 123 pro­jek­ta. No­si­o­ci 114 pro­je­ka­ta ni­je­su do­bi­li nov­ča­na sred­sta­va tom ras­po­dje­lom, uz obra­zlo­že­nje da ni­su ste­kli do­vo­ljan broj bo­do­va.
      Čak 79 pro­je­ka­ta ni­je is­pu­ni­lo for­mal­no – prav­ne uslo­ve za taj kon­kurs. Od­lu­ku o ras­po­dje­li sred­sta­va je pot­pi­sao pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va Ivan Dra­gi­če­vić.
      Vl.O.



    • Drustvo
      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

    • Drustvo

      2017-12-13

      Radonjić i Mugoša

      DIREKTOR AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE POKUŠAO DA SAKRIJE KRŠENJE ZAKONA

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Sreten Radonjić je kazao da je Suzana Mugoša dostavila sve podatke o imovini, iako nije prijavila firmu „Modis”, u kojoj je suvlasnik njen suprug Srđan Mugoša, što je, shodno zakonu, bila obavezna


      Di­rek­tor Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) Sre­ten Ra­do­njić po­ku­šao je da ob­ma­ne jav­nost ka­ko bi sa­krio da je su­di­ja Spe­ci­jal­nog odje­lje­nja Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Su­za­na Mu­go­ša, ko­ja su­di u pred­me­tu „dr­žav­ni udar”, pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je.
      To do­ka­zu­ju zva­nič­ni fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji Po­re­ske upra­ve Cr­ne Go­re i do­ku­men­ta­ci­ja Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS).
      „Dan” je pri­je prije da­na ob­ja­vio tekst „Mu­go­ša sa­kri­la dvi­je su­pru­go­ve fir­me i 40.000 m2 ze­mlje”, po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke sa saj­ta ASK, CRPS i Upra­ve za ne­kret­ni­ne.
      Ra­do­njić je pri­je dva da­na po­slao sa­op­šte­nje u ko­jem je na­veo da je Mu­go­ša do­sta­vi­la ASK kom­plet­ne i tač­ne po­dat­ke, da su iz­vr­ši­li pro­vje­ru nje­nih po­da­ta­ka i da ni­je pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Is­ta­kao je i da iz­vo­di fir­me iz CRPS ni­je­su bi­li vi­dlji­vi na saj­tu Agen­ci­je „iz raz­lo­ga teh­nič­ke pri­ro­de”.
      Ra­do­njić ni­je imao či­nje­nič­no i za­kon­sko ute­me­lje­nje da sa­op­šti da je Mu­go­ša Agen­ci­ji do­sta­vi­la sve po­dat­ke o imo­vi­ni svo­je po­ro­di­ce i da fir­ma „Mo­dis” tre­ba da se pri­ja­vi u na­red­nom iz­vje­šta­ju u mar­tu 2018. go­di­ne.
      Po­me­nu­to pred­u­ze­će je osno­va­no u apri­lu 2016. go­di­ne i ra­di­lo je te go­di­ne, ta­ko da je Su­za­na Mu­go­ša tre­ba­la da fir­mu, u ko­joj je su­vla­snik njen muž Sr­đan Mu­go­ša, pri­ja­vi u imo­vin­skom kar­to­nu u mar­tu 2017. go­di­ne.
      Uvi­dom u zva­nič­ne fi­nan­sij­ske iz­vje­šta­je kom­pa­ni­je „Mo­dis”, ko­ji su po za­ko­nu do­sta­vlje­ni Po­re­skoj upra­vi Cr­ne Go­re, mo­že se vi­dje­ti da je ta fir­ma od osni­va­nja do 31. de­cem­bra pro­šle go­di­ne ostva­ri­la po­slov­ni pri­hod od 6.712 eura. U pro­šloj go­di­ni su pri­ja­vi­li i tro­šak po osno­vu za­ra­da, na­kna­da za­ra­da i osta­lih lič­nih ras­ho­da u vi­si­ni od 15.182 eura.
      I Su­za­na Mu­go­ša se ogla­si­la u po­ne­dje­ljak i do­sta­vi­la do­ku­men­ta­ci­ju iz ko­je se vi­di da je, ne do­ka­zu­ju­ći ko­je go­di­ne, pri­ja­vi­la sa­mo fir­mu „De­cor­dom”, u ko­joj njen su­prug ima 100 od­sto vla­sni­štva, a ko­ja na­vod­no „teh­nič­kom gre­škom” ni­je evi­den­ti­ra­na u nje­nom po­sled­njem iz­vje­šta­ju na saj­tu ASK.
      Do­sta­vi­la je i iz­vod iz ka­ta­stra za nje­no ze­mlji­šte, ste­če­no na­sled­stvom, ko­je, ta­ko­đe, „teh­nič­kom gre­škom”, ni­je upi­sa­no u njen po­sled­nji iz­vje­štaj o imo­vi­ni na saj­tu Agen­ci­je.
      Za dru­gu spor­nu fir­mu „Mo­dis”, u ko­joj njen su­prug ima 20 od­sto ka­pi­ta­la, is­ta­kla je ka­ko sma­tra da pri­je mar­ta na­red­ne go­di­ne ni­je ni tre­ba­la da pri­ja­vi nje­no po­sto­ja­nje.
      – Tač­no je da je u to­ku pro­šle go­di­ne do­šlo do re­gi­stra­ci­je DOO „Mo­dis”, ko­ja je bi­la u osni­va­nju sve do kra­ja go­di­ne, gdje je moj su­prug osni­vač u pro­cen­ti­ma od 20 od­sto sa Ste­va­nom Žar­ko­vi­ćem, či­ji udio je 80 od­sto. Ka­ko je fir­ma bi­la u osni­va­nju i ni­je bi­lo pri­ho­da, taj po­da­tak sam po mom mi­šlje­nju du­žna do­sta­vi­ti u imo­vin­skom kar­to­nu za ovu go­di­nu, što će sva­ka­ko bi­ti pri­ja­vlje­no tač­no kao i do sa­da – na­ve­la je pri­je dva da­na Mu­go­ša.
      Mi­šlje­nje su­di­je da ne pri­ja­vi fir­mu „Mo­dis” u mar­tu ove go­di­ne ko­si se sa Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je jer je, pre­ma pre­ci­znim po­da­ci­ma CRPS, to pri­vred­no dru­štvo re­gi­stro­va­no 11. apri­la 2016. go­di­ne i to sa 20.000 eura ka­pi­ta­la, što zna­či da je od tog iz­no­sa 4.000 eura u tu fir­mu uba­cio su­di­jin su­prug.
      Da su slu­žbe­ni­ci Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ura­di­li svoj po­sao po za­ko­nu, ka­ko tvr­di Sre­ten Ra­do­njić, ot­kri­li bi ne­sla­ga­nja u imo­vin­skom kar­to­nu su­di­je Mu­go­še iz mar­ta ove go­di­ne i stvar­nog sta­nja nje­ne i imo­vi­ne nje­ne po­ro­di­ce.
      Vl.OTA­ŠE­VIĆ

      Sa­lon otvo­ren prošle godine

      Na zva­nič­noj fej­sbuk stra­ni­ci pred­u­ze­ća „Mo­dis”, od­no­sno sa­lo­na ljepote, ko­jim upra­vlja ta fir­ma i ko­ji se na­la­zi kod Kri­vog mo­sta u Pod­go­ri­ci, mo­gu da se pro­na­đu fo­to­gra­fi­je ko­je, ta­ko­đe, do­ka­zu­ju da je taj pro­stor pot­pu­no opre­mljen i otvo­ren još u no­vem­bru pro­šle go­di­ne.



    • Vijest dana
      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

    • Vijest dana

      2017-12-13

      Aković

      SPECIJALNI TUŽILAC ISPITUJE DA LI JE JASMINKO ŠAHOVIĆ NEZAKONITO PUŠTAN IZ ZIKS-A DOK JE IZDRŽAVAO KAZNU

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Sumnje da je napad organizovan iz zatvora pojavile su se pošto je Aković na prepoznavanju kazao da ga je napao Jasminko Šahović, iako je taj Cetinjanin, prema zvaničnoj evidenciji, toga dana bio u zatvoru Tužilaštvu su iz ZIKS-a dostavili informaciju da je Šahović u spornom periodu bio na izdržavanju kazne


      Spi­si pred­me­ta o na­pa­du na pod­go­rič­kog advo­ka­ta La­za­ra Ako­vi­ća pro­sli­je­đe­ni su na po­stu­pa­nje Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, na­kon vi­še od go­di­nu da­na, is­tra­ga je do­šla do indicija ko­je uka­zu­ju na sum­nju da je na­pad na Ako­vi­ća or­ga­ni­zo­van iz spu­škog za­tvo­ra. Vi­še is­tra­žnih rad­nji do­ve­lo je do sum­nje da iza pre­bi­ja­nja tog advo­ka­ta najvjerovatnije sto­ji or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa i da je plan sko­van u će­li­ja­ma spu­škog za­tvo­ra. Zbog to­ga je is­tra­gu o pre­bi­ja­nju Ako­vi­ća, ko­ju je vo­di­lo Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci, pre­u­ze­lo Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ka­ko bi pro­vje­ri­li no­va sa­zna­nja do ko­jih su do­šli is­tra­ži­te­lji.
      Sum­nje da je na­pad or­ga­ni­zo­van iz za­tvo­ra po­ja­vi­le su se na­kon što je advo­kat Ako­vić na pre­po­zna­va­nju ka­zao da je si­gu­ran da ga je na­pao Ce­ti­nja­nin Ja­smin­ko Ša­ho­vić. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­žu is­tra­žni or­ga­ni, Ša­ho­vić je 4. apri­la pro­šle go­di­ne, ka­da je do­šlo do na­pa­da, bio na iz­dr­ža­va­nju ka­zne u spu­škom za­tvo­ru.
      Ako­vić je na­pad­nut 4. apri­la 2016. go­di­ne, oko 21 sat, u pod­go­rič­kom Si­ti kvar­tu. Nje­ga su ta­da na­pa­la dva još uvi­jek ne­po­zna­ta li­ca, ko­ja su mu tom pri­li­kom na­ni­je­li vi­še po­vre­da. Po­li­ci­ja je od­mah na­kon do­ja­ve o na­pa­du blo­ki­ra­la Si­ti kvart, ali ni­je uspje­la da uhva­ti po­či­ni­o­ce.
      Is­tra­ži­te­lji su to­kom is­tra­ge utvr­di­li da je Da­mir Man­dić, osu­đe­ni za ubi­stvo glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća, u vi­še na­vra­ta pri­je­tio Ako­vi­ću, ko­ji mu je dok je bio su­di­ja iz­re­kao osu­đu­ju­ću pre­su­du. Man­dić je dva­put pri­je­tio Ako­vi­ću, o če­mu po­sto­je i slu­žbe­ne za­bi­lje­ške ko­je su do­sta­vlje­ne ZIKS-u, ali ni­je po­zna­to da li su pro­ce­su­i­ra­ne. Man­dić je pri­je­tio Ako­vi­ću ka­da je kao advo­kat do­la­zio u spu­ški za­tvor u po­sje­tu svo­jim kli­jen­ti­ma. Po­sled­nji do­ga­đaj de­sio se to­kom lje­ta 2015. go­di­ne, ka­da je Man­dić sreo Ako­vi­ća u za­tvor­skim pro­sto­ri­ja­ma i ka­zao mu da će mu gr­kljan iš­ču­pa­ti zbog pre­su­de ko­ju mu je iz­re­kao u pred­me­tu za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
      Ako­vić je kao su­di­ja Vi­šeg su­da osu­dio Da­mi­ra Man­di­ća na 30 go­di­na za­tvo­ra za to krivično djelo.
      Aković je bio i predsjednik sudskog vijeća koje je osudilo organizovanu kriminalnu grupu optuženu za ubistvo policijskog funkcionera Slavoljuba Šćekića. Nakon izricanja presude, ispred njegovog stana je bilo angažovano policijsko obezbjeđenje. Policija ga je obezbjeđivala sve vrijeme dok je obavljao sudijsku funkciju.
      M.V.P.

      Ubi­je­đen da su htje­li da ga ubi­ju

      Ako­vić je na­kon pre­bi­ja­nja iz­ja­vio da će i da­lje ra­di­ti prin­ci­pi­jel­no i po za­ko­nu i da ga ni­ka­kvi pri­ti­sci u to­me ne­će spri­je­či­ti.
      – Na­pad na me­ne, si­gu­ran sam, bio je pla­ni­ran, a ubi­je­đen sam da su na­pa­da­či ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – re­kao je Ako­vić na­kon na­pa­da.
      Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma je­dan na­pa­dač je bio na bi­ci­klu, a dru­gi je išao pje­ške. - Kad mi je pri­šao, si­šao je sa bi­ci­kla i po­čeo da me uda­ra me­tal­nom šip­kom po gla­vi. Či­ni mi se da mi je za­dao pet-šest uda­ra­ca. Od­mah na­kon pr­vog udar­ca ob­li­la me je krv, a od šo­ka ni­je­sam pri­mi­je­tio gdje se taj dru­gi čo­vjek iz­gu­bio. Ni­je­sam pre­po­znao li­ko­ve, jer je bi­la noć i bi­lo je neo­svi­je­tlje­no. U mo­men­tu ka­da sam po­čeo da do­zi­vam po­moć na­pa­da­či su od­u­sta­li, iako sam ubi­je­đen da su ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – kazao je Ako­vić na­kon na­pa­da.



    • Podgoricom
      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

    • Podgoricom

      2017-12-13

      GLAVNI GRAD PRIPREMIO ODLUKU ZA RJEŠAVANJE STAMBENIH POTREBA LOKALNIH SLUŽBENIKA I NAMJEŠTENIKA

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto


      Slu­žbe­ni­ci i na­mje­šte­ni­ci u Glav­nom gra­du do­bi­će i do 80 od­sto po­pu­sta za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba uko­li­ko od­bor­ni­ci u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da da­ju sa­gla­snost na od­lu­ku o rje­ša­va­nju stam­be­nih po­tre­ba lo­kal­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ko­ju je pri­pre­mi­la lo­kal­na sa­mo­u­pra­va. U obra­zlo­že­nju skup­štin­ske od­lu­ke je na­zna­če­no da su raz­lo­zi za nje­no do­no­še­nje sa­dr­ža­ni u po­tre­bi nje­nog uskla­đi­va­nja sa no­vim Za­ko­nom o odr­ža­va­nju stam­be­nih zgra­da ko­jim je iz­mi­je­nje­n prav­ni osnov za nje­no do­no­še­nje, kao i u po­tre­bi spro­vo­đe­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­jom su 29. sep­tem­bra uki­nu­te po­je­di­ne od­red­be.
      Od­lu­ka pro­pi­su­je da su pred­vi­đe­ne tri mo­guć­no­sti rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba i to ku­po­vi­nom sta­na po po­volj­nim uslo­vi­ma, do­dje­lom stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma i za­ku­pom sta­na. Pod po­voljnim uslo­vi­ma za ku­po­vi­nu sta­na pod­ra­zu­mi­je­va­ju se uma­nje­nje ci­je­ne sta­na i to po 7 od­sto za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža, po dva od­sto za sva­ku go­di­nu sta­ro­sti zgra­de, po tri od­sto za sva­ku go­di­nu iz­dva­ja­nja do­pri­no­sa za stam­be­nu iz­grad­nju i pet od­sto za pro­sječ­nu ocje­nu ra­da „od­li­čan” ost­avre­nu u cje­lo­kup­nom pe­ri­o­du ocje­nji­va­nja.
      – Raz­ra­đe­ni su po­volj­ni­ji uslo­vi za rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja pod ko­ji­ma se pod­ra­zu­mi­je­va­ju uma­nje­nja po raz­li­či­tim osno­va­ma a naj­vi­še do 80 od­sto ci­je­ne sta­na, uz mo­guć­nost ot­pla­te ci­je­ne na pe­ri­od od 15 go­di­na. De­fi­ni­sa­na je i vi­si­na ka­mat­ne sto­pe u slu­ča­ju obroč­ne ot­pla­te od 0,5 od­sto go­di­šnje ko­ja se ne­će ob­ra­ču­na­va­ti kod is­pla­te pre­o­sta­log du­ga pri­je is­te­ka ugo­vo­re­nog ro­ka, pri če­mu će se pre­o­sta­li dug uma­nji­ti za tre­ći­nu. Kod ovog na­či­na pro­pi­sa­na je i mo­guć­nost da za­po­sle­ni ko­ji ima ma­nji stan u od­no­su na od­go­va­ra­ju­ći i ko­ji je u pro­pi­sa­noj pro­ce­du­ri ostva­rio pra­vo na ku­po­vi­nu sta­na, taj stan raz­mi­je­ni sa Glav­nim gra­dom, pod uslo­vom da se sta­no­vi ko­ji su pred­met raz­mje­ne na­la­ze na te­ri­to­ri­ji glav­nog gra­da. U ovom slu­ča­ju za­po­sle­ni ot­ku­plju­je sa­mo raz­li­ku u po­vr­ši­ni sta­no­va ko­ji se raz­mje­nju­ju, uz po­volj­no­sti ko­je se pri­mje­nju­ju jed­na­ko na sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba - pi­še u od­lu­ci.
      Ka­da je u pi­ta­nju do­dje­la stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma od­lu­kom je utvr­đe­na nje­go­va na­mje­na i vi­si­na, na­čin pred­ra­čun­ske vri­jed­no­sti ra­do­va u slu­ča­je­vi­ma iz­grad­nje, do­grad­nje, po­bolj­ša­va­nja uslo­va sta­no­va­nja, kao i po­volj­no­sti pri­li­kom ot­pla­te ko­je su isto­vjet­ne za sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba. Od­lu­ka je pro­pi­sa­la da su kri­te­ri­ju­mi za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba zna­čaj po­slo­va, po­sto­je­ća stam­be­na si­tu­a­ci­ja, broj čla­no­va po­ro­dič­nog do­ma­ćin­stva, rad­ni staž i so­ci­jal­ni sta­tus.
      Ta­ko­đe, od­lu­ka pro­pi­su­je da za­po­sle­ni ko­ji je ri­je­šio stam­be­ne po­tre­be, mo­že uknji­ži­ti pra­vo svo­ji­ne na sta­nu, od­no­sno po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di uko­li­ko ima de­set go­di­na rad­nog sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da.
      –Do is­pu­nja­va­nja ovog uslo­va, za­po­sle­ni pla­ća za­kup­ni­nu u skla­du sa ovom od­lu­kom. Pro­pi­san je i iz­u­ze­tak u od­no­su na za­po­sle­nog ko­ji je u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra već imao 10 go­di­na sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da, kao i za­po­sle­nog ko­ji je ri­je­šio svo­je stam­be­ne po­tre­be raz­mje­nom sta­no­va i ko­ji po tom osno­vu uknji­ža­va pra­vo svo­ji­ne na sra­zmjer­nom di­je­lu stra­na – pi­še u od­lu­ci.
      N.S.

      Kako me­di­ci­na­ri da dobiju sta­no­ve kao radnici lokalne samouprave

      Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re Vla­di­mir Pa­vi­će­vić sa­op­štio je da je do­bro što lo­kal­na sa­mo­u­pra­va vo­di ra­ču­na o svo­jim za­po­sle­ni­ma jer im omo­gu­ća­va da ri­je­še jed­no od naj­va­žni­jih eg­zi­sten­ci­jal­nih pi­ta­nja na na­čin da obez­bi­je­de stan po ci­je­ni i od 140 eura po kva­drat­nom me­tru.
      –Ono što mo­ram da ka­žem kao pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re, je da i po­red ve­li­kih na­po­ra ko­je ula­že Stam­be­na za­dru­ga zdrav­stve­nih rad­ni­ka Cr­ne Go­re da za­po­sle­ni u zdrav­stvu po što po­volj­ni­jim uslo­vi­ma ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje, za za­po­sle­ne u zdrav­stvu je ci­je­na mno­go ve­ća. I po­red či­nje­ni­ce da nam je Glav­ni grad obez­bi­je­dio lo­ka­ci­je oslo­bo­đe­ne pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta, a Mi­ni­star­stvo zdra­vlja fi­nan­sij­sku po­dr­šku, ni­smo uspje­li da obez­bi­je­di­mo ci­je­nu za na­še za­po­sle­ne is­pod 670 eura po kva­drat­nom me­tru u Pod­go­ri­ci. Vr­lo smo za­in­te­re­so­va­ni da sa­zna­mo po ko­jem mo­de­lu je mo­gu­će obez­bi­je­di­ti uma­nje­nje ci­je­ne sta­na od 80 od­sto za za­po­sle­ne sa vi­še od 10 go­di­na sta­ža – sa­op­štio je Pa­vi­će­vić.



    • Hronika
      Pare dobili od svatova i tetke

      Pare dobili od svatova i tetke

    • Hronika

      2017-12-13

      NASTAVLJENA RASPRAVA O ODUZIMANJU IMOVINE MILOŠU I SVETOZARU MAROVIĆU

      Pare dobili od svatova i tetke

      Advokat Miloša Marovića je predložio da se saslušaju gosti sa svadbe kako bi se utvrdila konačna cifra


      U pod­go­rič­kom Vi­šem su­du na­sta­vlje­no je ro­či­šte na ko­me se ras­pra­vlja o od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne Mi­lo­ša i Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re Po­po­vić i nje­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća.
      Ma­ro­vi­ći se ni­je­su po­ja­vi­li pred su­dom jer se na­la­ze na li­je­če­nju, dok je Ivan Po­po­vić tvr­dio da je nje­go­va imo­vi­na le­gal­na i da je sve što ima ste­kao pri­je skla­pa­nja brač­ne za­jed­ni­ce iz­me­đu nje­go­ve se­stre i Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća.
      – Pr­vo sam od oče­ve i maj­či­ne ušte­đe­vi­ne ku­pio stan od Da­ni­ce Ivan­če­vić, da bih 2010. taj stan pro­dao za 120 hi­lja­da i ku­pio stan u Bu­dvi či­je se od­u­zi­ma­nje tra­ži. Taj stan sam pla­tio 122.250 eura i ku­pio sam ga 2013. go­di­ne, ali sam u nje­ga ušao 2011. go­di­ne, ka­da su u to­ku bi­li gru­bi ra­do­vi – ob­ja­snio je Po­po­vić.
      On je pred su­di­jom Bo­ri­som Sa­vi­ćem iz­ja­vio da je vla­snik agen­ci­je za ne­kret­ni­ne Tip kom­pa­ni i auto-pe­ri­o­ni­ce pod istim ime­nom, od če­ga je pri­ho­do­vao no­vac.
      – Ni­je­dan moj po­sao ne­ma ve­ze sa po­ro­di­com Ma­ro­vić – us­tvr­dio je Po­po­vić.
      Advo­kat nje­go­ve se­stre Ni­ko­la Ka­ra­džić je oci­je­nio da je pred­met­ni zah­ti­jev tu­ži­la­štva ne­pot­pun i ne­pre­ci­zan, na­po­mi­nju­ći da ni­je do­sta­vljen do­kaz da je imo­vi­na ste­če­na kri­mi­nal­nim pu­tem.
      Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić ka­zao je da su Ma­ro­vi­ći dio nov­ca pri­ho­do­va­li i od svad­be Mi­lo­ša i Ta­ma­re 2009. go­di­ne, pa je pred­lo­žio da se sa­slu­ša­ju go­sti sa svad­be ka­ko bi se utvr­di­la ko­nač­na ci­fra.
      Mi­loš Ma­ro­vić je, ka­ko tvr­de nje­go­vi advo­ka­ti, no­vac po­zajm­lji­vao od tet­ke Na­de Ma­ro­vić, či­je je sa­slu­ša­nje ta­ko­đe pred­lo­že­no.
      – S ob­zi­rom na rod­bin­ske od­no­se, oni ni­je­su skla­pa­li ugo­vor, pa je Mi­loš od tet­ke no­vac uzi­mao na ri­ječ – tvr­de advo­ka­ti.
      Spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić za­tra­ži­la je ra­ni­je da se Mi­lo­šu Ma­ro­vi­ću traj­no odu­zmu ze­mlji­šte u Pri­je­vo­ru i stan od 193 kva­dra­ta i da se nje­go­voj su­pru­zi odu­zme stan u Tiv­tu. Tu­ži­la­štvo tra­ži da se traj­no odu­zmu i stan, po­slov­ni pro­stor i ga­ra­ža Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na.
      Na­red­ni pre­tres za­ka­zan je za 23. ja­nu­ar.VJ.D.

      Tra­že da svje­do­či Ivo Ar­men­ko

      Advo­ka­ti Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća su na­ve­li da se on ba­vio od­boj­kom i od to­ga za­ra­đi­vao, a po­tom je bio i u upra­vi od­boj­ka­škog klu­ba „Bu­dvan­ska ri­vi­je­ra”. Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić je za­tra­žio sa­slu­ša­nje biv­šeg di­re­ko­ra upra­ve tog klu­ba Iva Ar­men­ka, kao i Dra­ga­na Se­ku­lo­vi­ća.



    • Regioni
      Ćirilica se vratila u Kotor

      Ćirilica se vratila u Kotor

    • Regioni

      2017-12-13

      ODBORNICI USVOJILI ODLUKU O ODREĐIVANJU NAZIVA NASELJA, ULICA I TRGOVA NA PODRUČJU KOTORSKE OPŠTINE

      Ćirilica se vratila u Kotor

      Prvi put u novijoj istoriji Kotora ćirilično pismo biće primijenjeno kod zvaničnog označavanja starogradskih ulica Odluka defiše nazive 15 ulica, četiri trga i šest pjaca u Starom gradu koji će biti označeni tablama ispisanim ravnopravno na „ćiriličnom i latiničnom pismu“


      KO­TOR - Od­bor­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­tor ju­če su, u na­stav­ku 13. sjed­ni­ce, usvo­ji­li Od­lu­ku o iz­mje­ni i do­pu­ni Od­lu­ke o od­re­đi­va­nju na­zi­va na­se­lja, uli­ca i tr­go­va na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne. Za od­lu­ku je gla­sa­lo 20 od­bor­ni­ka, uklju­ču­ju­ći opo­zi­ci­o­ne iz DPS-a, pet od­bor­ni­ka bi­lo je pro­tiv, a dva su bi­la uz­dr­ža­na. Od­lu­ka de­fi­še na­zi­ve 15 uli­ca, če­ti­ri tr­ga i šest pja­ca u Sta­rom gra­du ko­ji će bi­ti ozna­če­ni ta­bla­ma is­pi­sa­nim rav­no­prav­no na „ći­ri­lič­nom i la­ti­nič­nom pi­smu“. Ta­ko će pr­vi put u no­vi­joj isto­ri­ji Ko­to­ra ći­ri­lič­no pi­smo bi­ti pri­mi­je­nje­no kod zva­nič­nog ozna­ča­va­nja sta­ro­grad­skih uli­ca. Pr­vom ta­kvom ta­blom ne­dav­no je ozna­če­na zgra­da SO Ko­tor. Par­la­ment ni­je po­dr­žao pred­log Ta­tja­ne Cre­pu­lje (DCG) da se pred­log od­lu­ke po­vu­če iz dnev­nog re­da i vra­ti na do­ra­du, s čim je bi­la sa­gla­sna i Bru­na Lon­ča­re­vić (SDP). Is­ti­ču­ći da ni­je is­po­što­va­na pro­ce­du­ra jer, iz­me­đu osta­log, Od­bor za sta­tut i pro­pi­se pri od­lu­či­va­nju ni­je imao kvo­rum, Cre­pu­lja je ka­za­la da je od­lu­ci tre­ba­lo da pret­ho­di do­no­še­nje Pla­na po­di­za­nja spo­me­nič­kih obi­ljež­ja.
      Za­hva­liv­ši se čla­no­vi­ma ko­mi­si­je ko­ja je pri­pre­mi­la ovu, kao i dvi­je od­lu­ke (usvo­je­ne u ra­ni­jem pe­ri­o­du) ko­ji­ma su od­re­đe­ni na­zi­vi uli­ca u na­se­lji­ma, Želj­ko Avra­mo­vić (DPS) ko­ji je pred­sje­da­vao tim ti­je­lom na­gla­sio je in­te­res Op­šti­ne da se „ko­nač­no ovo pi­ta­nje ri­je­ši“.
      -Po­en­ta je da Ko­tor na­po­kon do­bi­je na­zi­ve tr­go­va i uli­ca. Va­ma je to de­vet mje­se­ci sta­ja­lo u la­di­ci. Oče­ki­vao sam da će­mo raš­či­sti­ti ko je pred­la­gač od­lu­ke, va­ma je spor­no da je to sa­vjet. Mi smo po­nu­di­li rje­še­nje, a vi vi­di­te da­lje pro­ce­du­ru, re­kao je on. Na­gla­siv­ši da je pred­sjed­nik Op­šti­ne po za­ko­nu pred­la­gač svih od­lu­ka, Mi­lo­rad Vuk­šić (SNP) apo­stro­fi­rao je da je ko­mi­si­ja ja­sno po­stu­pi­la i da ni­je po­gri­je­ši­la.
      -Na­da­mo se da će grad do­bi­ti za­slu­že­no na­zi­ve uli­ca, a mi se for­mal­no nad­gor­nja­va­mo. Sve se mo­že is­pra­vi­ti u ho­du- re­kao je Vuk­šić.
      Usva­ja­njem Od­lu­ke o iz­mje­ni od­lu­ke o upra­vlja­nju kul­tur­nim do­brom i na­kna­da ko­ja se pla­ća pri­li­kom obi­la­ska ko­tor­skih be­de­ma i tvr­đa­ve Sve­ti Ivan, ci­je­na ula­zni­ce za obi­la­zak ove for­ti­fi­ka­ci­je du­ge 4,5 ki­lo­me­ta­ra, bi­će po­ve­ća sa tri na osam eura. U pred­lo­gu od­lu­ke ina­če je pr­vo­bit­no pred­vi­đe­no po­ve­ća­nje ci­je­ne na pet eura, ali je amand­man­ski dje­lo­vao gra­do­na­čel­nik Vla­di­mir Jo­kić (DCG) da se taj iz­nos po­ve­ća na osam eura, što je do­bi­lo ze­le­no svje­tlo par­la­men­ta.
      Želj­ko Apr­co­vić (DPS) pred­la­gao je da taj iz­nos bu­de 10 eura, su­ge­ri­šu­ći po­tre­bu iz­ra­de pro­jek­ta za­šti­te kul­tur­nih do­ba­ra, od­no­sno na­mjen­sko tro­še­nje sred­stva pri­ho­do­va­nih od be­de­ma. Da se kom­ple­tan iz­nos sred­sta­va ko­ji se ube­re od be­de­ma ulo­ži is­klju­či­vo u nji­ho­vu ob­no­vu i sa­na­ci­ju, in­si­sti­rao je Mi­ćo Do­bri­ša (SNP).
      Pre­ma ri­je­či­ma pot­pred­sjed­ni­ce op­šti­ne Lji­lja­ne Po­po­vić Mo­škov (URA) u ovoj go­di­ni je od pro­da­je ula­zni­ca za obi­la­zak zi­di­na pri­ho­do­va­no 452.365 eura, pri če­mu je zi­di­ne ob­i­šlo 210.000 tu­ri­sta. Iz­nos pri­ho­da se, ka­za­la je, sma­nju­je jer dje­ca ne pla­ću­ju kar­tu, kao ni gra­đa­ni sa lič­nom kar­tom Ko­to­ra. Ona je na­ve­la da je pro­jek­to­va­ni pri­hod od obi­la­ska be­de­ma za 2018. go­di­ne oko 900.000 eura.
      -Od to­ga će za sa­na­ci­ju be­de­ma bi­ti opre­di­je­lje­no vi­še od 700.000 eura, što zna­či da će ra­do­vi na sa­na­ci­ji be­de­ma bi­ti je­dan od naj­ve­ćih ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta op­šti­ne u sle­de­ćoj go­di­ni, ka­za­la je Po­po­vić Mo­škov, do­da­ju­ći da su ko­tor­ski be­de­mi ljep­ši i ve­ći od du­bro­vač­kih za či­ji se obi­la­zak pla­ća ula­zni­ca od 25 eura.
      Ra­to Braj­ko­vić (DF), di­rek­tor Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra ko­ja ga­zdu­je be­de­mi­ma, re­kao je da je ras­pi­san ten­der za sni­ma­nje nji­ho­vog pod­vod­nog di­je­la, što je osnov za iz­ra­du pro­jek­ta sa­na­ci­je, ali i da su u to­ku pre­go­vo­ri sa izra­el­skom i fir­mom iz Her­ceg No­vog u ve­zi sni­ma­nja be­de­ma iz va­zdu­ha.
      -Na­dam se da će se to sni­ma­nje iz­vr­ši­ti to­kom ja­nu­a­ra i da će mo ima­ti ge­o­det­ske pod­lo­ge ko­je će nam po­ka­za­ti gdje i šta ra­di­ti. Be­de­mi su pri­o­ri­tet Di­rek­ci­je u 2018., a vje­ro­vat­no i ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na, po­ru­čio je on.
      B.M.

      Na­zi­vi uli­ca, tr­go­va i pja­ca

      Usvo­je­nom od­lu­kom do­sa­da­šnja sta­ro­grad­ska Uli­ca 29. No­vem­bar do­bi­la je na­ziv Za­nat­ska, a osta­le uli­ce su: Fra Vi­ta Ko­to­ra­ni­na, Je­le­ne An­žuj­ske, Dra­go Je­ro­nim Bi­zan­ti, Bra­će Bu­ća, An­dri­je Pal­ta­ši­ća, Le­pan­ska, To­me iz Fer­ma, Dva mo­sta, Lo­vra Do­bri­če­vi­ća, Iva­na Bo­na Bo­li­ce, Je­le­ne Me­do­še­ve, An­drea Sa­ra­ce­ni, No­va­ča Ko­va­ča, Ska­li­na­da Ka­štio i Ska­la San­ta. Ka­da su u pi­ta­nju tr­go­vi, pred­lo­zi na­zi­va su: Trg od oruž­ja, Sve­tog Tri­pu­na, Sve­tog Lu­ke i Trg Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, a za pja­ce: Pja­ca od bra­šna, Od sa­la­te, Od mli­je­ka, Bla­že­ne Oza­ne, Od ki­na i Pja­ca Sve­tog Jo­si­pa.

      Pe­ro­vić: Gest za po­što­va­nje

      Na po­čet­ku sjed­ni­ce pred­sjed­nik klu­ba od­bor­ni­ka DPS-a Želj­ko Apr­co­vić ka­zao je da vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja ne­ma kvo­rum, po­ru­čiv­ši da će od­bor­ni­ci DPS-a da­ti kon­struk­ti­van do­pri­nos i uče­stvo­va­ti u ra­du sjed­ni­ce. Po­dr­šku za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce dao je i od­bor­nik LP Vi­do Dra­ško­vić. Pred­sjed­ni­ca par­la­men­ta Dra­gi­ca Pe­ro­vić (DF/DSS) po­ru­či­la je da je to oče­ki­va­na re­ak­ci­ja i gest za po­što­va­nje.

      Sa­vjet odr­žao de­vet sjed­ni­ca

      U pro­te­klom pe­ri­o­du for­mi­ra­no je vi­še ko­mi­si­ja, ali je tek po­sled­njoj, ko­ju je SO Ko­tor for­mi­ra­la na sjed­ni­ci odr­ža­noj 14. sep­tem­bra 2015. go­di­ne, po­šlo za ru­kom da ovaj po­sao do­ve­de do kra­ja. Od ta­da su pre­ma pred­lo­gu ovog ti­je­la već usvo­je­ni na­zi­vi uli­ca u u na­se­lji­ma Ška­lja­ri, Do­bro­ta, Ra­da­no­vi­ći, Pr­čanj, Sto­liv, Ora­ho­vac, Ko­sta­nji­ca, uklju­ču­ju­ći La­stvu gr­balj­sku, Pe­rast i Ri­san. Na­kon to­ga sa­vjet, či­ji man­dat je is­te­kao po­čet­kom ove go­di­ne, odr­žao je de­vet sjed­ni­ca na ko­ji­ma je raz­ma­trao na­zi­ve uli­ca, tr­go­va i pja­ca u Sta­rom gra­du.



    • Drustvo
      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

    • Drustvo

      2017-12-13

      Damir Šehović

      U IZBORNOJ 2018. GODINI MINISTARSTVU PROSVJETE NAJVIŠE SREDSTAVA ZA SUMNJIVA DAVANJA

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Predlogom budžeta za narednu godinu planirano je da se za jednokratne socijalne pomoći potroši 463.500 eura više nego ove godine


      Pred­lo­gom bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu pred­vi­đe­no je da se na ime „tran­sfe­ra za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći” po­tro­ši 1.965.000 eura, što je u od­no­su na ovu go­di­nu uve­ća­nje od čak 463.500. Pre­ma Za­ko­nu o bu­dže­tu za te­ku­ću go­di­nu, na ime jed­no­krat­nih so­ci­jal­nih po­mo­ći pla­ni­ran je iz­da­tak od 1.501.500 eura.
      Za­ni­mlji­vo je da će naj­ve­ći iz­da­tak na ime tran­sfe­ra za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć ima­ti Mi­ni­star­stvo pro­svje­te, ko­jim ru­ko­vo­di Da­mir Še­ho­vić, i to 510.000 eura. Naj­ve­ći dio sred­sta­va bi­će po­tro­šen u okvi­ru pro­gra­ma uče­nič­ki i stu­denst­ki stan­dard, a po 40.000 u okvi­ru po­tr­šač­kih je­di­ni­ca za osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje, a 10.000 za pro­gram pred­škol­skog obra­zo­va­nja.
      Mi­ni­star­stvo od­bra­ne, na či­jem je če­lu Pre­drag Bo­ško­vić, ima­će iz­da­tak od 90.000 eura za jed­no­krat­ne po­mo­ći.
      Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, ko­jim ru­ko­vo­di Me­vlu­din Nu­ho­džić, ima­će za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći iz­da­tak od 45.000 eura i to sa vi­še po­zi­ci­ja u tom re­so­ru. Upra­va po­li­ci­je, či­ji je di­rek­tor Slav­ko Sto­ja­no­vić, za iste na­mje­ne ima­će iz­da­tak od 200.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na za po­me­nu­ti iz­da­tak ima­će tro­šak od 3.000 eura, a nje­gov ko­le­ga iz re­so­ra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Mi­lu­tin Si­mo­vić de­set pu­ta vi­še i to 30.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Meh­me­da Zen­ke, za jed­no­krat­ne so­ci­ja­le pla­ni­ra da po­tro­ši 10.000, a Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­ma­la Pu­ri­ši­ća 18.000, ko­je su mi­mo re­dov­nih iz­dva­ja­nja za so­ci­jal­na da­va­nja.
      Po­red Upra­ve po­li­ci­je, Fond za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje je in­sti­tu­ci­ja ko­ja ima naj­ve­ća iz­dva­ja­nja za jed­no­krat­ne po­mo­ći. Oni su za na­red­nu go­di­nu za te na­mje­ne is­pla­ni­ra­li tro­šak od 300.000 eura.
      Bu­dže­tom Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je (DRI) za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći pla­ni­ra­no je 15.000 eura, što je na pro­šlo­go­di­šnjem ni­vou.
      Pro­blem sa jed­no­krat­nim so­ci­jal­nim po­mo­ći­ma ko­je ras­po­re­đu­ju in­sti­tu­ci­je je to što se ne zna tač­no ko­me ta sred­stva idu i za ko­je na­mje­ne, pa su če­sto iz­no­še­ne sum­nje da su ta sred­stva ko­ri­šte­na i za pred­iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be.
      NVO MANS je ra­ni­je upo­re­đi­vao bu­dže­te za ne­iz­bor­nu 2015. i iz­bor­nu 2016. ka­da su do­šli do za­ključ­ka da je u iz­bor­noj go­di­ni do­šlo do po­ve­ća­nja tro­ško­va na sum­nji­vim po­tro­šač­kim po­zi­ci­ja­ma.
      Oni su ta­da pri­mi­je­ti­li da je za 2016. za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć na bu­džet­skim li­ni­ja­ma Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, Fon­da pen­zij­sko in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja i Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va pla­ni­ra­na su­ma od 825 hi­lja­da eura, što je za 335 hi­lja­da vi­še ne­go u 2015. go­di­ni u ko­joj je opre­di­je­lje­no 470 hi­lja­da eura.
      Zva­nič­no ob­ja­šnje­nje je da se sred­stva ko­ja se tro­še­ na ime jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći is­pla­ću­ju za po­moć u slu­ča­ju smr­ti čla­na po­ro­di­ce i po­mo­ći zbog bo­le­sti čla­na po­ro­di­ce ili pri­pad­ni­ka Voj­ske, kao i za is­pla­tu po osno­vu sti­pen­di­ra­nja pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re i obe­šte­će­nja.
      M.S.

      Upo­red­ni po­da­ci

      Pre­gle­di bu­dže­ta za 2014., 2015., 2016. i 2017. go­di­nu po­ka­zu­ju da su sred­stva za is­pla­tu jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, osim Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, di­je­li­li i re­so­ri unu­tra­šnjih po­slo­va, prav­de, pro­svje­te, od­bra­ne, po­ljo­pri­vre­de, eko­no­mi­je, te Fond PIO, Na­rod­ni mu­ze­ji i Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu od­re­đe­no je 5.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­je tre­ba da po­di­je­li Za­vod za za­po­šlja­va­nje (ZZZ).
      Pre­ma po­da­ci­ma HRA, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je za tri go­di­ne iz­dvo­ji­lo 1,64 mi­li­o­na za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, dok je za tu na­mje­nu u ovoj go­di­ni na­mi­je­nje­no 440.000 eura. Bu­dže­tom Fon­da PIO u istom pe­ri­o­du od­re­đe­no je 900.000 i još 300.000 iz ovo­go­di­šnjih sred­sta­va. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja u pret­hod­ne tri go­di­ne od­re­di­lo je 522.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu pred­vi­đe­no je čak 718.000 eura, od­no­sno sko­ro 200.000 vi­še ne­go za tri pret­hod­ne go­di­ne za­jed­no.



    • Hronika
      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

    • Hronika

      2017-12-13

      UHAPŠEN CETINJANIN JANKO JANKOVIĆ (29)

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge


      Ce­ti­nja­nin Jan­ko Jan­ko­vić (29) uhap­šen je ju­če ka­da je po­li­ci­ja u nje­go­voj ku­ći u mje­stu Dru­ši­ći pro­na­šla la­bo­ra­to­ri­ju za pro­iz­vod­nju i uz­ga­ja­nje ma­ri­hu­a­ne. Li­si­ce na ru­ke sta­vi­li su mu slu­žbe­ni­ci Odje­lje­nja bez­bjed­no­sti Ce­ti­nje. Pri­li­kom pre­tre­sa la­bo­ra­to­ri­je, pro­na­đe­na je i od­u­ze­ta 31 sak­si­ja sa bilj­kom ka­na­bis od ko­je se pro­iz­vo­di ta dro­ga.
      –Po­stu­pa­ju­ći na osno­vu ope­ra­tiv­nih sa­zna­nja, a shod­no pret­hod­no pri­ba­vlje­noj na­red­bi od stra­ne nad­le­žnog su­di­je za is­tra­gu, slu­žbe­ni­ci OB Ce­ti­nje su iz­vr­ši­li pre­tres vi­še po­ro­dič­nih ku­ća i dru­gih pro­sto­ri­ja na pod­ruč­ju op­šti­ne Ce­ti­nje ko­je ko­ri­sti J.J. iz tog gra­da – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pri­li­kom pre­tre­sa ku­će u Dru­ši­ći­ma pro­na­šli la­bo­ra­to­ri­ju sa opre­mom ko­ja je pri­la­go­đe­na za pro­iz­vod­nju opoj­ne dro­ge ma­ri­hu­a­na. Ra­di se o dvi­je pro­sto­ri­je ukup­ne po­vr­ši­ne oko 45 me­ta­ra kva­drat­nih u ko­ji­ma se na­la­zi­la 31 sak­si­ja u ko­ji­ma je, ka­ko se sum­nja, uz­ga­ja­na ta bilj­ka. U tim pro­sto­ri­ja­ma su pro­na­đe­ne spe­ci­jal­ne lam­pe, va­ga za pre­ci­zno mje­re­nje i ure­đaj za mje­re­nje ja­či­ne svje­tlo­sti. Pro­sto­ri­je su bi­le opre­mlje­ne kli­ma-ure­đa­ji­ma, ven­ti­la­ci­jom i si­ste­mom za na­vod­nja­va­nje po prin­ci­pu kap po kap, od­no­sno ure­đa­ji­ma ko­ji stva­ra­ju kon­tr­o­li­sa­ne uslo­ve za uz­goj i ob­ra­du ma­ri­hu­a­ne. Od­u­ze­ta je i ve­li­ka ko­li­či­na sta­blji­ka i su­ve ma­te­ri­je ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na. Ce­tinj­ski po­li­caj­ci su o sve­mu oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv dro­ge.
      – Sve što je od­u­ze­to bi­će pro­sli­je­đe­no u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci. J.J. je li­šen slo­bo­de i uz kri­vič­nu pri­ja­vu će bi­ti pri­ve­den tom tu­ži­o­cu zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
      Do sum­nje da Jan­ko­vić ima la­bo­ra­to­ri­ju ma­ri­hu­a­ne in­spek­to­ri su do­šli ope­ra­tiv­nim ra­dom, ali za­sad ni­je­su uspje­li da utvr­de od ka­da se ba­vi pro­iz­vod­njom i uz­ga­ja­njem dro­ge. Is­tra­ži­te­lji su uvje­re­ni da je Ce­ti­nja­nin imao sa­rad­ni­ke u ovom po­slu, ali u do­sa­da­šnjem di­je­lu is­tra­ge ni­je­su uspje­li da utvr­de nji­hov iden­ti­tet.M.V.P.

      Bra­ni se ću­ta­njem

      Jan­ko­vić je od­mah na­kon hap­še­nja sa­slu­šan u pro­sto­ri­ja­ma ce­tinj­ske po­li­ci­je. Tom pri­li­kom, ka­ko sa­zna­je­mo, bra­nio se ću­ta­nje. On će da­nas bi­ti pri­ve­den tu­ži­o­cu u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će na­kon sa­slu­ša­nja do­ni­je­ti od­lu­ku o even­tu­al­nom od­re­đi­va­nju za­dr­ža­va­nja do 72 sa­ta.



-
    • Politika
      Razlaz oko „državnog udara”

      Razlaz oko „državnog udara”

    • Politika

      2017-12-13

      Đukanović i Vučić

      VARNICE IZMEĐU ČELNIKA SRBIJE I CRNE GORE

      Razlaz oko „državnog udara”

      Što se tiče Crne Gore, ne postoji ništa o čemu mi nijesmo razgovarali „jedan na jedan” i što nijesmo usaglasili i ne postoje informacije koje ne dijelimo – rekla je Brnabić


      Pro­pu­šta­nje da se va­žna in­for­ma­ci­ja o slu­ča­ju „dr­žav­nog uda­ra” iz Sr­bi­je pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še šef DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić, a isto­vre­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, što uka­zu­je pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim, po­ru­če­no je iz SDP-a Cr­ne Go­re. Ka­ko su sa­op­šti­li za „Dan” iz SDP-a, „ne­dav­no smo ima­li ocje­nu pre­mi­je­ra Mar­ko­vi­ća da od­no­si iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ni­ka­da ni­je­su bi­li bo­lji u po­sled­njih 20 go­di­na”.
      – S dru­ge stra­ne po­sled­nja iz­ja­va Đu­ka­no­vi­ća je­ste na ne­ki na­čin op­tu­žu­ju­ća za dr­žav­ni vrh Sr­bi­je, da ni­je bio do­volj­no ko­o­pe­ra­ti­van ve­za­no za slu­čaj „dr­žav­ni udar“. Pro­pu­šta­nje da se ta­ko va­žna in­for­ma­ci­ja pro­sli­je­di dr­ža­vi Cr­noj Go­ri na vri­je­me, ka­ko su­ge­ri­še Đu­ka­no­vić, a is­to­re­me­no tvr­di­ti da ima­te od­lič­ne me­đu­sob­ne od­no­se, ni­je u sa­gla­sju jed­no sa dru­gim. Je­di­no lo­gič­no ob­ja­šnje­nje je da Mar­ko­vić i Đu­ka­no­vić ne vi­de na jed­nak na­čin kva­li­tet od­no­sa sa Sr­bi­jom – ka­zao nam je funk­ci­o­ner SDP-a Ivan Vu­jo­vić.
      Ge­ne­ral­no gle­da­no, ka­ko su na­ve­li, sve je to sa­mo još je­dan po­ka­za­telj neo­d­go­vor­no­sti vla­da­ju­ćih struk­tu­ra, zbu­nji­va­nja gra­đa­na i ukup­ne javn­osti ko­ja oče­ku­je kre­di­bi­lan epi­log ovog slu­ča­ja.
      Pred­sjed­ni­ca Vla­de Sr­bi­je Ana Br­na­bić iz­ja­vi­la da ni­je ču­la za tvrd­nje li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća da su srp­ske slu­žbe zna­le šta se spre­ma u Cr­noj Go­ri. Ona is­ti­če da ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je srp­ska stra­na ne di­je­li sa Cr­nom Go­rom.
      – Što se ti­če Cr­ne Go­re, ne po­sto­ji ni­šta što mi već ni­je­smo raz­go­va­ra­li „je­dan na je­dan” i šta ni­je­smo usa­gla­si­li i ne po­sto­je in­for­ma­ci­je ko­je ne di­je­li­mo – re­kla je Br­na­bić u od­go­vo­ru na pi­ta­nje no­vi­na­ra u Be­o­gra­du ka­ko ko­men­ta­ri­še Đu­ka­no­vi­će­vu iz­ja­vu da su bez­bjed­no­sne slu­žbe Sr­bi­je zna­le da se spre­ma ono što se u Cr­noj Go­ri vo­di kao po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra.
      Br­na­bić je ka­za­la da Sr­bi­ja sve in­for­ma­ci­je ko­je ima u ve­zi sa bez­bjed­no­snim aspek­ti­ma di­je­li sa svo­jim su­sje­di­ma u naj­bo­ljoj mo­gu­ćoj mje­ri. Ta­ko ra­de, ka­ko je ob­ja­sni­la, da bi za­dr­ža­li sta­bil­nost ko­ja je za­i­sta te­škom mu­kom ostva­re­na, ka­ko bi po­ka­za­li da su je­dan od stu­bo­va re­gi­o­nal­ne sta­bil­no­sti, po­ma­žu ka­da god mo­gu.
      – Ta­ko da, ako on ima ta­kva sa­zna­nja, ne mi­slim da su ona na kri­ti­ku ili šte­tu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – re­kla je Br­na­bić.
      Ona je na­gla­si­la da ni­je vi­dje­la tu iz­ja­vu, ali da sma­tra da su re­gi­o­nal­ni od­no­si od­lič­ni.
      – Ima­mo otvo­re­nih pi­ta­nja, sve ze­mlje sa ze­mlja­ma u re­gi­o­nu ima­ju otvo­re­nih pi­ta­nja i ima­ju i ne­kih ne­su­gla­si­ca, ali je naj­va­žni­je da po­sto­ji di­ja­log – na­ve­la je Br­na­bić.
      Ka­ko ka­že, smatra da je re­gi­o­nal­ni di­ja­log do­bar kao ni­je­dan do sa­da, a is­ti­če i da se vi­đa sa re­gi­o­nal­nim li­de­ri­ma sko­ro jed­nom mje­seč­no, te da u okvi­ru ta­kvih sa­sta­na­ka po­sto­je pot­pu­no otvo­re­na pi­ta­nja.
      In­for­ma­ci­je o bli­skim od­no­si­ma Đu­ka­no­vi­ća i srp­skog pred­sjed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća go­di­na­ma su ak­tu­el­ne, ali či­ni se da je pi­ta­nje „dr­žav­nog uda­ra” iza­zva­lo od­re­đe­ne var­ni­ce.
      Be­o­gra­da­ski ana­li­ti­čar Mi­loš Va­sić ka­že da ka­da bi ne­ko stvar­no že­lio da de­sta­bi­li­zu­je Cr­nu Go­ru ra­dio bi to na ozbilj­ni­ji na­čin, ne­go ka­ko je pred­sta­vlje­no u slu­ča­ju na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra.
      – Ne vje­ru­jem da su iz na­ših slu­žbi bez­bjed­no­sti to­li­ki ama­te­ri da ra­de ta­kve bu­da­la­šti­ne kao što je bio taj 16. ok­to­bar – re­kao je Va­sić za RSE.
      On ka­že da či­tav slu­čaj po­sma­tra kao po­li­tič­ku igru, od po­čet­ka do kra­ja, te iz­van tog kon­tek­sta ne po­sma­tra ni po­sled­nje iz­ja­ve Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
      – Mi ni je­dan je­di­ni ko­mad oruž­ja ni­smo vi­dje­li, tog grd­nog oruž­ja o ko­me je tu bi­lo ri­je­či. Tu su ne­ke pa­re pro­mi­je­ni­le ru­ke, i ko zna na šta je to is­pa­lo. Ri­ječ je o jed­noj pot­pu­noj jef­ti­noj pri­či – ko­men­ta­ri­še Va­sić.M.V.



    • Drustvo
      Za kolektivno sunećenje 4.000

      Za kolektivno sunećenje 4.000

    • Drustvo

      2017-12-13

      Ilustracija

      NEVJEROVATNA ODLUKA FONDA ZA ZAŠTITU MANJINSKIH PRAVA

      Za kolektivno sunećenje 4.000

      U dokumentaciji Fonda vidi se da je predsjednik Medžlisa Islamske zajednice Bijelo Polje Adis Kučević za „kolektivni sunet” prošle godine dobio 4.000 eura


      Dr­žav­ni Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va u pro­šloj go­di­ni fi­nan­si­rao je pro­je­kat „ko­lek­tiv­nog su­ne­ta”. Su­net je mu­sli­man­ski vjer­ski obi­čaj ob­re­zi­va­nja pol­nih or­ga­na kod mu­ške dje­ce. U do­ku­men­ta­ci­ji Fon­da vi­di se da je pred­sjed­nik Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Adis Ku­če­vić za „ko­lek­tiv­ni su­net” pro­šle go­di­ne do­bio 4.000 eura. Medž­lis je vi­ša lo­kal­na or­ga­ni­za­cij­ska je­di­ni­ca Islam­ske za­jed­ni­ce. Ku­če­vić je sa svo­jim pro­jek­tom na li­sti do­bi­je­nih sred­sta­va za­u­zeo pr­vo mje­sto sa naj­ve­ćim bro­jem bo­do­va – 95.
      Pre­ma ra­ni­jem pi­sa­nju elek­tron­skih no­vi­na „San­džak pres”, u av­gu­stu 2015. go­di­ne u Bi­je­lom Po­lju odr­ža­na je sve­ča­nost po­vo­dom ko­lek­tiv­nog su­ne­ta 250 ma­li­ša­na.
      Ra­di­lo se o ko­lek­tiv­nom ob­re­zi­va­nju mu­sli­man­ske dje­ce iz Bi­je­log Po­lja, Be­ra­na, Pet­nji­ce, Pla­va i Plje­va­lja.
      Do­na­tor tog či­na bi­lo je Udru­že­nje „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” iz Tur­ske. Sve­ča­nost je za­po­če­la za­jed­nič­kom šet­njom od Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce, glav­nom grad­skom uli­com, do Cen­tra za kul­tu­ru.
      Ku­če­vić je ta­da iz­ra­zio za­hval­nost do­na­to­ri­ma na „sprem­no­sti da se re­a­li­zu­je do ta­da naj­ve­ća ak­ci­ja te vr­ste u Bi­je­lom Po­lju”.
      Za do­ga­đaj je an­ga­žo­van i hor „Ga­zi Isa-beg” iz No­vog Pa­za­ra. Ve­li­ki broj ma­li­ša­na do­bio je i vri­jed­ne po­klo­ne.
      Ku­če­vić je naj­za­slu­žni­jim čla­no­vi­ma udru­že­nja do­di­je­lio i pri­god­ne za­hval­ni­ce.
      – Glav­ni imam Medž­li­sa Islam­ske za­jed­ni­ce Bi­je­lo Po­lje Enis ef. Bur­džo­vić je ci­ti­ra­ju­ći ha­dis o lju­di­ma ko­je Al­lah uči­ni klju­če­vi­ma do­bra, us­tvr­dio da su čla­no­vi i ak­ti­vi­sti Udru­že­nja „Pri­ja­te­lji San­dža­ka” klju­če­vi do­bra, ko­ji ne go­vo­re o do­bru, već ga či­ne. U za­vr­šnoj ri­je­či, Enis ef. je pre­nio se­la­me re­i­sa Ri­fa­ta ef. Fej­zi­ća, ujed­no pre­no­se­ći se­la­me pred­sjed­ni­ka Tur­ske Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na, ko­ga je ne­dav­no po­sje­ti­la de­le­ga­ci­ja Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri – pi­sa­lo je u tek­stu „San­džak pre­sa”.
      Fond za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va iz go­di­ne u go­di­nu fi­nan­si­ra pro­jek­te ma­nji­na u Cr­noj Go­ri.
      Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Fon­da, po­sled­nja ob­ja­vlje­na od­lu­ka o do­dje­lji­va­nju fi­nan­sij­skih sred­sta­va do­ni­je­ta je 22. apri­la ove go­di­ne.
      Ra­di se o pr­voj ras­po­dje­li sred­sta­va za pro­jek­te ma­nji­na u ovoj go­di­ni u iz­no­su od 680.000 eura. Taj no­vac po­di­je­ljen je na ukup­no 123 pro­jek­ta. No­si­o­ci 114 pro­je­ka­ta ni­je­su do­bi­li nov­ča­na sred­sta­va tom ras­po­dje­lom, uz obra­zlo­že­nje da ni­su ste­kli do­vo­ljan broj bo­do­va.
      Čak 79 pro­je­ka­ta ni­je is­pu­ni­lo for­mal­no – prav­ne uslo­ve za taj kon­kurs. Od­lu­ku o ras­po­dje­li sred­sta­va je pot­pi­sao pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va Ivan Dra­gi­če­vić.
      Vl.O.



    • Drustvo
      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

    • Drustvo

      2017-12-13

      Radonjić i Mugoša

      DIREKTOR AGENCIJE ZA SPREČAVANJE KORUPCIJE POKUŠAO DA SAKRIJE KRŠENJE ZAKONA

      Radonjić obmanjuje da zaštiti Mugošu

      Sreten Radonjić je kazao da je Suzana Mugoša dostavila sve podatke o imovini, iako nije prijavila firmu „Modis”, u kojoj je suvlasnik njen suprug Srđan Mugoša, što je, shodno zakonu, bila obavezna


      Di­rek­tor Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je (ASK) Sre­ten Ra­do­njić po­ku­šao je da ob­ma­ne jav­nost ka­ko bi sa­krio da je su­di­ja Spe­ci­jal­nog odje­lje­nja Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Su­za­na Mu­go­ša, ko­ja su­di u pred­me­tu „dr­žav­ni udar”, pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je.
      To do­ka­zu­ju zva­nič­ni fi­nan­sij­ski iz­vje­šta­ji Po­re­ske upra­ve Cr­ne Go­re i do­ku­men­ta­ci­ja Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS).
      „Dan” je pri­je prije da­na ob­ja­vio tekst „Mu­go­ša sa­kri­la dvi­je su­pru­go­ve fir­me i 40.000 m2 ze­mlje”, po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke sa saj­ta ASK, CRPS i Upra­ve za ne­kret­ni­ne.
      Ra­do­njić je pri­je dva da­na po­slao sa­op­šte­nje u ko­jem je na­veo da je Mu­go­ša do­sta­vi­la ASK kom­plet­ne i tač­ne po­dat­ke, da su iz­vr­ši­li pro­vje­ru nje­nih po­da­ta­ka i da ni­je pre­kr­ši­la Za­kon o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je. Is­ta­kao je i da iz­vo­di fir­me iz CRPS ni­je­su bi­li vi­dlji­vi na saj­tu Agen­ci­je „iz raz­lo­ga teh­nič­ke pri­ro­de”.
      Ra­do­njić ni­je imao či­nje­nič­no i za­kon­sko ute­me­lje­nje da sa­op­šti da je Mu­go­ša Agen­ci­ji do­sta­vi­la sve po­dat­ke o imo­vi­ni svo­je po­ro­di­ce i da fir­ma „Mo­dis” tre­ba da se pri­ja­vi u na­red­nom iz­vje­šta­ju u mar­tu 2018. go­di­ne.
      Po­me­nu­to pred­u­ze­će je osno­va­no u apri­lu 2016. go­di­ne i ra­di­lo je te go­di­ne, ta­ko da je Su­za­na Mu­go­ša tre­ba­la da fir­mu, u ko­joj je su­vla­snik njen muž Sr­đan Mu­go­ša, pri­ja­vi u imo­vin­skom kar­to­nu u mar­tu 2017. go­di­ne.
      Uvi­dom u zva­nič­ne fi­nan­sij­ske iz­vje­šta­je kom­pa­ni­je „Mo­dis”, ko­ji su po za­ko­nu do­sta­vlje­ni Po­re­skoj upra­vi Cr­ne Go­re, mo­že se vi­dje­ti da je ta fir­ma od osni­va­nja do 31. de­cem­bra pro­šle go­di­ne ostva­ri­la po­slov­ni pri­hod od 6.712 eura. U pro­šloj go­di­ni su pri­ja­vi­li i tro­šak po osno­vu za­ra­da, na­kna­da za­ra­da i osta­lih lič­nih ras­ho­da u vi­si­ni od 15.182 eura.
      I Su­za­na Mu­go­ša se ogla­si­la u po­ne­dje­ljak i do­sta­vi­la do­ku­men­ta­ci­ju iz ko­je se vi­di da je, ne do­ka­zu­ju­ći ko­je go­di­ne, pri­ja­vi­la sa­mo fir­mu „De­cor­dom”, u ko­joj njen su­prug ima 100 od­sto vla­sni­štva, a ko­ja na­vod­no „teh­nič­kom gre­škom” ni­je evi­den­ti­ra­na u nje­nom po­sled­njem iz­vje­šta­ju na saj­tu ASK.
      Do­sta­vi­la je i iz­vod iz ka­ta­stra za nje­no ze­mlji­šte, ste­če­no na­sled­stvom, ko­je, ta­ko­đe, „teh­nič­kom gre­škom”, ni­je upi­sa­no u njen po­sled­nji iz­vje­štaj o imo­vi­ni na saj­tu Agen­ci­je.
      Za dru­gu spor­nu fir­mu „Mo­dis”, u ko­joj njen su­prug ima 20 od­sto ka­pi­ta­la, is­ta­kla je ka­ko sma­tra da pri­je mar­ta na­red­ne go­di­ne ni­je ni tre­ba­la da pri­ja­vi nje­no po­sto­ja­nje.
      – Tač­no je da je u to­ku pro­šle go­di­ne do­šlo do re­gi­stra­ci­je DOO „Mo­dis”, ko­ja je bi­la u osni­va­nju sve do kra­ja go­di­ne, gdje je moj su­prug osni­vač u pro­cen­ti­ma od 20 od­sto sa Ste­va­nom Žar­ko­vi­ćem, či­ji udio je 80 od­sto. Ka­ko je fir­ma bi­la u osni­va­nju i ni­je bi­lo pri­ho­da, taj po­da­tak sam po mom mi­šlje­nju du­žna do­sta­vi­ti u imo­vin­skom kar­to­nu za ovu go­di­nu, što će sva­ka­ko bi­ti pri­ja­vlje­no tač­no kao i do sa­da – na­ve­la je pri­je dva da­na Mu­go­ša.
      Mi­šlje­nje su­di­je da ne pri­ja­vi fir­mu „Mo­dis” u mar­tu ove go­di­ne ko­si se sa Za­ko­nom o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je jer je, pre­ma pre­ci­znim po­da­ci­ma CRPS, to pri­vred­no dru­štvo re­gi­stro­va­no 11. apri­la 2016. go­di­ne i to sa 20.000 eura ka­pi­ta­la, što zna­či da je od tog iz­no­sa 4.000 eura u tu fir­mu uba­cio su­di­jin su­prug.
      Da su slu­žbe­ni­ci Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je ura­di­li svoj po­sao po za­ko­nu, ka­ko tvr­di Sre­ten Ra­do­njić, ot­kri­li bi ne­sla­ga­nja u imo­vin­skom kar­to­nu su­di­je Mu­go­še iz mar­ta ove go­di­ne i stvar­nog sta­nja nje­ne i imo­vi­ne nje­ne po­ro­di­ce.
      Vl.OTA­ŠE­VIĆ

      Sa­lon otvo­ren prošle godine

      Na zva­nič­noj fej­sbuk stra­ni­ci pred­u­ze­ća „Mo­dis”, od­no­sno sa­lo­na ljepote, ko­jim upra­vlja ta fir­ma i ko­ji se na­la­zi kod Kri­vog mo­sta u Pod­go­ri­ci, mo­gu da se pro­na­đu fo­to­gra­fi­je ko­je, ta­ko­đe, do­ka­zu­ju da je taj pro­stor pot­pu­no opre­mljen i otvo­ren još u no­vem­bru pro­šle go­di­ne.



    • Vijest dana
      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

    • Vijest dana

      2017-12-13

      Aković

      SPECIJALNI TUŽILAC ISPITUJE DA LI JE JASMINKO ŠAHOVIĆ NEZAKONITO PUŠTAN IZ ZIKS-A DOK JE IZDRŽAVAO KAZNU

      Pretukao Akovića, a zvanično bio u ćeliji

      Sumnje da je napad organizovan iz zatvora pojavile su se pošto je Aković na prepoznavanju kazao da ga je napao Jasminko Šahović, iako je taj Cetinjanin, prema zvaničnoj evidenciji, toga dana bio u zatvoru Tužilaštvu su iz ZIKS-a dostavili informaciju da je Šahović u spornom periodu bio na izdržavanju kazne


      Spi­si pred­me­ta o na­pa­du na pod­go­rič­kog advo­ka­ta La­za­ra Ako­vi­ća pro­sli­je­đe­ni su na po­stu­pa­nje Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu.
      Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, na­kon vi­še od go­di­nu da­na, is­tra­ga je do­šla do indicija ko­je uka­zu­ju na sum­nju da je na­pad na Ako­vi­ća or­ga­ni­zo­van iz spu­škog za­tvo­ra. Vi­še is­tra­žnih rad­nji do­ve­lo je do sum­nje da iza pre­bi­ja­nja tog advo­ka­ta najvjerovatnije sto­ji or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa i da je plan sko­van u će­li­ja­ma spu­škog za­tvo­ra. Zbog to­ga je is­tra­gu o pre­bi­ja­nju Ako­vi­ća, ko­ju je vo­di­lo Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Pod­go­ri­ci, pre­u­ze­lo Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ka­ko bi pro­vje­ri­li no­va sa­zna­nja do ko­jih su do­šli is­tra­ži­te­lji.
      Sum­nje da je na­pad or­ga­ni­zo­van iz za­tvo­ra po­ja­vi­le su se na­kon što je advo­kat Ako­vić na pre­po­zna­va­nju ka­zao da je si­gu­ran da ga je na­pao Ce­ti­nja­nin Ja­smin­ko Ša­ho­vić. Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­žu is­tra­žni or­ga­ni, Ša­ho­vić je 4. apri­la pro­šle go­di­ne, ka­da je do­šlo do na­pa­da, bio na iz­dr­ža­va­nju ka­zne u spu­škom za­tvo­ru.
      Ako­vić je na­pad­nut 4. apri­la 2016. go­di­ne, oko 21 sat, u pod­go­rič­kom Si­ti kvar­tu. Nje­ga su ta­da na­pa­la dva još uvi­jek ne­po­zna­ta li­ca, ko­ja su mu tom pri­li­kom na­ni­je­li vi­še po­vre­da. Po­li­ci­ja je od­mah na­kon do­ja­ve o na­pa­du blo­ki­ra­la Si­ti kvart, ali ni­je uspje­la da uhva­ti po­či­ni­o­ce.
      Is­tra­ži­te­lji su to­kom is­tra­ge utvr­di­li da je Da­mir Man­dić, osu­đe­ni za ubi­stvo glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća, u vi­še na­vra­ta pri­je­tio Ako­vi­ću, ko­ji mu je dok je bio su­di­ja iz­re­kao osu­đu­ju­ću pre­su­du. Man­dić je dva­put pri­je­tio Ako­vi­ću, o če­mu po­sto­je i slu­žbe­ne za­bi­lje­ške ko­je su do­sta­vlje­ne ZIKS-u, ali ni­je po­zna­to da li su pro­ce­su­i­ra­ne. Man­dić je pri­je­tio Ako­vi­ću ka­da je kao advo­kat do­la­zio u spu­ški za­tvor u po­sje­tu svo­jim kli­jen­ti­ma. Po­sled­nji do­ga­đaj de­sio se to­kom lje­ta 2015. go­di­ne, ka­da je Man­dić sreo Ako­vi­ća u za­tvor­skim pro­sto­ri­ja­ma i ka­zao mu da će mu gr­kljan iš­ču­pa­ti zbog pre­su­de ko­ju mu je iz­re­kao u pred­me­tu za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
      Ako­vić je kao su­di­ja Vi­šeg su­da osu­dio Da­mi­ra Man­di­ća na 30 go­di­na za­tvo­ra za to krivično djelo.
      Aković je bio i predsjednik sudskog vijeća koje je osudilo organizovanu kriminalnu grupu optuženu za ubistvo policijskog funkcionera Slavoljuba Šćekića. Nakon izricanja presude, ispred njegovog stana je bilo angažovano policijsko obezbjeđenje. Policija ga je obezbjeđivala sve vrijeme dok je obavljao sudijsku funkciju.
      M.V.P.

      Ubi­je­đen da su htje­li da ga ubi­ju

      Ako­vić je na­kon pre­bi­ja­nja iz­ja­vio da će i da­lje ra­di­ti prin­ci­pi­jel­no i po za­ko­nu i da ga ni­ka­kvi pri­ti­sci u to­me ne­će spri­je­či­ti.
      – Na­pad na me­ne, si­gu­ran sam, bio je pla­ni­ran, a ubi­je­đen sam da su na­pa­da­či ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – re­kao je Ako­vić na­kon na­pa­da.
      Pre­ma nje­go­vim na­vo­di­ma je­dan na­pa­dač je bio na bi­ci­klu, a dru­gi je išao pje­ške. - Kad mi je pri­šao, si­šao je sa bi­ci­kla i po­čeo da me uda­ra me­tal­nom šip­kom po gla­vi. Či­ni mi se da mi je za­dao pet-šest uda­ra­ca. Od­mah na­kon pr­vog udar­ca ob­li­la me je krv, a od šo­ka ni­je­sam pri­mi­je­tio gdje se taj dru­gi čo­vjek iz­gu­bio. Ni­je­sam pre­po­znao li­ko­ve, jer je bi­la noć i bi­lo je neo­svi­je­tlje­no. U mo­men­tu ka­da sam po­čeo da do­zi­vam po­moć na­pa­da­či su od­u­sta­li, iako sam ubi­je­đen da su ima­li na­mje­ru da me ubi­ju – kazao je Ako­vić na­kon na­pa­da.



    • Podgoricom
      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto

    • Podgoricom

      2017-12-13

      GLAVNI GRAD PRIPREMIO ODLUKU ZA RJEŠAVANJE STAMBENIH POTREBA LOKALNIH SLUŽBENIKA I NAMJEŠTENIKA

      Za kupovinu stana popust i do 80 odsto


      Slu­žbe­ni­ci i na­mje­šte­ni­ci u Glav­nom gra­du do­bi­će i do 80 od­sto po­pu­sta za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba uko­li­ko od­bor­ni­ci u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da da­ju sa­gla­snost na od­lu­ku o rje­ša­va­nju stam­be­nih po­tre­ba lo­kal­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka ko­ju je pri­pre­mi­la lo­kal­na sa­mo­u­pra­va. U obra­zlo­že­nju skup­štin­ske od­lu­ke je na­zna­če­no da su raz­lo­zi za nje­no do­no­še­nje sa­dr­ža­ni u po­tre­bi nje­nog uskla­đi­va­nja sa no­vim Za­ko­nom o odr­ža­va­nju stam­be­nih zgra­da ko­jim je iz­mi­je­nje­n prav­ni osnov za nje­no do­no­še­nje, kao i u po­tre­bi spro­vo­đe­nja od­lu­ke Ustav­nog su­da ko­jom su 29. sep­tem­bra uki­nu­te po­je­di­ne od­red­be.
      Od­lu­ka pro­pi­su­je da su pred­vi­đe­ne tri mo­guć­no­sti rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba i to ku­po­vi­nom sta­na po po­volj­nim uslo­vi­ma, do­dje­lom stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma i za­ku­pom sta­na. Pod po­voljnim uslo­vi­ma za ku­po­vi­nu sta­na pod­ra­zu­mi­je­va­ju se uma­nje­nje ci­je­ne sta­na i to po 7 od­sto za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža, po dva od­sto za sva­ku go­di­nu sta­ro­sti zgra­de, po tri od­sto za sva­ku go­di­nu iz­dva­ja­nja do­pri­no­sa za stam­be­nu iz­grad­nju i pet od­sto za pro­sječ­nu ocje­nu ra­da „od­li­čan” ost­avre­nu u cje­lo­kup­nom pe­ri­o­du ocje­nji­va­nja.
      – Raz­ra­đe­ni su po­volj­ni­ji uslo­vi za rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja pod ko­ji­ma se pod­ra­zu­mi­je­va­ju uma­nje­nja po raz­li­či­tim osno­va­ma a naj­vi­še do 80 od­sto ci­je­ne sta­na, uz mo­guć­nost ot­pla­te ci­je­ne na pe­ri­od od 15 go­di­na. De­fi­ni­sa­na je i vi­si­na ka­mat­ne sto­pe u slu­ča­ju obroč­ne ot­pla­te od 0,5 od­sto go­di­šnje ko­ja se ne­će ob­ra­ču­na­va­ti kod is­pla­te pre­o­sta­log du­ga pri­je is­te­ka ugo­vo­re­nog ro­ka, pri če­mu će se pre­o­sta­li dug uma­nji­ti za tre­ći­nu. Kod ovog na­či­na pro­pi­sa­na je i mo­guć­nost da za­po­sle­ni ko­ji ima ma­nji stan u od­no­su na od­go­va­ra­ju­ći i ko­ji je u pro­pi­sa­noj pro­ce­du­ri ostva­rio pra­vo na ku­po­vi­nu sta­na, taj stan raz­mi­je­ni sa Glav­nim gra­dom, pod uslo­vom da se sta­no­vi ko­ji su pred­met raz­mje­ne na­la­ze na te­ri­to­ri­ji glav­nog gra­da. U ovom slu­ča­ju za­po­sle­ni ot­ku­plju­je sa­mo raz­li­ku u po­vr­ši­ni sta­no­va ko­ji se raz­mje­nju­ju, uz po­volj­no­sti ko­je se pri­mje­nju­ju jed­na­ko na sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba - pi­še u od­lu­ci.
      Ka­da je u pi­ta­nju do­dje­la stam­be­nog kre­di­ta po po­volj­nim uslo­vi­ma od­lu­kom je utvr­đe­na nje­go­va na­mje­na i vi­si­na, na­čin pred­ra­čun­ske vri­jed­no­sti ra­do­va u slu­ča­je­vi­ma iz­grad­nje, do­grad­nje, po­bolj­ša­va­nja uslo­va sta­no­va­nja, kao i po­volj­no­sti pri­li­kom ot­pla­te ko­je su isto­vjet­ne za sve na­či­ne rje­ša­va­nja stam­be­nih po­tre­ba. Od­lu­ka je pro­pi­sa­la da su kri­te­ri­ju­mi za rje­ša­va­nje stam­be­nih po­tre­ba zna­čaj po­slo­va, po­sto­je­ća stam­be­na si­tu­a­ci­ja, broj čla­no­va po­ro­dič­nog do­ma­ćin­stva, rad­ni staž i so­ci­jal­ni sta­tus.
      Ta­ko­đe, od­lu­ka pro­pi­su­je da za­po­sle­ni ko­ji je ri­je­šio stam­be­ne po­tre­be, mo­že uknji­ži­ti pra­vo svo­ji­ne na sta­nu, od­no­sno po­ro­dič­noj stam­be­noj zgra­di uko­li­ko ima de­set go­di­na rad­nog sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da.
      –Do is­pu­nja­va­nja ovog uslo­va, za­po­sle­ni pla­ća za­kup­ni­nu u skla­du sa ovom od­lu­kom. Pro­pi­san je i iz­u­ze­tak u od­no­su na za­po­sle­nog ko­ji je u tre­nut­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra već imao 10 go­di­na sta­ža u or­ga­ni­ma upra­ve i slu­žba­ma Glav­nog gra­da, kao i za­po­sle­nog ko­ji je ri­je­šio svo­je stam­be­ne po­tre­be raz­mje­nom sta­no­va i ko­ji po tom osno­vu uknji­ža­va pra­vo svo­ji­ne na sra­zmjer­nom di­je­lu stra­na – pi­še u od­lu­ci.
      N.S.

      Kako me­di­ci­na­ri da dobiju sta­no­ve kao radnici lokalne samouprave

      Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re Vla­di­mir Pa­vi­će­vić sa­op­štio je da je do­bro što lo­kal­na sa­mo­u­pra­va vo­di ra­ču­na o svo­jim za­po­sle­ni­ma jer im omo­gu­ća­va da ri­je­še jed­no od naj­va­žni­jih eg­zi­sten­ci­jal­nih pi­ta­nja na na­čin da obez­bi­je­de stan po ci­je­ni i od 140 eura po kva­drat­nom me­tru.
      –Ono što mo­ram da ka­žem kao pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva Cr­ne Go­re, je da i po­red ve­li­kih na­po­ra ko­je ula­že Stam­be­na za­dru­ga zdrav­stve­nih rad­ni­ka Cr­ne Go­re da za­po­sle­ni u zdrav­stvu po što po­volj­ni­jim uslo­vi­ma ri­je­še stam­be­no pi­ta­nje, za za­po­sle­ne u zdrav­stvu je ci­je­na mno­go ve­ća. I po­red či­nje­ni­ce da nam je Glav­ni grad obez­bi­je­dio lo­ka­ci­je oslo­bo­đe­ne pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta, a Mi­ni­star­stvo zdra­vlja fi­nan­sij­sku po­dr­šku, ni­smo uspje­li da obez­bi­je­di­mo ci­je­nu za na­še za­po­sle­ne is­pod 670 eura po kva­drat­nom me­tru u Pod­go­ri­ci. Vr­lo smo za­in­te­re­so­va­ni da sa­zna­mo po ko­jem mo­de­lu je mo­gu­će obez­bi­je­di­ti uma­nje­nje ci­je­ne sta­na od 80 od­sto za za­po­sle­ne sa vi­še od 10 go­di­na sta­ža – sa­op­štio je Pa­vi­će­vić.



    • Hronika
      Pare dobili od svatova i tetke

      Pare dobili od svatova i tetke

    • Hronika

      2017-12-13

      NASTAVLJENA RASPRAVA O ODUZIMANJU IMOVINE MILOŠU I SVETOZARU MAROVIĆU

      Pare dobili od svatova i tetke

      Advokat Miloša Marovića je predložio da se saslušaju gosti sa svadbe kako bi se utvrdila konačna cifra


      U pod­go­rič­kom Vi­šem su­du na­sta­vlje­no je ro­či­šte na ko­me se ras­pra­vlja o od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne Mi­lo­ša i Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća, Mi­lo­še­ve su­pru­ge Ta­ma­re Po­po­vić i nje­nog bra­ta Iva­na Po­po­vi­ća.
      Ma­ro­vi­ći se ni­je­su po­ja­vi­li pred su­dom jer se na­la­ze na li­je­če­nju, dok je Ivan Po­po­vić tvr­dio da je nje­go­va imo­vi­na le­gal­na i da je sve što ima ste­kao pri­je skla­pa­nja brač­ne za­jed­ni­ce iz­me­đu nje­go­ve se­stre i Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća.
      – Pr­vo sam od oče­ve i maj­či­ne ušte­đe­vi­ne ku­pio stan od Da­ni­ce Ivan­če­vić, da bih 2010. taj stan pro­dao za 120 hi­lja­da i ku­pio stan u Bu­dvi či­je se od­u­zi­ma­nje tra­ži. Taj stan sam pla­tio 122.250 eura i ku­pio sam ga 2013. go­di­ne, ali sam u nje­ga ušao 2011. go­di­ne, ka­da su u to­ku bi­li gru­bi ra­do­vi – ob­ja­snio je Po­po­vić.
      On je pred su­di­jom Bo­ri­som Sa­vi­ćem iz­ja­vio da je vla­snik agen­ci­je za ne­kret­ni­ne Tip kom­pa­ni i auto-pe­ri­o­ni­ce pod istim ime­nom, od če­ga je pri­ho­do­vao no­vac.
      – Ni­je­dan moj po­sao ne­ma ve­ze sa po­ro­di­com Ma­ro­vić – us­tvr­dio je Po­po­vić.
      Advo­kat nje­go­ve se­stre Ni­ko­la Ka­ra­džić je oci­je­nio da je pred­met­ni zah­ti­jev tu­ži­la­štva ne­pot­pun i ne­pre­ci­zan, na­po­mi­nju­ći da ni­je do­sta­vljen do­kaz da je imo­vi­na ste­če­na kri­mi­nal­nim pu­tem.
      Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić ka­zao je da su Ma­ro­vi­ći dio nov­ca pri­ho­do­va­li i od svad­be Mi­lo­ša i Ta­ma­re 2009. go­di­ne, pa je pred­lo­žio da se sa­slu­ša­ju go­sti sa svad­be ka­ko bi se utvr­di­la ko­nač­na ci­fra.
      Mi­loš Ma­ro­vić je, ka­ko tvr­de nje­go­vi advo­ka­ti, no­vac po­zajm­lji­vao od tet­ke Na­de Ma­ro­vić, či­je je sa­slu­ša­nje ta­ko­đe pred­lo­že­no.
      – S ob­zi­rom na rod­bin­ske od­no­se, oni ni­je­su skla­pa­li ugo­vor, pa je Mi­loš od tet­ke no­vac uzi­mao na ri­ječ – tvr­de advo­ka­ti.
      Spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Li­di­ja Vuk­če­vić za­tra­ži­la je ra­ni­je da se Mi­lo­šu Ma­ro­vi­ću traj­no odu­zmu ze­mlji­šte u Pri­je­vo­ru i stan od 193 kva­dra­ta i da se nje­go­voj su­pru­zi odu­zme stan u Tiv­tu. Tu­ži­la­štvo tra­ži da se traj­no odu­zmu i stan, po­slov­ni pro­stor i ga­ra­ža Ta­ma­ri­nog bra­ta Iva­na.
      Na­red­ni pre­tres za­ka­zan je za 23. ja­nu­ar.VJ.D.

      Tra­že da svje­do­či Ivo Ar­men­ko

      Advo­ka­ti Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća su na­ve­li da se on ba­vio od­boj­kom i od to­ga za­ra­đi­vao, a po­tom je bio i u upra­vi od­boj­ka­škog klu­ba „Bu­dvan­ska ri­vi­je­ra”. Advo­kat Di­mi­tri­je Dap­če­vić je za­tra­žio sa­slu­ša­nje biv­šeg di­re­ko­ra upra­ve tog klu­ba Iva Ar­men­ka, kao i Dra­ga­na Se­ku­lo­vi­ća.



    • Regioni
      Ćirilica se vratila u Kotor

      Ćirilica se vratila u Kotor

    • Regioni

      2017-12-13

      ODBORNICI USVOJILI ODLUKU O ODREĐIVANJU NAZIVA NASELJA, ULICA I TRGOVA NA PODRUČJU KOTORSKE OPŠTINE

      Ćirilica se vratila u Kotor

      Prvi put u novijoj istoriji Kotora ćirilično pismo biće primijenjeno kod zvaničnog označavanja starogradskih ulica Odluka defiše nazive 15 ulica, četiri trga i šest pjaca u Starom gradu koji će biti označeni tablama ispisanim ravnopravno na „ćiriličnom i latiničnom pismu“


      KO­TOR - Od­bor­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Ko­tor ju­če su, u na­stav­ku 13. sjed­ni­ce, usvo­ji­li Od­lu­ku o iz­mje­ni i do­pu­ni Od­lu­ke o od­re­đi­va­nju na­zi­va na­se­lja, uli­ca i tr­go­va na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne. Za od­lu­ku je gla­sa­lo 20 od­bor­ni­ka, uklju­ču­ju­ći opo­zi­ci­o­ne iz DPS-a, pet od­bor­ni­ka bi­lo je pro­tiv, a dva su bi­la uz­dr­ža­na. Od­lu­ka de­fi­še na­zi­ve 15 uli­ca, če­ti­ri tr­ga i šest pja­ca u Sta­rom gra­du ko­ji će bi­ti ozna­če­ni ta­bla­ma is­pi­sa­nim rav­no­prav­no na „ći­ri­lič­nom i la­ti­nič­nom pi­smu“. Ta­ko će pr­vi put u no­vi­joj isto­ri­ji Ko­to­ra ći­ri­lič­no pi­smo bi­ti pri­mi­je­nje­no kod zva­nič­nog ozna­ča­va­nja sta­ro­grad­skih uli­ca. Pr­vom ta­kvom ta­blom ne­dav­no je ozna­če­na zgra­da SO Ko­tor. Par­la­ment ni­je po­dr­žao pred­log Ta­tja­ne Cre­pu­lje (DCG) da se pred­log od­lu­ke po­vu­če iz dnev­nog re­da i vra­ti na do­ra­du, s čim je bi­la sa­gla­sna i Bru­na Lon­ča­re­vić (SDP). Is­ti­ču­ći da ni­je is­po­što­va­na pro­ce­du­ra jer, iz­me­đu osta­log, Od­bor za sta­tut i pro­pi­se pri od­lu­či­va­nju ni­je imao kvo­rum, Cre­pu­lja je ka­za­la da je od­lu­ci tre­ba­lo da pret­ho­di do­no­še­nje Pla­na po­di­za­nja spo­me­nič­kih obi­ljež­ja.
      Za­hva­liv­ši se čla­no­vi­ma ko­mi­si­je ko­ja je pri­pre­mi­la ovu, kao i dvi­je od­lu­ke (usvo­je­ne u ra­ni­jem pe­ri­o­du) ko­ji­ma su od­re­đe­ni na­zi­vi uli­ca u na­se­lji­ma, Želj­ko Avra­mo­vić (DPS) ko­ji je pred­sje­da­vao tim ti­je­lom na­gla­sio je in­te­res Op­šti­ne da se „ko­nač­no ovo pi­ta­nje ri­je­ši“.
      -Po­en­ta je da Ko­tor na­po­kon do­bi­je na­zi­ve tr­go­va i uli­ca. Va­ma je to de­vet mje­se­ci sta­ja­lo u la­di­ci. Oče­ki­vao sam da će­mo raš­či­sti­ti ko je pred­la­gač od­lu­ke, va­ma je spor­no da je to sa­vjet. Mi smo po­nu­di­li rje­še­nje, a vi vi­di­te da­lje pro­ce­du­ru, re­kao je on. Na­gla­siv­ši da je pred­sjed­nik Op­šti­ne po za­ko­nu pred­la­gač svih od­lu­ka, Mi­lo­rad Vuk­šić (SNP) apo­stro­fi­rao je da je ko­mi­si­ja ja­sno po­stu­pi­la i da ni­je po­gri­je­ši­la.
      -Na­da­mo se da će grad do­bi­ti za­slu­že­no na­zi­ve uli­ca, a mi se for­mal­no nad­gor­nja­va­mo. Sve se mo­že is­pra­vi­ti u ho­du- re­kao je Vuk­šić.
      Usva­ja­njem Od­lu­ke o iz­mje­ni od­lu­ke o upra­vlja­nju kul­tur­nim do­brom i na­kna­da ko­ja se pla­ća pri­li­kom obi­la­ska ko­tor­skih be­de­ma i tvr­đa­ve Sve­ti Ivan, ci­je­na ula­zni­ce za obi­la­zak ove for­ti­fi­ka­ci­je du­ge 4,5 ki­lo­me­ta­ra, bi­će po­ve­ća sa tri na osam eura. U pred­lo­gu od­lu­ke ina­če je pr­vo­bit­no pred­vi­đe­no po­ve­ća­nje ci­je­ne na pet eura, ali je amand­man­ski dje­lo­vao gra­do­na­čel­nik Vla­di­mir Jo­kić (DCG) da se taj iz­nos po­ve­ća na osam eura, što je do­bi­lo ze­le­no svje­tlo par­la­men­ta.
      Želj­ko Apr­co­vić (DPS) pred­la­gao je da taj iz­nos bu­de 10 eura, su­ge­ri­šu­ći po­tre­bu iz­ra­de pro­jek­ta za­šti­te kul­tur­nih do­ba­ra, od­no­sno na­mjen­sko tro­še­nje sred­stva pri­ho­do­va­nih od be­de­ma. Da se kom­ple­tan iz­nos sred­sta­va ko­ji se ube­re od be­de­ma ulo­ži is­klju­či­vo u nji­ho­vu ob­no­vu i sa­na­ci­ju, in­si­sti­rao je Mi­ćo Do­bri­ša (SNP).
      Pre­ma ri­je­či­ma pot­pred­sjed­ni­ce op­šti­ne Lji­lja­ne Po­po­vić Mo­škov (URA) u ovoj go­di­ni je od pro­da­je ula­zni­ca za obi­la­zak zi­di­na pri­ho­do­va­no 452.365 eura, pri če­mu je zi­di­ne ob­i­šlo 210.000 tu­ri­sta. Iz­nos pri­ho­da se, ka­za­la je, sma­nju­je jer dje­ca ne pla­ću­ju kar­tu, kao ni gra­đa­ni sa lič­nom kar­tom Ko­to­ra. Ona je na­ve­la da je pro­jek­to­va­ni pri­hod od obi­la­ska be­de­ma za 2018. go­di­ne oko 900.000 eura.
      -Od to­ga će za sa­na­ci­ju be­de­ma bi­ti opre­di­je­lje­no vi­še od 700.000 eura, što zna­či da će ra­do­vi na sa­na­ci­ji be­de­ma bi­ti je­dan od naj­ve­ćih ka­pi­tal­nih pro­je­ka­ta op­šti­ne u sle­de­ćoj go­di­ni, ka­za­la je Po­po­vić Mo­škov, do­da­ju­ći da su ko­tor­ski be­de­mi ljep­ši i ve­ći od du­bro­vač­kih za či­ji se obi­la­zak pla­ća ula­zni­ca od 25 eura.
      Ra­to Braj­ko­vić (DF), di­rek­tor Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra ko­ja ga­zdu­je be­de­mi­ma, re­kao je da je ras­pi­san ten­der za sni­ma­nje nji­ho­vog pod­vod­nog di­je­la, što je osnov za iz­ra­du pro­jek­ta sa­na­ci­je, ali i da su u to­ku pre­go­vo­ri sa izra­el­skom i fir­mom iz Her­ceg No­vog u ve­zi sni­ma­nja be­de­ma iz va­zdu­ha.
      -Na­dam se da će se to sni­ma­nje iz­vr­ši­ti to­kom ja­nu­a­ra i da će mo ima­ti ge­o­det­ske pod­lo­ge ko­je će nam po­ka­za­ti gdje i šta ra­di­ti. Be­de­mi su pri­o­ri­tet Di­rek­ci­je u 2018., a vje­ro­vat­no i ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na, po­ru­čio je on.
      B.M.

      Na­zi­vi uli­ca, tr­go­va i pja­ca

      Usvo­je­nom od­lu­kom do­sa­da­šnja sta­ro­grad­ska Uli­ca 29. No­vem­bar do­bi­la je na­ziv Za­nat­ska, a osta­le uli­ce su: Fra Vi­ta Ko­to­ra­ni­na, Je­le­ne An­žuj­ske, Dra­go Je­ro­nim Bi­zan­ti, Bra­će Bu­ća, An­dri­je Pal­ta­ši­ća, Le­pan­ska, To­me iz Fer­ma, Dva mo­sta, Lo­vra Do­bri­če­vi­ća, Iva­na Bo­na Bo­li­ce, Je­le­ne Me­do­še­ve, An­drea Sa­ra­ce­ni, No­va­ča Ko­va­ča, Ska­li­na­da Ka­štio i Ska­la San­ta. Ka­da su u pi­ta­nju tr­go­vi, pred­lo­zi na­zi­va su: Trg od oruž­ja, Sve­tog Tri­pu­na, Sve­tog Lu­ke i Trg Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, a za pja­ce: Pja­ca od bra­šna, Od sa­la­te, Od mli­je­ka, Bla­že­ne Oza­ne, Od ki­na i Pja­ca Sve­tog Jo­si­pa.

      Pe­ro­vić: Gest za po­što­va­nje

      Na po­čet­ku sjed­ni­ce pred­sjed­nik klu­ba od­bor­ni­ka DPS-a Želj­ko Apr­co­vić ka­zao je da vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja ne­ma kvo­rum, po­ru­čiv­ši da će od­bor­ni­ci DPS-a da­ti kon­struk­ti­van do­pri­nos i uče­stvo­va­ti u ra­du sjed­ni­ce. Po­dr­šku za odr­ža­va­nje sjed­ni­ce dao je i od­bor­nik LP Vi­do Dra­ško­vić. Pred­sjed­ni­ca par­la­men­ta Dra­gi­ca Pe­ro­vić (DF/DSS) po­ru­či­la je da je to oče­ki­va­na re­ak­ci­ja i gest za po­što­va­nje.

      Sa­vjet odr­žao de­vet sjed­ni­ca

      U pro­te­klom pe­ri­o­du for­mi­ra­no je vi­še ko­mi­si­ja, ali je tek po­sled­njoj, ko­ju je SO Ko­tor for­mi­ra­la na sjed­ni­ci odr­ža­noj 14. sep­tem­bra 2015. go­di­ne, po­šlo za ru­kom da ovaj po­sao do­ve­de do kra­ja. Od ta­da su pre­ma pred­lo­gu ovog ti­je­la već usvo­je­ni na­zi­vi uli­ca u u na­se­lji­ma Ška­lja­ri, Do­bro­ta, Ra­da­no­vi­ći, Pr­čanj, Sto­liv, Ora­ho­vac, Ko­sta­nji­ca, uklju­ču­ju­ći La­stvu gr­balj­sku, Pe­rast i Ri­san. Na­kon to­ga sa­vjet, či­ji man­dat je is­te­kao po­čet­kom ove go­di­ne, odr­žao je de­vet sjed­ni­ca na ko­ji­ma je raz­ma­trao na­zi­ve uli­ca, tr­go­va i pja­ca u Sta­rom gra­du.



    • Drustvo
      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

    • Drustvo

      2017-12-13

      Damir Šehović

      U IZBORNOJ 2018. GODINI MINISTARSTVU PROSVJETE NAJVIŠE SREDSTAVA ZA SUMNJIVA DAVANJA

      Za jednokratnu socijalnu pomoć pola miliona

      Predlogom budžeta za narednu godinu planirano je da se za jednokratne socijalne pomoći potroši 463.500 eura više nego ove godine


      Pred­lo­gom bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu pred­vi­đe­no je da se na ime „tran­sfe­ra za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći” po­tro­ši 1.965.000 eura, što je u od­no­su na ovu go­di­nu uve­ća­nje od čak 463.500. Pre­ma Za­ko­nu o bu­dže­tu za te­ku­ću go­di­nu, na ime jed­no­krat­nih so­ci­jal­nih po­mo­ći pla­ni­ran je iz­da­tak od 1.501.500 eura.
      Za­ni­mlji­vo je da će naj­ve­ći iz­da­tak na ime tran­sfe­ra za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć ima­ti Mi­ni­star­stvo pro­svje­te, ko­jim ru­ko­vo­di Da­mir Še­ho­vić, i to 510.000 eura. Naj­ve­ći dio sred­sta­va bi­će po­tro­šen u okvi­ru pro­gra­ma uče­nič­ki i stu­denst­ki stan­dard, a po 40.000 u okvi­ru po­tr­šač­kih je­di­ni­ca za osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje, a 10.000 za pro­gram pred­škol­skog obra­zo­va­nja.
      Mi­ni­star­stvo od­bra­ne, na či­jem je če­lu Pre­drag Bo­ško­vić, ima­će iz­da­tak od 90.000 eura za jed­no­krat­ne po­mo­ći.
      Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, ko­jim ru­ko­vo­di Me­vlu­din Nu­ho­džić, ima­će za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći iz­da­tak od 45.000 eura i to sa vi­še po­zi­ci­ja u tom re­so­ru. Upra­va po­li­ci­je, či­ji je di­rek­tor Slav­ko Sto­ja­no­vić, za iste na­mje­ne ima­će iz­da­tak od 200.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo prav­de Zo­ra­na Pa­ži­na za po­me­nu­ti iz­da­tak ima­će tro­šak od 3.000 eura, a nje­gov ko­le­ga iz re­so­ra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Mi­lu­tin Si­mo­vić de­set pu­ta vi­še i to 30.000 eura.
      Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Meh­me­da Zen­ke, za jed­no­krat­ne so­ci­ja­le pla­ni­ra da po­tro­ši 10.000, a Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­ma­la Pu­ri­ši­ća 18.000, ko­je su mi­mo re­dov­nih iz­dva­ja­nja za so­ci­jal­na da­va­nja.
      Po­red Upra­ve po­li­ci­je, Fond za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje je in­sti­tu­ci­ja ko­ja ima naj­ve­ća iz­dva­ja­nja za jed­no­krat­ne po­mo­ći. Oni su za na­red­nu go­di­nu za te na­mje­ne is­pla­ni­ra­li tro­šak od 300.000 eura.
      Bu­dže­tom Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je (DRI) za jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći pla­ni­ra­no je 15.000 eura, što je na pro­šlo­go­di­šnjem ni­vou.
      Pro­blem sa jed­no­krat­nim so­ci­jal­nim po­mo­ći­ma ko­je ras­po­re­đu­ju in­sti­tu­ci­je je to što se ne zna tač­no ko­me ta sred­stva idu i za ko­je na­mje­ne, pa su če­sto iz­no­še­ne sum­nje da su ta sred­stva ko­ri­šte­na i za pred­iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be.
      NVO MANS je ra­ni­je upo­re­đi­vao bu­dže­te za ne­iz­bor­nu 2015. i iz­bor­nu 2016. ka­da su do­šli do za­ključ­ka da je u iz­bor­noj go­di­ni do­šlo do po­ve­ća­nja tro­ško­va na sum­nji­vim po­tro­šač­kim po­zi­ci­ja­ma.
      Oni su ta­da pri­mi­je­ti­li da je za 2016. za jed­no­krat­nu so­ci­jal­nu po­moć na bu­džet­skim li­ni­ja­ma Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, Fon­da pen­zij­sko in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja i Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va pla­ni­ra­na su­ma od 825 hi­lja­da eura, što je za 335 hi­lja­da vi­še ne­go u 2015. go­di­ni u ko­joj je opre­di­je­lje­no 470 hi­lja­da eura.
      Zva­nič­no ob­ja­šnje­nje je da se sred­stva ko­ja se tro­še­ na ime jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći is­pla­ću­ju za po­moć u slu­ča­ju smr­ti čla­na po­ro­di­ce i po­mo­ći zbog bo­le­sti čla­na po­ro­di­ce ili pri­pad­ni­ka Voj­ske, kao i za is­pla­tu po osno­vu sti­pen­di­ra­nja pri­pad­ni­ka Voj­ske Cr­ne Go­re i obe­šte­će­nja.
      M.S.

      Upo­red­ni po­da­ci

      Pre­gle­di bu­dže­ta za 2014., 2015., 2016. i 2017. go­di­nu po­ka­zu­ju da su sred­stva za is­pla­tu jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, osim Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, di­je­li­li i re­so­ri unu­tra­šnjih po­slo­va, prav­de, pro­svje­te, od­bra­ne, po­ljo­pri­vre­de, eko­no­mi­je, te Fond PIO, Na­rod­ni mu­ze­ji i Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu od­re­đe­no je 5.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­je tre­ba da po­di­je­li Za­vod za za­po­šlja­va­nje (ZZZ).
      Pre­ma po­da­ci­ma HRA, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je za tri go­di­ne iz­dvo­ji­lo 1,64 mi­li­o­na za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, dok je za tu na­mje­nu u ovoj go­di­ni na­mi­je­nje­no 440.000 eura. Bu­dže­tom Fon­da PIO u istom pe­ri­o­du od­re­đe­no je 900.000 i još 300.000 iz ovo­go­di­šnjih sred­sta­va. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja u pret­hod­ne tri go­di­ne od­re­di­lo je 522.000 eura za is­pla­te jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći. Bu­dže­tom za ovu go­di­nu pred­vi­đe­no je čak 718.000 eura, od­no­sno sko­ro 200.000 vi­še ne­go za tri pret­hod­ne go­di­ne za­jed­no.



    • Hronika
      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge

    • Hronika

      2017-12-13

      UHAPŠEN CETINJANIN JANKO JANKOVIĆ (29)

      Otkrivena laboratorija za uzgajanje droge


      Ce­ti­nja­nin Jan­ko Jan­ko­vić (29) uhap­šen je ju­če ka­da je po­li­ci­ja u nje­go­voj ku­ći u mje­stu Dru­ši­ći pro­na­šla la­bo­ra­to­ri­ju za pro­iz­vod­nju i uz­ga­ja­nje ma­ri­hu­a­ne. Li­si­ce na ru­ke sta­vi­li su mu slu­žbe­ni­ci Odje­lje­nja bez­bjed­no­sti Ce­ti­nje. Pri­li­kom pre­tre­sa la­bo­ra­to­ri­je, pro­na­đe­na je i od­u­ze­ta 31 sak­si­ja sa bilj­kom ka­na­bis od ko­je se pro­iz­vo­di ta dro­ga.
      –Po­stu­pa­ju­ći na osno­vu ope­ra­tiv­nih sa­zna­nja, a shod­no pret­hod­no pri­ba­vlje­noj na­red­bi od stra­ne nad­le­žnog su­di­je za is­tra­gu, slu­žbe­ni­ci OB Ce­ti­nje su iz­vr­ši­li pre­tres vi­še po­ro­dič­nih ku­ća i dru­gih pro­sto­ri­ja na pod­ruč­ju op­šti­ne Ce­ti­nje ko­je ko­ri­sti J.J. iz tog gra­da – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci su pri­li­kom pre­tre­sa ku­će u Dru­ši­ći­ma pro­na­šli la­bo­ra­to­ri­ju sa opre­mom ko­ja je pri­la­go­đe­na za pro­iz­vod­nju opoj­ne dro­ge ma­ri­hu­a­na. Ra­di se o dvi­je pro­sto­ri­je ukup­ne po­vr­ši­ne oko 45 me­ta­ra kva­drat­nih u ko­ji­ma se na­la­zi­la 31 sak­si­ja u ko­ji­ma je, ka­ko se sum­nja, uz­ga­ja­na ta bilj­ka. U tim pro­sto­ri­ja­ma su pro­na­đe­ne spe­ci­jal­ne lam­pe, va­ga za pre­ci­zno mje­re­nje i ure­đaj za mje­re­nje ja­či­ne svje­tlo­sti. Pro­sto­ri­je su bi­le opre­mlje­ne kli­ma-ure­đa­ji­ma, ven­ti­la­ci­jom i si­ste­mom za na­vod­nja­va­nje po prin­ci­pu kap po kap, od­no­sno ure­đa­ji­ma ko­ji stva­ra­ju kon­tr­o­li­sa­ne uslo­ve za uz­goj i ob­ra­du ma­ri­hu­a­ne. Od­u­ze­ta je i ve­li­ka ko­li­či­na sta­blji­ka i su­ve ma­te­ri­je ze­le­ne bo­je za ko­ju se sum­nja da je ma­ri­hu­a­na. Ce­tinj­ski po­li­caj­ci su o sve­mu oba­vi­je­sti­li ko­le­ge iz Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv dro­ge.
      – Sve što je od­u­ze­to bi­će pro­sli­je­đe­no u Fo­ren­zič­ki cen­tar ra­di vje­šta­če­nja. O do­ga­đa­ju je oba­vi­je­šten dr­žav­ni tu­ži­lac u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci. J.J. je li­šen slo­bo­de i uz kri­vič­nu pri­ja­vu će bi­ti pri­ve­den tom tu­ži­o­cu zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dro­ga – na­ve­li su iz po­li­ci­je.
      Do sum­nje da Jan­ko­vić ima la­bo­ra­to­ri­ju ma­ri­hu­a­ne in­spek­to­ri su do­šli ope­ra­tiv­nim ra­dom, ali za­sad ni­je­su uspje­li da utvr­de od ka­da se ba­vi pro­iz­vod­njom i uz­ga­ja­njem dro­ge. Is­tra­ži­te­lji su uvje­re­ni da je Ce­ti­nja­nin imao sa­rad­ni­ke u ovom po­slu, ali u do­sa­da­šnjem di­je­lu is­tra­ge ni­je­su uspje­li da utvr­de nji­hov iden­ti­tet.M.V.P.

      Bra­ni se ću­ta­njem

      Jan­ko­vić je od­mah na­kon hap­še­nja sa­slu­šan u pro­sto­ri­ja­ma ce­tinj­ske po­li­ci­je. Tom pri­li­kom, ka­ko sa­zna­je­mo, bra­nio se ću­ta­nje. On će da­nas bi­ti pri­ve­den tu­ži­o­cu u Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, ko­ji će na­kon sa­slu­ša­nja do­ni­je­ti od­lu­ku o even­tu­al­nom od­re­đi­va­nju za­dr­ža­va­nja do 72 sa­ta.



    • Podgoricom
      Poražavajući budžet za Malesiju

      Poražavajući budžet za Malesiju

    • Podgoricom

      2017-12-13

      Camaj

      ODBORNIK DS-A NIKOLA CAMAJ O OCJENJUJE DA SA 2,3 MILIONA NEMA RAZVOJA

      Poražavajući budžet za Malesiju

      Budžet nije ni razvojni ni perspektivni niti bilo šta dobro govori o Malesiji


      Glav­ni grad je za bu­džet op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da- Tu­zi za 2018. go­di­nu pla­ni­rao da opre­di­je­li 2.300.800 eura, što ja čak i ma­nje nov­ca ne­go što su ima­li fi­nan­sij­skim pla­nom za ovu go­di­nu kad su na ras­po­la­ga­nju ima­li 2.313.500 eura. Za od­bor­ni­ka De­mo­krat­skog sa­ve­za Ni­ko­lu Ca­ma­ja je to po­ra­ža­va­ju­će.
      – To je bio iz­bor gra­đa­na Ma­le­si­je da da­ju mo­guć­nost upra­vo ovoj eki­pi da od­lu­ču­je o nji­ho­voj sud­bi­ni u na­red­nom man­da­tu ali to ne go­vo­ri ni­šta do­bro za Ma­le­si­ju. Ni to što su po­vje­ri­li man­dat ko­me su po­vje­ri­li ni to što je bu­džet Op­šti­ne Tu­zi za 2018. go­di­nu na ni­vou ovo­go­di­šnjeg, jer svi mi zna­mo da se u ovoj go­di­ni ni­šta ali baš ni­šta ni­je ra­di­lo ni­ti ostva­ri­lo od bu­dže­ta, osim onog di­je­la ko­ji se ti­če pred­iz­bor­ne pre­va­re gra­đa­na od kr­plje­nja ru­pa, po­sta­vlja­nja LED lam­pi­ca, a ko­je su na mno­gim mje­sti­ma i da­lje bez ka­bla, ili pro­mo­ci­je pu­ta za Za­tri­je­bač- a ko­ji je ra­đen sred­stvi­ma na­ših lju­di iz di­ja­spo­re– is­ti­če Ca­maj.
      Ka­ko je na­veo, iz­gle­da da se od­nos Glav­nog gra­da pre­ma Tu­zi­ma ne mi­je­nja ni u kom smi­slu.
      – To je iz­bor gra­đa­na i sem razočaranja iz­bo­rom i ti­me što sam čuo da će bu­džet bi­ti na istom ni­vou, ne­mam šta re­ći ne­go da je to po­ra­ža­va­ju­će za Ma­le­si­ju. Po­ra­ža­va­ju­će jer to zna­či da taj bu­džet ni­je ni­ti raz­voj­ni ni­ti per­spek­tiv­ni ni­ti bi­lo šta do­bro go­vo­ri o Ma­le­si­ji. A ta­kvo ne­što je ne­pri­hva­tlji­vo –po­ru­ču­je Ca­maj. S.R.