Online:


    • Hronika
      Kožar pretresen, pa priveden

      Kožar pretresen, pa priveden

    • Hronika

      2018-01-20

      Privođenje Kožara (arhivski snimak)

      UPRAVA POLICIJE NASTAVILA SA KONTROLAMA PRIPADNIKA KLANOVA I NJIMA BLISKIH LICA

      Kožar pretresen, pa priveden


      Ba­ra­nin Alan Ko­žar, ko­ji je, pre­ma evi­den­ci­ja­ma bez­bjed­no­snih slu­žbi, vo­đa jed­nog bar­skog kla­na, na­šao se na me­ti po­li­ci­je ko­ja je i to­kom ju­če­ra­šnjeg da­na spro­vo­di­la ak­tiv­no­sti u ci­lju bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa. U Ko­ža­re­vu ku­ću ju­če u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma upa­li su na­o­ru­ža­ni po­li­caj­ci, ko­ji su iz­vr­ši­li pre­tres obje­ka­ta ko­je ko­ri­sti ovaj Ba­ra­nin. Na­kon to­ga on je spro­ve­den na sa­slu­ša­nje u Cen­tar bez­bjed­no­sti Bar, gdje je od nje­ga uze­ta iz­ja­va.
      Ko­žar je du­že vre­me­na bio u bjek­stvu, a po­tra­ži­vao se zbog sum­nje da je na­pao ko­man­di­ra bar­ske po­li­ci­je Iva­na Đo­ko­vi­ća i da je na­kon to­ga or­ga­ni­zo­vao po­sta­vlja­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve is­pod nje­go­vog auto­mo­bi­la. On je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oslo­bo­đen ovih op­tu­žbi.
      Osim to­ga, ime ovog Ba­ra­ni­na, ko­ji je, pre­ma po­li­cij­skim po­da­ci­ma, na­kon po­gi­bi­je Lu­ke Đu­ro­vi­ća za­u­zeo nje­go­vo mje­sto, vi­še pu­ta se na­la­zi­lo na stup­ci­ma cr­ne hro­ni­ke. Na­i­me, on je bio u za­tvo­ru zbog sum­nje da je pri­pa­dao gru­pi ko­ja je li­kvi­di­ra­la po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­se­ci zbog pod­me­ta­nja tri eks­plo­zi­je na gra­di­li­šte ho­te­la „Splen­did” u Be­či­ći­ma, ko­ji je ta­da bio u iz­grad­nji, kao i za po­ku­šaj iz­nu­de od bi­zni­sme­na Žar­ka Ra­du­lo­vi­ća, su­vla­sni­ka ho­te­la. Po­čet­kom de­cem­bra 2016. go­di­ne on je bio me­ta bom­ba­škog na­pa­da, ka­da je is­pod nje­go­vog vo­zi­la po­sta­vlje­na eks­plo­ziv­na na­pra­va ve­li­ke ra­zor­ne mo­ći. Ko­žar je pra­vim ču­dom pro­šao bez po­vre­da pri­li­kom de­to­na­ci­je.
      Po­li­caj­ci su, osim Ko­ža­re­ve ku­će, u Pod­go­ri­ci, Ba­ru i Tiv­tu iz­vr­ši­li pre­tre­se na još de­set lo­ka­ci­ja. Ta­ko su kon­tro­li­sa­ni i Alek­san­dar Jo­ve­tić (25) iz Pod­go­ri­ce, u Ul­ci­nju En­ver Ko­va­če­vić (44), Sa­mir Us­ta­be­ći­ri (33), Men­sud Gu­si­njac (33), Gzim Bog­da­ni (31), An­dri­ja Ka­ra­đi­no­vić (37) i Ti­ho­mir Or­lan­dić (43).
      Svi pre­tre­se­ni pri­ve­de­ni su na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re, na­kon če­ga su pu­šte­ni na slo­bo­du.
      Pre­tre­si­ma je pro­na­đe­no i od­u­ze­to: pi­štolj „CZ” ka­li­bra 6,35, 11 ko­ma­da lo­vač­ke mu­ni­ci­je ka­li­bra 12mm, nož, de­vet mo­bil­nih te­le­fo­na, če­ti­ri put­nič­ka mo­tor­na vo­zi­la i če­ti­ri ro­kov­ni­ka. O sve­mu su oba­vi­je­šte­ni nad­le­žni tu­ži­o­ci.
      – Dr­žav­ni tu­ži­lac u ODT u Ul­ci­nju na­lo­žio je da se li­ce T.O. li­ši slo­bo­de zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja, a ta­ko­đe da se pro­tiv S.J. (23), bra­ta A.J., pod­ne­se kri­vič­na pri­ja­va zbog osno­va­ne sum­nje da je ta­ko­đe po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Pod­go­rič­ki po­li­caj­ci su pret­hod­no iz­vr­ši­li pre­tres na lo­ka­ci­ji u Pod­go­ri­ci ko­ju ko­ri­sti Jo­ve­tić. Pre­tre­som su pro­na­đe­na i od­u­ze­ta dva start­na pi­što­lja, okvi­ri za start­ne pi­što­lje sa jed­nim met­kom i ku­ti­ja za start­ni pi­štolj sa pri­bo­rom za či­šće­nje. Zbog pre­kr­ša­ja iz Za­ko­na o oruž­ju, A.J. je iz­dat na­log za na­pla­tu nov­ča­ne ka­znu.
      Na te­ri­to­ri­ji Tiv­ta pre­tre­se­ni su objek­ti ko­je ko­ri­ste Dra­gan Pu­po­vič, Bo­ži­dar Vu­ko­tić, Jo­van Sa­ma­r­džić i Ve­se­lin Be­ćir. Iz po­li­ci­je je sa­op­šte­no da su u Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Ul­ci­nju i Tiv­tu iz­vr­še­ni pre­tre­si na ukup­no še­sna­est lo­ka­ci­ja. Pro­na­đe­ni su i od­u­ze­ti: tri pi­što­lja, start­ni pi­štolj, va­zdu­šna pu­ška, oko 300 ko­ma­da mu­ni­ci­je raz­li­či­tog ka­li­bra, če­ti­ri vo­zi­la me­đu ko­ji­ma su i vo­zi­la luk­su­zne kla­se, mo­to­cikl, 13 mo­bil­nih te­le­fo­na i ve­ći broj SIM kar­ti­ca, vi­še lap­top ra­ču­na­ra i USB me­mo­ri­ja za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka, 22.000 eura za ko­je će se pro­vje­ri­ti da li su ste­če­ni iz­vr­še­njem kri­vič­nih dje­la i do­ku­men­ta­ci­ja o raz­li­či­tim vr­sta­ma nov­ča­nih tran­ska­ci­ja i du­žnič­ko-po­vje­ri­lač­kih od­no­sa.M.V.P.

      Zaplijenjene i na­o­ča­re

      Na jed­noj od lo­ka­ci­ja na ko­ji­ma je vr­šen pre­tres u Tiv­tu pro­na­đe­na je ile­gal­na op­ti­čar­ska rad­nja sa pre­ko 1.000 ko­ma­da na­o­ča­ra po­zna­tih mod­nih bren­do­va, či­ja se vri­jed­nost pro­cje­nju­je na vi­še de­se­ti­na hi­lja­da eura. Ju­ča­ra­šnji pre­tre­si su 22. ak­ci­ja ko­ja je spro­ve­de­na od po­čet­ka ok­to­bra pro­šle go­di­ne pro­tiv kla­no­va. Po­li­caj­ci su iz­vr­ši­li pre­tre­se na 303 lo­ka­ci­je na ju­gu i sje­ve­ru i u cen­tral­noj re­gi­ji, i to na lo­ka­ci­ja­ma ko­je ko­ri­ste čla­no­vi OKG, bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca i nji­ma bli­ska li­ca.



    • Politika
      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

    • Politika

      2018-01-20

      Vujanović

      OPOZICIJA TRAŽI OD FILIPA VUJANOVIĆA

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Održavanje predsjedničkih i lokalnih izbora u istom danu predstavlja minimum za elementarnu relaksaciju društvene atmosfere i stabilizaciju političkih prilika u Crnoj Gori, smatra Momo Koprivica


      Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić ras­pi­sao je za 15. april pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, ko­ji će bi­ti sed­mi od uvo­đe­nja vi­še­par­tij­skog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri. Opo­zi­ci­ja je oci­je­ni­la da je sa­da na po­te­zu pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić, ko­ji tre­ba da ras­pi­še iz­bo­re u Pod­go­ri­ci i de­set dru­gih op­šti­na za 15. april, ka­ko bi i lo­kal­ni i pred­sjed­nič­ki bi­li odr­ža­ni istog da­na.
      Iz opo­zi­ci­je upo­zo­ra­va­ju da bi od­lu­ka da lo­kal­ni iz­bo­ri bu­du odr­ža­ni sre­di­nom ma­ja iza­zva­la ha­os, jer bi se sve mo­glo po­klo­pi­ti sa iz­vje­snim dru­gim kru­gom pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje na šta bi ta­da kam­pa­nja iz­gle­da­la i ka­ko bi sve to bi­lo spro­ved­no.
      Evi­dent­no je i da pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce tra­že odr­ža­va­nje iz­bo­ra istog da­na, jer je ja­sno da bi se na­pra­vi­le ušte­de, sma­nji­le zlo­u­po­tre­be, a ze­mlja bi­la ma­nje op­te­re­će­nja iz­bor­nim de­ša­va­nji­ma.
      Po­vo­dom ras­pi­si­va­nja pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, Bra­jo­vić je re­kao ka­ko vje­ru­je da će iz­bo­ri bi­ti odr­ža­ni u po­zi­tiv­noj i de­mo­krat­skoj at­mos­fe­ri.
      – I da će­mo svi za­jed­no još jed­nom po­ka­za­ti za­što je Cr­na Go­ra li­der u svom okru­že­nju. Po­zi­vam sve pu­no­ljet­ne gra­đan­ke i gra­đa­ne da iza­đu na iz­bo­re i iza­be­ru naj­bo­ljeg kan­di­da­ta – ka­zao je Bra­jo­vić.
      O ras­pi­si­va­nju iz­bo­ra Bra­jo­vić je oba­vi­je­stio i pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, a sa­da tre­ba da in­for­mi­še i re­le­vant­ne me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je.
      Rok za spro­vo­đe­nje iz­bor­nih rad­nji te­če od da­na ras­pi­si­va­nja iz­bo­ra, a pred­lo­zi kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka pod­no­se se Dr­žav­noj iz­bo­r­noj ko­mi­si­ji do 26. mar­ta 2018. go­di­ne.
      Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca re­kao je da odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i lo­kal­nih iz­bo­ra u istom da­nu pred­sta­vlja mi­ni­mum mi­ni­mu­ma za ele­men­tar­nu re­lak­sa­ci­ju dru­štve­ne at­mos­fe­re i sta­bi­li­za­ci­ju po­li­tič­kih pri­li­ka u Cr­noj Go­ri, i da je to je­di­no po­šte­no rje­še­nje.
      – Sve dru­go je uvod u ogo­lje­nu dik­ta­tu­ru i po­sr­ta­nje u naj­du­blju po­li­tič­ku kri­zu. Za­htjev da se u istom da­nu odr­že pred­sjed­nič­ki i lo­kal­ni iz­bo­ri je­ste za­htjev de­mo­krat­skog mi­ni­ma­li­zma. Za to tre­ba sa­mo do­bra vo­lja i je­dan pot­pis he­mij­ske olov­ke, a ko­ji do­vo­di do vi­še­mi­li­on­skih ušte­da i broj­nih dru­gih po­li­tič­kih, eko­nom­skih i dru­gih be­ne­fi­ta za dru­štvo. Ni­ko, pa ni pred­sjed­nik dr­ža­ve ne­ma pra­vo da svo­jom od­lu­kom na­met­ne vi­še­mi­li­on­ske šte­te i iz­dat­ke dru­štvu zbog po­li­tič­ke kal­ku­la­ci­je. Ka­ko da po­gle­da u oči si­ro­ti­nji ako joj uzme po­la so­ci­jal­nog bu­dže­ta svo­jom kal­ku­lant­skom od­lu­kom da ne ras­pi­še lo­kal­ne iz­bo­re za dan kad su već ras­pi­sa­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      On sma­tra da spa­ja­nje iz­bo­ra, osim enorm­ne fi­nan­sij­ske ušte­de, do­no­si ve­li­ke po­li­tič­ke i dru­štve­ne be­ne­fi­te.
      – Ako se ne spo­je iz­bo­ri, re­žim će ši­rom otvo­ri­ti vra­ta za dra­stič­ne i bru­tal­ne zlo­u­po­tre­be. Ta­ko će od­lu­kom o ras­pi­si­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra re­žim po­sla­ti ja­snu po­ru­ku o svo­jim na­mje­ra­ma. Usu­de li se da raz­dvo­je lo­kal­ne od pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra po­sla­će ja­snu po­ru­ku da že­le kri­zu, zlo­u­po­tre­be, be­za­ko­nje i uzur­pa­ci­ju. Isto­vre­me­no odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i iz­bo­ra u 11 je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u zna­čaj­noj mje­ri bi ote­ža­lo kon­cen­tri­sa­ne zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske i po­vre­de iz­bor­nih pra­va i slo­bo­da ko­je je re­žim, ina­če, do­veo do sa­vr­šen­stva. Po­ka­za­lo se da je raz­dva­ja­nje iz­bo­ra me­ka za kon­cen­tri­sa­nu ko­rup­ci­ju i fo­ku­si­ra­nje cje­lo­kup­ne kri­mi­nal­ne ma­ši­ne­ri­je na od­re­đe­no pod­ruč­je – ka­že Ko­pri­vi­ca.
      Ka­ko na­vo­di, ne spo­je li ove iz­bo­re di­rekt­no sta­vlja­ju do zna­nja da su im kra­đa i ten­zi­je je­di­ni adu­ti u iz­bor­noj utak­mi­ci ko­ja pred­sto­ji.
      – Ako se ne spo­je ovi iz­bo­ri u istom da­nu, mo­gu­ća bi bi­la pa­ra­dok­sal­na si­tu­a­ci­ja. Ka­da bi lo­kal­ni iz­bo­ri bi­li odr­ža­ni kra­jem ma­ja, on­da bi sa­svim iz­vje­stan i re­a­lan dru­gi krug pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra bio odr­žan prak­tič­no 1. ma­ja. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko bi se pre­da­le li­ste i ka­ko bi se vo­di­la kam­pa­nja. Osim što bi stvo­ri­lo ve­li­ke prak­tič­ne te­ško­će i pro­ble­me sa pre­kla­pa­njem kam­pa­nja, to bi bi­lo ru­glo i za­sti­đe u oči­ma svi­je­ta. Vu­ja­no­vić tre­ba da uči­ni ono što je uči­nio u slu­ča­ju Be­ra­na, ras­pi­su­ju­ći iz­bo­re sko­ro sva mje­se­ca pri­je is­te­ka man­da­ta lo­kal­ne skup­šti­ne i bez od­lu­ke op­štin­skog par­la­men­ta o skra­će­nju man­da­ta – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić na­gla­ša­va da bi Vu­ja­no­vić zbog vi­še­stru­kih raz­lo­ga tre­ba­lo da lo­kal­ne iz­bo­re za Glav­ni grad Pod­go­ri­cu ras­pi­še za isti dan za ka­da su za­ka­za­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri. Na taj na­čin bi se, ka­ko je re­kao, ušte­dje­la zna­čaj­na fi­nan­sij­ska sred­stva ali i sma­njio pro­stor za sve even­tu­al­ne zlo­u­po­tre­be i uti­caj na iz­bor­nu vo­lju gra­đa­na.
      – U DPS-u su vr­lo svje­sni či­nje­ni­ce da u Pod­go­ri­ci ima­ju ve­li­ki za­o­sta­tak u od­no­su na opo­zi­ci­ju i za­to ne bi­ra­ju sred­stva i na­či­ne da taj ma­njak gla­so­va na­dok­na­de. Ako pod­go­rič­ki iz­bo­ri bu­du za­seb­no odr­ža­ni u od­no­su na sve osta­le iz­bo­re ko­ji nas oče­ku­ju, ti­me se i pro­stor DPS-a za zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske, ucje­ne i iz­bor­ne mal­ver­za­ci­je i ma­hi­na­ci­je po­ve­ća­va – sma­tra Ra­do­va­nić.
      Ka­že da bio upra­vo jed­na od ključ­nih pro­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva tre­ba­lo da bu­de da u Cr­noj Go­ri ima­mo op­šte iz­bo­re, što pod­ra­zu­mi­je­va iz­bo­re na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou u istom da­nu.
      – Na taj na­čin bi se uči­ni­la ve­li­ka ušte­da bu­džet­skih sred­sta­va, kon­tro­la i re­gu­lar­nost iz­bo­ra bi bi­la bo­lja, po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces po­ve­ća­no, a ma­ni­ri zlo­u­po­tre­ba i mal­ver­za­ci­ja bi­li sve­de­ni na mi­ni­mum – za­klju­čio je Ra­do­va­nić.M.V.

      Za kan­di­da­tu­ru 7.932 pot­pi­sa

      Na pr­vim ne­po­sred­nim iz­bo­ri­ma 1990. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik DPS-a Mo­mir Bu­la­to­vić, kao i na dru­gim iz­bo­ri­ma za še­fa dr­ža­ve, odr­ža­nim 1993.
      Bu­la­to­vi­ćev biv­ši sa­rad­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji se kan­di­do­vao po­sli­je su­ko­ba u DPS-u, po­bi­je­dio je na iz­bo­ri­ma 1997. go­di­ne.
      Na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2003, 2008. i 2013. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik DPS-a Fi­lip Vu­ja­no­vić.
      Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re bi­ra se na op­štim iz­bo­ri­ma, na­po­sred­no i taj­nim gla­sa­njem na pet go­di­na. Za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio vi­še od po­lo­vi­ne va­že­ćih gla­so­va bi­ra­ča ko­ji su gla­sa­li. Ako ni­je­dan kan­di­dat ne do­bi­je taj broj gla­so­va odr­ža­va se dru­gi krug iz­bo­ra za 14 da­na.
      Ka­ko je pred­vi­đe­no za­ko­nom, u dru­gom iz­bor­nom kru­gu uče­stvo­va­će dva kan­di­da­ta ko­ji su do­bi­li naj­ve­ći broj gla­so­va. Za cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka, u dru­gom kru­gu, bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio ve­ći broj gla­so­va iza­šlih bi­ra­ča.
      Po­ten­ci­jal­ni kan­di­da­ti za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra­će da pri­ku­pe naj­ma­nje 7.932 pot­pi­sa po­dr­ške gra­đa­na da bi mo­gli da uđu u pred­sjed­nič­ku tr­ku.



    • Hronika
      Tijelo našli dva kilometra od kuće

      Tijelo našli dva kilometra od kuće

    • Hronika

      2018-01-20

      PORODICA I POLICIJA PET MJESECI TRAGALI ZA STANKOM KRUNIĆEM IZ BIJELOG POLJA

      Tijelo našli dva kilometra od kuće


      Be­ži­vot­no ti­je­lo Stan­ka Kru­ni­ća (50) iz bje­lo­polj­skog na­se­lja Ra­so­vo, ko­ji je ne­stao 29. av­gu­sta, pro­na­đe­no je ju­če na ne­pu­na dva ki­lo­me­tra uda­lje­no­sti od po­ro­dič­ne ku­će. Na­i­me, nje­ga je je­dan mje­šta­nin, ko­ji se kre­tao kroz šu­mu, u 15.10 pro­na­šao u mje­stu zva­nom Kri­va­ča, na lo­kal­nom pu­tu od Ra­so­va pre­ma Vla­hu. Od­mah je po­zvao slu­žbe­ni­ke ov­da­šnjeg cen­tra bez­bjed­no­sti, ko­ji su sti­gli na li­ce mje­sta i oba­vi­je­sti­li de­žur­nog tu­ži­o­ca Vi­šnju Me­do­je­vić.
      Ona je za „Dan” sa­op­šti­la da je oba­vljen uvi­đaj i da je ti­je­lo upu­će­no na ob­duk­ci­ju u Kli­nič­ki cen­tar.
      Ti­je­lo stra­da­log pre­po­zna­la je nje­go­va rod­bi­na.
      Ina­če, ne­sta­nak Kru­ni­ća pri­ja­vi­la je nje­go­va po­ro­di­ca 29. av­gu­sta pro­šle go­di­ne, oko 8.45, kad je na­pu­stio rad­no mje­sto u ka­fe-ba­ru „Aut­saj­der” u Ra­so­vu. Od ta­da mu se iz­gu­bio sva­ki trag. Na se­bi je u tom tre­nut­ku imao far­mer­ke i ma­ji­cu cr­ne bo­je. Bio je vi­sok oko 180 cm, i imao iz­ra­zi­to cr­nu ko­su i no­sio na­o­ča­re.
      Na­kon to­ga po­ro­di­ca je mje­se­ci­ma, ali i slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti, po­ku­ša­va­la da sa­zna šta se de­si­lo sa ne­sta­lim Kru­ni­ćem.
      M.N.



    • Politika
      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

    • Politika

      2018-01-20

      Poslanici DPS-a za kraj godine se častili po 410 eura

      U SKUPŠTINI JUČE OBJELODANJEN SPISAK PREDSTAVNIKA VLASTI KOJI SU POLOVINOM DECEMBRA DOBILI VARIJABILE

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Odluka o isplati 410 eura za poslanike iz vlasti, kako je obrazloženo, donijeta je „imajući u vidu značajan doprinos poslanika u aktivnostima radnih tijela i na sjednicama Skupštine u decembru 1017. godine”


      Od­lu­kom Ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta 42 po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je do­bi­li su po 410 eura do­dat­ka na de­cem­bar­sku za­ra­du, zbog „zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”. Do­ku­ment o ovim is­pla­ta­ma, uz obra­zlo­že­nje da je u pi­ta­nju skan­da­lo­zna od­lu­ka u či­jem do­no­še­nju ni­je uče­stvo­vao, obje­lo­da­nio je ju­če u Skup­šti­ni šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić.
      Na li­sti po­sla­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ko­ji­ma je omo­gu­ćen do­da­tak na za­ra­du pred kraj pro­šle go­di­ne su Ivan Bra­jo­vić (SD), Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić (DPS), Gen­ci Ni­man­be­gu (FOR­CA), Mi­o­drag Ra­du­no­vić (DPS), Ne­džad Dre­še­vić (BS), Mi­ćo Or­lan­dić (SD), Adri­jan Vuk­sa­no­vić (HGI), Da­li­bor­ka Pe­jo­vić (DPS), An­dri­ja Po­po­vić (LP), Mi­o­drag Vu­ko­vić (DPS), Lu­iđ Škre­lja (DPS), Fi­lip Vu­ko­vić (DPS), Bran­ko Ča­vor (DPS), Mi­lo­rad Vu­le­tić (DPS), Er­vin Ibra­hi­mo­vić (BS), Tar­zan Mi­lo­še­vić (DPS), Jo­van­ka La­li­čić (DPS), Bran­ka Ta­na­si­je­vić (DPS), Pe­tar Smo­lo­vić (DPS), Želj­ko Apr­co­vić (DPS), Ni­ko­la Ra­ko­če­vić (DPS), Mar­ta Šće­pa­no­vić (DPS), Pe­tar Iva­no­vić (DPS), Ob­rad Mi­šo Sta­ni­šić (DPS), Ma­ri­ja Ća­to­vić (DPS), An­dri­ja Ni­ko­lić (DPS), Mir­sad Mu­rić (DPS), Ana Ni­ko­lić (DPS), Ma­ja Ba­krač (DPS) Ha­lil Du­ko­vić (DPS), Pre­drag Se­ku­lić (DPS), Da­ni­jel Živ­ko­vić (DPS), Su­ad Nu­ma­no­vić (DPS), Bog­dan Fa­tić (DPS), Alek­san­dra Vu­ko­vić (DPS), Mi­loš Ni­ko­lić (DPS), Dra­gu­tin Pa­po­vić (DPS), Na­da Drob­njak (DPS), Mi­ha­i­lo An­đu­šić (DPS), Ra­du­le No­vo­vić (DPS), Sa­nja Pa­vi­će­vić (DPS) i Mom­či­lo Mar­ti­no­vić (DPS).
      Od­lu­ku o is­pla­ti va­ri­ja­bil­nog di­je­la za­ra­de pot­pi­sao je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić.
      – Čla­nom tri od­lu­ke o va­ri­ja­bil­nom di­je­lu za­ra­de za po­sla­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re broj 00-32-5/17-153 od 13. de­cem­bra 2017. go­di­ne pro­pi­sa­no je da po­sla­nik mo­že ostva­ri­ti va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de zbog zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne i do­dat­nog an­ga­žo­va­nja – pi­še u tek­stu od­lu­ke.
      Na­vo­di se da va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de ne mo­že bi­ti ve­ći od 80 od­sto od pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri, pa je to­li­ko i is­pla­će­no svim po­sla­ni­ci­ma iz vla­sti.
      Od­lu­ka o is­pla­ti, ka­ko je obra­zlo­že­no, do­ni­je­ta je „ima­ju­ći u vi­du zna­ča­jan do­pri­nos po­sla­ni­ka u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”.
      Šef po­sla­nič­kog klu­ba De­mo­krat­skog fron­ta (DF) ka­zao je da je na Ko­le­gi­ju­mu pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta sa­znao da je pred kraj pro­šle go­di­ne do­ni­je­ta od­lu­ka da se po­sla­ni­ci iz sa­ve­za na vla­sti na­gra­de va­ri­ja­bi­la­ma. On je re­kao da je to skan­da­lo­zna od­lu­ka.
      – Ra­di jav­no­sti, kao pred­stav­nik De­mo­krat­skog fron­ta, o to­me ni­je­sam bio oba­vi­je­šten. Po­na­vljam, to sam sa­znao tek u pe­tak. Oči­gled­no je da De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta že­li da na­gra­di po­sla­ni­ke za lo­jal­nost, i za sli­je­po gla­sa­nje, bez pre­ve­li­kih ana­li­za i di­sku­si­ja – sma­tra Đu­ka­no­vić.
      On je ka­zao ka­ko je oči­gled­no da je vi­rus ko­ji je po­čeo u Be­ra­na­ma, gdje se iz bu­dže­ta cen­tra za so­ci­jal­ni rad di­je­li no­vac funk­ci­o­ne­ri­ma lo­kal­nog DPS-a pro­ši­rio i na dr­žav­ni par­la­ment. Šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a ob­ja­šnja­va da je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić na­ja­vio da će do­ni­je­ti te od­lu­ke, a da će Front sa njim upo­zna­ti jav­nost.
      – Tim sjed­ni­ca­ma kao pred­stav­nik DF-a ni­je­sam pri­su­stvo­vao, i DF sa ovim ne­ma ni­šta, već se sna­žno pro­ti­vi ta­kvoj prak­si. Ov­dje se pri­je­ti po­sla­ni­ci­ma DF-a opo­me­na­ma, ali to su za nas stvar­no be­nig­ne i smi­je­šne pri­jet­nje. Ali ni­ko ne­ma pra­vo da od nov­ca gra­đa­na Cr­ne Go­re fi­nan­si­ra ne­rad po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao je da Đu­ka­no­vić ni­je uče­stvo­vao na sjed­ni­ca­ma na ko­ji­ma su do­ni­je­te ove od­lu­ke, pa mu je iz ko­le­gi­jal­nih raz­lo­ga omo­gu­će­no da sve ovo sa­op­šti na ple­nu­mu.
      – Ovo se ti­če od­lu­ke ko­ja je ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom li­stu Cr­ne Go­re – ka­zao je Gvo­zde­no­vić.M.V.



    • Vijest dana
      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

    • Vijest dana

      2018-01-20

      Đukanović i Subotić

      PRVA BANKA I DRŽAVA KREDITIRAJU BIZNIS STANKA SUBOTIĆA U CRNOJ GORI

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Preko firme Dulv D-Trejd Subotić ušao u posao distribucije inostranih vina u Crnoj Gori, a kredit od 1,3 miliona eura odobrila mu je Prva banka Subotićevom biznisu, organizovanje salona vina, podršku davalo i Ministarstvo poljoprivrede


      Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat do­sko­ra­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, odo­bri­la je pod po­volj­nim uslo­vi­ma no­ve kre­di­te fir­mi Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce, ko­ju je osno­va­lo pred­u­ze­će kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Stan­ka Ca­ne­ta Su­bo­ti­ća. To po­ka­zu­ju po­da­ci iz Re­gi­stra za­lo­ga Cr­ne Go­re, u ko­ji­ma se vi­di da je fir­ma Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce za­lo­ži­la imo­vi­nu kao ga­ran­ci­ju za kre­dit. Iz­nos kre­di­ta je 1,3 mi­li­o­na eura.
      – Pred­met za­lo­ge su po­kret­ne stva­ri, ko­je su svo­ji­na za­lo­go­dav­ca, na­ve­de­ne u la­ger li­sta­ma broj 09-1/2017, 09-2/2017, 09-3/2017, od da­na 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne a či­ja ukup­na vri­jed­nost iz­no­si 686.785,17 eura na dan 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne – na­vo­di se u Re­gi­stru za­lo­ga, uz na­po­me­nu da je ovo oba­vje­šte­nje upi­sa­no po­čet­kom no­vem­bra pro­šle go­di­ne.
      Istog mje­se­ca, upi­sa­no je i da su pred­met za­lo­ge po­kret­ne stva­ri pre­ci­zi­ra­ne u la­ger li­sti broj 16/2014 od da­na 1. ok­to­bra 2014. go­di­ne, a u ko­joj je na­ve­de­no da vri­jed­nost po­kret­nih stva­ri ko­je su pred­met za­lo­ge na dan 30. sep­tem­bar 2014. go­di­ne iz­no­si 624.614,01 eura, a ko­je su u vla­sni­štvu za­lo­go­dav­ca Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce.
      Kre­dit­na po­dr­ška, od naj­ma­nje 1,3 mi­li­o­na eura, ja­sno uka­zu­je da po­ro­di­ca li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Su­bo­tić učvr­šću­ju po­slov­ne ve­ze.
      Re­gi­star za­lo­ga po­tvr­đu­je da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re vr­lo če­sto za­lo­go­pri­mac, a za­lo­go­da­vac je Dulv D-Trejd. Vri­jed­nost za­lo­že­ne imo­vi­ne mje­ri se mi­li­o­ni­ma, što sa­da i do­dat­no uka­zu­je na po­slov­ne ve­ze Đu­ka­no­vi­će­ve ban­ke i Su­bo­ti­će­ve fir­me.
      Fir­mu Dulv D-Trejd, pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra Pri­vred­nog su­da, osno­va­la je Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Dan­ske, ili skra­će­no EMI. Nju kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić, na­sta­njen u Že­ne­vi.
      Još ra­ni­je je „Dan” pi­sao da do­ku­men­ta­ci­ja Upra­ve ca­ri­na Cr­ne Go­re po­tvr­đu­je da je Đu­ka­no­vi­će­va ban­ka iz­da­la ban­kar­sku ga­ran­ci­ju fir­mi Dulv D-Trejd. Kom­pa­ni­ja Dulv D-Trejd je iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re pred­sta­vlje­na jav­no kao di­stri­bu­ter ino­stra­nih vi­na. Zva­nič­no, po po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, dje­lat­nost ove fir­me je „ne­spe­ci­ja­li­zo­va­na tr­go­vi­na na ve­li­ko”.
      In­te­re­sant­no je da je na jed­nom od in­ter­na­ci­o­nal­nih sa­lo­na vi­na „Mon­te vi­no Pod­go­ri­ca” uče­stvo­va­la i Dulv D-Trejd. Sa­lon je pri­tom otvo­rio po­moć­nik mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Bla­go­ta Ra­du­lo­vić, ra­ni­je po­mi­njan u afe­ri pro­da­je imo­vi­ne FK Mo­gren, či­ji je ak­ter bio i Dar­ko Ša­rić. Ta­ko je Su­bo­ti­će­vom bi­zni­su, or­ga­ni­zo­va­nje sa­lo­na vi­na, ra­ni­jih go­di­na po­dr­šku da­va­lo i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de.
      Be­o­grad­ski me­di­ji obje­lo­da­ni­li su ra­ni­je da je Su­bo­tić pre­ko svo­je fir­me Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Ko­pen­ha­ge­na pre­nio oko osam mi­li­o­na eura u svo­je ćer­ke-kom­pa­ni­je u Sr­bi­ji. Ina­če, EMI je osno­van 2003. go­di­ne i do ta­da fir­me u Sr­bi­ji, po­put D-Trejd i Dulv D-Trejd iz Cr­ne Go­re, dje­lo­va­le su u sklo­pu Bo­na­reks Ltd s Ki­pra.
      Pre­ma po­slov­nom re­gi­stru Ki­pra, na če­lu Bo­na­reks Ltd bio je Ni­ko­la Mi­lo­še­vić, ko­ji je če­sto po­mi­njan kao Su­bo­ti­ćev sa­rad­nik. Po­me­nu­ta mre­ža kom­pa­ni­ja ka­sni­je je po­ve­za­na sa Dan­skom. Kao prav­ni pred­stav­nik dan­ske kom­pa­ni­je EMI po­ja­vlji­vao se advo­kat To­mas Nig, ta­ko­đe ra­ni­je po­ve­zi­van sa Su­bo­ti­ćem.
      U iz­vje­šta­ju ko­ji se od­no­si na sta­nje ka­pi­ta­la Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS, a u ko­ji je „Dan” imao uvid, na­vo­di se da fir­mu u cje­lo­sti kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić iz Že­ne­ve.
      Su­bo­tić, kon­tro­verz­ni bi­zni­smen, de­ce­ni­ja­ma je u fo­ku­su ov­da­šnje jav­no­sti, a po­seb­no na­kon afe­re „Na­ci­o­nal” iz 2001. go­di­ne.
      Su­bo­tić je tr­go­vi­nu ci­ga­re­ta­ma po­čeo pri­je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je, a iz­mje­stio je 1997. go­di­ne u Cr­nu Go­ru. To se po­klo­pi­lo sa su­ko­bom iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i re­ži­ma SPS-a u Sr­bi­ji.
      Po­sao sa ci­ga­re­ta­ma išao je ta­ko da su fir­me ko­je su bi­le „re­gi­stro­va­ne” za tu dje­lat­nost na­ru­či­va­le ci­ga­re­te od pro­iz­vo­đa­ča, one su avi­o­ni­ma i na dru­ge na­či­ne do­pre­ma­ne u Pod­go­ri­cu, tu su pre­pro­da­va­ne, kup­ci bi ih uto­va­re­ne u ka­mi­o­ne uz prat­nju cr­no­gor­ske po­li­ci­je vo­zi­li u Sr­bi­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Ma­ke­do­ni­ju i Al­ba­ni­ju, od­no­sno gli­se­ri­ma u Ita­li­ju.
      M.V.-Vl.O.

      Snab­di­je­va­li re­sor po­ljo­pri­vre­de

      Pre­ma ana­li­tič­kim kar­ti­ci­ma Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, fir­ma Stan­ka Su­bo­ti­ća bi­la je do­ba­vljač tog re­so­ra. Po­sto­je po­da­ci da je iz bu­dže­ta mi­ni­star­stva is­pla­će­na od­re­đe­na su­ma nov­ca za uslu­ge ko­je je od­ra­di­la Su­bo­ti­će­va fir­ma.

      Po­slo­ve kon­tro­li­še iz Švaj­car­ske

      Dok se Su­bo­ti­ću u Sr­bi­ji i Ita­li­ji su­di­lo zbog op­tu­žbi za šverc du­va­na, on je ži­vio i ra­dio u Švaj­car­skoj, či­je za­ko­no­dav­stvo ne pri­zna­je kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, za ko­je je bio op­tu­žen po srp­skom za­ko­nu. Ita­li­jan­ski sud ni­ka­da ni­je tra­žio nje­go­vo iz­ru­če­nje, već je na jed­nom od ro­či­šta pri­je ne­ko­li­ko go­di­na tu­ži­la­štvo sa­op­šti­lo da od­u­sta­je od svih op­tu­žbi, či­me je po­stu­pak ob­u­sta­vljen.



    • Podgoricom
      Mjesec dana bez saobraćaja

      Mjesec dana bez saobraćaja

    • Podgoricom

      2018-01-20

      U ULICI MILOJA PAVLOVIĆA

      Mjesec dana bez saobraćaja


      Uli­ca Mi­lo­ja Pa­vlo­vi­ća mje­sec da­na bi­će za­tvo­re­na za sa­o­bra­ćaj. Od ju­če ovom sa­o­bra­ćaj­ni­com se ne mo­že vo­zi­li­ma jer se gra­di vo­do­vod za po­tre­be ur­ba­ni­stič­kih par­ce­la 158 i 159 u za­hva­tu DUP-a Gor­nja Go­ri­ca – iz­mje­ne i do­pu­ne. Za­bra­na sa­o­bra­ća­ja, ka­ko su sa­op­šti­li iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, va­ži­će do 18. fe­bru­a­ra.
      A.D.



    • Drustvo
      Do krsta prvi otac i sin

      Do krsta prvi otac i sin

    • Drustvo

      2018-01-20

      U Podgorici prvi do krsta Ivan Stamatović, koji je plivao sa sinom Savom

      STOTINE VJERNIKA UČESTVOVALO U TRADICIONALNOM BOGOJAVLJENSKOM PLIVANJU

      Do krsta prvi otac i sin

      Crnogorac Oliver Ivanović je poslednja žrtva na KiM međunarodnih i domaćih zločinaca, kazao je mitropolit Amfilohije Plivao sam sa sinom i to mi je dalo veću snagu, kazao je Ivan Stamatović iz Podgorice


      U osve­šta­noj Mo­ra­či, Rib­ni­ci, Li­mu, dru­gim cr­no­gor­skim ri­je­ka­ma i mo­ru, ju­če su pri­pad­ni­ci svih ge­ne­ra­ci­ja pli­va­li za Ča­sni krst, u tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju. Naj­o­dva­žni­je ma­li­ša­ne, dje­voj­ke, mla­di­će i star­ce ni­je obes­hra­bri­la hlad­na vo­da i pro­hlad­no vri­je­me da za­pli­va­ju za kr­stom.
      U Pod­go­ri­ci je pr­vi do kr­sta do­šao Ivan Sta­ma­to­vić iz Ro­ga­ma, ko­me je asi­sti­rao osmo­go­di­šnji sin Sa­va. Ivan za „Dan“ ka­že da mu je sin dao sna­gu da pr­vi stig­ne do kr­sta.
      – Ovo mi je še­sti ili sed­mi put da pli­vam i ni­ka­da ni­je bi­lo tak­mi­čar­skog du­ha, već to ra­dim sim­bo­lič­no, tra­di­ci­o­nal­no. Pli­vao sam sa si­nom pa mi je bi­lo ve­će za­do­volj­stvo i to mi je da­lo ve­ću sna­gu. Osje­ćam se li­je­po, ni­kad bo­lje – ka­zao je Sta­ma­to­vić.
      Po­red Iva­na i Sa­ve, na­gra­du u Pod­go­ri­ci po­ni­je­la je i Ni­ko­li­na Aći­mić, ko­ja go­di­na­ma pli­va za Ča­sni krst. U tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju uče­stvo­va­lo je oko 200 mla­di­ća i dje­vo­ja­ka, ko­ji su pli­va­li u Mo­ra­či ko­ju je pret­hod­no osve­štao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
      Za kr­stom je ot­pli­vao i Ve­se­lin Mu­go­ša iz Pod­go­ri­ce, kao naj­sta­ri­ji uče­snik. On je za „Dan“ ka­zao da ima 68 go­di­na i da je pr­vi pli­vao za Ča­sni krst.
      – Ro­dio sam se u Pod­go­ri­ci i dje­tinj­stvo sam pro­veo na Mo­ra­či. Bio mi je cilj da sko­čim za kr­stom. Osje­ćam se kao di­je­te – ka­zao je Mu­go­ša.
      Na­kon pro­gla­še­nja po­bjed­ni­ka, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je pred vi­še sto­ti­na vjer­ni­ka po­ru­čio da su Mo­ra­ča, Rib­ni­ca i sve bla­go­slo­ve­ne ri­je­ke ju­če po­sta­le no­va ri­je­ka Jor­dan.
      – Ma­lo­pri­je sam čuo ka­ko se pje­va „Ko­so­vo je sr­ce Sr­bi­je“, a on­da su pje­va­li još do­dat­nu isti­nu da je Ko­so­vo sr­ce Cr­ne Go­re. Bi­lo i osta­lo. Me­to­hi­ja je bi­la i pri­pa­da­će Cr­noj Go­ri u bu­du­ćim vre­me­ni­ma, bez ob­zi­ra na one ko­ji su iz­da­li Me­to­hi­ju i ti­me iz­da­li kra­lja Ni­ko­lu, go­spo­da­ra Cr­ne Go­re. Ne mo­že se na iz­da­ji kra­lja Ni­ko­le gra­di­ti bu­duć­nost Cr­ne Go­re. To tre­ba da zna­ju oni ko­ji sa­da vla­da­ju i ko­ji će vla­da­ti u bu­du­ćim vre­me­ni­ma. Ne­ma bu­duć­no­sti bez kra­lja Ni­ko­le i onih gra­ni­ca ko­je je on za­cr­tao i ko­je su opi­sa­ne kr­vlju cr­no­gor­skih stra­dal­ni­ka i mu­če­ni­ka 1912, pa evo sve do ovog Cr­no­gor­ca Oli­ve­ra Iva­no­vi­ća, ko­ji je iz Do­lja­na. On je po­sled­nja žr­tva zlo­či­na, onih zlo­či­na­ca, i do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
      On je na­gla­sio da je po­sled­nja žr­tva na KiM Cr­no­go­rac Oli­ver Iva­no­vić.
      – Ka­žu da je na Ko­so­vu osta­lo ma­lo Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca. A ni­je ma­lo, ta­mo su mi­li­o­ni gro­bo­va, ta­mo su naj­ve­će sve­ti­nje ko­je oslo­ba­đao kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić, sle­du­ju­ći sto­pa­ma svo­jih pre­da­ka Pe­tro­vi­ća. Ko­so­vo je bi­lo i osta­lo sr­ce i Sr­bi­je i Cr­ne Go­re – za­klju­čio je mi­tro­po­lit.
      Sve­šte­nik Pre­drag Šće­pa­no­vić je ka­zao da su po­bjed­ni­ci svi oni ko­ji su pli­va­li i uze­li bla­go­slov osve­šta­ne ri­je­ke.
      – Hva­la naj­mla­đem pli­va­ču Sa­vi Sta­ma­to­vi­ću iz Ro­ga­ma, ko­ji ima osam i po go­di­na, jer nje­gov otac si­gur­no ne bi iz­va­dio krst da ni­je bi­lo po­mo­ći mla­đe ge­ne­ra­ci­je. Hva­la naj­sta­ri­jem uče­sni­ku Ve­se­li­nu Mu­go­ši iz Dah­ne. Hva­la Ni­ko­li­ni Aći­mić, ko­ja već ne­ko­li­ko go­di­na pli­va, na­šoj Sla­đa­ni Đu­ko­vić, ko­ja je sko­ro sva­ke go­di­ne tu, i osta­lim se­stra­ma – po­ru­čio je on.
      Bo­go­ja­vljen­sko pli­va­nje tra­di­ci­o­nal­no je odr­ža­no i u ri­je­ci Lim u Bi­je­lom Po­lju. Ovo­go­di­šnji po­bjed­nik u Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju za kr­stom u tom gra­du je dva­de­set­še­sto­go­di­šnji Mar­ko Drob­njak. Nje­mu je ovo, ka­ko je re­kao, tre­ći put ka­ko po­ku­ša­va da bu­de naj­br­ži.
      – Sre­ćan sam zbog to­ga što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Ovo je za me­ne tre­ća sre­ća. Ovo mi je bi­la ži­vot­na že­lja. Bi­la je do­bra i ni­kad ve­ća kon­ku­ren­ci­ja. Ni­kad, ka­ko ka­žu or­ga­ni­za­to­ri, ni­je bi­lo ova­ko ma­sov­no pli­va­nje. Ni­je­sam sa­mo ja po­bjed­nik. Svi mi uče­sni­ci smo po­bjed­ni­ci. Ostva­rio mi se san ko­ji sam go­di­na­ma sa­njao. Sve naj­bo­lje svi­ma. Vje­ruj­mo u Bo­ga i on će vje­ro­va­ti u nas. Vi­di­mo se po­no­vo idu­će go­di­ne – ka­zao je Drob­njak.
      U Li­mu je za­pli­va­la i hra­bra se­da­ma­na­e­sto­go­di­šnja Ana Be­go­vić, ko­ja se pr­vi put od­va­ži­la da pli­va za kr­stom.
      – Is­pu­ni­la sam svo­ju že­lju i uče­stvo­va­la u ovoj ve­li­čan­stve­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji. Ko ne zna za strah, mo­ra da us­pi­je – ka­za­la je Be­go­vić.
      Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je osve­štao je ju­če ri­je­ku Lim, u ko­ju je za kr­stom za­pli­va­lo tri­de­se­tak tak­mi­ča­ra. Kr­sta se i ove go­di­ne, po pe­ti put, pr­vi do­mo­gao Ni­ko­la Kne­že­vić.
      – Po­seb­no sam sre­ćan što sam na ovaj ve­li­ki pra­znik, ko­ji se sla­vi u spo­men Hri­sto­vog kr­šte­nja, po­no­vo pr­vi do­pli­vao do ča­snog kr­sta. Mo­ja ra­dost je tim ve­ća, jer je da­na­šnja sve­ča­nost po­ka­za­la da je vjer­ni na­rod Be­ra­na čvr­sto ve­zan za na­še sve­te obi­ča­je – ka­zao je Kne­že­vić.
      Po­seb­nu pa­žnju iza­zvao je sed­mo­go­di­šnji Ma­ti­ja Gu­be­ri­nić ko­ji je sa osta­lim uče­sni­ci­ma pli­vao za kr­stom.
      Oda­ju­ći pri­zna­nja svim uče­sni­ci­ma tak­mi­če­nja, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je u svom obra­ća­nju na­gla­sio da je Bo­go­ja­vlje­nje ve­li­ki pra­znik kad se oži­vlja­va du­bo­ka taj­na ko­ju je Go­spod ustro­jio na ri­je­ci Jor­da­nu ka­ko bi na­ma po­da­rio bla­go­det sve­tog kr­šte­nja.
      – Ne­ka ra­dost ovo­ga pra­zni­ka uđe u na­ša sr­ca i na­še do­mo­ve i ne­ka bu­de sreć­no i bla­go­slo­ve­no na­šim ku­pa­či­ma ko­ji su za­pli­va­li ka­ko bi na je­dan di­van i kon­kre­tan na­čin do­ži­vje­li taj­nu ovo­ga pra­zni­ka – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je.
      Tiv­ća­nin De­jan Pi­per do­pli­vao je ju­če pr­vi do ča­snog kr­sta i pre­dao ga An­đe­li To­ma­še­vić, jed­noj od uče­sni­ca tra­di­ci­o­nal­nog Bo­go­ja­vljen­skog pli­va­nja na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci. Uče­stvo­va­lo je še­zde­se­tak pli­va­ča me­đu ko­ji­ma su bi­le i če­ti­ri dje­voj­ke, a do­ga­đa­ju je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj Tiv­ća­na.
      – Svi mi ko­ji smo uče­stvo­va­li da­nas smo vi­te­zo­vi i po­bjed­ni­ci. Ne sa­mo ja već svi ko­ji su pli­va­li. Moj brat Bo­ško je če­ti­ri pu­ta pr­vi do­pli­vao do kr­sta. On ove go­di­ne ni­je uče­stvo­vao, ja sam ga za­mi­je­nio i opet je uspjeh ostao na­šoj po­ro­di­ci. To je ve­li­ka čast i bla­go­slov. Na­dam se da će nas i sle­de­ćih go­di­na po­slu­ži­ti sre­ća, pa da opet uče­stvu­je­mo – re­kao je ovaj 25-go­di­šnji mla­dić iz Tiv­ta.
      An­đe­lu je, ka­že, pri­mi­je­tio i pre­dao joj krst jer je bi­la jed­na o ma­lo­broj­nih dje­vo­ja­ka ko­je su pli­va­le.
      – Ona je za me­ne vi­tez, a ja sam sa­mo bio je­dan u gru­pi mo­ma­ka – po­ru­čio je De­jan Pi­per.
      EKI­PA „DA­NA”

      U Pla­vu pli­va­lo de­vet mla­di­ća

      Je­ro­mo­nah Ge­or­gi­je, star­je­ši­na ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce u Bre­zo­je­vi­ca­ma, slu­žio je bo­go­ja­vljen­sku li­tur­gi­ju uz pri­su­stvo broj­nih vjer­ni­ka Plav­ske žu­pe. On je osve­štao vo­du Lim, a de­ve­to­ri­ca od­va­žnih mo­ma­ka pli­va­li su za po­gru­že­nim Ča­snim kr­stom – Žalj­ko Da­šić, Želj­ko R. Da­šić, Vi­to Ja­šo­vić, Bog­dan Raj­ko­vić, Dar­ko Raj­ko­vić, Ili­ja Ra­di­vo­je­vić, te bra­ća Ste­van i Alek­san­dar Mi­lo­vić iz Be­ra­na i Mi­loš Mi­lo­vić iz Kra­lja kod An­dri­je­vi­ce.
      Pr­vi je do kr­sta do­pli­vao 20-go­di­šnji Dar­ko Raj­ko­vić, ko­jem je to bio i pr­vi put da ska­če za kr­stom, a, osje­ćaj je, ka­že, neo­pi­siv. N.V.

      Gim­na­zi­ja­lac pr­vi

      U kon­ku­ren­ci­ji od 20-ak uče­sni­ka, me­đu ko­ji­ma jed­na dje­voj­ka, gim­na­zi­ja­lac iz Ko­to­ra, še­sna­e­sto­go­di­šnji Va­si­li­je Jo­va­no­vić, pr­vi je ju­če u Bi­go­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Naj­mla­đi uče­snik u pli­va­nju bio je de­se­to­go­di­šnji mje­šta­nin Ne­ma­nja La­za­re­vić, ko­ji je re­kao da mu ni­je pred­sta­vlja­lo pro­blem da za­pli­va u mo­ru od sa­mo 13 ste­pe­ni, na­ja­viv­ši da će i da­lje uče­stvo­va­ti u pli­va­nju za Ča­sni krst i da će jed­nog da­na i on bi­ti naj­br­ži. B.M.

      Va­te­r­po­li­sti pro­gla­še­ni po­bjed­ni­ci­ma

      Na nov­skom Škve­ru odr­ža­no je tra­di­ci­o­nal­no pe­to pli­va­nje za Bo­go­ja­vljen­ski ča­sni krst, u ko­jem je uče­stvo­vao 61 tak­mi­čar. Sta­zu du­gu 33 me­tra, što sim­bo­lič­no pred­sta­vlja broj Hri­sto­vih go­di­na ži­vo­ta u tre­nut­ku ka­da je ra­za­pet, naj­br­že su pre­pli­va­li va­ter­po­li­sti „Ja­dra­na Ca­ri­ne“ Mar­ko Ra­da­no­vić i Og­njen Mr­va­lje­vić ko­ji su isto­vre­me­no do­ta­kli ča­sni krst pa su or­ga­ni­za­to­ri njih obo­ji­cu pro­gla­si­li po­bjed­ni­ci­ma.
      Naj­mla­đi uče­snik bio je če­tvo­ro­go­di­šnji Mar­ko Mo­ti­ka, a naj­sta­ri uče­snik bi­la je Ja­sna Ma­rić, ko­ja je ne­kad pli­va­la za „Ja­dran”. Z.Š.

      Krv i lju­bav pre­ma Bo­gu to­pli­ji od vo­de

      Za Ča­sni krst ko­ji je po­lo­žen u mo­re na 50 me­ta­ra od oba­le is­pred Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru, na Bo­go­ja­vlje­nje, ju­če je pli­va­lo oko 50 mla­di­ća i dje­ča­ka. Ove go­di­ne pr­vi je do Ča­snog kr­sta do­pli­vao Sa­vo La­lo­še­vić (21), ko­ji na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va od svo­je 18. go­di­ne.
      – Iz­u­zet­na mi je čast što sam pr­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Bi­lo je hlad­no mo­re, ali je na­ša krv i ve­li­ka lju­bav pre­ma Bo­gu bi­la to­pli­ja od vo­de – ka­zao je La­lo­še­vić, ina­če stu­dent tre­će go­di­ne Fa­kul­te­ta za po­mor­stvo u Ko­to­ru.
      Naj­mla­đi uče­snik ju­če­ra­šnjeg pli­va­nja bio je Đor­đe De­vić (9), ko­ji ni­je skri­vao ra­dost što je pli­vao za Ča­sni krst. Kao naj­mla­đi, on je na­gra­đen iko­nom, a is­ta­kao je da će na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va­ti i ubu­du­će.D.S.

      U Da­ni­lov­gra­du pr­vi Bal­ša Ra­do­njić

      U Da­ni­lov­gra­du je is­pod grad­skog mo­sta or­ga­ni­zo­va­no tra­di­ci­o­nal­no pli­va­nje za Ča­sni krst, do ko­jeg je pr­vi do­pli­vao osam­na­e­sto­go­di­šnji Bal­ša Ra­do­njić iz pri­grad­skog na­se­lja Pa­ži­ći.
      – Ovo je pr­vi put da uče­stvu­jem u pli­va­nju za Ča­sni krst i ra­do­stan sam što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Do­ći ću i na­red­ne go­di­ne, jer se ov­dje oku­plja­mo zbog ve­li­kog pra­zni­ka ko­ji pu­no zna­či sva­kom vjer­ni­ku – re­kao je Ra­do­njić. I.M.



    • Hronika
      Kasnili iz spuškog zatvora

      Kasnili iz spuškog zatvora

    • Hronika

      2018-01-20

      BERANCU DAVIDU KASUMOVIĆU ODLOŽENO SUĐENJE U BJELOPOLJSKOM VIŠEM SUDU

      Kasnili iz spuškog zatvora


      Be­ran­cu Da­vi­du Ka­su­mo­vi­ću (24) ju­če je pred vi­je­ćem bje­lo­polj­skog Vi­šeg su­da, ko­jim je tre­ba­lo da pred­sje­da­vao Šef­ki­ja Đe­še­vić, od­lo­že­no su­đe­nje zbog kri­vič­nog dje­la po­ku­šaj ubi­stva. Raz­log je što se u sud­ni­ci u svoj­stvu ošte­će­nog i svje­do­ka ni­je po­ja­vio Be­ra­nac Vla­dan Mi­lu­no­vić. Na­i­me, nje­ga je tre­ba­lo iz ZIKS-a u Spu­žu da do­ve­du na su­đe­nje. Ka­ko su ka­sni­li po­la sa­ta, a u sud­ni­ci ni­je bi­lo ni pla­ni­ra­nih svje­do­ka, su­đe­nje je od­lo­že­no za 16. fe­bru­ar.
      Op­tu­že­ni Ka­su­mo­vić na pro­šlom pre­tre­su ni­je pri­znao kri­vič­no dje­lo, tvr­de­ći da ni­je imao na­mje­ru ni­kog da ubi­je.
      – Bio sam iza­zvan jer sam vi­dio da Mi­lu­no­vić u ru­ci dr­ži pi­štolj. Pu­cao sam že­le­ći da ga za­pla­šim, a ne ni­ka­ko da ga ubi­jem – ka­zao je Ka­su­mo­vić.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­su­mo­vić je 1. sep­tem­bra 2016. go­di­ne is­pred be­ran­ske grad­ske Po­šte i ne­da­le­ko od vr­ti­ća iz „mer­ce­de­sa” pu­cao u prav­cu su­gra­đa­ni­na Vla­da­na Mi­lu­no­vi­ća i nje­go­ve su­pru­ge Ma­ri­ja­ne, ko­ji su se na­la­zi­li u auto­mo­bi­lu „opel kor­sa”. To­kom uvi­đa­ja je pro­na­đe­no 14 ča­u­ra. Ape­la­ci­o­ni sud Cr­ne Go­re uki­nuo je pre­su­du Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak.
      M.N.



    • Podgoricom
      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

    • Podgoricom

      2018-01-20

      DIREKTOR UPRAVE ZA NEKRETNINE DRAGAN KOVAČEVIĆ KAŽE DA PREGOVARAJU SA MINISTARSTVOM FINANSIJA OKO EVIDENCIJE BESPRAVNIH OBJEKATA

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Nedoumica je da li će u procesu legalizacije objekti biti upisivani u V listu gdje se pišu podaci o zgradama i nosiocima prava svojine, ili u G listu gdje se unose tereti, ograničenja i određena pravna stanja na nepokretnosti


      Me­nadž­ment Upra­ve za ne­kret­ni­ne i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja na­red­nih da­na od­lu­či­će u ko­ji će po­je­di­nač­ni dio po­pi­snog li­sta uno­si­ti po­dat­ke o bes­prav­nim objek­ti­ma. Po­pi­sni list ima če­ti­ri po­je­di­nač­na di­je­la - A list, B list, V list i G list. Ne­do­u­mi­ca je, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja, da li će to bi­ti či­nje­no u V li­stu gdje se pi­šu po­da­ci o zgra­da­ma i no­si­o­ci­ma pra­va svo­ji­ne, ili u G li­stu gdje se uno­se te­re­ti, ogra­ni­če­nja i od­re­đe­na prav­na sta­nja na ne­po­kret­no­sti. Oni su re­kli da to ne­sa­gla­sje po­sto­ji izjme­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i Upra­ve za ne­kret­ni­ne. Iz Se­kre­ta­ri­ja­ta su sa­op­šti­li da je od­lu­ka na Upra­vi za ne­kret­ni­ne i da ne­sa­gla­sja ne­ma.
      Dra­gan Ko­va­če­vić, di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re, ka­že da uko­li­ko bu­de do­ni­je­ta od­lu­ka da se upi­su­ju u G li­stu to zna­či da će u tom li­stu bi­ti upi­san te­ret da ne po­sto­ji gra­đe­vin­ska do­zvo­la za taj obje­kat. Osim u ovom, objek­ti se upi­su­ju i u V li­stu u ko­jem se upi­su­je vla­snič­ka struk­tu­ra. Ko­va­če­vić na­vo­di da je on za­go­vor­nik da svi objek­ti u pro­sto­ru bu­du upi­sa­ni ka­ko bi dr­ža­va ima­la pra­vu evi­den­ci­ju.
      –Tre­nut­no ima­mo evi­den­ti­ra­no oko 40.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Upi­som u li­stu V ima­li bi­smo pra­vu evi­den­ci­ju sta­nja na te­re­nu, to je­ste ažur­ne po­dat­ke. Ima­li smo ne­ke ana­li­ze da po­sto­ji pre­ko 100.000 bes­prav­nih obje­ka­ta. Do sep­tem­bra bi tre­ba­lo da upi­še­mo u ka­ta­star pre­ko 60.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Me­nadž­met Upra­ve za ne­kren­ti­ne za­jed­no sa Mi­ni­star­stvom fi­nan­si­ja ovih da­na od­lu­či­će o to­me da li da se vr­ši upis u G li­stu zbog to­ga što ima­mo ne­ke pre­su­de Uprav­nog su­da. Oni sa­da sma­tra­ju da svi objek­ti tre­ba da bu­du upi­sa­ni u ka­ta­star ne­po­kret­no­sti. To zna­či da bi u li­stu V gra­đa­ni bi­li upi­sa­ni ka­ko vla­sni­ci, dok bi u li­stu G bio upi­sano te­ret da obje­kat ne­ma gra­đe­vin­sku do­zvo­lu– na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Ko­va­če­vić na­vo­di da su sprem­ni da po­sao od­ra­de, da su eki­pe mo­bil­ne ka­ko bi gra­đa­ni­ma po­mo­gli da za­vr­še po­sao.
      Di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne osvr­nuo se i na na­vo­de po­je­di­nih ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su sa­op­šti­le da ne mo­gu po­stu­pa­ti po za­htje­vi­ma gra­đa­ni­ma jer po­sto­ji ne­sa­gla­sje iz­me­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i Upra­ve za ne­kret­ni­ne jer se ne zna­ju ka­ko će se ti objek­ti upi­si­va­ti. Dra­gan Ko­va­če­vić na­vo­di da ne po­sto­ji ne­sa­gla­sje te da oni po­stu­pa­ju po za­ko­nu ko­ji ure­đu­je ovu oblast, a to je Za­kon o dr­žav­nom pre­mje­ru i ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti.
      –Ja pi­tam ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je za­što njih in­te­re­su­je ka­ko da li će se obje­kat knji­ži­ti u li­stu G ili u li­stu V. To mo­že da in­te­re­su­je sa­mo stran­ke. Za oba li­sta ra­de se isti po­slo­vi-ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da sni­me obje­kat, pre­da­ju ge­o­det­ski ela­bo­rat na ovje­ru. Upis u ka­ta­star je uslov da bi se ušlo u pro­ces le­ga­li­za­ci­je. Iz ka­ta­stra se uzi­ma­ju ge­o­det­ski po­da­ci o par­ce­li, za­tim po­da­ci o ge­o­det­skoj mre­ži ko­je se uzi­ma­ju iz de­talj­nih ta­ča­ka ko­je sa­či­nja­va­ju te par­ce­le. Na­kon to­ga se na te­re­nu sni­ma obje­kat i pra­vi ela­bo­rat ko­ji se pre­da­je ka­ta­stru na ovje­ru. Ka­da se ela­bo­rat ovje­ri on­da se on pre­da­je stran­ki ko­ja je an­ga­žo­va­la tu ge­o­det­sku or­ga­ni­za­ci­ju da iz­vr­ši ge­o­det­ske po­slo­ve za njih, i ta­da stran­ka to pre­da­je i od­lu­ču­je da li će to da se upi­še u G ili V li­stu. Ne znam za­što bi ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je in­te­re­so­va­lo ka­ko će bes­prav­ni obje­kat bi­ti uknji­žen – na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Dra­gan Ko­va­če­vić do­da­je da Upra­va za ne­kret­ni­ne da­je lo­gi­sti­ču po­dr­šku ka­da je u pi­ta­nju le­ga­li­za­ci­ja bes­prav­nih obje­ka­ta. On na­vo­di da je nji­ho­va oba­ve­za da da­ju po­dat­ke ko­ji su po­treb­ni za le­ga­li­za­ci­ju obje­ka­ta, a da na­kon to­ga stran­ke ko­je su za taj pro­ces za­in­te­re­so­va­ne pre­da­ju za­htje­ve u lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu.
      – Dio po­sla ko­ji je dr­ža­va, od­no­sno ka­ta­star, ra­dio do 2. ju­na 2008. go­di­ne pre­u­ze­le su pri­vat­ne li­cen­ci­ra­ne ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je na osno­vu za­ko­na. Stran­ke su se u to vri­je­me ža­li­le ka­ko ka­ta­stri ne ra­de ažur­no, ka­ko uzi­ma­ju no­vac. Me­đu­tim, ka­da su po­če­le da ra­de te or­ga­ni­za­ci­je u star­tu su gra­đa­ni­ma od­re­đi­va­le ogrom­ne ci­fre da pla­te za nji­hov po­sao. Na pri­mjer, do­la­zio nam je čo­vjek sa Ce­ti­nja ko­ji se ža­lio da mu je ge­o­det­ska fir­ma tra­ži­la 700 eura da sni­mi obje­kat. Mi smo mu re­kli da sam tim ne­ma­mo ni­šta, ne­go da su pre­u­ze­li taj po­sao – na­veo je Ko­va­če­vić. N.S.

      Ko­ju do­ku­men­ta­ci­ju iz­da­ju gra­đa­ni­ma

      Rok za pod­no­še­nje za­htje­va za le­ga­li­za­ci­ju ne­for­mal­nih obje­ka­ta je de­vet mje­se­ci. Dra­gan Ko­va­če­vić ob­ja­šnja­va što je nji­ho­va oba­ve­za.
      –Mi smo se or­ga­ni­zo­va­li u smi­slu da ser­vi­si­ra­mo gra­đa­ne ko­ji tra­že po­dat­ke i uslu­ge od Upra­ve za ne­kret­ni­ne, a to je da te objek­te upi­še­mo u ka­ta­star i iz­da­mo do­ku­men­ta­ci­ju–vla­snič­ki list, ko­pi­ju pla­na, uvje­re­nje da li po­sje­du­ju ili ne po­sje­du­je još ne­ku ne­kret­ni­nu na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re. To je sve ono što mi tre­ba da da­mo gra­đa­ni­ma, a osta­lo je sve stvar dr­žav­nog od­no­sno lo­kal­nog or­ga­na – po­ru­ču­je Ko­va­če­vić.



-
    • Hronika
      Kožar pretresen, pa priveden

      Kožar pretresen, pa priveden

    • Hronika

      2018-01-20

      Privođenje Kožara (arhivski snimak)

      UPRAVA POLICIJE NASTAVILA SA KONTROLAMA PRIPADNIKA KLANOVA I NJIMA BLISKIH LICA

      Kožar pretresen, pa priveden


      Ba­ra­nin Alan Ko­žar, ko­ji je, pre­ma evi­den­ci­ja­ma bez­bjed­no­snih slu­žbi, vo­đa jed­nog bar­skog kla­na, na­šao se na me­ti po­li­ci­je ko­ja je i to­kom ju­če­ra­šnjeg da­na spro­vo­di­la ak­tiv­no­sti u ci­lju bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa. U Ko­ža­re­vu ku­ću ju­če u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma upa­li su na­o­ru­ža­ni po­li­caj­ci, ko­ji su iz­vr­ši­li pre­tres obje­ka­ta ko­je ko­ri­sti ovaj Ba­ra­nin. Na­kon to­ga on je spro­ve­den na sa­slu­ša­nje u Cen­tar bez­bjed­no­sti Bar, gdje je od nje­ga uze­ta iz­ja­va.
      Ko­žar je du­že vre­me­na bio u bjek­stvu, a po­tra­ži­vao se zbog sum­nje da je na­pao ko­man­di­ra bar­ske po­li­ci­je Iva­na Đo­ko­vi­ća i da je na­kon to­ga or­ga­ni­zo­vao po­sta­vlja­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve is­pod nje­go­vog auto­mo­bi­la. On je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oslo­bo­đen ovih op­tu­žbi.
      Osim to­ga, ime ovog Ba­ra­ni­na, ko­ji je, pre­ma po­li­cij­skim po­da­ci­ma, na­kon po­gi­bi­je Lu­ke Đu­ro­vi­ća za­u­zeo nje­go­vo mje­sto, vi­še pu­ta se na­la­zi­lo na stup­ci­ma cr­ne hro­ni­ke. Na­i­me, on je bio u za­tvo­ru zbog sum­nje da je pri­pa­dao gru­pi ko­ja je li­kvi­di­ra­la po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­se­ci zbog pod­me­ta­nja tri eks­plo­zi­je na gra­di­li­šte ho­te­la „Splen­did” u Be­či­ći­ma, ko­ji je ta­da bio u iz­grad­nji, kao i za po­ku­šaj iz­nu­de od bi­zni­sme­na Žar­ka Ra­du­lo­vi­ća, su­vla­sni­ka ho­te­la. Po­čet­kom de­cem­bra 2016. go­di­ne on je bio me­ta bom­ba­škog na­pa­da, ka­da je is­pod nje­go­vog vo­zi­la po­sta­vlje­na eks­plo­ziv­na na­pra­va ve­li­ke ra­zor­ne mo­ći. Ko­žar je pra­vim ču­dom pro­šao bez po­vre­da pri­li­kom de­to­na­ci­je.
      Po­li­caj­ci su, osim Ko­ža­re­ve ku­će, u Pod­go­ri­ci, Ba­ru i Tiv­tu iz­vr­ši­li pre­tre­se na još de­set lo­ka­ci­ja. Ta­ko su kon­tro­li­sa­ni i Alek­san­dar Jo­ve­tić (25) iz Pod­go­ri­ce, u Ul­ci­nju En­ver Ko­va­če­vić (44), Sa­mir Us­ta­be­ći­ri (33), Men­sud Gu­si­njac (33), Gzim Bog­da­ni (31), An­dri­ja Ka­ra­đi­no­vić (37) i Ti­ho­mir Or­lan­dić (43).
      Svi pre­tre­se­ni pri­ve­de­ni su na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re, na­kon če­ga su pu­šte­ni na slo­bo­du.
      Pre­tre­si­ma je pro­na­đe­no i od­u­ze­to: pi­štolj „CZ” ka­li­bra 6,35, 11 ko­ma­da lo­vač­ke mu­ni­ci­je ka­li­bra 12mm, nož, de­vet mo­bil­nih te­le­fo­na, če­ti­ri put­nič­ka mo­tor­na vo­zi­la i če­ti­ri ro­kov­ni­ka. O sve­mu su oba­vi­je­šte­ni nad­le­žni tu­ži­o­ci.
      – Dr­žav­ni tu­ži­lac u ODT u Ul­ci­nju na­lo­žio je da se li­ce T.O. li­ši slo­bo­de zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja, a ta­ko­đe da se pro­tiv S.J. (23), bra­ta A.J., pod­ne­se kri­vič­na pri­ja­va zbog osno­va­ne sum­nje da je ta­ko­đe po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Pod­go­rič­ki po­li­caj­ci su pret­hod­no iz­vr­ši­li pre­tres na lo­ka­ci­ji u Pod­go­ri­ci ko­ju ko­ri­sti Jo­ve­tić. Pre­tre­som su pro­na­đe­na i od­u­ze­ta dva start­na pi­što­lja, okvi­ri za start­ne pi­što­lje sa jed­nim met­kom i ku­ti­ja za start­ni pi­štolj sa pri­bo­rom za či­šće­nje. Zbog pre­kr­ša­ja iz Za­ko­na o oruž­ju, A.J. je iz­dat na­log za na­pla­tu nov­ča­ne ka­znu.
      Na te­ri­to­ri­ji Tiv­ta pre­tre­se­ni su objek­ti ko­je ko­ri­ste Dra­gan Pu­po­vič, Bo­ži­dar Vu­ko­tić, Jo­van Sa­ma­r­džić i Ve­se­lin Be­ćir. Iz po­li­ci­je je sa­op­šte­no da su u Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Ul­ci­nju i Tiv­tu iz­vr­še­ni pre­tre­si na ukup­no še­sna­est lo­ka­ci­ja. Pro­na­đe­ni su i od­u­ze­ti: tri pi­što­lja, start­ni pi­štolj, va­zdu­šna pu­ška, oko 300 ko­ma­da mu­ni­ci­je raz­li­či­tog ka­li­bra, če­ti­ri vo­zi­la me­đu ko­ji­ma su i vo­zi­la luk­su­zne kla­se, mo­to­cikl, 13 mo­bil­nih te­le­fo­na i ve­ći broj SIM kar­ti­ca, vi­še lap­top ra­ču­na­ra i USB me­mo­ri­ja za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka, 22.000 eura za ko­je će se pro­vje­ri­ti da li su ste­če­ni iz­vr­še­njem kri­vič­nih dje­la i do­ku­men­ta­ci­ja o raz­li­či­tim vr­sta­ma nov­ča­nih tran­ska­ci­ja i du­žnič­ko-po­vje­ri­lač­kih od­no­sa.M.V.P.

      Zaplijenjene i na­o­ča­re

      Na jed­noj od lo­ka­ci­ja na ko­ji­ma je vr­šen pre­tres u Tiv­tu pro­na­đe­na je ile­gal­na op­ti­čar­ska rad­nja sa pre­ko 1.000 ko­ma­da na­o­ča­ra po­zna­tih mod­nih bren­do­va, či­ja se vri­jed­nost pro­cje­nju­je na vi­še de­se­ti­na hi­lja­da eura. Ju­ča­ra­šnji pre­tre­si su 22. ak­ci­ja ko­ja je spro­ve­de­na od po­čet­ka ok­to­bra pro­šle go­di­ne pro­tiv kla­no­va. Po­li­caj­ci su iz­vr­ši­li pre­tre­se na 303 lo­ka­ci­je na ju­gu i sje­ve­ru i u cen­tral­noj re­gi­ji, i to na lo­ka­ci­ja­ma ko­je ko­ri­ste čla­no­vi OKG, bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca i nji­ma bli­ska li­ca.



    • Politika
      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

    • Politika

      2018-01-20

      Vujanović

      OPOZICIJA TRAŽI OD FILIPA VUJANOVIĆA

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Održavanje predsjedničkih i lokalnih izbora u istom danu predstavlja minimum za elementarnu relaksaciju društvene atmosfere i stabilizaciju političkih prilika u Crnoj Gori, smatra Momo Koprivica


      Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić ras­pi­sao je za 15. april pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, ko­ji će bi­ti sed­mi od uvo­đe­nja vi­še­par­tij­skog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri. Opo­zi­ci­ja je oci­je­ni­la da je sa­da na po­te­zu pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić, ko­ji tre­ba da ras­pi­še iz­bo­re u Pod­go­ri­ci i de­set dru­gih op­šti­na za 15. april, ka­ko bi i lo­kal­ni i pred­sjed­nič­ki bi­li odr­ža­ni istog da­na.
      Iz opo­zi­ci­je upo­zo­ra­va­ju da bi od­lu­ka da lo­kal­ni iz­bo­ri bu­du odr­ža­ni sre­di­nom ma­ja iza­zva­la ha­os, jer bi se sve mo­glo po­klo­pi­ti sa iz­vje­snim dru­gim kru­gom pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje na šta bi ta­da kam­pa­nja iz­gle­da­la i ka­ko bi sve to bi­lo spro­ved­no.
      Evi­dent­no je i da pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce tra­že odr­ža­va­nje iz­bo­ra istog da­na, jer je ja­sno da bi se na­pra­vi­le ušte­de, sma­nji­le zlo­u­po­tre­be, a ze­mlja bi­la ma­nje op­te­re­će­nja iz­bor­nim de­ša­va­nji­ma.
      Po­vo­dom ras­pi­si­va­nja pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, Bra­jo­vić je re­kao ka­ko vje­ru­je da će iz­bo­ri bi­ti odr­ža­ni u po­zi­tiv­noj i de­mo­krat­skoj at­mos­fe­ri.
      – I da će­mo svi za­jed­no još jed­nom po­ka­za­ti za­što je Cr­na Go­ra li­der u svom okru­že­nju. Po­zi­vam sve pu­no­ljet­ne gra­đan­ke i gra­đa­ne da iza­đu na iz­bo­re i iza­be­ru naj­bo­ljeg kan­di­da­ta – ka­zao je Bra­jo­vić.
      O ras­pi­si­va­nju iz­bo­ra Bra­jo­vić je oba­vi­je­stio i pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, a sa­da tre­ba da in­for­mi­še i re­le­vant­ne me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je.
      Rok za spro­vo­đe­nje iz­bor­nih rad­nji te­če od da­na ras­pi­si­va­nja iz­bo­ra, a pred­lo­zi kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka pod­no­se se Dr­žav­noj iz­bo­r­noj ko­mi­si­ji do 26. mar­ta 2018. go­di­ne.
      Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca re­kao je da odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i lo­kal­nih iz­bo­ra u istom da­nu pred­sta­vlja mi­ni­mum mi­ni­mu­ma za ele­men­tar­nu re­lak­sa­ci­ju dru­štve­ne at­mos­fe­re i sta­bi­li­za­ci­ju po­li­tič­kih pri­li­ka u Cr­noj Go­ri, i da je to je­di­no po­šte­no rje­še­nje.
      – Sve dru­go je uvod u ogo­lje­nu dik­ta­tu­ru i po­sr­ta­nje u naj­du­blju po­li­tič­ku kri­zu. Za­htjev da se u istom da­nu odr­že pred­sjed­nič­ki i lo­kal­ni iz­bo­ri je­ste za­htjev de­mo­krat­skog mi­ni­ma­li­zma. Za to tre­ba sa­mo do­bra vo­lja i je­dan pot­pis he­mij­ske olov­ke, a ko­ji do­vo­di do vi­še­mi­li­on­skih ušte­da i broj­nih dru­gih po­li­tič­kih, eko­nom­skih i dru­gih be­ne­fi­ta za dru­štvo. Ni­ko, pa ni pred­sjed­nik dr­ža­ve ne­ma pra­vo da svo­jom od­lu­kom na­met­ne vi­še­mi­li­on­ske šte­te i iz­dat­ke dru­štvu zbog po­li­tič­ke kal­ku­la­ci­je. Ka­ko da po­gle­da u oči si­ro­ti­nji ako joj uzme po­la so­ci­jal­nog bu­dže­ta svo­jom kal­ku­lant­skom od­lu­kom da ne ras­pi­še lo­kal­ne iz­bo­re za dan kad su već ras­pi­sa­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      On sma­tra da spa­ja­nje iz­bo­ra, osim enorm­ne fi­nan­sij­ske ušte­de, do­no­si ve­li­ke po­li­tič­ke i dru­štve­ne be­ne­fi­te.
      – Ako se ne spo­je iz­bo­ri, re­žim će ši­rom otvo­ri­ti vra­ta za dra­stič­ne i bru­tal­ne zlo­u­po­tre­be. Ta­ko će od­lu­kom o ras­pi­si­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra re­žim po­sla­ti ja­snu po­ru­ku o svo­jim na­mje­ra­ma. Usu­de li se da raz­dvo­je lo­kal­ne od pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra po­sla­će ja­snu po­ru­ku da že­le kri­zu, zlo­u­po­tre­be, be­za­ko­nje i uzur­pa­ci­ju. Isto­vre­me­no odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i iz­bo­ra u 11 je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u zna­čaj­noj mje­ri bi ote­ža­lo kon­cen­tri­sa­ne zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske i po­vre­de iz­bor­nih pra­va i slo­bo­da ko­je je re­žim, ina­če, do­veo do sa­vr­šen­stva. Po­ka­za­lo se da je raz­dva­ja­nje iz­bo­ra me­ka za kon­cen­tri­sa­nu ko­rup­ci­ju i fo­ku­si­ra­nje cje­lo­kup­ne kri­mi­nal­ne ma­ši­ne­ri­je na od­re­đe­no pod­ruč­je – ka­že Ko­pri­vi­ca.
      Ka­ko na­vo­di, ne spo­je li ove iz­bo­re di­rekt­no sta­vlja­ju do zna­nja da su im kra­đa i ten­zi­je je­di­ni adu­ti u iz­bor­noj utak­mi­ci ko­ja pred­sto­ji.
      – Ako se ne spo­je ovi iz­bo­ri u istom da­nu, mo­gu­ća bi bi­la pa­ra­dok­sal­na si­tu­a­ci­ja. Ka­da bi lo­kal­ni iz­bo­ri bi­li odr­ža­ni kra­jem ma­ja, on­da bi sa­svim iz­vje­stan i re­a­lan dru­gi krug pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra bio odr­žan prak­tič­no 1. ma­ja. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko bi se pre­da­le li­ste i ka­ko bi se vo­di­la kam­pa­nja. Osim što bi stvo­ri­lo ve­li­ke prak­tič­ne te­ško­će i pro­ble­me sa pre­kla­pa­njem kam­pa­nja, to bi bi­lo ru­glo i za­sti­đe u oči­ma svi­je­ta. Vu­ja­no­vić tre­ba da uči­ni ono što je uči­nio u slu­ča­ju Be­ra­na, ras­pi­su­ju­ći iz­bo­re sko­ro sva mje­se­ca pri­je is­te­ka man­da­ta lo­kal­ne skup­šti­ne i bez od­lu­ke op­štin­skog par­la­men­ta o skra­će­nju man­da­ta – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić na­gla­ša­va da bi Vu­ja­no­vić zbog vi­še­stru­kih raz­lo­ga tre­ba­lo da lo­kal­ne iz­bo­re za Glav­ni grad Pod­go­ri­cu ras­pi­še za isti dan za ka­da su za­ka­za­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri. Na taj na­čin bi se, ka­ko je re­kao, ušte­dje­la zna­čaj­na fi­nan­sij­ska sred­stva ali i sma­njio pro­stor za sve even­tu­al­ne zlo­u­po­tre­be i uti­caj na iz­bor­nu vo­lju gra­đa­na.
      – U DPS-u su vr­lo svje­sni či­nje­ni­ce da u Pod­go­ri­ci ima­ju ve­li­ki za­o­sta­tak u od­no­su na opo­zi­ci­ju i za­to ne bi­ra­ju sred­stva i na­či­ne da taj ma­njak gla­so­va na­dok­na­de. Ako pod­go­rič­ki iz­bo­ri bu­du za­seb­no odr­ža­ni u od­no­su na sve osta­le iz­bo­re ko­ji nas oče­ku­ju, ti­me se i pro­stor DPS-a za zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske, ucje­ne i iz­bor­ne mal­ver­za­ci­je i ma­hi­na­ci­je po­ve­ća­va – sma­tra Ra­do­va­nić.
      Ka­že da bio upra­vo jed­na od ključ­nih pro­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva tre­ba­lo da bu­de da u Cr­noj Go­ri ima­mo op­šte iz­bo­re, što pod­ra­zu­mi­je­va iz­bo­re na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou u istom da­nu.
      – Na taj na­čin bi se uči­ni­la ve­li­ka ušte­da bu­džet­skih sred­sta­va, kon­tro­la i re­gu­lar­nost iz­bo­ra bi bi­la bo­lja, po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces po­ve­ća­no, a ma­ni­ri zlo­u­po­tre­ba i mal­ver­za­ci­ja bi­li sve­de­ni na mi­ni­mum – za­klju­čio je Ra­do­va­nić.M.V.

      Za kan­di­da­tu­ru 7.932 pot­pi­sa

      Na pr­vim ne­po­sred­nim iz­bo­ri­ma 1990. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik DPS-a Mo­mir Bu­la­to­vić, kao i na dru­gim iz­bo­ri­ma za še­fa dr­ža­ve, odr­ža­nim 1993.
      Bu­la­to­vi­ćev biv­ši sa­rad­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji se kan­di­do­vao po­sli­je su­ko­ba u DPS-u, po­bi­je­dio je na iz­bo­ri­ma 1997. go­di­ne.
      Na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2003, 2008. i 2013. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik DPS-a Fi­lip Vu­ja­no­vić.
      Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re bi­ra se na op­štim iz­bo­ri­ma, na­po­sred­no i taj­nim gla­sa­njem na pet go­di­na. Za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio vi­še od po­lo­vi­ne va­že­ćih gla­so­va bi­ra­ča ko­ji su gla­sa­li. Ako ni­je­dan kan­di­dat ne do­bi­je taj broj gla­so­va odr­ža­va se dru­gi krug iz­bo­ra za 14 da­na.
      Ka­ko je pred­vi­đe­no za­ko­nom, u dru­gom iz­bor­nom kru­gu uče­stvo­va­će dva kan­di­da­ta ko­ji su do­bi­li naj­ve­ći broj gla­so­va. Za cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka, u dru­gom kru­gu, bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio ve­ći broj gla­so­va iza­šlih bi­ra­ča.
      Po­ten­ci­jal­ni kan­di­da­ti za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra­će da pri­ku­pe naj­ma­nje 7.932 pot­pi­sa po­dr­ške gra­đa­na da bi mo­gli da uđu u pred­sjed­nič­ku tr­ku.



    • Hronika
      Tijelo našli dva kilometra od kuće

      Tijelo našli dva kilometra od kuće

    • Hronika

      2018-01-20

      PORODICA I POLICIJA PET MJESECI TRAGALI ZA STANKOM KRUNIĆEM IZ BIJELOG POLJA

      Tijelo našli dva kilometra od kuće


      Be­ži­vot­no ti­je­lo Stan­ka Kru­ni­ća (50) iz bje­lo­polj­skog na­se­lja Ra­so­vo, ko­ji je ne­stao 29. av­gu­sta, pro­na­đe­no je ju­če na ne­pu­na dva ki­lo­me­tra uda­lje­no­sti od po­ro­dič­ne ku­će. Na­i­me, nje­ga je je­dan mje­šta­nin, ko­ji se kre­tao kroz šu­mu, u 15.10 pro­na­šao u mje­stu zva­nom Kri­va­ča, na lo­kal­nom pu­tu od Ra­so­va pre­ma Vla­hu. Od­mah je po­zvao slu­žbe­ni­ke ov­da­šnjeg cen­tra bez­bjed­no­sti, ko­ji su sti­gli na li­ce mje­sta i oba­vi­je­sti­li de­žur­nog tu­ži­o­ca Vi­šnju Me­do­je­vić.
      Ona je za „Dan” sa­op­šti­la da je oba­vljen uvi­đaj i da je ti­je­lo upu­će­no na ob­duk­ci­ju u Kli­nič­ki cen­tar.
      Ti­je­lo stra­da­log pre­po­zna­la je nje­go­va rod­bi­na.
      Ina­če, ne­sta­nak Kru­ni­ća pri­ja­vi­la je nje­go­va po­ro­di­ca 29. av­gu­sta pro­šle go­di­ne, oko 8.45, kad je na­pu­stio rad­no mje­sto u ka­fe-ba­ru „Aut­saj­der” u Ra­so­vu. Od ta­da mu se iz­gu­bio sva­ki trag. Na se­bi je u tom tre­nut­ku imao far­mer­ke i ma­ji­cu cr­ne bo­je. Bio je vi­sok oko 180 cm, i imao iz­ra­zi­to cr­nu ko­su i no­sio na­o­ča­re.
      Na­kon to­ga po­ro­di­ca je mje­se­ci­ma, ali i slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti, po­ku­ša­va­la da sa­zna šta se de­si­lo sa ne­sta­lim Kru­ni­ćem.
      M.N.



    • Politika
      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

    • Politika

      2018-01-20

      Poslanici DPS-a za kraj godine se častili po 410 eura

      U SKUPŠTINI JUČE OBJELODANJEN SPISAK PREDSTAVNIKA VLASTI KOJI SU POLOVINOM DECEMBRA DOBILI VARIJABILE

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Odluka o isplati 410 eura za poslanike iz vlasti, kako je obrazloženo, donijeta je „imajući u vidu značajan doprinos poslanika u aktivnostima radnih tijela i na sjednicama Skupštine u decembru 1017. godine”


      Od­lu­kom Ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta 42 po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je do­bi­li su po 410 eura do­dat­ka na de­cem­bar­sku za­ra­du, zbog „zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”. Do­ku­ment o ovim is­pla­ta­ma, uz obra­zlo­že­nje da je u pi­ta­nju skan­da­lo­zna od­lu­ka u či­jem do­no­še­nju ni­je uče­stvo­vao, obje­lo­da­nio je ju­če u Skup­šti­ni šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić.
      Na li­sti po­sla­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ko­ji­ma je omo­gu­ćen do­da­tak na za­ra­du pred kraj pro­šle go­di­ne su Ivan Bra­jo­vić (SD), Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić (DPS), Gen­ci Ni­man­be­gu (FOR­CA), Mi­o­drag Ra­du­no­vić (DPS), Ne­džad Dre­še­vić (BS), Mi­ćo Or­lan­dić (SD), Adri­jan Vuk­sa­no­vić (HGI), Da­li­bor­ka Pe­jo­vić (DPS), An­dri­ja Po­po­vić (LP), Mi­o­drag Vu­ko­vić (DPS), Lu­iđ Škre­lja (DPS), Fi­lip Vu­ko­vić (DPS), Bran­ko Ča­vor (DPS), Mi­lo­rad Vu­le­tić (DPS), Er­vin Ibra­hi­mo­vić (BS), Tar­zan Mi­lo­še­vić (DPS), Jo­van­ka La­li­čić (DPS), Bran­ka Ta­na­si­je­vić (DPS), Pe­tar Smo­lo­vić (DPS), Želj­ko Apr­co­vić (DPS), Ni­ko­la Ra­ko­če­vić (DPS), Mar­ta Šće­pa­no­vić (DPS), Pe­tar Iva­no­vić (DPS), Ob­rad Mi­šo Sta­ni­šić (DPS), Ma­ri­ja Ća­to­vić (DPS), An­dri­ja Ni­ko­lić (DPS), Mir­sad Mu­rić (DPS), Ana Ni­ko­lić (DPS), Ma­ja Ba­krač (DPS) Ha­lil Du­ko­vić (DPS), Pre­drag Se­ku­lić (DPS), Da­ni­jel Živ­ko­vić (DPS), Su­ad Nu­ma­no­vić (DPS), Bog­dan Fa­tić (DPS), Alek­san­dra Vu­ko­vić (DPS), Mi­loš Ni­ko­lić (DPS), Dra­gu­tin Pa­po­vić (DPS), Na­da Drob­njak (DPS), Mi­ha­i­lo An­đu­šić (DPS), Ra­du­le No­vo­vić (DPS), Sa­nja Pa­vi­će­vić (DPS) i Mom­či­lo Mar­ti­no­vić (DPS).
      Od­lu­ku o is­pla­ti va­ri­ja­bil­nog di­je­la za­ra­de pot­pi­sao je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić.
      – Čla­nom tri od­lu­ke o va­ri­ja­bil­nom di­je­lu za­ra­de za po­sla­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re broj 00-32-5/17-153 od 13. de­cem­bra 2017. go­di­ne pro­pi­sa­no je da po­sla­nik mo­že ostva­ri­ti va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de zbog zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne i do­dat­nog an­ga­žo­va­nja – pi­še u tek­stu od­lu­ke.
      Na­vo­di se da va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de ne mo­že bi­ti ve­ći od 80 od­sto od pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri, pa je to­li­ko i is­pla­će­no svim po­sla­ni­ci­ma iz vla­sti.
      Od­lu­ka o is­pla­ti, ka­ko je obra­zlo­že­no, do­ni­je­ta je „ima­ju­ći u vi­du zna­ča­jan do­pri­nos po­sla­ni­ka u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”.
      Šef po­sla­nič­kog klu­ba De­mo­krat­skog fron­ta (DF) ka­zao je da je na Ko­le­gi­ju­mu pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta sa­znao da je pred kraj pro­šle go­di­ne do­ni­je­ta od­lu­ka da se po­sla­ni­ci iz sa­ve­za na vla­sti na­gra­de va­ri­ja­bi­la­ma. On je re­kao da je to skan­da­lo­zna od­lu­ka.
      – Ra­di jav­no­sti, kao pred­stav­nik De­mo­krat­skog fron­ta, o to­me ni­je­sam bio oba­vi­je­šten. Po­na­vljam, to sam sa­znao tek u pe­tak. Oči­gled­no je da De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta že­li da na­gra­di po­sla­ni­ke za lo­jal­nost, i za sli­je­po gla­sa­nje, bez pre­ve­li­kih ana­li­za i di­sku­si­ja – sma­tra Đu­ka­no­vić.
      On je ka­zao ka­ko je oči­gled­no da je vi­rus ko­ji je po­čeo u Be­ra­na­ma, gdje se iz bu­dže­ta cen­tra za so­ci­jal­ni rad di­je­li no­vac funk­ci­o­ne­ri­ma lo­kal­nog DPS-a pro­ši­rio i na dr­žav­ni par­la­ment. Šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a ob­ja­šnja­va da je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić na­ja­vio da će do­ni­je­ti te od­lu­ke, a da će Front sa njim upo­zna­ti jav­nost.
      – Tim sjed­ni­ca­ma kao pred­stav­nik DF-a ni­je­sam pri­su­stvo­vao, i DF sa ovim ne­ma ni­šta, već se sna­žno pro­ti­vi ta­kvoj prak­si. Ov­dje se pri­je­ti po­sla­ni­ci­ma DF-a opo­me­na­ma, ali to su za nas stvar­no be­nig­ne i smi­je­šne pri­jet­nje. Ali ni­ko ne­ma pra­vo da od nov­ca gra­đa­na Cr­ne Go­re fi­nan­si­ra ne­rad po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao je da Đu­ka­no­vić ni­je uče­stvo­vao na sjed­ni­ca­ma na ko­ji­ma su do­ni­je­te ove od­lu­ke, pa mu je iz ko­le­gi­jal­nih raz­lo­ga omo­gu­će­no da sve ovo sa­op­šti na ple­nu­mu.
      – Ovo se ti­če od­lu­ke ko­ja je ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom li­stu Cr­ne Go­re – ka­zao je Gvo­zde­no­vić.M.V.



    • Vijest dana
      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

    • Vijest dana

      2018-01-20

      Đukanović i Subotić

      PRVA BANKA I DRŽAVA KREDITIRAJU BIZNIS STANKA SUBOTIĆA U CRNOJ GORI

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Preko firme Dulv D-Trejd Subotić ušao u posao distribucije inostranih vina u Crnoj Gori, a kredit od 1,3 miliona eura odobrila mu je Prva banka Subotićevom biznisu, organizovanje salona vina, podršku davalo i Ministarstvo poljoprivrede


      Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat do­sko­ra­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, odo­bri­la je pod po­volj­nim uslo­vi­ma no­ve kre­di­te fir­mi Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce, ko­ju je osno­va­lo pred­u­ze­će kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Stan­ka Ca­ne­ta Su­bo­ti­ća. To po­ka­zu­ju po­da­ci iz Re­gi­stra za­lo­ga Cr­ne Go­re, u ko­ji­ma se vi­di da je fir­ma Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce za­lo­ži­la imo­vi­nu kao ga­ran­ci­ju za kre­dit. Iz­nos kre­di­ta je 1,3 mi­li­o­na eura.
      – Pred­met za­lo­ge su po­kret­ne stva­ri, ko­je su svo­ji­na za­lo­go­dav­ca, na­ve­de­ne u la­ger li­sta­ma broj 09-1/2017, 09-2/2017, 09-3/2017, od da­na 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne a či­ja ukup­na vri­jed­nost iz­no­si 686.785,17 eura na dan 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne – na­vo­di se u Re­gi­stru za­lo­ga, uz na­po­me­nu da je ovo oba­vje­šte­nje upi­sa­no po­čet­kom no­vem­bra pro­šle go­di­ne.
      Istog mje­se­ca, upi­sa­no je i da su pred­met za­lo­ge po­kret­ne stva­ri pre­ci­zi­ra­ne u la­ger li­sti broj 16/2014 od da­na 1. ok­to­bra 2014. go­di­ne, a u ko­joj je na­ve­de­no da vri­jed­nost po­kret­nih stva­ri ko­je su pred­met za­lo­ge na dan 30. sep­tem­bar 2014. go­di­ne iz­no­si 624.614,01 eura, a ko­je su u vla­sni­štvu za­lo­go­dav­ca Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce.
      Kre­dit­na po­dr­ška, od naj­ma­nje 1,3 mi­li­o­na eura, ja­sno uka­zu­je da po­ro­di­ca li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Su­bo­tić učvr­šću­ju po­slov­ne ve­ze.
      Re­gi­star za­lo­ga po­tvr­đu­je da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re vr­lo če­sto za­lo­go­pri­mac, a za­lo­go­da­vac je Dulv D-Trejd. Vri­jed­nost za­lo­že­ne imo­vi­ne mje­ri se mi­li­o­ni­ma, što sa­da i do­dat­no uka­zu­je na po­slov­ne ve­ze Đu­ka­no­vi­će­ve ban­ke i Su­bo­ti­će­ve fir­me.
      Fir­mu Dulv D-Trejd, pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra Pri­vred­nog su­da, osno­va­la je Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Dan­ske, ili skra­će­no EMI. Nju kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić, na­sta­njen u Že­ne­vi.
      Još ra­ni­je je „Dan” pi­sao da do­ku­men­ta­ci­ja Upra­ve ca­ri­na Cr­ne Go­re po­tvr­đu­je da je Đu­ka­no­vi­će­va ban­ka iz­da­la ban­kar­sku ga­ran­ci­ju fir­mi Dulv D-Trejd. Kom­pa­ni­ja Dulv D-Trejd je iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re pred­sta­vlje­na jav­no kao di­stri­bu­ter ino­stra­nih vi­na. Zva­nič­no, po po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, dje­lat­nost ove fir­me je „ne­spe­ci­ja­li­zo­va­na tr­go­vi­na na ve­li­ko”.
      In­te­re­sant­no je da je na jed­nom od in­ter­na­ci­o­nal­nih sa­lo­na vi­na „Mon­te vi­no Pod­go­ri­ca” uče­stvo­va­la i Dulv D-Trejd. Sa­lon je pri­tom otvo­rio po­moć­nik mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Bla­go­ta Ra­du­lo­vić, ra­ni­je po­mi­njan u afe­ri pro­da­je imo­vi­ne FK Mo­gren, či­ji je ak­ter bio i Dar­ko Ša­rić. Ta­ko je Su­bo­ti­će­vom bi­zni­su, or­ga­ni­zo­va­nje sa­lo­na vi­na, ra­ni­jih go­di­na po­dr­šku da­va­lo i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de.
      Be­o­grad­ski me­di­ji obje­lo­da­ni­li su ra­ni­je da je Su­bo­tić pre­ko svo­je fir­me Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Ko­pen­ha­ge­na pre­nio oko osam mi­li­o­na eura u svo­je ćer­ke-kom­pa­ni­je u Sr­bi­ji. Ina­če, EMI je osno­van 2003. go­di­ne i do ta­da fir­me u Sr­bi­ji, po­put D-Trejd i Dulv D-Trejd iz Cr­ne Go­re, dje­lo­va­le su u sklo­pu Bo­na­reks Ltd s Ki­pra.
      Pre­ma po­slov­nom re­gi­stru Ki­pra, na če­lu Bo­na­reks Ltd bio je Ni­ko­la Mi­lo­še­vić, ko­ji je če­sto po­mi­njan kao Su­bo­ti­ćev sa­rad­nik. Po­me­nu­ta mre­ža kom­pa­ni­ja ka­sni­je je po­ve­za­na sa Dan­skom. Kao prav­ni pred­stav­nik dan­ske kom­pa­ni­je EMI po­ja­vlji­vao se advo­kat To­mas Nig, ta­ko­đe ra­ni­je po­ve­zi­van sa Su­bo­ti­ćem.
      U iz­vje­šta­ju ko­ji se od­no­si na sta­nje ka­pi­ta­la Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS, a u ko­ji je „Dan” imao uvid, na­vo­di se da fir­mu u cje­lo­sti kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić iz Že­ne­ve.
      Su­bo­tić, kon­tro­verz­ni bi­zni­smen, de­ce­ni­ja­ma je u fo­ku­su ov­da­šnje jav­no­sti, a po­seb­no na­kon afe­re „Na­ci­o­nal” iz 2001. go­di­ne.
      Su­bo­tić je tr­go­vi­nu ci­ga­re­ta­ma po­čeo pri­je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je, a iz­mje­stio je 1997. go­di­ne u Cr­nu Go­ru. To se po­klo­pi­lo sa su­ko­bom iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i re­ži­ma SPS-a u Sr­bi­ji.
      Po­sao sa ci­ga­re­ta­ma išao je ta­ko da su fir­me ko­je su bi­le „re­gi­stro­va­ne” za tu dje­lat­nost na­ru­či­va­le ci­ga­re­te od pro­iz­vo­đa­ča, one su avi­o­ni­ma i na dru­ge na­či­ne do­pre­ma­ne u Pod­go­ri­cu, tu su pre­pro­da­va­ne, kup­ci bi ih uto­va­re­ne u ka­mi­o­ne uz prat­nju cr­no­gor­ske po­li­ci­je vo­zi­li u Sr­bi­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Ma­ke­do­ni­ju i Al­ba­ni­ju, od­no­sno gli­se­ri­ma u Ita­li­ju.
      M.V.-Vl.O.

      Snab­di­je­va­li re­sor po­ljo­pri­vre­de

      Pre­ma ana­li­tič­kim kar­ti­ci­ma Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, fir­ma Stan­ka Su­bo­ti­ća bi­la je do­ba­vljač tog re­so­ra. Po­sto­je po­da­ci da je iz bu­dže­ta mi­ni­star­stva is­pla­će­na od­re­đe­na su­ma nov­ca za uslu­ge ko­je je od­ra­di­la Su­bo­ti­će­va fir­ma.

      Po­slo­ve kon­tro­li­še iz Švaj­car­ske

      Dok se Su­bo­ti­ću u Sr­bi­ji i Ita­li­ji su­di­lo zbog op­tu­žbi za šverc du­va­na, on je ži­vio i ra­dio u Švaj­car­skoj, či­je za­ko­no­dav­stvo ne pri­zna­je kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, za ko­je je bio op­tu­žen po srp­skom za­ko­nu. Ita­li­jan­ski sud ni­ka­da ni­je tra­žio nje­go­vo iz­ru­če­nje, već je na jed­nom od ro­či­šta pri­je ne­ko­li­ko go­di­na tu­ži­la­štvo sa­op­šti­lo da od­u­sta­je od svih op­tu­žbi, či­me je po­stu­pak ob­u­sta­vljen.



    • Podgoricom
      Mjesec dana bez saobraćaja

      Mjesec dana bez saobraćaja

    • Podgoricom

      2018-01-20

      U ULICI MILOJA PAVLOVIĆA

      Mjesec dana bez saobraćaja


      Uli­ca Mi­lo­ja Pa­vlo­vi­ća mje­sec da­na bi­će za­tvo­re­na za sa­o­bra­ćaj. Od ju­če ovom sa­o­bra­ćaj­ni­com se ne mo­že vo­zi­li­ma jer se gra­di vo­do­vod za po­tre­be ur­ba­ni­stič­kih par­ce­la 158 i 159 u za­hva­tu DUP-a Gor­nja Go­ri­ca – iz­mje­ne i do­pu­ne. Za­bra­na sa­o­bra­ća­ja, ka­ko su sa­op­šti­li iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, va­ži­će do 18. fe­bru­a­ra.
      A.D.



    • Drustvo
      Do krsta prvi otac i sin

      Do krsta prvi otac i sin

    • Drustvo

      2018-01-20

      U Podgorici prvi do krsta Ivan Stamatović, koji je plivao sa sinom Savom

      STOTINE VJERNIKA UČESTVOVALO U TRADICIONALNOM BOGOJAVLJENSKOM PLIVANJU

      Do krsta prvi otac i sin

      Crnogorac Oliver Ivanović je poslednja žrtva na KiM međunarodnih i domaćih zločinaca, kazao je mitropolit Amfilohije Plivao sam sa sinom i to mi je dalo veću snagu, kazao je Ivan Stamatović iz Podgorice


      U osve­šta­noj Mo­ra­či, Rib­ni­ci, Li­mu, dru­gim cr­no­gor­skim ri­je­ka­ma i mo­ru, ju­če su pri­pad­ni­ci svih ge­ne­ra­ci­ja pli­va­li za Ča­sni krst, u tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju. Naj­o­dva­žni­je ma­li­ša­ne, dje­voj­ke, mla­di­će i star­ce ni­je obes­hra­bri­la hlad­na vo­da i pro­hlad­no vri­je­me da za­pli­va­ju za kr­stom.
      U Pod­go­ri­ci je pr­vi do kr­sta do­šao Ivan Sta­ma­to­vić iz Ro­ga­ma, ko­me je asi­sti­rao osmo­go­di­šnji sin Sa­va. Ivan za „Dan“ ka­že da mu je sin dao sna­gu da pr­vi stig­ne do kr­sta.
      – Ovo mi je še­sti ili sed­mi put da pli­vam i ni­ka­da ni­je bi­lo tak­mi­čar­skog du­ha, već to ra­dim sim­bo­lič­no, tra­di­ci­o­nal­no. Pli­vao sam sa si­nom pa mi je bi­lo ve­će za­do­volj­stvo i to mi je da­lo ve­ću sna­gu. Osje­ćam se li­je­po, ni­kad bo­lje – ka­zao je Sta­ma­to­vić.
      Po­red Iva­na i Sa­ve, na­gra­du u Pod­go­ri­ci po­ni­je­la je i Ni­ko­li­na Aći­mić, ko­ja go­di­na­ma pli­va za Ča­sni krst. U tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju uče­stvo­va­lo je oko 200 mla­di­ća i dje­vo­ja­ka, ko­ji su pli­va­li u Mo­ra­či ko­ju je pret­hod­no osve­štao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
      Za kr­stom je ot­pli­vao i Ve­se­lin Mu­go­ša iz Pod­go­ri­ce, kao naj­sta­ri­ji uče­snik. On je za „Dan“ ka­zao da ima 68 go­di­na i da je pr­vi pli­vao za Ča­sni krst.
      – Ro­dio sam se u Pod­go­ri­ci i dje­tinj­stvo sam pro­veo na Mo­ra­či. Bio mi je cilj da sko­čim za kr­stom. Osje­ćam se kao di­je­te – ka­zao je Mu­go­ša.
      Na­kon pro­gla­še­nja po­bjed­ni­ka, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je pred vi­še sto­ti­na vjer­ni­ka po­ru­čio da su Mo­ra­ča, Rib­ni­ca i sve bla­go­slo­ve­ne ri­je­ke ju­če po­sta­le no­va ri­je­ka Jor­dan.
      – Ma­lo­pri­je sam čuo ka­ko se pje­va „Ko­so­vo je sr­ce Sr­bi­je“, a on­da su pje­va­li još do­dat­nu isti­nu da je Ko­so­vo sr­ce Cr­ne Go­re. Bi­lo i osta­lo. Me­to­hi­ja je bi­la i pri­pa­da­će Cr­noj Go­ri u bu­du­ćim vre­me­ni­ma, bez ob­zi­ra na one ko­ji su iz­da­li Me­to­hi­ju i ti­me iz­da­li kra­lja Ni­ko­lu, go­spo­da­ra Cr­ne Go­re. Ne mo­že se na iz­da­ji kra­lja Ni­ko­le gra­di­ti bu­duć­nost Cr­ne Go­re. To tre­ba da zna­ju oni ko­ji sa­da vla­da­ju i ko­ji će vla­da­ti u bu­du­ćim vre­me­ni­ma. Ne­ma bu­duć­no­sti bez kra­lja Ni­ko­le i onih gra­ni­ca ko­je je on za­cr­tao i ko­je su opi­sa­ne kr­vlju cr­no­gor­skih stra­dal­ni­ka i mu­če­ni­ka 1912, pa evo sve do ovog Cr­no­gor­ca Oli­ve­ra Iva­no­vi­ća, ko­ji je iz Do­lja­na. On je po­sled­nja žr­tva zlo­či­na, onih zlo­či­na­ca, i do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
      On je na­gla­sio da je po­sled­nja žr­tva na KiM Cr­no­go­rac Oli­ver Iva­no­vić.
      – Ka­žu da je na Ko­so­vu osta­lo ma­lo Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca. A ni­je ma­lo, ta­mo su mi­li­o­ni gro­bo­va, ta­mo su naj­ve­će sve­ti­nje ko­je oslo­ba­đao kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić, sle­du­ju­ći sto­pa­ma svo­jih pre­da­ka Pe­tro­vi­ća. Ko­so­vo je bi­lo i osta­lo sr­ce i Sr­bi­je i Cr­ne Go­re – za­klju­čio je mi­tro­po­lit.
      Sve­šte­nik Pre­drag Šće­pa­no­vić je ka­zao da su po­bjed­ni­ci svi oni ko­ji su pli­va­li i uze­li bla­go­slov osve­šta­ne ri­je­ke.
      – Hva­la naj­mla­đem pli­va­ču Sa­vi Sta­ma­to­vi­ću iz Ro­ga­ma, ko­ji ima osam i po go­di­na, jer nje­gov otac si­gur­no ne bi iz­va­dio krst da ni­je bi­lo po­mo­ći mla­đe ge­ne­ra­ci­je. Hva­la naj­sta­ri­jem uče­sni­ku Ve­se­li­nu Mu­go­ši iz Dah­ne. Hva­la Ni­ko­li­ni Aći­mić, ko­ja već ne­ko­li­ko go­di­na pli­va, na­šoj Sla­đa­ni Đu­ko­vić, ko­ja je sko­ro sva­ke go­di­ne tu, i osta­lim se­stra­ma – po­ru­čio je on.
      Bo­go­ja­vljen­sko pli­va­nje tra­di­ci­o­nal­no je odr­ža­no i u ri­je­ci Lim u Bi­je­lom Po­lju. Ovo­go­di­šnji po­bjed­nik u Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju za kr­stom u tom gra­du je dva­de­set­še­sto­go­di­šnji Mar­ko Drob­njak. Nje­mu je ovo, ka­ko je re­kao, tre­ći put ka­ko po­ku­ša­va da bu­de naj­br­ži.
      – Sre­ćan sam zbog to­ga što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Ovo je za me­ne tre­ća sre­ća. Ovo mi je bi­la ži­vot­na že­lja. Bi­la je do­bra i ni­kad ve­ća kon­ku­ren­ci­ja. Ni­kad, ka­ko ka­žu or­ga­ni­za­to­ri, ni­je bi­lo ova­ko ma­sov­no pli­va­nje. Ni­je­sam sa­mo ja po­bjed­nik. Svi mi uče­sni­ci smo po­bjed­ni­ci. Ostva­rio mi se san ko­ji sam go­di­na­ma sa­njao. Sve naj­bo­lje svi­ma. Vje­ruj­mo u Bo­ga i on će vje­ro­va­ti u nas. Vi­di­mo se po­no­vo idu­će go­di­ne – ka­zao je Drob­njak.
      U Li­mu je za­pli­va­la i hra­bra se­da­ma­na­e­sto­go­di­šnja Ana Be­go­vić, ko­ja se pr­vi put od­va­ži­la da pli­va za kr­stom.
      – Is­pu­ni­la sam svo­ju že­lju i uče­stvo­va­la u ovoj ve­li­čan­stve­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji. Ko ne zna za strah, mo­ra da us­pi­je – ka­za­la je Be­go­vić.
      Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je osve­štao je ju­če ri­je­ku Lim, u ko­ju je za kr­stom za­pli­va­lo tri­de­se­tak tak­mi­ča­ra. Kr­sta se i ove go­di­ne, po pe­ti put, pr­vi do­mo­gao Ni­ko­la Kne­že­vić.
      – Po­seb­no sam sre­ćan što sam na ovaj ve­li­ki pra­znik, ko­ji se sla­vi u spo­men Hri­sto­vog kr­šte­nja, po­no­vo pr­vi do­pli­vao do ča­snog kr­sta. Mo­ja ra­dost je tim ve­ća, jer je da­na­šnja sve­ča­nost po­ka­za­la da je vjer­ni na­rod Be­ra­na čvr­sto ve­zan za na­še sve­te obi­ča­je – ka­zao je Kne­že­vić.
      Po­seb­nu pa­žnju iza­zvao je sed­mo­go­di­šnji Ma­ti­ja Gu­be­ri­nić ko­ji je sa osta­lim uče­sni­ci­ma pli­vao za kr­stom.
      Oda­ju­ći pri­zna­nja svim uče­sni­ci­ma tak­mi­če­nja, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je u svom obra­ća­nju na­gla­sio da je Bo­go­ja­vlje­nje ve­li­ki pra­znik kad se oži­vlja­va du­bo­ka taj­na ko­ju je Go­spod ustro­jio na ri­je­ci Jor­da­nu ka­ko bi na­ma po­da­rio bla­go­det sve­tog kr­šte­nja.
      – Ne­ka ra­dost ovo­ga pra­zni­ka uđe u na­ša sr­ca i na­še do­mo­ve i ne­ka bu­de sreć­no i bla­go­slo­ve­no na­šim ku­pa­či­ma ko­ji su za­pli­va­li ka­ko bi na je­dan di­van i kon­kre­tan na­čin do­ži­vje­li taj­nu ovo­ga pra­zni­ka – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je.
      Tiv­ća­nin De­jan Pi­per do­pli­vao je ju­če pr­vi do ča­snog kr­sta i pre­dao ga An­đe­li To­ma­še­vić, jed­noj od uče­sni­ca tra­di­ci­o­nal­nog Bo­go­ja­vljen­skog pli­va­nja na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci. Uče­stvo­va­lo je še­zde­se­tak pli­va­ča me­đu ko­ji­ma su bi­le i če­ti­ri dje­voj­ke, a do­ga­đa­ju je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj Tiv­ća­na.
      – Svi mi ko­ji smo uče­stvo­va­li da­nas smo vi­te­zo­vi i po­bjed­ni­ci. Ne sa­mo ja već svi ko­ji su pli­va­li. Moj brat Bo­ško je če­ti­ri pu­ta pr­vi do­pli­vao do kr­sta. On ove go­di­ne ni­je uče­stvo­vao, ja sam ga za­mi­je­nio i opet je uspjeh ostao na­šoj po­ro­di­ci. To je ve­li­ka čast i bla­go­slov. Na­dam se da će nas i sle­de­ćih go­di­na po­slu­ži­ti sre­ća, pa da opet uče­stvu­je­mo – re­kao je ovaj 25-go­di­šnji mla­dić iz Tiv­ta.
      An­đe­lu je, ka­že, pri­mi­je­tio i pre­dao joj krst jer je bi­la jed­na o ma­lo­broj­nih dje­vo­ja­ka ko­je su pli­va­le.
      – Ona je za me­ne vi­tez, a ja sam sa­mo bio je­dan u gru­pi mo­ma­ka – po­ru­čio je De­jan Pi­per.
      EKI­PA „DA­NA”

      U Pla­vu pli­va­lo de­vet mla­di­ća

      Je­ro­mo­nah Ge­or­gi­je, star­je­ši­na ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce u Bre­zo­je­vi­ca­ma, slu­žio je bo­go­ja­vljen­sku li­tur­gi­ju uz pri­su­stvo broj­nih vjer­ni­ka Plav­ske žu­pe. On je osve­štao vo­du Lim, a de­ve­to­ri­ca od­va­žnih mo­ma­ka pli­va­li su za po­gru­že­nim Ča­snim kr­stom – Žalj­ko Da­šić, Želj­ko R. Da­šić, Vi­to Ja­šo­vić, Bog­dan Raj­ko­vić, Dar­ko Raj­ko­vić, Ili­ja Ra­di­vo­je­vić, te bra­ća Ste­van i Alek­san­dar Mi­lo­vić iz Be­ra­na i Mi­loš Mi­lo­vić iz Kra­lja kod An­dri­je­vi­ce.
      Pr­vi je do kr­sta do­pli­vao 20-go­di­šnji Dar­ko Raj­ko­vić, ko­jem je to bio i pr­vi put da ska­če za kr­stom, a, osje­ćaj je, ka­že, neo­pi­siv. N.V.

      Gim­na­zi­ja­lac pr­vi

      U kon­ku­ren­ci­ji od 20-ak uče­sni­ka, me­đu ko­ji­ma jed­na dje­voj­ka, gim­na­zi­ja­lac iz Ko­to­ra, še­sna­e­sto­go­di­šnji Va­si­li­je Jo­va­no­vić, pr­vi je ju­če u Bi­go­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Naj­mla­đi uče­snik u pli­va­nju bio je de­se­to­go­di­šnji mje­šta­nin Ne­ma­nja La­za­re­vić, ko­ji je re­kao da mu ni­je pred­sta­vlja­lo pro­blem da za­pli­va u mo­ru od sa­mo 13 ste­pe­ni, na­ja­viv­ši da će i da­lje uče­stvo­va­ti u pli­va­nju za Ča­sni krst i da će jed­nog da­na i on bi­ti naj­br­ži. B.M.

      Va­te­r­po­li­sti pro­gla­še­ni po­bjed­ni­ci­ma

      Na nov­skom Škve­ru odr­ža­no je tra­di­ci­o­nal­no pe­to pli­va­nje za Bo­go­ja­vljen­ski ča­sni krst, u ko­jem je uče­stvo­vao 61 tak­mi­čar. Sta­zu du­gu 33 me­tra, što sim­bo­lič­no pred­sta­vlja broj Hri­sto­vih go­di­na ži­vo­ta u tre­nut­ku ka­da je ra­za­pet, naj­br­že su pre­pli­va­li va­ter­po­li­sti „Ja­dra­na Ca­ri­ne“ Mar­ko Ra­da­no­vić i Og­njen Mr­va­lje­vić ko­ji su isto­vre­me­no do­ta­kli ča­sni krst pa su or­ga­ni­za­to­ri njih obo­ji­cu pro­gla­si­li po­bjed­ni­ci­ma.
      Naj­mla­đi uče­snik bio je če­tvo­ro­go­di­šnji Mar­ko Mo­ti­ka, a naj­sta­ri uče­snik bi­la je Ja­sna Ma­rić, ko­ja je ne­kad pli­va­la za „Ja­dran”. Z.Š.

      Krv i lju­bav pre­ma Bo­gu to­pli­ji od vo­de

      Za Ča­sni krst ko­ji je po­lo­žen u mo­re na 50 me­ta­ra od oba­le is­pred Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru, na Bo­go­ja­vlje­nje, ju­če je pli­va­lo oko 50 mla­di­ća i dje­ča­ka. Ove go­di­ne pr­vi je do Ča­snog kr­sta do­pli­vao Sa­vo La­lo­še­vić (21), ko­ji na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va od svo­je 18. go­di­ne.
      – Iz­u­zet­na mi je čast što sam pr­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Bi­lo je hlad­no mo­re, ali je na­ša krv i ve­li­ka lju­bav pre­ma Bo­gu bi­la to­pli­ja od vo­de – ka­zao je La­lo­še­vić, ina­če stu­dent tre­će go­di­ne Fa­kul­te­ta za po­mor­stvo u Ko­to­ru.
      Naj­mla­đi uče­snik ju­če­ra­šnjeg pli­va­nja bio je Đor­đe De­vić (9), ko­ji ni­je skri­vao ra­dost što je pli­vao za Ča­sni krst. Kao naj­mla­đi, on je na­gra­đen iko­nom, a is­ta­kao je da će na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va­ti i ubu­du­će.D.S.

      U Da­ni­lov­gra­du pr­vi Bal­ša Ra­do­njić

      U Da­ni­lov­gra­du je is­pod grad­skog mo­sta or­ga­ni­zo­va­no tra­di­ci­o­nal­no pli­va­nje za Ča­sni krst, do ko­jeg je pr­vi do­pli­vao osam­na­e­sto­go­di­šnji Bal­ša Ra­do­njić iz pri­grad­skog na­se­lja Pa­ži­ći.
      – Ovo je pr­vi put da uče­stvu­jem u pli­va­nju za Ča­sni krst i ra­do­stan sam što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Do­ći ću i na­red­ne go­di­ne, jer se ov­dje oku­plja­mo zbog ve­li­kog pra­zni­ka ko­ji pu­no zna­či sva­kom vjer­ni­ku – re­kao je Ra­do­njić. I.M.



    • Hronika
      Kasnili iz spuškog zatvora

      Kasnili iz spuškog zatvora

    • Hronika

      2018-01-20

      BERANCU DAVIDU KASUMOVIĆU ODLOŽENO SUĐENJE U BJELOPOLJSKOM VIŠEM SUDU

      Kasnili iz spuškog zatvora


      Be­ran­cu Da­vi­du Ka­su­mo­vi­ću (24) ju­če je pred vi­je­ćem bje­lo­polj­skog Vi­šeg su­da, ko­jim je tre­ba­lo da pred­sje­da­vao Šef­ki­ja Đe­še­vić, od­lo­že­no su­đe­nje zbog kri­vič­nog dje­la po­ku­šaj ubi­stva. Raz­log je što se u sud­ni­ci u svoj­stvu ošte­će­nog i svje­do­ka ni­je po­ja­vio Be­ra­nac Vla­dan Mi­lu­no­vić. Na­i­me, nje­ga je tre­ba­lo iz ZIKS-a u Spu­žu da do­ve­du na su­đe­nje. Ka­ko su ka­sni­li po­la sa­ta, a u sud­ni­ci ni­je bi­lo ni pla­ni­ra­nih svje­do­ka, su­đe­nje je od­lo­že­no za 16. fe­bru­ar.
      Op­tu­že­ni Ka­su­mo­vić na pro­šlom pre­tre­su ni­je pri­znao kri­vič­no dje­lo, tvr­de­ći da ni­je imao na­mje­ru ni­kog da ubi­je.
      – Bio sam iza­zvan jer sam vi­dio da Mi­lu­no­vić u ru­ci dr­ži pi­štolj. Pu­cao sam že­le­ći da ga za­pla­šim, a ne ni­ka­ko da ga ubi­jem – ka­zao je Ka­su­mo­vić.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­su­mo­vić je 1. sep­tem­bra 2016. go­di­ne is­pred be­ran­ske grad­ske Po­šte i ne­da­le­ko od vr­ti­ća iz „mer­ce­de­sa” pu­cao u prav­cu su­gra­đa­ni­na Vla­da­na Mi­lu­no­vi­ća i nje­go­ve su­pru­ge Ma­ri­ja­ne, ko­ji su se na­la­zi­li u auto­mo­bi­lu „opel kor­sa”. To­kom uvi­đa­ja je pro­na­đe­no 14 ča­u­ra. Ape­la­ci­o­ni sud Cr­ne Go­re uki­nuo je pre­su­du Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak.
      M.N.



    • Podgoricom
      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

    • Podgoricom

      2018-01-20

      DIREKTOR UPRAVE ZA NEKRETNINE DRAGAN KOVAČEVIĆ KAŽE DA PREGOVARAJU SA MINISTARSTVOM FINANSIJA OKO EVIDENCIJE BESPRAVNIH OBJEKATA

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Nedoumica je da li će u procesu legalizacije objekti biti upisivani u V listu gdje se pišu podaci o zgradama i nosiocima prava svojine, ili u G listu gdje se unose tereti, ograničenja i određena pravna stanja na nepokretnosti


      Me­nadž­ment Upra­ve za ne­kret­ni­ne i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja na­red­nih da­na od­lu­či­će u ko­ji će po­je­di­nač­ni dio po­pi­snog li­sta uno­si­ti po­dat­ke o bes­prav­nim objek­ti­ma. Po­pi­sni list ima če­ti­ri po­je­di­nač­na di­je­la - A list, B list, V list i G list. Ne­do­u­mi­ca je, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja, da li će to bi­ti či­nje­no u V li­stu gdje se pi­šu po­da­ci o zgra­da­ma i no­si­o­ci­ma pra­va svo­ji­ne, ili u G li­stu gdje se uno­se te­re­ti, ogra­ni­če­nja i od­re­đe­na prav­na sta­nja na ne­po­kret­no­sti. Oni su re­kli da to ne­sa­gla­sje po­sto­ji izjme­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i Upra­ve za ne­kret­ni­ne. Iz Se­kre­ta­ri­ja­ta su sa­op­šti­li da je od­lu­ka na Upra­vi za ne­kret­ni­ne i da ne­sa­gla­sja ne­ma.
      Dra­gan Ko­va­če­vić, di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re, ka­že da uko­li­ko bu­de do­ni­je­ta od­lu­ka da se upi­su­ju u G li­stu to zna­či da će u tom li­stu bi­ti upi­san te­ret da ne po­sto­ji gra­đe­vin­ska do­zvo­la za taj obje­kat. Osim u ovom, objek­ti se upi­su­ju i u V li­stu u ko­jem se upi­su­je vla­snič­ka struk­tu­ra. Ko­va­če­vić na­vo­di da je on za­go­vor­nik da svi objek­ti u pro­sto­ru bu­du upi­sa­ni ka­ko bi dr­ža­va ima­la pra­vu evi­den­ci­ju.
      –Tre­nut­no ima­mo evi­den­ti­ra­no oko 40.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Upi­som u li­stu V ima­li bi­smo pra­vu evi­den­ci­ju sta­nja na te­re­nu, to je­ste ažur­ne po­dat­ke. Ima­li smo ne­ke ana­li­ze da po­sto­ji pre­ko 100.000 bes­prav­nih obje­ka­ta. Do sep­tem­bra bi tre­ba­lo da upi­še­mo u ka­ta­star pre­ko 60.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Me­nadž­met Upra­ve za ne­kren­ti­ne za­jed­no sa Mi­ni­star­stvom fi­nan­si­ja ovih da­na od­lu­či­će o to­me da li da se vr­ši upis u G li­stu zbog to­ga što ima­mo ne­ke pre­su­de Uprav­nog su­da. Oni sa­da sma­tra­ju da svi objek­ti tre­ba da bu­du upi­sa­ni u ka­ta­star ne­po­kret­no­sti. To zna­či da bi u li­stu V gra­đa­ni bi­li upi­sa­ni ka­ko vla­sni­ci, dok bi u li­stu G bio upi­sano te­ret da obje­kat ne­ma gra­đe­vin­sku do­zvo­lu– na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Ko­va­če­vić na­vo­di da su sprem­ni da po­sao od­ra­de, da su eki­pe mo­bil­ne ka­ko bi gra­đa­ni­ma po­mo­gli da za­vr­še po­sao.
      Di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne osvr­nuo se i na na­vo­de po­je­di­nih ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su sa­op­šti­le da ne mo­gu po­stu­pa­ti po za­htje­vi­ma gra­đa­ni­ma jer po­sto­ji ne­sa­gla­sje iz­me­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i Upra­ve za ne­kret­ni­ne jer se ne zna­ju ka­ko će se ti objek­ti upi­si­va­ti. Dra­gan Ko­va­če­vić na­vo­di da ne po­sto­ji ne­sa­gla­sje te da oni po­stu­pa­ju po za­ko­nu ko­ji ure­đu­je ovu oblast, a to je Za­kon o dr­žav­nom pre­mje­ru i ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti.
      –Ja pi­tam ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je za­što njih in­te­re­su­je ka­ko da li će se obje­kat knji­ži­ti u li­stu G ili u li­stu V. To mo­že da in­te­re­su­je sa­mo stran­ke. Za oba li­sta ra­de se isti po­slo­vi-ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da sni­me obje­kat, pre­da­ju ge­o­det­ski ela­bo­rat na ovje­ru. Upis u ka­ta­star je uslov da bi se ušlo u pro­ces le­ga­li­za­ci­je. Iz ka­ta­stra se uzi­ma­ju ge­o­det­ski po­da­ci o par­ce­li, za­tim po­da­ci o ge­o­det­skoj mre­ži ko­je se uzi­ma­ju iz de­talj­nih ta­ča­ka ko­je sa­či­nja­va­ju te par­ce­le. Na­kon to­ga se na te­re­nu sni­ma obje­kat i pra­vi ela­bo­rat ko­ji se pre­da­je ka­ta­stru na ovje­ru. Ka­da se ela­bo­rat ovje­ri on­da se on pre­da­je stran­ki ko­ja je an­ga­žo­va­la tu ge­o­det­sku or­ga­ni­za­ci­ju da iz­vr­ši ge­o­det­ske po­slo­ve za njih, i ta­da stran­ka to pre­da­je i od­lu­ču­je da li će to da se upi­še u G ili V li­stu. Ne znam za­što bi ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je in­te­re­so­va­lo ka­ko će bes­prav­ni obje­kat bi­ti uknji­žen – na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Dra­gan Ko­va­če­vić do­da­je da Upra­va za ne­kret­ni­ne da­je lo­gi­sti­ču po­dr­šku ka­da je u pi­ta­nju le­ga­li­za­ci­ja bes­prav­nih obje­ka­ta. On na­vo­di da je nji­ho­va oba­ve­za da da­ju po­dat­ke ko­ji su po­treb­ni za le­ga­li­za­ci­ju obje­ka­ta, a da na­kon to­ga stran­ke ko­je su za taj pro­ces za­in­te­re­so­va­ne pre­da­ju za­htje­ve u lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu.
      – Dio po­sla ko­ji je dr­ža­va, od­no­sno ka­ta­star, ra­dio do 2. ju­na 2008. go­di­ne pre­u­ze­le su pri­vat­ne li­cen­ci­ra­ne ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je na osno­vu za­ko­na. Stran­ke su se u to vri­je­me ža­li­le ka­ko ka­ta­stri ne ra­de ažur­no, ka­ko uzi­ma­ju no­vac. Me­đu­tim, ka­da su po­če­le da ra­de te or­ga­ni­za­ci­je u star­tu su gra­đa­ni­ma od­re­đi­va­le ogrom­ne ci­fre da pla­te za nji­hov po­sao. Na pri­mjer, do­la­zio nam je čo­vjek sa Ce­ti­nja ko­ji se ža­lio da mu je ge­o­det­ska fir­ma tra­ži­la 700 eura da sni­mi obje­kat. Mi smo mu re­kli da sam tim ne­ma­mo ni­šta, ne­go da su pre­u­ze­li taj po­sao – na­veo je Ko­va­če­vić. N.S.

      Ko­ju do­ku­men­ta­ci­ju iz­da­ju gra­đa­ni­ma

      Rok za pod­no­še­nje za­htje­va za le­ga­li­za­ci­ju ne­for­mal­nih obje­ka­ta je de­vet mje­se­ci. Dra­gan Ko­va­če­vić ob­ja­šnja­va što je nji­ho­va oba­ve­za.
      –Mi smo se or­ga­ni­zo­va­li u smi­slu da ser­vi­si­ra­mo gra­đa­ne ko­ji tra­že po­dat­ke i uslu­ge od Upra­ve za ne­kret­ni­ne, a to je da te objek­te upi­še­mo u ka­ta­star i iz­da­mo do­ku­men­ta­ci­ju–vla­snič­ki list, ko­pi­ju pla­na, uvje­re­nje da li po­sje­du­ju ili ne po­sje­du­je još ne­ku ne­kret­ni­nu na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re. To je sve ono što mi tre­ba da da­mo gra­đa­ni­ma, a osta­lo je sve stvar dr­žav­nog od­no­sno lo­kal­nog or­ga­na – po­ru­ču­je Ko­va­če­vić.



    • Podgoricom
      Socijalni radnici da obiđu naselje

      Socijalni radnici da obiđu naselje

    • Podgoricom

      2018-01-20

      MJEŠTANI PARK ŠUME ZAGORIČ PONOVO SPRIJEČILI VJEŠTAKE DA PREMJERE UZURPIRANO, POZIVAJU DRŽAVU DA POMOGNE

      Socijalni radnici da obiđu naselje


      Ne­ko­li­ko sto­ti­na mje­šta­na Park šu­me Za­go­rič oku­pi­lo se ju­če ka­ko bi spri­je­či­li sud­ske vje­šta­ke da po­pi­šu ko­li­ko je ze­mlje uzur­pi­ra­no za­rad grad­nje ku­će Mi­ke Bu­la­to­vić. Vje­šta­ci po­stu­pa­ju na osno­vu tu­žbe ko­ju su Osnov­nom su­du pod­ni­je­li pr­vo­bit­ni vla­sni­ci ze­mlji­šta u Za­go­ri­ču.
      Vje­šta­ci su osim par­ce­la po­ro­di­ce Bu­la­to­vić pre­mjer tre­ba­li da oba­ve na vi­še lo­ka­ci­ja ali se ni­je­su po­ja­vi­li jer su mje­šta­ni or­ga­ni­zo­va­li pra­ve ži­ve zi­do­ve.
      Bu­la­to­vi­ći su me­đu ne­ko­li­ko sto­ti­na po­ro­di­ca ko­je su de­ve­de­se­tih go­di­na sa­gra­di­li ku­će na ta­da dr­žav­noj ze­mlji, a ko­ja je u me­đu­vre­me­nu vra­će­na pr­vo­bit­nim vla­sni­ci­ma zbog če­ga su mje­šta­ni du­žni da is­pla­te ade­kvat­nu na­kna­du za uzur­pa­ci­ju. Ve­ći­na mje­šta­na za to ne­ma nov­ca, s ob­zi­rom na to da je ci­je­na kva­dra­ta do­sti­gla ci­fru od 40 eura po kva­dra­tu.
      Ra­do­van Je­re­mić pred­stav­nik mje­šta­na tvr­di da sva­ko­dnev­no po­li­ci­ja kru­ži na­se­ljem, te da su prek­si­noć in­spek­to­ri do­la­zi­li kod po­ro­di­ce Bu­la­to­vić. On is­ti­če da u ovom na­se­lju ve­ći­nom ži­vi sta­nov­ni­štvo ko­je je na ru­bu eg­zi­sten­ci­je, te po­zi­va­ju pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća da ih obi­đe ili pri­mi na raz­go­vor. Je­re­mić ka­že da ve­li­ki broj po­ro­di­ca ne­ma nov­ca ni za hra­nu, već da se hra­ne u na­rod­nim ku­hi­nja­ma te da ih nad­le­žni iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad ni­ka­da ni­je­su po­sje­ti­li.
      –Da­nas je tre­ba­lo da Mi­ki Bu­la­to­vić pre­mje­re par­ce­le, a bi­la su za­ka­za­na i ne­ka ise­lje­nja ali ne zna­mo kon­kret­no ko­me. Gra­đa­ni su se oku­pi­li u ve­li­kom bro­ju na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja. Po ci­je­li dan po­li­ci­ja kru­ži i kad vi­de pri­li­ku oni će do­ći da ise­lja­va­ju. To ne­će­mo do­zvo­li­ti, jer smo svi slo­žni u to­me da će­mo spri­je­či­ti pri­laz ku­ća­ma. Da­nas su gra­đa­ni iza­šli sa dje­com na uli­cu i ta­ko će bi­ti i u bu­du­će. Ima pu­no po­ro­di­ca sa ma­lom dje­com ko­ja ne­ma­ju osnov­nih uslo­va za ži­vot. Ima glad­ne dje­ce, a oni do­la­ze da ih ise­lja­va­ju –re­kao je Je­re­mić.
      Je­re­mić ka­že da so­ci­jal­no ugro­že­ne po­ro­di­ce ni­jed­na dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja ni­je po­sje­ti­la, pa ni Cen­tar za so­ci­jal­ni rad.
      –Naj­ma­nje 20 po­ro­di­ca ne­ma nov­ca da ku­pi hljeb dje­ci –re­kao je Je­re­mić.
      On is­ti­če da gra­đa­ni ko­ji su so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi ne mo­gu is­pla­ti­ti 30.000 eura.
      –Po­zi­vam so­ci­jal­ne rad­ni­ke da do­đu i vi­de ka­ko ži­ve. Tra­ži­mo od pre­mi­je­ra da sve so­ci­jal­ne slu­ča­je­ve pri­mi na raz­go­vor i po­mog­ne im–ka­že Je­re­mić.A.D.



Mapa slušalaca


Mapa slušalaca Radija D+

Izvođač:
Naziv pjesme:
Posvećeno:
Vaše ime:
Vaš e-mail:


    • Hronika
      Kožar pretresen, pa priveden

      Kožar pretresen, pa priveden

    • Hronika

      2018-01-20

      Privođenje Kožara (arhivski snimak)

      UPRAVA POLICIJE NASTAVILA SA KONTROLAMA PRIPADNIKA KLANOVA I NJIMA BLISKIH LICA

      Kožar pretresen, pa priveden


      Ba­ra­nin Alan Ko­žar, ko­ji je, pre­ma evi­den­ci­ja­ma bez­bjed­no­snih slu­žbi, vo­đa jed­nog bar­skog kla­na, na­šao se na me­ti po­li­ci­je ko­ja je i to­kom ju­če­ra­šnjeg da­na spro­vo­di­la ak­tiv­no­sti u ci­lju bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa. U Ko­ža­re­vu ku­ću ju­če u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma upa­li su na­o­ru­ža­ni po­li­caj­ci, ko­ji su iz­vr­ši­li pre­tres obje­ka­ta ko­je ko­ri­sti ovaj Ba­ra­nin. Na­kon to­ga on je spro­ve­den na sa­slu­ša­nje u Cen­tar bez­bjed­no­sti Bar, gdje je od nje­ga uze­ta iz­ja­va.
      Ko­žar je du­že vre­me­na bio u bjek­stvu, a po­tra­ži­vao se zbog sum­nje da je na­pao ko­man­di­ra bar­ske po­li­ci­je Iva­na Đo­ko­vi­ća i da je na­kon to­ga or­ga­ni­zo­vao po­sta­vlja­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve is­pod nje­go­vog auto­mo­bi­la. On je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oslo­bo­đen ovih op­tu­žbi.
      Osim to­ga, ime ovog Ba­ra­ni­na, ko­ji je, pre­ma po­li­cij­skim po­da­ci­ma, na­kon po­gi­bi­je Lu­ke Đu­ro­vi­ća za­u­zeo nje­go­vo mje­sto, vi­še pu­ta se na­la­zi­lo na stup­ci­ma cr­ne hro­ni­ke. Na­i­me, on je bio u za­tvo­ru zbog sum­nje da je pri­pa­dao gru­pi ko­ja je li­kvi­di­ra­la po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­se­ci zbog pod­me­ta­nja tri eks­plo­zi­je na gra­di­li­šte ho­te­la „Splen­did” u Be­či­ći­ma, ko­ji je ta­da bio u iz­grad­nji, kao i za po­ku­šaj iz­nu­de od bi­zni­sme­na Žar­ka Ra­du­lo­vi­ća, su­vla­sni­ka ho­te­la. Po­čet­kom de­cem­bra 2016. go­di­ne on je bio me­ta bom­ba­škog na­pa­da, ka­da je is­pod nje­go­vog vo­zi­la po­sta­vlje­na eks­plo­ziv­na na­pra­va ve­li­ke ra­zor­ne mo­ći. Ko­žar je pra­vim ču­dom pro­šao bez po­vre­da pri­li­kom de­to­na­ci­je.
      Po­li­caj­ci su, osim Ko­ža­re­ve ku­će, u Pod­go­ri­ci, Ba­ru i Tiv­tu iz­vr­ši­li pre­tre­se na još de­set lo­ka­ci­ja. Ta­ko su kon­tro­li­sa­ni i Alek­san­dar Jo­ve­tić (25) iz Pod­go­ri­ce, u Ul­ci­nju En­ver Ko­va­če­vić (44), Sa­mir Us­ta­be­ći­ri (33), Men­sud Gu­si­njac (33), Gzim Bog­da­ni (31), An­dri­ja Ka­ra­đi­no­vić (37) i Ti­ho­mir Or­lan­dić (43).
      Svi pre­tre­se­ni pri­ve­de­ni su na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re, na­kon če­ga su pu­šte­ni na slo­bo­du.
      Pre­tre­si­ma je pro­na­đe­no i od­u­ze­to: pi­štolj „CZ” ka­li­bra 6,35, 11 ko­ma­da lo­vač­ke mu­ni­ci­je ka­li­bra 12mm, nož, de­vet mo­bil­nih te­le­fo­na, če­ti­ri put­nič­ka mo­tor­na vo­zi­la i če­ti­ri ro­kov­ni­ka. O sve­mu su oba­vi­je­šte­ni nad­le­žni tu­ži­o­ci.
      – Dr­žav­ni tu­ži­lac u ODT u Ul­ci­nju na­lo­žio je da se li­ce T.O. li­ši slo­bo­de zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja, a ta­ko­đe da se pro­tiv S.J. (23), bra­ta A.J., pod­ne­se kri­vič­na pri­ja­va zbog osno­va­ne sum­nje da je ta­ko­đe po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Pod­go­rič­ki po­li­caj­ci su pret­hod­no iz­vr­ši­li pre­tres na lo­ka­ci­ji u Pod­go­ri­ci ko­ju ko­ri­sti Jo­ve­tić. Pre­tre­som su pro­na­đe­na i od­u­ze­ta dva start­na pi­što­lja, okvi­ri za start­ne pi­što­lje sa jed­nim met­kom i ku­ti­ja za start­ni pi­štolj sa pri­bo­rom za či­šće­nje. Zbog pre­kr­ša­ja iz Za­ko­na o oruž­ju, A.J. je iz­dat na­log za na­pla­tu nov­ča­ne ka­znu.
      Na te­ri­to­ri­ji Tiv­ta pre­tre­se­ni su objek­ti ko­je ko­ri­ste Dra­gan Pu­po­vič, Bo­ži­dar Vu­ko­tić, Jo­van Sa­ma­r­džić i Ve­se­lin Be­ćir. Iz po­li­ci­je je sa­op­šte­no da su u Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Ul­ci­nju i Tiv­tu iz­vr­še­ni pre­tre­si na ukup­no še­sna­est lo­ka­ci­ja. Pro­na­đe­ni su i od­u­ze­ti: tri pi­što­lja, start­ni pi­štolj, va­zdu­šna pu­ška, oko 300 ko­ma­da mu­ni­ci­je raz­li­či­tog ka­li­bra, če­ti­ri vo­zi­la me­đu ko­ji­ma su i vo­zi­la luk­su­zne kla­se, mo­to­cikl, 13 mo­bil­nih te­le­fo­na i ve­ći broj SIM kar­ti­ca, vi­še lap­top ra­ču­na­ra i USB me­mo­ri­ja za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka, 22.000 eura za ko­je će se pro­vje­ri­ti da li su ste­če­ni iz­vr­še­njem kri­vič­nih dje­la i do­ku­men­ta­ci­ja o raz­li­či­tim vr­sta­ma nov­ča­nih tran­ska­ci­ja i du­žnič­ko-po­vje­ri­lač­kih od­no­sa.M.V.P.

      Zaplijenjene i na­o­ča­re

      Na jed­noj od lo­ka­ci­ja na ko­ji­ma je vr­šen pre­tres u Tiv­tu pro­na­đe­na je ile­gal­na op­ti­čar­ska rad­nja sa pre­ko 1.000 ko­ma­da na­o­ča­ra po­zna­tih mod­nih bren­do­va, či­ja se vri­jed­nost pro­cje­nju­je na vi­še de­se­ti­na hi­lja­da eura. Ju­ča­ra­šnji pre­tre­si su 22. ak­ci­ja ko­ja je spro­ve­de­na od po­čet­ka ok­to­bra pro­šle go­di­ne pro­tiv kla­no­va. Po­li­caj­ci su iz­vr­ši­li pre­tre­se na 303 lo­ka­ci­je na ju­gu i sje­ve­ru i u cen­tral­noj re­gi­ji, i to na lo­ka­ci­ja­ma ko­je ko­ri­ste čla­no­vi OKG, bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca i nji­ma bli­ska li­ca.



    • Politika
      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

    • Politika

      2018-01-20

      Vujanović

      OPOZICIJA TRAŽI OD FILIPA VUJANOVIĆA

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Održavanje predsjedničkih i lokalnih izbora u istom danu predstavlja minimum za elementarnu relaksaciju društvene atmosfere i stabilizaciju političkih prilika u Crnoj Gori, smatra Momo Koprivica


      Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić ras­pi­sao je za 15. april pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, ko­ji će bi­ti sed­mi od uvo­đe­nja vi­še­par­tij­skog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri. Opo­zi­ci­ja je oci­je­ni­la da je sa­da na po­te­zu pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić, ko­ji tre­ba da ras­pi­še iz­bo­re u Pod­go­ri­ci i de­set dru­gih op­šti­na za 15. april, ka­ko bi i lo­kal­ni i pred­sjed­nič­ki bi­li odr­ža­ni istog da­na.
      Iz opo­zi­ci­je upo­zo­ra­va­ju da bi od­lu­ka da lo­kal­ni iz­bo­ri bu­du odr­ža­ni sre­di­nom ma­ja iza­zva­la ha­os, jer bi se sve mo­glo po­klo­pi­ti sa iz­vje­snim dru­gim kru­gom pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje na šta bi ta­da kam­pa­nja iz­gle­da­la i ka­ko bi sve to bi­lo spro­ved­no.
      Evi­dent­no je i da pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce tra­že odr­ža­va­nje iz­bo­ra istog da­na, jer je ja­sno da bi se na­pra­vi­le ušte­de, sma­nji­le zlo­u­po­tre­be, a ze­mlja bi­la ma­nje op­te­re­će­nja iz­bor­nim de­ša­va­nji­ma.
      Po­vo­dom ras­pi­si­va­nja pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, Bra­jo­vić je re­kao ka­ko vje­ru­je da će iz­bo­ri bi­ti odr­ža­ni u po­zi­tiv­noj i de­mo­krat­skoj at­mos­fe­ri.
      – I da će­mo svi za­jed­no još jed­nom po­ka­za­ti za­što je Cr­na Go­ra li­der u svom okru­že­nju. Po­zi­vam sve pu­no­ljet­ne gra­đan­ke i gra­đa­ne da iza­đu na iz­bo­re i iza­be­ru naj­bo­ljeg kan­di­da­ta – ka­zao je Bra­jo­vić.
      O ras­pi­si­va­nju iz­bo­ra Bra­jo­vić je oba­vi­je­stio i pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, a sa­da tre­ba da in­for­mi­še i re­le­vant­ne me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je.
      Rok za spro­vo­đe­nje iz­bor­nih rad­nji te­če od da­na ras­pi­si­va­nja iz­bo­ra, a pred­lo­zi kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka pod­no­se se Dr­žav­noj iz­bo­r­noj ko­mi­si­ji do 26. mar­ta 2018. go­di­ne.
      Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca re­kao je da odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i lo­kal­nih iz­bo­ra u istom da­nu pred­sta­vlja mi­ni­mum mi­ni­mu­ma za ele­men­tar­nu re­lak­sa­ci­ju dru­štve­ne at­mos­fe­re i sta­bi­li­za­ci­ju po­li­tič­kih pri­li­ka u Cr­noj Go­ri, i da je to je­di­no po­šte­no rje­še­nje.
      – Sve dru­go je uvod u ogo­lje­nu dik­ta­tu­ru i po­sr­ta­nje u naj­du­blju po­li­tič­ku kri­zu. Za­htjev da se u istom da­nu odr­že pred­sjed­nič­ki i lo­kal­ni iz­bo­ri je­ste za­htjev de­mo­krat­skog mi­ni­ma­li­zma. Za to tre­ba sa­mo do­bra vo­lja i je­dan pot­pis he­mij­ske olov­ke, a ko­ji do­vo­di do vi­še­mi­li­on­skih ušte­da i broj­nih dru­gih po­li­tič­kih, eko­nom­skih i dru­gih be­ne­fi­ta za dru­štvo. Ni­ko, pa ni pred­sjed­nik dr­ža­ve ne­ma pra­vo da svo­jom od­lu­kom na­met­ne vi­še­mi­li­on­ske šte­te i iz­dat­ke dru­štvu zbog po­li­tič­ke kal­ku­la­ci­je. Ka­ko da po­gle­da u oči si­ro­ti­nji ako joj uzme po­la so­ci­jal­nog bu­dže­ta svo­jom kal­ku­lant­skom od­lu­kom da ne ras­pi­še lo­kal­ne iz­bo­re za dan kad su već ras­pi­sa­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      On sma­tra da spa­ja­nje iz­bo­ra, osim enorm­ne fi­nan­sij­ske ušte­de, do­no­si ve­li­ke po­li­tič­ke i dru­štve­ne be­ne­fi­te.
      – Ako se ne spo­je iz­bo­ri, re­žim će ši­rom otvo­ri­ti vra­ta za dra­stič­ne i bru­tal­ne zlo­u­po­tre­be. Ta­ko će od­lu­kom o ras­pi­si­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra re­žim po­sla­ti ja­snu po­ru­ku o svo­jim na­mje­ra­ma. Usu­de li se da raz­dvo­je lo­kal­ne od pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra po­sla­će ja­snu po­ru­ku da že­le kri­zu, zlo­u­po­tre­be, be­za­ko­nje i uzur­pa­ci­ju. Isto­vre­me­no odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i iz­bo­ra u 11 je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u zna­čaj­noj mje­ri bi ote­ža­lo kon­cen­tri­sa­ne zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske i po­vre­de iz­bor­nih pra­va i slo­bo­da ko­je je re­žim, ina­če, do­veo do sa­vr­šen­stva. Po­ka­za­lo se da je raz­dva­ja­nje iz­bo­ra me­ka za kon­cen­tri­sa­nu ko­rup­ci­ju i fo­ku­si­ra­nje cje­lo­kup­ne kri­mi­nal­ne ma­ši­ne­ri­je na od­re­đe­no pod­ruč­je – ka­že Ko­pri­vi­ca.
      Ka­ko na­vo­di, ne spo­je li ove iz­bo­re di­rekt­no sta­vlja­ju do zna­nja da su im kra­đa i ten­zi­je je­di­ni adu­ti u iz­bor­noj utak­mi­ci ko­ja pred­sto­ji.
      – Ako se ne spo­je ovi iz­bo­ri u istom da­nu, mo­gu­ća bi bi­la pa­ra­dok­sal­na si­tu­a­ci­ja. Ka­da bi lo­kal­ni iz­bo­ri bi­li odr­ža­ni kra­jem ma­ja, on­da bi sa­svim iz­vje­stan i re­a­lan dru­gi krug pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra bio odr­žan prak­tič­no 1. ma­ja. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko bi se pre­da­le li­ste i ka­ko bi se vo­di­la kam­pa­nja. Osim što bi stvo­ri­lo ve­li­ke prak­tič­ne te­ško­će i pro­ble­me sa pre­kla­pa­njem kam­pa­nja, to bi bi­lo ru­glo i za­sti­đe u oči­ma svi­je­ta. Vu­ja­no­vić tre­ba da uči­ni ono što je uči­nio u slu­ča­ju Be­ra­na, ras­pi­su­ju­ći iz­bo­re sko­ro sva mje­se­ca pri­je is­te­ka man­da­ta lo­kal­ne skup­šti­ne i bez od­lu­ke op­štin­skog par­la­men­ta o skra­će­nju man­da­ta – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić na­gla­ša­va da bi Vu­ja­no­vić zbog vi­še­stru­kih raz­lo­ga tre­ba­lo da lo­kal­ne iz­bo­re za Glav­ni grad Pod­go­ri­cu ras­pi­še za isti dan za ka­da su za­ka­za­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri. Na taj na­čin bi se, ka­ko je re­kao, ušte­dje­la zna­čaj­na fi­nan­sij­ska sred­stva ali i sma­njio pro­stor za sve even­tu­al­ne zlo­u­po­tre­be i uti­caj na iz­bor­nu vo­lju gra­đa­na.
      – U DPS-u su vr­lo svje­sni či­nje­ni­ce da u Pod­go­ri­ci ima­ju ve­li­ki za­o­sta­tak u od­no­su na opo­zi­ci­ju i za­to ne bi­ra­ju sred­stva i na­či­ne da taj ma­njak gla­so­va na­dok­na­de. Ako pod­go­rič­ki iz­bo­ri bu­du za­seb­no odr­ža­ni u od­no­su na sve osta­le iz­bo­re ko­ji nas oče­ku­ju, ti­me se i pro­stor DPS-a za zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske, ucje­ne i iz­bor­ne mal­ver­za­ci­je i ma­hi­na­ci­je po­ve­ća­va – sma­tra Ra­do­va­nić.
      Ka­že da bio upra­vo jed­na od ključ­nih pro­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva tre­ba­lo da bu­de da u Cr­noj Go­ri ima­mo op­šte iz­bo­re, što pod­ra­zu­mi­je­va iz­bo­re na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou u istom da­nu.
      – Na taj na­čin bi se uči­ni­la ve­li­ka ušte­da bu­džet­skih sred­sta­va, kon­tro­la i re­gu­lar­nost iz­bo­ra bi bi­la bo­lja, po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces po­ve­ća­no, a ma­ni­ri zlo­u­po­tre­ba i mal­ver­za­ci­ja bi­li sve­de­ni na mi­ni­mum – za­klju­čio je Ra­do­va­nić.M.V.

      Za kan­di­da­tu­ru 7.932 pot­pi­sa

      Na pr­vim ne­po­sred­nim iz­bo­ri­ma 1990. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik DPS-a Mo­mir Bu­la­to­vić, kao i na dru­gim iz­bo­ri­ma za še­fa dr­ža­ve, odr­ža­nim 1993.
      Bu­la­to­vi­ćev biv­ši sa­rad­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji se kan­di­do­vao po­sli­je su­ko­ba u DPS-u, po­bi­je­dio je na iz­bo­ri­ma 1997. go­di­ne.
      Na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2003, 2008. i 2013. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik DPS-a Fi­lip Vu­ja­no­vić.
      Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re bi­ra se na op­štim iz­bo­ri­ma, na­po­sred­no i taj­nim gla­sa­njem na pet go­di­na. Za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio vi­še od po­lo­vi­ne va­že­ćih gla­so­va bi­ra­ča ko­ji su gla­sa­li. Ako ni­je­dan kan­di­dat ne do­bi­je taj broj gla­so­va odr­ža­va se dru­gi krug iz­bo­ra za 14 da­na.
      Ka­ko je pred­vi­đe­no za­ko­nom, u dru­gom iz­bor­nom kru­gu uče­stvo­va­će dva kan­di­da­ta ko­ji su do­bi­li naj­ve­ći broj gla­so­va. Za cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka, u dru­gom kru­gu, bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio ve­ći broj gla­so­va iza­šlih bi­ra­ča.
      Po­ten­ci­jal­ni kan­di­da­ti za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra­će da pri­ku­pe naj­ma­nje 7.932 pot­pi­sa po­dr­ške gra­đa­na da bi mo­gli da uđu u pred­sjed­nič­ku tr­ku.



    • Hronika
      Tijelo našli dva kilometra od kuće

      Tijelo našli dva kilometra od kuće

    • Hronika

      2018-01-20

      PORODICA I POLICIJA PET MJESECI TRAGALI ZA STANKOM KRUNIĆEM IZ BIJELOG POLJA

      Tijelo našli dva kilometra od kuće


      Be­ži­vot­no ti­je­lo Stan­ka Kru­ni­ća (50) iz bje­lo­polj­skog na­se­lja Ra­so­vo, ko­ji je ne­stao 29. av­gu­sta, pro­na­đe­no je ju­če na ne­pu­na dva ki­lo­me­tra uda­lje­no­sti od po­ro­dič­ne ku­će. Na­i­me, nje­ga je je­dan mje­šta­nin, ko­ji se kre­tao kroz šu­mu, u 15.10 pro­na­šao u mje­stu zva­nom Kri­va­ča, na lo­kal­nom pu­tu od Ra­so­va pre­ma Vla­hu. Od­mah je po­zvao slu­žbe­ni­ke ov­da­šnjeg cen­tra bez­bjed­no­sti, ko­ji su sti­gli na li­ce mje­sta i oba­vi­je­sti­li de­žur­nog tu­ži­o­ca Vi­šnju Me­do­je­vić.
      Ona je za „Dan” sa­op­šti­la da je oba­vljen uvi­đaj i da je ti­je­lo upu­će­no na ob­duk­ci­ju u Kli­nič­ki cen­tar.
      Ti­je­lo stra­da­log pre­po­zna­la je nje­go­va rod­bi­na.
      Ina­če, ne­sta­nak Kru­ni­ća pri­ja­vi­la je nje­go­va po­ro­di­ca 29. av­gu­sta pro­šle go­di­ne, oko 8.45, kad je na­pu­stio rad­no mje­sto u ka­fe-ba­ru „Aut­saj­der” u Ra­so­vu. Od ta­da mu se iz­gu­bio sva­ki trag. Na se­bi je u tom tre­nut­ku imao far­mer­ke i ma­ji­cu cr­ne bo­je. Bio je vi­sok oko 180 cm, i imao iz­ra­zi­to cr­nu ko­su i no­sio na­o­ča­re.
      Na­kon to­ga po­ro­di­ca je mje­se­ci­ma, ali i slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti, po­ku­ša­va­la da sa­zna šta se de­si­lo sa ne­sta­lim Kru­ni­ćem.
      M.N.



    • Politika
      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

    • Politika

      2018-01-20

      Poslanici DPS-a za kraj godine se častili po 410 eura

      U SKUPŠTINI JUČE OBJELODANJEN SPISAK PREDSTAVNIKA VLASTI KOJI SU POLOVINOM DECEMBRA DOBILI VARIJABILE

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Odluka o isplati 410 eura za poslanike iz vlasti, kako je obrazloženo, donijeta je „imajući u vidu značajan doprinos poslanika u aktivnostima radnih tijela i na sjednicama Skupštine u decembru 1017. godine”


      Od­lu­kom Ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta 42 po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je do­bi­li su po 410 eura do­dat­ka na de­cem­bar­sku za­ra­du, zbog „zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”. Do­ku­ment o ovim is­pla­ta­ma, uz obra­zlo­že­nje da je u pi­ta­nju skan­da­lo­zna od­lu­ka u či­jem do­no­še­nju ni­je uče­stvo­vao, obje­lo­da­nio je ju­če u Skup­šti­ni šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić.
      Na li­sti po­sla­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ko­ji­ma je omo­gu­ćen do­da­tak na za­ra­du pred kraj pro­šle go­di­ne su Ivan Bra­jo­vić (SD), Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić (DPS), Gen­ci Ni­man­be­gu (FOR­CA), Mi­o­drag Ra­du­no­vić (DPS), Ne­džad Dre­še­vić (BS), Mi­ćo Or­lan­dić (SD), Adri­jan Vuk­sa­no­vić (HGI), Da­li­bor­ka Pe­jo­vić (DPS), An­dri­ja Po­po­vić (LP), Mi­o­drag Vu­ko­vić (DPS), Lu­iđ Škre­lja (DPS), Fi­lip Vu­ko­vić (DPS), Bran­ko Ča­vor (DPS), Mi­lo­rad Vu­le­tić (DPS), Er­vin Ibra­hi­mo­vić (BS), Tar­zan Mi­lo­še­vić (DPS), Jo­van­ka La­li­čić (DPS), Bran­ka Ta­na­si­je­vić (DPS), Pe­tar Smo­lo­vić (DPS), Želj­ko Apr­co­vić (DPS), Ni­ko­la Ra­ko­če­vić (DPS), Mar­ta Šće­pa­no­vić (DPS), Pe­tar Iva­no­vić (DPS), Ob­rad Mi­šo Sta­ni­šić (DPS), Ma­ri­ja Ća­to­vić (DPS), An­dri­ja Ni­ko­lić (DPS), Mir­sad Mu­rić (DPS), Ana Ni­ko­lić (DPS), Ma­ja Ba­krač (DPS) Ha­lil Du­ko­vić (DPS), Pre­drag Se­ku­lić (DPS), Da­ni­jel Živ­ko­vić (DPS), Su­ad Nu­ma­no­vić (DPS), Bog­dan Fa­tić (DPS), Alek­san­dra Vu­ko­vić (DPS), Mi­loš Ni­ko­lić (DPS), Dra­gu­tin Pa­po­vić (DPS), Na­da Drob­njak (DPS), Mi­ha­i­lo An­đu­šić (DPS), Ra­du­le No­vo­vić (DPS), Sa­nja Pa­vi­će­vić (DPS) i Mom­či­lo Mar­ti­no­vić (DPS).
      Od­lu­ku o is­pla­ti va­ri­ja­bil­nog di­je­la za­ra­de pot­pi­sao je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić.
      – Čla­nom tri od­lu­ke o va­ri­ja­bil­nom di­je­lu za­ra­de za po­sla­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re broj 00-32-5/17-153 od 13. de­cem­bra 2017. go­di­ne pro­pi­sa­no je da po­sla­nik mo­že ostva­ri­ti va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de zbog zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne i do­dat­nog an­ga­žo­va­nja – pi­še u tek­stu od­lu­ke.
      Na­vo­di se da va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de ne mo­že bi­ti ve­ći od 80 od­sto od pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri, pa je to­li­ko i is­pla­će­no svim po­sla­ni­ci­ma iz vla­sti.
      Od­lu­ka o is­pla­ti, ka­ko je obra­zlo­že­no, do­ni­je­ta je „ima­ju­ći u vi­du zna­ča­jan do­pri­nos po­sla­ni­ka u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”.
      Šef po­sla­nič­kog klu­ba De­mo­krat­skog fron­ta (DF) ka­zao je da je na Ko­le­gi­ju­mu pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta sa­znao da je pred kraj pro­šle go­di­ne do­ni­je­ta od­lu­ka da se po­sla­ni­ci iz sa­ve­za na vla­sti na­gra­de va­ri­ja­bi­la­ma. On je re­kao da je to skan­da­lo­zna od­lu­ka.
      – Ra­di jav­no­sti, kao pred­stav­nik De­mo­krat­skog fron­ta, o to­me ni­je­sam bio oba­vi­je­šten. Po­na­vljam, to sam sa­znao tek u pe­tak. Oči­gled­no je da De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta že­li da na­gra­di po­sla­ni­ke za lo­jal­nost, i za sli­je­po gla­sa­nje, bez pre­ve­li­kih ana­li­za i di­sku­si­ja – sma­tra Đu­ka­no­vić.
      On je ka­zao ka­ko je oči­gled­no da je vi­rus ko­ji je po­čeo u Be­ra­na­ma, gdje se iz bu­dže­ta cen­tra za so­ci­jal­ni rad di­je­li no­vac funk­ci­o­ne­ri­ma lo­kal­nog DPS-a pro­ši­rio i na dr­žav­ni par­la­ment. Šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a ob­ja­šnja­va da je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić na­ja­vio da će do­ni­je­ti te od­lu­ke, a da će Front sa njim upo­zna­ti jav­nost.
      – Tim sjed­ni­ca­ma kao pred­stav­nik DF-a ni­je­sam pri­su­stvo­vao, i DF sa ovim ne­ma ni­šta, već se sna­žno pro­ti­vi ta­kvoj prak­si. Ov­dje se pri­je­ti po­sla­ni­ci­ma DF-a opo­me­na­ma, ali to su za nas stvar­no be­nig­ne i smi­je­šne pri­jet­nje. Ali ni­ko ne­ma pra­vo da od nov­ca gra­đa­na Cr­ne Go­re fi­nan­si­ra ne­rad po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao je da Đu­ka­no­vić ni­je uče­stvo­vao na sjed­ni­ca­ma na ko­ji­ma su do­ni­je­te ove od­lu­ke, pa mu je iz ko­le­gi­jal­nih raz­lo­ga omo­gu­će­no da sve ovo sa­op­šti na ple­nu­mu.
      – Ovo se ti­če od­lu­ke ko­ja je ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom li­stu Cr­ne Go­re – ka­zao je Gvo­zde­no­vić.M.V.



    • Vijest dana
      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

    • Vijest dana

      2018-01-20

      Đukanović i Subotić

      PRVA BANKA I DRŽAVA KREDITIRAJU BIZNIS STANKA SUBOTIĆA U CRNOJ GORI

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Preko firme Dulv D-Trejd Subotić ušao u posao distribucije inostranih vina u Crnoj Gori, a kredit od 1,3 miliona eura odobrila mu je Prva banka Subotićevom biznisu, organizovanje salona vina, podršku davalo i Ministarstvo poljoprivrede


      Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat do­sko­ra­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, odo­bri­la je pod po­volj­nim uslo­vi­ma no­ve kre­di­te fir­mi Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce, ko­ju je osno­va­lo pred­u­ze­će kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Stan­ka Ca­ne­ta Su­bo­ti­ća. To po­ka­zu­ju po­da­ci iz Re­gi­stra za­lo­ga Cr­ne Go­re, u ko­ji­ma se vi­di da je fir­ma Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce za­lo­ži­la imo­vi­nu kao ga­ran­ci­ju za kre­dit. Iz­nos kre­di­ta je 1,3 mi­li­o­na eura.
      – Pred­met za­lo­ge su po­kret­ne stva­ri, ko­je su svo­ji­na za­lo­go­dav­ca, na­ve­de­ne u la­ger li­sta­ma broj 09-1/2017, 09-2/2017, 09-3/2017, od da­na 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne a či­ja ukup­na vri­jed­nost iz­no­si 686.785,17 eura na dan 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne – na­vo­di se u Re­gi­stru za­lo­ga, uz na­po­me­nu da je ovo oba­vje­šte­nje upi­sa­no po­čet­kom no­vem­bra pro­šle go­di­ne.
      Istog mje­se­ca, upi­sa­no je i da su pred­met za­lo­ge po­kret­ne stva­ri pre­ci­zi­ra­ne u la­ger li­sti broj 16/2014 od da­na 1. ok­to­bra 2014. go­di­ne, a u ko­joj je na­ve­de­no da vri­jed­nost po­kret­nih stva­ri ko­je su pred­met za­lo­ge na dan 30. sep­tem­bar 2014. go­di­ne iz­no­si 624.614,01 eura, a ko­je su u vla­sni­štvu za­lo­go­dav­ca Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce.
      Kre­dit­na po­dr­ška, od naj­ma­nje 1,3 mi­li­o­na eura, ja­sno uka­zu­je da po­ro­di­ca li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Su­bo­tić učvr­šću­ju po­slov­ne ve­ze.
      Re­gi­star za­lo­ga po­tvr­đu­je da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re vr­lo če­sto za­lo­go­pri­mac, a za­lo­go­da­vac je Dulv D-Trejd. Vri­jed­nost za­lo­že­ne imo­vi­ne mje­ri se mi­li­o­ni­ma, što sa­da i do­dat­no uka­zu­je na po­slov­ne ve­ze Đu­ka­no­vi­će­ve ban­ke i Su­bo­ti­će­ve fir­me.
      Fir­mu Dulv D-Trejd, pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra Pri­vred­nog su­da, osno­va­la je Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Dan­ske, ili skra­će­no EMI. Nju kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić, na­sta­njen u Že­ne­vi.
      Još ra­ni­je je „Dan” pi­sao da do­ku­men­ta­ci­ja Upra­ve ca­ri­na Cr­ne Go­re po­tvr­đu­je da je Đu­ka­no­vi­će­va ban­ka iz­da­la ban­kar­sku ga­ran­ci­ju fir­mi Dulv D-Trejd. Kom­pa­ni­ja Dulv D-Trejd je iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re pred­sta­vlje­na jav­no kao di­stri­bu­ter ino­stra­nih vi­na. Zva­nič­no, po po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, dje­lat­nost ove fir­me je „ne­spe­ci­ja­li­zo­va­na tr­go­vi­na na ve­li­ko”.
      In­te­re­sant­no je da je na jed­nom od in­ter­na­ci­o­nal­nih sa­lo­na vi­na „Mon­te vi­no Pod­go­ri­ca” uče­stvo­va­la i Dulv D-Trejd. Sa­lon je pri­tom otvo­rio po­moć­nik mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Bla­go­ta Ra­du­lo­vić, ra­ni­je po­mi­njan u afe­ri pro­da­je imo­vi­ne FK Mo­gren, či­ji je ak­ter bio i Dar­ko Ša­rić. Ta­ko je Su­bo­ti­će­vom bi­zni­su, or­ga­ni­zo­va­nje sa­lo­na vi­na, ra­ni­jih go­di­na po­dr­šku da­va­lo i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de.
      Be­o­grad­ski me­di­ji obje­lo­da­ni­li su ra­ni­je da je Su­bo­tić pre­ko svo­je fir­me Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Ko­pen­ha­ge­na pre­nio oko osam mi­li­o­na eura u svo­je ćer­ke-kom­pa­ni­je u Sr­bi­ji. Ina­če, EMI je osno­van 2003. go­di­ne i do ta­da fir­me u Sr­bi­ji, po­put D-Trejd i Dulv D-Trejd iz Cr­ne Go­re, dje­lo­va­le su u sklo­pu Bo­na­reks Ltd s Ki­pra.
      Pre­ma po­slov­nom re­gi­stru Ki­pra, na če­lu Bo­na­reks Ltd bio je Ni­ko­la Mi­lo­še­vić, ko­ji je če­sto po­mi­njan kao Su­bo­ti­ćev sa­rad­nik. Po­me­nu­ta mre­ža kom­pa­ni­ja ka­sni­je je po­ve­za­na sa Dan­skom. Kao prav­ni pred­stav­nik dan­ske kom­pa­ni­je EMI po­ja­vlji­vao se advo­kat To­mas Nig, ta­ko­đe ra­ni­je po­ve­zi­van sa Su­bo­ti­ćem.
      U iz­vje­šta­ju ko­ji se od­no­si na sta­nje ka­pi­ta­la Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS, a u ko­ji je „Dan” imao uvid, na­vo­di se da fir­mu u cje­lo­sti kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić iz Že­ne­ve.
      Su­bo­tić, kon­tro­verz­ni bi­zni­smen, de­ce­ni­ja­ma je u fo­ku­su ov­da­šnje jav­no­sti, a po­seb­no na­kon afe­re „Na­ci­o­nal” iz 2001. go­di­ne.
      Su­bo­tić je tr­go­vi­nu ci­ga­re­ta­ma po­čeo pri­je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je, a iz­mje­stio je 1997. go­di­ne u Cr­nu Go­ru. To se po­klo­pi­lo sa su­ko­bom iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i re­ži­ma SPS-a u Sr­bi­ji.
      Po­sao sa ci­ga­re­ta­ma išao je ta­ko da su fir­me ko­je su bi­le „re­gi­stro­va­ne” za tu dje­lat­nost na­ru­či­va­le ci­ga­re­te od pro­iz­vo­đa­ča, one su avi­o­ni­ma i na dru­ge na­či­ne do­pre­ma­ne u Pod­go­ri­cu, tu su pre­pro­da­va­ne, kup­ci bi ih uto­va­re­ne u ka­mi­o­ne uz prat­nju cr­no­gor­ske po­li­ci­je vo­zi­li u Sr­bi­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Ma­ke­do­ni­ju i Al­ba­ni­ju, od­no­sno gli­se­ri­ma u Ita­li­ju.
      M.V.-Vl.O.

      Snab­di­je­va­li re­sor po­ljo­pri­vre­de

      Pre­ma ana­li­tič­kim kar­ti­ci­ma Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, fir­ma Stan­ka Su­bo­ti­ća bi­la je do­ba­vljač tog re­so­ra. Po­sto­je po­da­ci da je iz bu­dže­ta mi­ni­star­stva is­pla­će­na od­re­đe­na su­ma nov­ca za uslu­ge ko­je je od­ra­di­la Su­bo­ti­će­va fir­ma.

      Po­slo­ve kon­tro­li­še iz Švaj­car­ske

      Dok se Su­bo­ti­ću u Sr­bi­ji i Ita­li­ji su­di­lo zbog op­tu­žbi za šverc du­va­na, on je ži­vio i ra­dio u Švaj­car­skoj, či­je za­ko­no­dav­stvo ne pri­zna­je kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, za ko­je je bio op­tu­žen po srp­skom za­ko­nu. Ita­li­jan­ski sud ni­ka­da ni­je tra­žio nje­go­vo iz­ru­če­nje, već je na jed­nom od ro­či­šta pri­je ne­ko­li­ko go­di­na tu­ži­la­štvo sa­op­šti­lo da od­u­sta­je od svih op­tu­žbi, či­me je po­stu­pak ob­u­sta­vljen.



    • Podgoricom
      Mjesec dana bez saobraćaja

      Mjesec dana bez saobraćaja

    • Podgoricom

      2018-01-20

      U ULICI MILOJA PAVLOVIĆA

      Mjesec dana bez saobraćaja


      Uli­ca Mi­lo­ja Pa­vlo­vi­ća mje­sec da­na bi­će za­tvo­re­na za sa­o­bra­ćaj. Od ju­če ovom sa­o­bra­ćaj­ni­com se ne mo­že vo­zi­li­ma jer se gra­di vo­do­vod za po­tre­be ur­ba­ni­stič­kih par­ce­la 158 i 159 u za­hva­tu DUP-a Gor­nja Go­ri­ca – iz­mje­ne i do­pu­ne. Za­bra­na sa­o­bra­ća­ja, ka­ko su sa­op­šti­li iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, va­ži­će do 18. fe­bru­a­ra.
      A.D.



    • Drustvo
      Do krsta prvi otac i sin

      Do krsta prvi otac i sin

    • Drustvo

      2018-01-20

      U Podgorici prvi do krsta Ivan Stamatović, koji je plivao sa sinom Savom

      STOTINE VJERNIKA UČESTVOVALO U TRADICIONALNOM BOGOJAVLJENSKOM PLIVANJU

      Do krsta prvi otac i sin

      Crnogorac Oliver Ivanović je poslednja žrtva na KiM međunarodnih i domaćih zločinaca, kazao je mitropolit Amfilohije Plivao sam sa sinom i to mi je dalo veću snagu, kazao je Ivan Stamatović iz Podgorice


      U osve­šta­noj Mo­ra­či, Rib­ni­ci, Li­mu, dru­gim cr­no­gor­skim ri­je­ka­ma i mo­ru, ju­če su pri­pad­ni­ci svih ge­ne­ra­ci­ja pli­va­li za Ča­sni krst, u tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju. Naj­o­dva­žni­je ma­li­ša­ne, dje­voj­ke, mla­di­će i star­ce ni­je obes­hra­bri­la hlad­na vo­da i pro­hlad­no vri­je­me da za­pli­va­ju za kr­stom.
      U Pod­go­ri­ci je pr­vi do kr­sta do­šao Ivan Sta­ma­to­vić iz Ro­ga­ma, ko­me je asi­sti­rao osmo­go­di­šnji sin Sa­va. Ivan za „Dan“ ka­že da mu je sin dao sna­gu da pr­vi stig­ne do kr­sta.
      – Ovo mi je še­sti ili sed­mi put da pli­vam i ni­ka­da ni­je bi­lo tak­mi­čar­skog du­ha, već to ra­dim sim­bo­lič­no, tra­di­ci­o­nal­no. Pli­vao sam sa si­nom pa mi je bi­lo ve­će za­do­volj­stvo i to mi je da­lo ve­ću sna­gu. Osje­ćam se li­je­po, ni­kad bo­lje – ka­zao je Sta­ma­to­vić.
      Po­red Iva­na i Sa­ve, na­gra­du u Pod­go­ri­ci po­ni­je­la je i Ni­ko­li­na Aći­mić, ko­ja go­di­na­ma pli­va za Ča­sni krst. U tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju uče­stvo­va­lo je oko 200 mla­di­ća i dje­vo­ja­ka, ko­ji su pli­va­li u Mo­ra­či ko­ju je pret­hod­no osve­štao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
      Za kr­stom je ot­pli­vao i Ve­se­lin Mu­go­ša iz Pod­go­ri­ce, kao naj­sta­ri­ji uče­snik. On je za „Dan“ ka­zao da ima 68 go­di­na i da je pr­vi pli­vao za Ča­sni krst.
      – Ro­dio sam se u Pod­go­ri­ci i dje­tinj­stvo sam pro­veo na Mo­ra­či. Bio mi je cilj da sko­čim za kr­stom. Osje­ćam se kao di­je­te – ka­zao je Mu­go­ša.
      Na­kon pro­gla­še­nja po­bjed­ni­ka, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je pred vi­še sto­ti­na vjer­ni­ka po­ru­čio da su Mo­ra­ča, Rib­ni­ca i sve bla­go­slo­ve­ne ri­je­ke ju­če po­sta­le no­va ri­je­ka Jor­dan.
      – Ma­lo­pri­je sam čuo ka­ko se pje­va „Ko­so­vo je sr­ce Sr­bi­je“, a on­da su pje­va­li još do­dat­nu isti­nu da je Ko­so­vo sr­ce Cr­ne Go­re. Bi­lo i osta­lo. Me­to­hi­ja je bi­la i pri­pa­da­će Cr­noj Go­ri u bu­du­ćim vre­me­ni­ma, bez ob­zi­ra na one ko­ji su iz­da­li Me­to­hi­ju i ti­me iz­da­li kra­lja Ni­ko­lu, go­spo­da­ra Cr­ne Go­re. Ne mo­že se na iz­da­ji kra­lja Ni­ko­le gra­di­ti bu­duć­nost Cr­ne Go­re. To tre­ba da zna­ju oni ko­ji sa­da vla­da­ju i ko­ji će vla­da­ti u bu­du­ćim vre­me­ni­ma. Ne­ma bu­duć­no­sti bez kra­lja Ni­ko­le i onih gra­ni­ca ko­je je on za­cr­tao i ko­je su opi­sa­ne kr­vlju cr­no­gor­skih stra­dal­ni­ka i mu­če­ni­ka 1912, pa evo sve do ovog Cr­no­gor­ca Oli­ve­ra Iva­no­vi­ća, ko­ji je iz Do­lja­na. On je po­sled­nja žr­tva zlo­či­na, onih zlo­či­na­ca, i do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
      On je na­gla­sio da je po­sled­nja žr­tva na KiM Cr­no­go­rac Oli­ver Iva­no­vić.
      – Ka­žu da je na Ko­so­vu osta­lo ma­lo Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca. A ni­je ma­lo, ta­mo su mi­li­o­ni gro­bo­va, ta­mo su naj­ve­će sve­ti­nje ko­je oslo­ba­đao kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić, sle­du­ju­ći sto­pa­ma svo­jih pre­da­ka Pe­tro­vi­ća. Ko­so­vo je bi­lo i osta­lo sr­ce i Sr­bi­je i Cr­ne Go­re – za­klju­čio je mi­tro­po­lit.
      Sve­šte­nik Pre­drag Šće­pa­no­vić je ka­zao da su po­bjed­ni­ci svi oni ko­ji su pli­va­li i uze­li bla­go­slov osve­šta­ne ri­je­ke.
      – Hva­la naj­mla­đem pli­va­ču Sa­vi Sta­ma­to­vi­ću iz Ro­ga­ma, ko­ji ima osam i po go­di­na, jer nje­gov otac si­gur­no ne bi iz­va­dio krst da ni­je bi­lo po­mo­ći mla­đe ge­ne­ra­ci­je. Hva­la naj­sta­ri­jem uče­sni­ku Ve­se­li­nu Mu­go­ši iz Dah­ne. Hva­la Ni­ko­li­ni Aći­mić, ko­ja već ne­ko­li­ko go­di­na pli­va, na­šoj Sla­đa­ni Đu­ko­vić, ko­ja je sko­ro sva­ke go­di­ne tu, i osta­lim se­stra­ma – po­ru­čio je on.
      Bo­go­ja­vljen­sko pli­va­nje tra­di­ci­o­nal­no je odr­ža­no i u ri­je­ci Lim u Bi­je­lom Po­lju. Ovo­go­di­šnji po­bjed­nik u Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju za kr­stom u tom gra­du je dva­de­set­še­sto­go­di­šnji Mar­ko Drob­njak. Nje­mu je ovo, ka­ko je re­kao, tre­ći put ka­ko po­ku­ša­va da bu­de naj­br­ži.
      – Sre­ćan sam zbog to­ga što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Ovo je za me­ne tre­ća sre­ća. Ovo mi je bi­la ži­vot­na že­lja. Bi­la je do­bra i ni­kad ve­ća kon­ku­ren­ci­ja. Ni­kad, ka­ko ka­žu or­ga­ni­za­to­ri, ni­je bi­lo ova­ko ma­sov­no pli­va­nje. Ni­je­sam sa­mo ja po­bjed­nik. Svi mi uče­sni­ci smo po­bjed­ni­ci. Ostva­rio mi se san ko­ji sam go­di­na­ma sa­njao. Sve naj­bo­lje svi­ma. Vje­ruj­mo u Bo­ga i on će vje­ro­va­ti u nas. Vi­di­mo se po­no­vo idu­će go­di­ne – ka­zao je Drob­njak.
      U Li­mu je za­pli­va­la i hra­bra se­da­ma­na­e­sto­go­di­šnja Ana Be­go­vić, ko­ja se pr­vi put od­va­ži­la da pli­va za kr­stom.
      – Is­pu­ni­la sam svo­ju že­lju i uče­stvo­va­la u ovoj ve­li­čan­stve­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji. Ko ne zna za strah, mo­ra da us­pi­je – ka­za­la je Be­go­vić.
      Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je osve­štao je ju­če ri­je­ku Lim, u ko­ju je za kr­stom za­pli­va­lo tri­de­se­tak tak­mi­ča­ra. Kr­sta se i ove go­di­ne, po pe­ti put, pr­vi do­mo­gao Ni­ko­la Kne­že­vić.
      – Po­seb­no sam sre­ćan što sam na ovaj ve­li­ki pra­znik, ko­ji se sla­vi u spo­men Hri­sto­vog kr­šte­nja, po­no­vo pr­vi do­pli­vao do ča­snog kr­sta. Mo­ja ra­dost je tim ve­ća, jer je da­na­šnja sve­ča­nost po­ka­za­la da je vjer­ni na­rod Be­ra­na čvr­sto ve­zan za na­še sve­te obi­ča­je – ka­zao je Kne­že­vić.
      Po­seb­nu pa­žnju iza­zvao je sed­mo­go­di­šnji Ma­ti­ja Gu­be­ri­nić ko­ji je sa osta­lim uče­sni­ci­ma pli­vao za kr­stom.
      Oda­ju­ći pri­zna­nja svim uče­sni­ci­ma tak­mi­če­nja, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je u svom obra­ća­nju na­gla­sio da je Bo­go­ja­vlje­nje ve­li­ki pra­znik kad se oži­vlja­va du­bo­ka taj­na ko­ju je Go­spod ustro­jio na ri­je­ci Jor­da­nu ka­ko bi na­ma po­da­rio bla­go­det sve­tog kr­šte­nja.
      – Ne­ka ra­dost ovo­ga pra­zni­ka uđe u na­ša sr­ca i na­še do­mo­ve i ne­ka bu­de sreć­no i bla­go­slo­ve­no na­šim ku­pa­či­ma ko­ji su za­pli­va­li ka­ko bi na je­dan di­van i kon­kre­tan na­čin do­ži­vje­li taj­nu ovo­ga pra­zni­ka – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je.
      Tiv­ća­nin De­jan Pi­per do­pli­vao je ju­če pr­vi do ča­snog kr­sta i pre­dao ga An­đe­li To­ma­še­vić, jed­noj od uče­sni­ca tra­di­ci­o­nal­nog Bo­go­ja­vljen­skog pli­va­nja na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci. Uče­stvo­va­lo je še­zde­se­tak pli­va­ča me­đu ko­ji­ma su bi­le i če­ti­ri dje­voj­ke, a do­ga­đa­ju je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj Tiv­ća­na.
      – Svi mi ko­ji smo uče­stvo­va­li da­nas smo vi­te­zo­vi i po­bjed­ni­ci. Ne sa­mo ja već svi ko­ji su pli­va­li. Moj brat Bo­ško je če­ti­ri pu­ta pr­vi do­pli­vao do kr­sta. On ove go­di­ne ni­je uče­stvo­vao, ja sam ga za­mi­je­nio i opet je uspjeh ostao na­šoj po­ro­di­ci. To je ve­li­ka čast i bla­go­slov. Na­dam se da će nas i sle­de­ćih go­di­na po­slu­ži­ti sre­ća, pa da opet uče­stvu­je­mo – re­kao je ovaj 25-go­di­šnji mla­dić iz Tiv­ta.
      An­đe­lu je, ka­že, pri­mi­je­tio i pre­dao joj krst jer je bi­la jed­na o ma­lo­broj­nih dje­vo­ja­ka ko­je su pli­va­le.
      – Ona je za me­ne vi­tez, a ja sam sa­mo bio je­dan u gru­pi mo­ma­ka – po­ru­čio je De­jan Pi­per.
      EKI­PA „DA­NA”

      U Pla­vu pli­va­lo de­vet mla­di­ća

      Je­ro­mo­nah Ge­or­gi­je, star­je­ši­na ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce u Bre­zo­je­vi­ca­ma, slu­žio je bo­go­ja­vljen­sku li­tur­gi­ju uz pri­su­stvo broj­nih vjer­ni­ka Plav­ske žu­pe. On je osve­štao vo­du Lim, a de­ve­to­ri­ca od­va­žnih mo­ma­ka pli­va­li su za po­gru­že­nim Ča­snim kr­stom – Žalj­ko Da­šić, Želj­ko R. Da­šić, Vi­to Ja­šo­vić, Bog­dan Raj­ko­vić, Dar­ko Raj­ko­vić, Ili­ja Ra­di­vo­je­vić, te bra­ća Ste­van i Alek­san­dar Mi­lo­vić iz Be­ra­na i Mi­loš Mi­lo­vić iz Kra­lja kod An­dri­je­vi­ce.
      Pr­vi je do kr­sta do­pli­vao 20-go­di­šnji Dar­ko Raj­ko­vić, ko­jem je to bio i pr­vi put da ska­če za kr­stom, a, osje­ćaj je, ka­že, neo­pi­siv. N.V.

      Gim­na­zi­ja­lac pr­vi

      U kon­ku­ren­ci­ji od 20-ak uče­sni­ka, me­đu ko­ji­ma jed­na dje­voj­ka, gim­na­zi­ja­lac iz Ko­to­ra, še­sna­e­sto­go­di­šnji Va­si­li­je Jo­va­no­vić, pr­vi je ju­če u Bi­go­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Naj­mla­đi uče­snik u pli­va­nju bio je de­se­to­go­di­šnji mje­šta­nin Ne­ma­nja La­za­re­vić, ko­ji je re­kao da mu ni­je pred­sta­vlja­lo pro­blem da za­pli­va u mo­ru od sa­mo 13 ste­pe­ni, na­ja­viv­ši da će i da­lje uče­stvo­va­ti u pli­va­nju za Ča­sni krst i da će jed­nog da­na i on bi­ti naj­br­ži. B.M.

      Va­te­r­po­li­sti pro­gla­še­ni po­bjed­ni­ci­ma

      Na nov­skom Škve­ru odr­ža­no je tra­di­ci­o­nal­no pe­to pli­va­nje za Bo­go­ja­vljen­ski ča­sni krst, u ko­jem je uče­stvo­vao 61 tak­mi­čar. Sta­zu du­gu 33 me­tra, što sim­bo­lič­no pred­sta­vlja broj Hri­sto­vih go­di­na ži­vo­ta u tre­nut­ku ka­da je ra­za­pet, naj­br­že su pre­pli­va­li va­ter­po­li­sti „Ja­dra­na Ca­ri­ne“ Mar­ko Ra­da­no­vić i Og­njen Mr­va­lje­vić ko­ji su isto­vre­me­no do­ta­kli ča­sni krst pa su or­ga­ni­za­to­ri njih obo­ji­cu pro­gla­si­li po­bjed­ni­ci­ma.
      Naj­mla­đi uče­snik bio je če­tvo­ro­go­di­šnji Mar­ko Mo­ti­ka, a naj­sta­ri uče­snik bi­la je Ja­sna Ma­rić, ko­ja je ne­kad pli­va­la za „Ja­dran”. Z.Š.

      Krv i lju­bav pre­ma Bo­gu to­pli­ji od vo­de

      Za Ča­sni krst ko­ji je po­lo­žen u mo­re na 50 me­ta­ra od oba­le is­pred Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru, na Bo­go­ja­vlje­nje, ju­če je pli­va­lo oko 50 mla­di­ća i dje­ča­ka. Ove go­di­ne pr­vi je do Ča­snog kr­sta do­pli­vao Sa­vo La­lo­še­vić (21), ko­ji na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va od svo­je 18. go­di­ne.
      – Iz­u­zet­na mi je čast što sam pr­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Bi­lo je hlad­no mo­re, ali je na­ša krv i ve­li­ka lju­bav pre­ma Bo­gu bi­la to­pli­ja od vo­de – ka­zao je La­lo­še­vić, ina­če stu­dent tre­će go­di­ne Fa­kul­te­ta za po­mor­stvo u Ko­to­ru.
      Naj­mla­đi uče­snik ju­če­ra­šnjeg pli­va­nja bio je Đor­đe De­vić (9), ko­ji ni­je skri­vao ra­dost što je pli­vao za Ča­sni krst. Kao naj­mla­đi, on je na­gra­đen iko­nom, a is­ta­kao je da će na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va­ti i ubu­du­će.D.S.

      U Da­ni­lov­gra­du pr­vi Bal­ša Ra­do­njić

      U Da­ni­lov­gra­du je is­pod grad­skog mo­sta or­ga­ni­zo­va­no tra­di­ci­o­nal­no pli­va­nje za Ča­sni krst, do ko­jeg je pr­vi do­pli­vao osam­na­e­sto­go­di­šnji Bal­ša Ra­do­njić iz pri­grad­skog na­se­lja Pa­ži­ći.
      – Ovo je pr­vi put da uče­stvu­jem u pli­va­nju za Ča­sni krst i ra­do­stan sam što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Do­ći ću i na­red­ne go­di­ne, jer se ov­dje oku­plja­mo zbog ve­li­kog pra­zni­ka ko­ji pu­no zna­či sva­kom vjer­ni­ku – re­kao je Ra­do­njić. I.M.



    • Hronika
      Kasnili iz spuškog zatvora

      Kasnili iz spuškog zatvora

    • Hronika

      2018-01-20

      BERANCU DAVIDU KASUMOVIĆU ODLOŽENO SUĐENJE U BJELOPOLJSKOM VIŠEM SUDU

      Kasnili iz spuškog zatvora


      Be­ran­cu Da­vi­du Ka­su­mo­vi­ću (24) ju­če je pred vi­je­ćem bje­lo­polj­skog Vi­šeg su­da, ko­jim je tre­ba­lo da pred­sje­da­vao Šef­ki­ja Đe­še­vić, od­lo­že­no su­đe­nje zbog kri­vič­nog dje­la po­ku­šaj ubi­stva. Raz­log je što se u sud­ni­ci u svoj­stvu ošte­će­nog i svje­do­ka ni­je po­ja­vio Be­ra­nac Vla­dan Mi­lu­no­vić. Na­i­me, nje­ga je tre­ba­lo iz ZIKS-a u Spu­žu da do­ve­du na su­đe­nje. Ka­ko su ka­sni­li po­la sa­ta, a u sud­ni­ci ni­je bi­lo ni pla­ni­ra­nih svje­do­ka, su­đe­nje je od­lo­že­no za 16. fe­bru­ar.
      Op­tu­že­ni Ka­su­mo­vić na pro­šlom pre­tre­su ni­je pri­znao kri­vič­no dje­lo, tvr­de­ći da ni­je imao na­mje­ru ni­kog da ubi­je.
      – Bio sam iza­zvan jer sam vi­dio da Mi­lu­no­vić u ru­ci dr­ži pi­štolj. Pu­cao sam že­le­ći da ga za­pla­šim, a ne ni­ka­ko da ga ubi­jem – ka­zao je Ka­su­mo­vić.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­su­mo­vić je 1. sep­tem­bra 2016. go­di­ne is­pred be­ran­ske grad­ske Po­šte i ne­da­le­ko od vr­ti­ća iz „mer­ce­de­sa” pu­cao u prav­cu su­gra­đa­ni­na Vla­da­na Mi­lu­no­vi­ća i nje­go­ve su­pru­ge Ma­ri­ja­ne, ko­ji su se na­la­zi­li u auto­mo­bi­lu „opel kor­sa”. To­kom uvi­đa­ja je pro­na­đe­no 14 ča­u­ra. Ape­la­ci­o­ni sud Cr­ne Go­re uki­nuo je pre­su­du Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak.
      M.N.



    • Podgoricom
      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

    • Podgoricom

      2018-01-20

      DIREKTOR UPRAVE ZA NEKRETNINE DRAGAN KOVAČEVIĆ KAŽE DA PREGOVARAJU SA MINISTARSTVOM FINANSIJA OKO EVIDENCIJE BESPRAVNIH OBJEKATA

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Nedoumica je da li će u procesu legalizacije objekti biti upisivani u V listu gdje se pišu podaci o zgradama i nosiocima prava svojine, ili u G listu gdje se unose tereti, ograničenja i određena pravna stanja na nepokretnosti


      Me­nadž­ment Upra­ve za ne­kret­ni­ne i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja na­red­nih da­na od­lu­či­će u ko­ji će po­je­di­nač­ni dio po­pi­snog li­sta uno­si­ti po­dat­ke o bes­prav­nim objek­ti­ma. Po­pi­sni list ima če­ti­ri po­je­di­nač­na di­je­la - A list, B list, V list i G list. Ne­do­u­mi­ca je, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja, da li će to bi­ti či­nje­no u V li­stu gdje se pi­šu po­da­ci o zgra­da­ma i no­si­o­ci­ma pra­va svo­ji­ne, ili u G li­stu gdje se uno­se te­re­ti, ogra­ni­če­nja i od­re­đe­na prav­na sta­nja na ne­po­kret­no­sti. Oni su re­kli da to ne­sa­gla­sje po­sto­ji izjme­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i Upra­ve za ne­kret­ni­ne. Iz Se­kre­ta­ri­ja­ta su sa­op­šti­li da je od­lu­ka na Upra­vi za ne­kret­ni­ne i da ne­sa­gla­sja ne­ma.
      Dra­gan Ko­va­če­vić, di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re, ka­že da uko­li­ko bu­de do­ni­je­ta od­lu­ka da se upi­su­ju u G li­stu to zna­či da će u tom li­stu bi­ti upi­san te­ret da ne po­sto­ji gra­đe­vin­ska do­zvo­la za taj obje­kat. Osim u ovom, objek­ti se upi­su­ju i u V li­stu u ko­jem se upi­su­je vla­snič­ka struk­tu­ra. Ko­va­če­vić na­vo­di da je on za­go­vor­nik da svi objek­ti u pro­sto­ru bu­du upi­sa­ni ka­ko bi dr­ža­va ima­la pra­vu evi­den­ci­ju.
      –Tre­nut­no ima­mo evi­den­ti­ra­no oko 40.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Upi­som u li­stu V ima­li bi­smo pra­vu evi­den­ci­ju sta­nja na te­re­nu, to je­ste ažur­ne po­dat­ke. Ima­li smo ne­ke ana­li­ze da po­sto­ji pre­ko 100.000 bes­prav­nih obje­ka­ta. Do sep­tem­bra bi tre­ba­lo da upi­še­mo u ka­ta­star pre­ko 60.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Me­nadž­met Upra­ve za ne­kren­ti­ne za­jed­no sa Mi­ni­star­stvom fi­nan­si­ja ovih da­na od­lu­či­će o to­me da li da se vr­ši upis u G li­stu zbog to­ga što ima­mo ne­ke pre­su­de Uprav­nog su­da. Oni sa­da sma­tra­ju da svi objek­ti tre­ba da bu­du upi­sa­ni u ka­ta­star ne­po­kret­no­sti. To zna­či da bi u li­stu V gra­đa­ni bi­li upi­sa­ni ka­ko vla­sni­ci, dok bi u li­stu G bio upi­sano te­ret da obje­kat ne­ma gra­đe­vin­sku do­zvo­lu– na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Ko­va­če­vić na­vo­di da su sprem­ni da po­sao od­ra­de, da su eki­pe mo­bil­ne ka­ko bi gra­đa­ni­ma po­mo­gli da za­vr­še po­sao.
      Di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne osvr­nuo se i na na­vo­de po­je­di­nih ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su sa­op­šti­le da ne mo­gu po­stu­pa­ti po za­htje­vi­ma gra­đa­ni­ma jer po­sto­ji ne­sa­gla­sje iz­me­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i Upra­ve za ne­kret­ni­ne jer se ne zna­ju ka­ko će se ti objek­ti upi­si­va­ti. Dra­gan Ko­va­če­vić na­vo­di da ne po­sto­ji ne­sa­gla­sje te da oni po­stu­pa­ju po za­ko­nu ko­ji ure­đu­je ovu oblast, a to je Za­kon o dr­žav­nom pre­mje­ru i ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti.
      –Ja pi­tam ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je za­što njih in­te­re­su­je ka­ko da li će se obje­kat knji­ži­ti u li­stu G ili u li­stu V. To mo­že da in­te­re­su­je sa­mo stran­ke. Za oba li­sta ra­de se isti po­slo­vi-ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da sni­me obje­kat, pre­da­ju ge­o­det­ski ela­bo­rat na ovje­ru. Upis u ka­ta­star je uslov da bi se ušlo u pro­ces le­ga­li­za­ci­je. Iz ka­ta­stra se uzi­ma­ju ge­o­det­ski po­da­ci o par­ce­li, za­tim po­da­ci o ge­o­det­skoj mre­ži ko­je se uzi­ma­ju iz de­talj­nih ta­ča­ka ko­je sa­či­nja­va­ju te par­ce­le. Na­kon to­ga se na te­re­nu sni­ma obje­kat i pra­vi ela­bo­rat ko­ji se pre­da­je ka­ta­stru na ovje­ru. Ka­da se ela­bo­rat ovje­ri on­da se on pre­da­je stran­ki ko­ja je an­ga­žo­va­la tu ge­o­det­sku or­ga­ni­za­ci­ju da iz­vr­ši ge­o­det­ske po­slo­ve za njih, i ta­da stran­ka to pre­da­je i od­lu­ču­je da li će to da se upi­še u G ili V li­stu. Ne znam za­što bi ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je in­te­re­so­va­lo ka­ko će bes­prav­ni obje­kat bi­ti uknji­žen – na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Dra­gan Ko­va­če­vić do­da­je da Upra­va za ne­kret­ni­ne da­je lo­gi­sti­ču po­dr­šku ka­da je u pi­ta­nju le­ga­li­za­ci­ja bes­prav­nih obje­ka­ta. On na­vo­di da je nji­ho­va oba­ve­za da da­ju po­dat­ke ko­ji su po­treb­ni za le­ga­li­za­ci­ju obje­ka­ta, a da na­kon to­ga stran­ke ko­je su za taj pro­ces za­in­te­re­so­va­ne pre­da­ju za­htje­ve u lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu.
      – Dio po­sla ko­ji je dr­ža­va, od­no­sno ka­ta­star, ra­dio do 2. ju­na 2008. go­di­ne pre­u­ze­le su pri­vat­ne li­cen­ci­ra­ne ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je na osno­vu za­ko­na. Stran­ke su se u to vri­je­me ža­li­le ka­ko ka­ta­stri ne ra­de ažur­no, ka­ko uzi­ma­ju no­vac. Me­đu­tim, ka­da su po­če­le da ra­de te or­ga­ni­za­ci­je u star­tu su gra­đa­ni­ma od­re­đi­va­le ogrom­ne ci­fre da pla­te za nji­hov po­sao. Na pri­mjer, do­la­zio nam je čo­vjek sa Ce­ti­nja ko­ji se ža­lio da mu je ge­o­det­ska fir­ma tra­ži­la 700 eura da sni­mi obje­kat. Mi smo mu re­kli da sam tim ne­ma­mo ni­šta, ne­go da su pre­u­ze­li taj po­sao – na­veo je Ko­va­če­vić. N.S.

      Ko­ju do­ku­men­ta­ci­ju iz­da­ju gra­đa­ni­ma

      Rok za pod­no­še­nje za­htje­va za le­ga­li­za­ci­ju ne­for­mal­nih obje­ka­ta je de­vet mje­se­ci. Dra­gan Ko­va­če­vić ob­ja­šnja­va što je nji­ho­va oba­ve­za.
      –Mi smo se or­ga­ni­zo­va­li u smi­slu da ser­vi­si­ra­mo gra­đa­ne ko­ji tra­že po­dat­ke i uslu­ge od Upra­ve za ne­kret­ni­ne, a to je da te objek­te upi­še­mo u ka­ta­star i iz­da­mo do­ku­men­ta­ci­ju–vla­snič­ki list, ko­pi­ju pla­na, uvje­re­nje da li po­sje­du­ju ili ne po­sje­du­je još ne­ku ne­kret­ni­nu na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re. To je sve ono što mi tre­ba da da­mo gra­đa­ni­ma, a osta­lo je sve stvar dr­žav­nog od­no­sno lo­kal­nog or­ga­na – po­ru­ču­je Ko­va­če­vić.



-
    • Hronika
      Kožar pretresen, pa priveden

      Kožar pretresen, pa priveden

    • Hronika

      2018-01-20

      Privođenje Kožara (arhivski snimak)

      UPRAVA POLICIJE NASTAVILA SA KONTROLAMA PRIPADNIKA KLANOVA I NJIMA BLISKIH LICA

      Kožar pretresen, pa priveden


      Ba­ra­nin Alan Ko­žar, ko­ji je, pre­ma evi­den­ci­ja­ma bez­bjed­no­snih slu­žbi, vo­đa jed­nog bar­skog kla­na, na­šao se na me­ti po­li­ci­je ko­ja je i to­kom ju­če­ra­šnjeg da­na spro­vo­di­la ak­tiv­no­sti u ci­lju bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa. U Ko­ža­re­vu ku­ću ju­če u ra­nim ju­tar­njim sa­ti­ma upa­li su na­o­ru­ža­ni po­li­caj­ci, ko­ji su iz­vr­ši­li pre­tres obje­ka­ta ko­je ko­ri­sti ovaj Ba­ra­nin. Na­kon to­ga on je spro­ve­den na sa­slu­ša­nje u Cen­tar bez­bjed­no­sti Bar, gdje je od nje­ga uze­ta iz­ja­va.
      Ko­žar je du­že vre­me­na bio u bjek­stvu, a po­tra­ži­vao se zbog sum­nje da je na­pao ko­man­di­ra bar­ske po­li­ci­je Iva­na Đo­ko­vi­ća i da je na­kon to­ga or­ga­ni­zo­vao po­sta­vlja­nje eks­plo­ziv­ne na­pra­ve is­pod nje­go­vog auto­mo­bi­la. On je kra­jem no­vem­bra pro­šle go­di­ne oslo­bo­đen ovih op­tu­žbi.
      Osim to­ga, ime ovog Ba­ra­ni­na, ko­ji je, pre­ma po­li­cij­skim po­da­ci­ma, na­kon po­gi­bi­je Lu­ke Đu­ro­vi­ća za­u­zeo nje­go­vo mje­sto, vi­še pu­ta se na­la­zi­lo na stup­ci­ma cr­ne hro­ni­ke. Na­i­me, on je bio u za­tvo­ru zbog sum­nje da je pri­pa­dao gru­pi ko­ja je li­kvi­di­ra­la po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­se­ci zbog pod­me­ta­nja tri eks­plo­zi­je na gra­di­li­šte ho­te­la „Splen­did” u Be­či­ći­ma, ko­ji je ta­da bio u iz­grad­nji, kao i za po­ku­šaj iz­nu­de od bi­zni­sme­na Žar­ka Ra­du­lo­vi­ća, su­vla­sni­ka ho­te­la. Po­čet­kom de­cem­bra 2016. go­di­ne on je bio me­ta bom­ba­škog na­pa­da, ka­da je is­pod nje­go­vog vo­zi­la po­sta­vlje­na eks­plo­ziv­na na­pra­va ve­li­ke ra­zor­ne mo­ći. Ko­žar je pra­vim ču­dom pro­šao bez po­vre­da pri­li­kom de­to­na­ci­je.
      Po­li­caj­ci su, osim Ko­ža­re­ve ku­će, u Pod­go­ri­ci, Ba­ru i Tiv­tu iz­vr­ši­li pre­tre­se na još de­set lo­ka­ci­ja. Ta­ko su kon­tro­li­sa­ni i Alek­san­dar Jo­ve­tić (25) iz Pod­go­ri­ce, u Ul­ci­nju En­ver Ko­va­če­vić (44), Sa­mir Us­ta­be­ći­ri (33), Men­sud Gu­si­njac (33), Gzim Bog­da­ni (31), An­dri­ja Ka­ra­đi­no­vić (37) i Ti­ho­mir Or­lan­dić (43).
      Svi pre­tre­se­ni pri­ve­de­ni su na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re, na­kon če­ga su pu­šte­ni na slo­bo­du.
      Pre­tre­si­ma je pro­na­đe­no i od­u­ze­to: pi­štolj „CZ” ka­li­bra 6,35, 11 ko­ma­da lo­vač­ke mu­ni­ci­je ka­li­bra 12mm, nož, de­vet mo­bil­nih te­le­fo­na, če­ti­ri put­nič­ka mo­tor­na vo­zi­la i če­ti­ri ro­kov­ni­ka. O sve­mu su oba­vi­je­šte­ni nad­le­žni tu­ži­o­ci.
      – Dr­žav­ni tu­ži­lac u ODT u Ul­ci­nju na­lo­žio je da se li­ce T.O. li­ši slo­bo­de zbog osno­va­ne sum­nje da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja, a ta­ko­đe da se pro­tiv S.J. (23), bra­ta A.J., pod­ne­se kri­vič­na pri­ja­va zbog osno­va­ne sum­nje da je ta­ko­đe po­či­nio kri­vič­no dje­lo ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja i eks­plo­ziv­nih ma­te­ri­ja – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
      Pod­go­rič­ki po­li­caj­ci su pret­hod­no iz­vr­ši­li pre­tres na lo­ka­ci­ji u Pod­go­ri­ci ko­ju ko­ri­sti Jo­ve­tić. Pre­tre­som su pro­na­đe­na i od­u­ze­ta dva start­na pi­što­lja, okvi­ri za start­ne pi­što­lje sa jed­nim met­kom i ku­ti­ja za start­ni pi­štolj sa pri­bo­rom za či­šće­nje. Zbog pre­kr­ša­ja iz Za­ko­na o oruž­ju, A.J. je iz­dat na­log za na­pla­tu nov­ča­ne ka­znu.
      Na te­ri­to­ri­ji Tiv­ta pre­tre­se­ni su objek­ti ko­je ko­ri­ste Dra­gan Pu­po­vič, Bo­ži­dar Vu­ko­tić, Jo­van Sa­ma­r­džić i Ve­se­lin Be­ćir. Iz po­li­ci­je je sa­op­šte­no da su u Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Ul­ci­nju i Tiv­tu iz­vr­še­ni pre­tre­si na ukup­no še­sna­est lo­ka­ci­ja. Pro­na­đe­ni su i od­u­ze­ti: tri pi­što­lja, start­ni pi­štolj, va­zdu­šna pu­ška, oko 300 ko­ma­da mu­ni­ci­je raz­li­či­tog ka­li­bra, če­ti­ri vo­zi­la me­đu ko­ji­ma su i vo­zi­la luk­su­zne kla­se, mo­to­cikl, 13 mo­bil­nih te­le­fo­na i ve­ći broj SIM kar­ti­ca, vi­še lap­top ra­ču­na­ra i USB me­mo­ri­ja za skla­di­šte­nje po­da­ta­ka, 22.000 eura za ko­je će se pro­vje­ri­ti da li su ste­če­ni iz­vr­še­njem kri­vič­nih dje­la i do­ku­men­ta­ci­ja o raz­li­či­tim vr­sta­ma nov­ča­nih tran­ska­ci­ja i du­žnič­ko-po­vje­ri­lač­kih od­no­sa.M.V.P.

      Zaplijenjene i na­o­ča­re

      Na jed­noj od lo­ka­ci­ja na ko­ji­ma je vr­šen pre­tres u Tiv­tu pro­na­đe­na je ile­gal­na op­ti­čar­ska rad­nja sa pre­ko 1.000 ko­ma­da na­o­ča­ra po­zna­tih mod­nih bren­do­va, či­ja se vri­jed­nost pro­cje­nju­je na vi­še de­se­ti­na hi­lja­da eura. Ju­ča­ra­šnji pre­tre­si su 22. ak­ci­ja ko­ja je spro­ve­de­na od po­čet­ka ok­to­bra pro­šle go­di­ne pro­tiv kla­no­va. Po­li­caj­ci su iz­vr­ši­li pre­tre­se na 303 lo­ka­ci­je na ju­gu i sje­ve­ru i u cen­tral­noj re­gi­ji, i to na lo­ka­ci­ja­ma ko­je ko­ri­ste čla­no­vi OKG, bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­na li­ca i nji­ma bli­ska li­ca.



    • Politika
      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

    • Politika

      2018-01-20

      Vujanović

      OPOZICIJA TRAŽI OD FILIPA VUJANOVIĆA

      Spojiti predsjedničke i lokalne izbore

      Održavanje predsjedničkih i lokalnih izbora u istom danu predstavlja minimum za elementarnu relaksaciju društvene atmosfere i stabilizaciju političkih prilika u Crnoj Gori, smatra Momo Koprivica


      Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić ras­pi­sao je za 15. april pred­sjed­nič­ke iz­bo­re, ko­ji će bi­ti sed­mi od uvo­đe­nja vi­še­par­tij­skog si­ste­ma u Cr­noj Go­ri. Opo­zi­ci­ja je oci­je­ni­la da je sa­da na po­te­zu pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić, ko­ji tre­ba da ras­pi­še iz­bo­re u Pod­go­ri­ci i de­set dru­gih op­šti­na za 15. april, ka­ko bi i lo­kal­ni i pred­sjed­nič­ki bi­li odr­ža­ni istog da­na.
      Iz opo­zi­ci­je upo­zo­ra­va­ju da bi od­lu­ka da lo­kal­ni iz­bo­ri bu­du odr­ža­ni sre­di­nom ma­ja iza­zva­la ha­os, jer bi se sve mo­glo po­klo­pi­ti sa iz­vje­snim dru­gim kru­gom pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, pa se po­sta­vlja pi­ta­nje na šta bi ta­da kam­pa­nja iz­gle­da­la i ka­ko bi sve to bi­lo spro­ved­no.
      Evi­dent­no je i da pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce tra­že odr­ža­va­nje iz­bo­ra istog da­na, jer je ja­sno da bi se na­pra­vi­le ušte­de, sma­nji­le zlo­u­po­tre­be, a ze­mlja bi­la ma­nje op­te­re­će­nja iz­bor­nim de­ša­va­nji­ma.
      Po­vo­dom ras­pi­si­va­nja pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, Bra­jo­vić je re­kao ka­ko vje­ru­je da će iz­bo­ri bi­ti odr­ža­ni u po­zi­tiv­noj i de­mo­krat­skoj at­mos­fe­ri.
      – I da će­mo svi za­jed­no još jed­nom po­ka­za­ti za­što je Cr­na Go­ra li­der u svom okru­že­nju. Po­zi­vam sve pu­no­ljet­ne gra­đan­ke i gra­đa­ne da iza­đu na iz­bo­re i iza­be­ru naj­bo­ljeg kan­di­da­ta – ka­zao je Bra­jo­vić.
      O ras­pi­si­va­nju iz­bo­ra Bra­jo­vić je oba­vi­je­stio i pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, a sa­da tre­ba da in­for­mi­še i re­le­vant­ne me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je.
      Rok za spro­vo­đe­nje iz­bor­nih rad­nji te­če od da­na ras­pi­si­va­nja iz­bo­ra, a pred­lo­zi kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka pod­no­se se Dr­žav­noj iz­bo­r­noj ko­mi­si­ji do 26. mar­ta 2018. go­di­ne.
      Pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Mo­mo Ko­pri­vi­ca re­kao je da odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i lo­kal­nih iz­bo­ra u istom da­nu pred­sta­vlja mi­ni­mum mi­ni­mu­ma za ele­men­tar­nu re­lak­sa­ci­ju dru­štve­ne at­mos­fe­re i sta­bi­li­za­ci­ju po­li­tič­kih pri­li­ka u Cr­noj Go­ri, i da je to je­di­no po­šte­no rje­še­nje.
      – Sve dru­go je uvod u ogo­lje­nu dik­ta­tu­ru i po­sr­ta­nje u naj­du­blju po­li­tič­ku kri­zu. Za­htjev da se u istom da­nu odr­že pred­sjed­nič­ki i lo­kal­ni iz­bo­ri je­ste za­htjev de­mo­krat­skog mi­ni­ma­li­zma. Za to tre­ba sa­mo do­bra vo­lja i je­dan pot­pis he­mij­ske olov­ke, a ko­ji do­vo­di do vi­še­mi­li­on­skih ušte­da i broj­nih dru­gih po­li­tič­kih, eko­nom­skih i dru­gih be­ne­fi­ta za dru­štvo. Ni­ko, pa ni pred­sjed­nik dr­ža­ve ne­ma pra­vo da svo­jom od­lu­kom na­met­ne vi­še­mi­li­on­ske šte­te i iz­dat­ke dru­štvu zbog po­li­tič­ke kal­ku­la­ci­je. Ka­ko da po­gle­da u oči si­ro­ti­nji ako joj uzme po­la so­ci­jal­nog bu­dže­ta svo­jom kal­ku­lant­skom od­lu­kom da ne ras­pi­še lo­kal­ne iz­bo­re za dan kad su već ras­pi­sa­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      On sma­tra da spa­ja­nje iz­bo­ra, osim enorm­ne fi­nan­sij­ske ušte­de, do­no­si ve­li­ke po­li­tič­ke i dru­štve­ne be­ne­fi­te.
      – Ako se ne spo­je iz­bo­ri, re­žim će ši­rom otvo­ri­ti vra­ta za dra­stič­ne i bru­tal­ne zlo­u­po­tre­be. Ta­ko će od­lu­kom o ras­pi­si­va­nju lo­kal­nih iz­bo­ra re­žim po­sla­ti ja­snu po­ru­ku o svo­jim na­mje­ra­ma. Usu­de li se da raz­dvo­je lo­kal­ne od pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra po­sla­će ja­snu po­ru­ku da že­le kri­zu, zlo­u­po­tre­be, be­za­ko­nje i uzur­pa­ci­ju. Isto­vre­me­no odr­ža­va­nje pred­sjed­nič­kih i iz­bo­ra u 11 je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u zna­čaj­noj mje­ri bi ote­ža­lo kon­cen­tri­sa­ne zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske i po­vre­de iz­bor­nih pra­va i slo­bo­da ko­je je re­žim, ina­če, do­veo do sa­vr­šen­stva. Po­ka­za­lo se da je raz­dva­ja­nje iz­bo­ra me­ka za kon­cen­tri­sa­nu ko­rup­ci­ju i fo­ku­si­ra­nje cje­lo­kup­ne kri­mi­nal­ne ma­ši­ne­ri­je na od­re­đe­no pod­ruč­je – ka­že Ko­pri­vi­ca.
      Ka­ko na­vo­di, ne spo­je li ove iz­bo­re di­rekt­no sta­vlja­ju do zna­nja da su im kra­đa i ten­zi­je je­di­ni adu­ti u iz­bor­noj utak­mi­ci ko­ja pred­sto­ji.
      – Ako se ne spo­je ovi iz­bo­ri u istom da­nu, mo­gu­ća bi bi­la pa­ra­dok­sal­na si­tu­a­ci­ja. Ka­da bi lo­kal­ni iz­bo­ri bi­li odr­ža­ni kra­jem ma­ja, on­da bi sa­svim iz­vje­stan i re­a­lan dru­gi krug pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra bio odr­žan prak­tič­no 1. ma­ja. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko bi se pre­da­le li­ste i ka­ko bi se vo­di­la kam­pa­nja. Osim što bi stvo­ri­lo ve­li­ke prak­tič­ne te­ško­će i pro­ble­me sa pre­kla­pa­njem kam­pa­nja, to bi bi­lo ru­glo i za­sti­đe u oči­ma svi­je­ta. Vu­ja­no­vić tre­ba da uči­ni ono što je uči­nio u slu­ča­ju Be­ra­na, ras­pi­su­ju­ći iz­bo­re sko­ro sva mje­se­ca pri­je is­te­ka man­da­ta lo­kal­ne skup­šti­ne i bez od­lu­ke op­štin­skog par­la­men­ta o skra­će­nju man­da­ta – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
      Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić na­gla­ša­va da bi Vu­ja­no­vić zbog vi­še­stru­kih raz­lo­ga tre­ba­lo da lo­kal­ne iz­bo­re za Glav­ni grad Pod­go­ri­cu ras­pi­še za isti dan za ka­da su za­ka­za­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri. Na taj na­čin bi se, ka­ko je re­kao, ušte­dje­la zna­čaj­na fi­nan­sij­ska sred­stva ali i sma­njio pro­stor za sve even­tu­al­ne zlo­u­po­tre­be i uti­caj na iz­bor­nu vo­lju gra­đa­na.
      – U DPS-u su vr­lo svje­sni či­nje­ni­ce da u Pod­go­ri­ci ima­ju ve­li­ki za­o­sta­tak u od­no­su na opo­zi­ci­ju i za­to ne bi­ra­ju sred­stva i na­či­ne da taj ma­njak gla­so­va na­dok­na­de. Ako pod­go­rič­ki iz­bo­ri bu­du za­seb­no odr­ža­ni u od­no­su na sve osta­le iz­bo­re ko­ji nas oče­ku­ju, ti­me se i pro­stor DPS-a za zlo­u­po­tre­be, pri­ti­ske, ucje­ne i iz­bor­ne mal­ver­za­ci­je i ma­hi­na­ci­je po­ve­ća­va – sma­tra Ra­do­va­nić.
      Ka­že da bio upra­vo jed­na od ključ­nih pro­mje­na iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva tre­ba­lo da bu­de da u Cr­noj Go­ri ima­mo op­šte iz­bo­re, što pod­ra­zu­mi­je­va iz­bo­re na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou u istom da­nu.
      – Na taj na­čin bi se uči­ni­la ve­li­ka ušte­da bu­džet­skih sred­sta­va, kon­tro­la i re­gu­lar­nost iz­bo­ra bi bi­la bo­lja, po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces po­ve­ća­no, a ma­ni­ri zlo­u­po­tre­ba i mal­ver­za­ci­ja bi­li sve­de­ni na mi­ni­mum – za­klju­čio je Ra­do­va­nić.M.V.

      Za kan­di­da­tu­ru 7.932 pot­pi­sa

      Na pr­vim ne­po­sred­nim iz­bo­ri­ma 1990. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik DPS-a Mo­mir Bu­la­to­vić, kao i na dru­gim iz­bo­ri­ma za še­fa dr­ža­ve, odr­ža­nim 1993.
      Bu­la­to­vi­ćev biv­ši sa­rad­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji se kan­di­do­vao po­sli­je su­ko­ba u DPS-u, po­bi­je­dio je na iz­bo­ri­ma 1997. go­di­ne.
      Na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma 2003, 2008. i 2013. go­di­ne po­bi­je­dio je ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­nik DPS-a Fi­lip Vu­ja­no­vić.
      Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re bi­ra se na op­štim iz­bo­ri­ma, na­po­sred­no i taj­nim gla­sa­njem na pet go­di­na. Za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio vi­še od po­lo­vi­ne va­že­ćih gla­so­va bi­ra­ča ko­ji su gla­sa­li. Ako ni­je­dan kan­di­dat ne do­bi­je taj broj gla­so­va odr­ža­va se dru­gi krug iz­bo­ra za 14 da­na.
      Ka­ko je pred­vi­đe­no za­ko­nom, u dru­gom iz­bor­nom kru­gu uče­stvo­va­će dva kan­di­da­ta ko­ji su do­bi­li naj­ve­ći broj gla­so­va. Za cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka, u dru­gom kru­gu, bi­će iza­bran kan­di­dat ko­ji je do­bio ve­ći broj gla­so­va iza­šlih bi­ra­ča.
      Po­ten­ci­jal­ni kan­di­da­ti za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­ra­će da pri­ku­pe naj­ma­nje 7.932 pot­pi­sa po­dr­ške gra­đa­na da bi mo­gli da uđu u pred­sjed­nič­ku tr­ku.



    • Hronika
      Tijelo našli dva kilometra od kuće

      Tijelo našli dva kilometra od kuće

    • Hronika

      2018-01-20

      PORODICA I POLICIJA PET MJESECI TRAGALI ZA STANKOM KRUNIĆEM IZ BIJELOG POLJA

      Tijelo našli dva kilometra od kuće


      Be­ži­vot­no ti­je­lo Stan­ka Kru­ni­ća (50) iz bje­lo­polj­skog na­se­lja Ra­so­vo, ko­ji je ne­stao 29. av­gu­sta, pro­na­đe­no je ju­če na ne­pu­na dva ki­lo­me­tra uda­lje­no­sti od po­ro­dič­ne ku­će. Na­i­me, nje­ga je je­dan mje­šta­nin, ko­ji se kre­tao kroz šu­mu, u 15.10 pro­na­šao u mje­stu zva­nom Kri­va­ča, na lo­kal­nom pu­tu od Ra­so­va pre­ma Vla­hu. Od­mah je po­zvao slu­žbe­ni­ke ov­da­šnjeg cen­tra bez­bjed­no­sti, ko­ji su sti­gli na li­ce mje­sta i oba­vi­je­sti­li de­žur­nog tu­ži­o­ca Vi­šnju Me­do­je­vić.
      Ona je za „Dan” sa­op­šti­la da je oba­vljen uvi­đaj i da je ti­je­lo upu­će­no na ob­duk­ci­ju u Kli­nič­ki cen­tar.
      Ti­je­lo stra­da­log pre­po­zna­la je nje­go­va rod­bi­na.
      Ina­če, ne­sta­nak Kru­ni­ća pri­ja­vi­la je nje­go­va po­ro­di­ca 29. av­gu­sta pro­šle go­di­ne, oko 8.45, kad je na­pu­stio rad­no mje­sto u ka­fe-ba­ru „Aut­saj­der” u Ra­so­vu. Od ta­da mu se iz­gu­bio sva­ki trag. Na se­bi je u tom tre­nut­ku imao far­mer­ke i ma­ji­cu cr­ne bo­je. Bio je vi­sok oko 180 cm, i imao iz­ra­zi­to cr­nu ko­su i no­sio na­o­ča­re.
      Na­kon to­ga po­ro­di­ca je mje­se­ci­ma, ali i slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti, po­ku­ša­va­la da sa­zna šta se de­si­lo sa ne­sta­lim Kru­ni­ćem.
      M.N.



    • Politika
      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

    • Politika

      2018-01-20

      Poslanici DPS-a za kraj godine se častili po 410 eura

      U SKUPŠTINI JUČE OBJELODANJEN SPISAK PREDSTAVNIKA VLASTI KOJI SU POLOVINOM DECEMBRA DOBILI VARIJABILE

      Poslanici iz vlasti sebe častili 410 eura

      Odluka o isplati 410 eura za poslanike iz vlasti, kako je obrazloženo, donijeta je „imajući u vidu značajan doprinos poslanika u aktivnostima radnih tijela i na sjednicama Skupštine u decembru 1017. godine”


      Od­lu­kom Ko­le­gi­ju­ma pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta 42 po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je do­bi­li su po 410 eura do­dat­ka na de­cem­bar­sku za­ra­du, zbog „zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”. Do­ku­ment o ovim is­pla­ta­ma, uz obra­zlo­že­nje da je u pi­ta­nju skan­da­lo­zna od­lu­ka u či­jem do­no­še­nju ni­je uče­stvo­vao, obje­lo­da­nio je ju­če u Skup­šti­ni šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a Mi­lu­tin Đu­ka­no­vić.
      Na li­sti po­sla­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ko­ji­ma je omo­gu­ćen do­da­tak na za­ra­du pred kraj pro­šle go­di­ne su Ivan Bra­jo­vić (SD), Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić (DPS), Gen­ci Ni­man­be­gu (FOR­CA), Mi­o­drag Ra­du­no­vić (DPS), Ne­džad Dre­še­vić (BS), Mi­ćo Or­lan­dić (SD), Adri­jan Vuk­sa­no­vić (HGI), Da­li­bor­ka Pe­jo­vić (DPS), An­dri­ja Po­po­vić (LP), Mi­o­drag Vu­ko­vić (DPS), Lu­iđ Škre­lja (DPS), Fi­lip Vu­ko­vić (DPS), Bran­ko Ča­vor (DPS), Mi­lo­rad Vu­le­tić (DPS), Er­vin Ibra­hi­mo­vić (BS), Tar­zan Mi­lo­še­vić (DPS), Jo­van­ka La­li­čić (DPS), Bran­ka Ta­na­si­je­vić (DPS), Pe­tar Smo­lo­vić (DPS), Želj­ko Apr­co­vić (DPS), Ni­ko­la Ra­ko­če­vić (DPS), Mar­ta Šće­pa­no­vić (DPS), Pe­tar Iva­no­vić (DPS), Ob­rad Mi­šo Sta­ni­šić (DPS), Ma­ri­ja Ća­to­vić (DPS), An­dri­ja Ni­ko­lić (DPS), Mir­sad Mu­rić (DPS), Ana Ni­ko­lić (DPS), Ma­ja Ba­krač (DPS) Ha­lil Du­ko­vić (DPS), Pre­drag Se­ku­lić (DPS), Da­ni­jel Živ­ko­vić (DPS), Su­ad Nu­ma­no­vić (DPS), Bog­dan Fa­tić (DPS), Alek­san­dra Vu­ko­vić (DPS), Mi­loš Ni­ko­lić (DPS), Dra­gu­tin Pa­po­vić (DPS), Na­da Drob­njak (DPS), Mi­ha­i­lo An­đu­šić (DPS), Ra­du­le No­vo­vić (DPS), Sa­nja Pa­vi­će­vić (DPS) i Mom­či­lo Mar­ti­no­vić (DPS).
      Od­lu­ku o is­pla­ti va­ri­ja­bil­nog di­je­la za­ra­de pot­pi­sao je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić.
      – Čla­nom tri od­lu­ke o va­ri­ja­bil­nom di­je­lu za­ra­de za po­sla­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re broj 00-32-5/17-153 od 13. de­cem­bra 2017. go­di­ne pro­pi­sa­no je da po­sla­nik mo­že ostva­ri­ti va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de zbog zna­čaj­nog do­pri­no­sa u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne i do­dat­nog an­ga­žo­va­nja – pi­še u tek­stu od­lu­ke.
      Na­vo­di se da va­ri­ja­bil­ni dio za­ra­de ne mo­že bi­ti ve­ći od 80 od­sto od pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri, pa je to­li­ko i is­pla­će­no svim po­sla­ni­ci­ma iz vla­sti.
      Od­lu­ka o is­pla­ti, ka­ko je obra­zlo­že­no, do­ni­je­ta je „ima­ju­ći u vi­du zna­ča­jan do­pri­nos po­sla­ni­ka u ak­tiv­no­sti­ma rad­nih ti­je­la i na sjed­ni­ca­ma Skup­šti­ne u de­cem­bru 1017. go­di­ne”.
      Šef po­sla­nič­kog klu­ba De­mo­krat­skog fron­ta (DF) ka­zao je da je na Ko­le­gi­ju­mu pred­sjed­ni­ka par­la­men­ta sa­znao da je pred kraj pro­šle go­di­ne do­ni­je­ta od­lu­ka da se po­sla­ni­ci iz sa­ve­za na vla­sti na­gra­de va­ri­ja­bi­la­ma. On je re­kao da je to skan­da­lo­zna od­lu­ka.
      – Ra­di jav­no­sti, kao pred­stav­nik De­mo­krat­skog fron­ta, o to­me ni­je­sam bio oba­vi­je­šten. Po­na­vljam, to sam sa­znao tek u pe­tak. Oči­gled­no je da De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta že­li da na­gra­di po­sla­ni­ke za lo­jal­nost, i za sli­je­po gla­sa­nje, bez pre­ve­li­kih ana­li­za i di­sku­si­ja – sma­tra Đu­ka­no­vić.
      On je ka­zao ka­ko je oči­gled­no da je vi­rus ko­ji je po­čeo u Be­ra­na­ma, gdje se iz bu­dže­ta cen­tra za so­ci­jal­ni rad di­je­li no­vac funk­ci­o­ne­ri­ma lo­kal­nog DPS-a pro­ši­rio i na dr­žav­ni par­la­ment. Šef klu­ba po­sla­ni­ka DF-a ob­ja­šnja­va da je ge­ne­ral­ni se­kre­tar par­la­men­ta Alek­san­dar Jo­vi­će­vić na­ja­vio da će do­ni­je­ti te od­lu­ke, a da će Front sa njim upo­zna­ti jav­nost.
      – Tim sjed­ni­ca­ma kao pred­stav­nik DF-a ni­je­sam pri­su­stvo­vao, i DF sa ovim ne­ma ni­šta, već se sna­žno pro­ti­vi ta­kvoj prak­si. Ov­dje se pri­je­ti po­sla­ni­ci­ma DF-a opo­me­na­ma, ali to su za nas stvar­no be­nig­ne i smi­je­šne pri­jet­nje. Ali ni­ko ne­ma pra­vo da od nov­ca gra­đa­na Cr­ne Go­re fi­nan­si­ra ne­rad po­sla­ni­ka De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
      Pot­pred­sjed­nik Skup­šti­ne Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ka­zao je da Đu­ka­no­vić ni­je uče­stvo­vao na sjed­ni­ca­ma na ko­ji­ma su do­ni­je­te ove od­lu­ke, pa mu je iz ko­le­gi­jal­nih raz­lo­ga omo­gu­će­no da sve ovo sa­op­šti na ple­nu­mu.
      – Ovo se ti­če od­lu­ke ko­ja je ob­ja­vlje­na u Slu­žbe­nom li­stu Cr­ne Go­re – ka­zao je Gvo­zde­no­vić.M.V.



    • Vijest dana
      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

    • Vijest dana

      2018-01-20

      Đukanović i Subotić

      PRVA BANKA I DRŽAVA KREDITIRAJU BIZNIS STANKA SUBOTIĆA U CRNOJ GORI

      Aco dao Canetu 1,3 miliona, pomaže i ministarstvo

      Preko firme Dulv D-Trejd Subotić ušao u posao distribucije inostranih vina u Crnoj Gori, a kredit od 1,3 miliona eura odobrila mu je Prva banka Subotićevom biznisu, organizovanje salona vina, podršku davalo i Ministarstvo poljoprivrede


      Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat do­sko­ra­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, odo­bri­la je pod po­volj­nim uslo­vi­ma no­ve kre­di­te fir­mi Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce, ko­ju je osno­va­lo pred­u­ze­će kon­tro­verz­nog bi­zni­sme­na Stan­ka Ca­ne­ta Su­bo­ti­ća. To po­ka­zu­ju po­da­ci iz Re­gi­stra za­lo­ga Cr­ne Go­re, u ko­ji­ma se vi­di da je fir­ma Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce za­lo­ži­la imo­vi­nu kao ga­ran­ci­ju za kre­dit. Iz­nos kre­di­ta je 1,3 mi­li­o­na eura.
      – Pred­met za­lo­ge su po­kret­ne stva­ri, ko­je su svo­ji­na za­lo­go­dav­ca, na­ve­de­ne u la­ger li­sta­ma broj 09-1/2017, 09-2/2017, 09-3/2017, od da­na 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne a či­ja ukup­na vri­jed­nost iz­no­si 686.785,17 eura na dan 20. ok­to­bra 2017. go­di­ne – na­vo­di se u Re­gi­stru za­lo­ga, uz na­po­me­nu da je ovo oba­vje­šte­nje upi­sa­no po­čet­kom no­vem­bra pro­šle go­di­ne.
      Istog mje­se­ca, upi­sa­no je i da su pred­met za­lo­ge po­kret­ne stva­ri pre­ci­zi­ra­ne u la­ger li­sti broj 16/2014 od da­na 1. ok­to­bra 2014. go­di­ne, a u ko­joj je na­ve­de­no da vri­jed­nost po­kret­nih stva­ri ko­je su pred­met za­lo­ge na dan 30. sep­tem­bar 2014. go­di­ne iz­no­si 624.614,01 eura, a ko­je su u vla­sni­štvu za­lo­go­dav­ca Dulv D-Trejd iz Pod­go­ri­ce.
      Kre­dit­na po­dr­ška, od naj­ma­nje 1,3 mi­li­o­na eura, ja­sno uka­zu­je da po­ro­di­ca li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Su­bo­tić učvr­šću­ju po­slov­ne ve­ze.
      Re­gi­star za­lo­ga po­tvr­đu­je da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re vr­lo če­sto za­lo­go­pri­mac, a za­lo­go­da­vac je Dulv D-Trejd. Vri­jed­nost za­lo­že­ne imo­vi­ne mje­ri se mi­li­o­ni­ma, što sa­da i do­dat­no uka­zu­je na po­slov­ne ve­ze Đu­ka­no­vi­će­ve ban­ke i Su­bo­ti­će­ve fir­me.
      Fir­mu Dulv D-Trejd, pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra Pri­vred­nog su­da, osno­va­la je Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Dan­ske, ili skra­će­no EMI. Nju kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić, na­sta­njen u Že­ne­vi.
      Još ra­ni­je je „Dan” pi­sao da do­ku­men­ta­ci­ja Upra­ve ca­ri­na Cr­ne Go­re po­tvr­đu­je da je Đu­ka­no­vi­će­va ban­ka iz­da­la ban­kar­sku ga­ran­ci­ju fir­mi Dulv D-Trejd. Kom­pa­ni­ja Dulv D-Trejd je iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de Cr­ne Go­re pred­sta­vlje­na jav­no kao di­stri­bu­ter ino­stra­nih vi­na. Zva­nič­no, po po­da­ci­ma iz re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, dje­lat­nost ove fir­me je „ne­spe­ci­ja­li­zo­va­na tr­go­vi­na na ve­li­ko”.
      In­te­re­sant­no je da je na jed­nom od in­ter­na­ci­o­nal­nih sa­lo­na vi­na „Mon­te vi­no Pod­go­ri­ca” uče­stvo­va­la i Dulv D-Trejd. Sa­lon je pri­tom otvo­rio po­moć­nik mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja Bla­go­ta Ra­du­lo­vić, ra­ni­je po­mi­njan u afe­ri pro­da­je imo­vi­ne FK Mo­gren, či­ji je ak­ter bio i Dar­ko Ša­rić. Ta­ko je Su­bo­ti­će­vom bi­zni­su, or­ga­ni­zo­va­nje sa­lo­na vi­na, ra­ni­jih go­di­na po­dr­šku da­va­lo i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de.
      Be­o­grad­ski me­di­ji obje­lo­da­ni­li su ra­ni­je da je Su­bo­tić pre­ko svo­je fir­me Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS iz Ko­pen­ha­ge­na pre­nio oko osam mi­li­o­na eura u svo­je ćer­ke-kom­pa­ni­je u Sr­bi­ji. Ina­če, EMI je osno­van 2003. go­di­ne i do ta­da fir­me u Sr­bi­ji, po­put D-Trejd i Dulv D-Trejd iz Cr­ne Go­re, dje­lo­va­le su u sklo­pu Bo­na­reks Ltd s Ki­pra.
      Pre­ma po­slov­nom re­gi­stru Ki­pra, na če­lu Bo­na­reks Ltd bio je Ni­ko­la Mi­lo­še­vić, ko­ji je če­sto po­mi­njan kao Su­bo­ti­ćev sa­rad­nik. Po­me­nu­ta mre­ža kom­pa­ni­ja ka­sni­je je po­ve­za­na sa Dan­skom. Kao prav­ni pred­stav­nik dan­ske kom­pa­ni­je EMI po­ja­vlji­vao se advo­kat To­mas Nig, ta­ko­đe ra­ni­je po­ve­zi­van sa Su­bo­ti­ćem.
      U iz­vje­šta­ju ko­ji se od­no­si na sta­nje ka­pi­ta­la Emer­ging Mar­kets In­vest­ments APS, a u ko­ji je „Dan” imao uvid, na­vo­di se da fir­mu u cje­lo­sti kon­tro­li­še Stan­ko Su­bo­tić iz Že­ne­ve.
      Su­bo­tić, kon­tro­verz­ni bi­zni­smen, de­ce­ni­ja­ma je u fo­ku­su ov­da­šnje jav­no­sti, a po­seb­no na­kon afe­re „Na­ci­o­nal” iz 2001. go­di­ne.
      Su­bo­tić je tr­go­vi­nu ci­ga­re­ta­ma po­čeo pri­je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je, a iz­mje­stio je 1997. go­di­ne u Cr­nu Go­ru. To se po­klo­pi­lo sa su­ko­bom iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i re­ži­ma SPS-a u Sr­bi­ji.
      Po­sao sa ci­ga­re­ta­ma išao je ta­ko da su fir­me ko­je su bi­le „re­gi­stro­va­ne” za tu dje­lat­nost na­ru­či­va­le ci­ga­re­te od pro­iz­vo­đa­ča, one su avi­o­ni­ma i na dru­ge na­či­ne do­pre­ma­ne u Pod­go­ri­cu, tu su pre­pro­da­va­ne, kup­ci bi ih uto­va­re­ne u ka­mi­o­ne uz prat­nju cr­no­gor­ske po­li­ci­je vo­zi­li u Sr­bi­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Ma­ke­do­ni­ju i Al­ba­ni­ju, od­no­sno gli­se­ri­ma u Ita­li­ju.
      M.V.-Vl.O.

      Snab­di­je­va­li re­sor po­ljo­pri­vre­de

      Pre­ma ana­li­tič­kim kar­ti­ci­ma Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, fir­ma Stan­ka Su­bo­ti­ća bi­la je do­ba­vljač tog re­so­ra. Po­sto­je po­da­ci da je iz bu­dže­ta mi­ni­star­stva is­pla­će­na od­re­đe­na su­ma nov­ca za uslu­ge ko­je je od­ra­di­la Su­bo­ti­će­va fir­ma.

      Po­slo­ve kon­tro­li­še iz Švaj­car­ske

      Dok se Su­bo­ti­ću u Sr­bi­ji i Ita­li­ji su­di­lo zbog op­tu­žbi za šverc du­va­na, on je ži­vio i ra­dio u Švaj­car­skoj, či­je za­ko­no­dav­stvo ne pri­zna­je kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, za ko­je je bio op­tu­žen po srp­skom za­ko­nu. Ita­li­jan­ski sud ni­ka­da ni­je tra­žio nje­go­vo iz­ru­če­nje, već je na jed­nom od ro­či­šta pri­je ne­ko­li­ko go­di­na tu­ži­la­štvo sa­op­šti­lo da od­u­sta­je od svih op­tu­žbi, či­me je po­stu­pak ob­u­sta­vljen.



    • Podgoricom
      Mjesec dana bez saobraćaja

      Mjesec dana bez saobraćaja

    • Podgoricom

      2018-01-20

      U ULICI MILOJA PAVLOVIĆA

      Mjesec dana bez saobraćaja


      Uli­ca Mi­lo­ja Pa­vlo­vi­ća mje­sec da­na bi­će za­tvo­re­na za sa­o­bra­ćaj. Od ju­če ovom sa­o­bra­ćaj­ni­com se ne mo­že vo­zi­li­ma jer se gra­di vo­do­vod za po­tre­be ur­ba­ni­stič­kih par­ce­la 158 i 159 u za­hva­tu DUP-a Gor­nja Go­ri­ca – iz­mje­ne i do­pu­ne. Za­bra­na sa­o­bra­ća­ja, ka­ko su sa­op­šti­li iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj, va­ži­će do 18. fe­bru­a­ra.
      A.D.



    • Drustvo
      Do krsta prvi otac i sin

      Do krsta prvi otac i sin

    • Drustvo

      2018-01-20

      U Podgorici prvi do krsta Ivan Stamatović, koji je plivao sa sinom Savom

      STOTINE VJERNIKA UČESTVOVALO U TRADICIONALNOM BOGOJAVLJENSKOM PLIVANJU

      Do krsta prvi otac i sin

      Crnogorac Oliver Ivanović je poslednja žrtva na KiM međunarodnih i domaćih zločinaca, kazao je mitropolit Amfilohije Plivao sam sa sinom i to mi je dalo veću snagu, kazao je Ivan Stamatović iz Podgorice


      U osve­šta­noj Mo­ra­či, Rib­ni­ci, Li­mu, dru­gim cr­no­gor­skim ri­je­ka­ma i mo­ru, ju­če su pri­pad­ni­ci svih ge­ne­ra­ci­ja pli­va­li za Ča­sni krst, u tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju. Naj­o­dva­žni­je ma­li­ša­ne, dje­voj­ke, mla­di­će i star­ce ni­je obes­hra­bri­la hlad­na vo­da i pro­hlad­no vri­je­me da za­pli­va­ju za kr­stom.
      U Pod­go­ri­ci je pr­vi do kr­sta do­šao Ivan Sta­ma­to­vić iz Ro­ga­ma, ko­me je asi­sti­rao osmo­go­di­šnji sin Sa­va. Ivan za „Dan“ ka­že da mu je sin dao sna­gu da pr­vi stig­ne do kr­sta.
      – Ovo mi je še­sti ili sed­mi put da pli­vam i ni­ka­da ni­je bi­lo tak­mi­čar­skog du­ha, već to ra­dim sim­bo­lič­no, tra­di­ci­o­nal­no. Pli­vao sam sa si­nom pa mi je bi­lo ve­će za­do­volj­stvo i to mi je da­lo ve­ću sna­gu. Osje­ćam se li­je­po, ni­kad bo­lje – ka­zao je Sta­ma­to­vić.
      Po­red Iva­na i Sa­ve, na­gra­du u Pod­go­ri­ci po­ni­je­la je i Ni­ko­li­na Aći­mić, ko­ja go­di­na­ma pli­va za Ča­sni krst. U tra­di­ci­o­nal­nom Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju uče­stvo­va­lo je oko 200 mla­di­ća i dje­vo­ja­ka, ko­ji su pli­va­li u Mo­ra­či ko­ju je pret­hod­no osve­štao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
      Za kr­stom je ot­pli­vao i Ve­se­lin Mu­go­ša iz Pod­go­ri­ce, kao naj­sta­ri­ji uče­snik. On je za „Dan“ ka­zao da ima 68 go­di­na i da je pr­vi pli­vao za Ča­sni krst.
      – Ro­dio sam se u Pod­go­ri­ci i dje­tinj­stvo sam pro­veo na Mo­ra­či. Bio mi je cilj da sko­čim za kr­stom. Osje­ćam se kao di­je­te – ka­zao je Mu­go­ša.
      Na­kon pro­gla­še­nja po­bjed­ni­ka, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je pred vi­še sto­ti­na vjer­ni­ka po­ru­čio da su Mo­ra­ča, Rib­ni­ca i sve bla­go­slo­ve­ne ri­je­ke ju­če po­sta­le no­va ri­je­ka Jor­dan.
      – Ma­lo­pri­je sam čuo ka­ko se pje­va „Ko­so­vo je sr­ce Sr­bi­je“, a on­da su pje­va­li još do­dat­nu isti­nu da je Ko­so­vo sr­ce Cr­ne Go­re. Bi­lo i osta­lo. Me­to­hi­ja je bi­la i pri­pa­da­će Cr­noj Go­ri u bu­du­ćim vre­me­ni­ma, bez ob­zi­ra na one ko­ji su iz­da­li Me­to­hi­ju i ti­me iz­da­li kra­lja Ni­ko­lu, go­spo­da­ra Cr­ne Go­re. Ne mo­že se na iz­da­ji kra­lja Ni­ko­le gra­di­ti bu­duć­nost Cr­ne Go­re. To tre­ba da zna­ju oni ko­ji sa­da vla­da­ju i ko­ji će vla­da­ti u bu­du­ćim vre­me­ni­ma. Ne­ma bu­duć­no­sti bez kra­lja Ni­ko­le i onih gra­ni­ca ko­je je on za­cr­tao i ko­je su opi­sa­ne kr­vlju cr­no­gor­skih stra­dal­ni­ka i mu­če­ni­ka 1912, pa evo sve do ovog Cr­no­gor­ca Oli­ve­ra Iva­no­vi­ća, ko­ji je iz Do­lja­na. On je po­sled­nja žr­tva zlo­či­na, onih zlo­či­na­ca, i do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih – po­ru­čio je mi­tro­po­lit.
      On je na­gla­sio da je po­sled­nja žr­tva na KiM Cr­no­go­rac Oli­ver Iva­no­vić.
      – Ka­žu da je na Ko­so­vu osta­lo ma­lo Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca. A ni­je ma­lo, ta­mo su mi­li­o­ni gro­bo­va, ta­mo su naj­ve­će sve­ti­nje ko­je oslo­ba­đao kralj Ni­ko­la Pe­tro­vić, sle­du­ju­ći sto­pa­ma svo­jih pre­da­ka Pe­tro­vi­ća. Ko­so­vo je bi­lo i osta­lo sr­ce i Sr­bi­je i Cr­ne Go­re – za­klju­čio je mi­tro­po­lit.
      Sve­šte­nik Pre­drag Šće­pa­no­vić je ka­zao da su po­bjed­ni­ci svi oni ko­ji su pli­va­li i uze­li bla­go­slov osve­šta­ne ri­je­ke.
      – Hva­la naj­mla­đem pli­va­ču Sa­vi Sta­ma­to­vi­ću iz Ro­ga­ma, ko­ji ima osam i po go­di­na, jer nje­gov otac si­gur­no ne bi iz­va­dio krst da ni­je bi­lo po­mo­ći mla­đe ge­ne­ra­ci­je. Hva­la naj­sta­ri­jem uče­sni­ku Ve­se­li­nu Mu­go­ši iz Dah­ne. Hva­la Ni­ko­li­ni Aći­mić, ko­ja već ne­ko­li­ko go­di­na pli­va, na­šoj Sla­đa­ni Đu­ko­vić, ko­ja je sko­ro sva­ke go­di­ne tu, i osta­lim se­stra­ma – po­ru­čio je on.
      Bo­go­ja­vljen­sko pli­va­nje tra­di­ci­o­nal­no je odr­ža­no i u ri­je­ci Lim u Bi­je­lom Po­lju. Ovo­go­di­šnji po­bjed­nik u Bo­go­ja­vljen­skom pli­va­nju za kr­stom u tom gra­du je dva­de­set­še­sto­go­di­šnji Mar­ko Drob­njak. Nje­mu je ovo, ka­ko je re­kao, tre­ći put ka­ko po­ku­ša­va da bu­de naj­br­ži.
      – Sre­ćan sam zbog to­ga što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Ovo je za me­ne tre­ća sre­ća. Ovo mi je bi­la ži­vot­na že­lja. Bi­la je do­bra i ni­kad ve­ća kon­ku­ren­ci­ja. Ni­kad, ka­ko ka­žu or­ga­ni­za­to­ri, ni­je bi­lo ova­ko ma­sov­no pli­va­nje. Ni­je­sam sa­mo ja po­bjed­nik. Svi mi uče­sni­ci smo po­bjed­ni­ci. Ostva­rio mi se san ko­ji sam go­di­na­ma sa­njao. Sve naj­bo­lje svi­ma. Vje­ruj­mo u Bo­ga i on će vje­ro­va­ti u nas. Vi­di­mo se po­no­vo idu­će go­di­ne – ka­zao je Drob­njak.
      U Li­mu je za­pli­va­la i hra­bra se­da­ma­na­e­sto­go­di­šnja Ana Be­go­vić, ko­ja se pr­vi put od­va­ži­la da pli­va za kr­stom.
      – Is­pu­ni­la sam svo­ju že­lju i uče­stvo­va­la u ovoj ve­li­čan­stve­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji. Ko ne zna za strah, mo­ra da us­pi­je – ka­za­la je Be­go­vić.
      Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je osve­štao je ju­če ri­je­ku Lim, u ko­ju je za kr­stom za­pli­va­lo tri­de­se­tak tak­mi­ča­ra. Kr­sta se i ove go­di­ne, po pe­ti put, pr­vi do­mo­gao Ni­ko­la Kne­že­vić.
      – Po­seb­no sam sre­ćan što sam na ovaj ve­li­ki pra­znik, ko­ji se sla­vi u spo­men Hri­sto­vog kr­šte­nja, po­no­vo pr­vi do­pli­vao do ča­snog kr­sta. Mo­ja ra­dost je tim ve­ća, jer je da­na­šnja sve­ča­nost po­ka­za­la da je vjer­ni na­rod Be­ra­na čvr­sto ve­zan za na­še sve­te obi­ča­je – ka­zao je Kne­že­vić.
      Po­seb­nu pa­žnju iza­zvao je sed­mo­go­di­šnji Ma­ti­ja Gu­be­ri­nić ko­ji je sa osta­lim uče­sni­ci­ma pli­vao za kr­stom.
      Oda­ju­ći pri­zna­nja svim uče­sni­ci­ma tak­mi­če­nja, vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je u svom obra­ća­nju na­gla­sio da je Bo­go­ja­vlje­nje ve­li­ki pra­znik kad se oži­vlja­va du­bo­ka taj­na ko­ju je Go­spod ustro­jio na ri­je­ci Jor­da­nu ka­ko bi na­ma po­da­rio bla­go­det sve­tog kr­šte­nja.
      – Ne­ka ra­dost ovo­ga pra­zni­ka uđe u na­ša sr­ca i na­še do­mo­ve i ne­ka bu­de sreć­no i bla­go­slo­ve­no na­šim ku­pa­či­ma ko­ji su za­pli­va­li ka­ko bi na je­dan di­van i kon­kre­tan na­čin do­ži­vje­li taj­nu ovo­ga pra­zni­ka – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je.
      Tiv­ća­nin De­jan Pi­per do­pli­vao je ju­če pr­vi do ča­snog kr­sta i pre­dao ga An­đe­li To­ma­še­vić, jed­noj od uče­sni­ca tra­di­ci­o­nal­nog Bo­go­ja­vljen­skog pli­va­nja na Mi­holj­skoj Pre­vla­ci. Uče­stvo­va­lo je še­zde­se­tak pli­va­ča me­đu ko­ji­ma su bi­le i če­ti­ri dje­voj­ke, a do­ga­đa­ju je pri­su­stvo­vao ve­li­ki broj Tiv­ća­na.
      – Svi mi ko­ji smo uče­stvo­va­li da­nas smo vi­te­zo­vi i po­bjed­ni­ci. Ne sa­mo ja već svi ko­ji su pli­va­li. Moj brat Bo­ško je če­ti­ri pu­ta pr­vi do­pli­vao do kr­sta. On ove go­di­ne ni­je uče­stvo­vao, ja sam ga za­mi­je­nio i opet je uspjeh ostao na­šoj po­ro­di­ci. To je ve­li­ka čast i bla­go­slov. Na­dam se da će nas i sle­de­ćih go­di­na po­slu­ži­ti sre­ća, pa da opet uče­stvu­je­mo – re­kao je ovaj 25-go­di­šnji mla­dić iz Tiv­ta.
      An­đe­lu je, ka­že, pri­mi­je­tio i pre­dao joj krst jer je bi­la jed­na o ma­lo­broj­nih dje­vo­ja­ka ko­je su pli­va­le.
      – Ona je za me­ne vi­tez, a ja sam sa­mo bio je­dan u gru­pi mo­ma­ka – po­ru­čio je De­jan Pi­per.
      EKI­PA „DA­NA”

      U Pla­vu pli­va­lo de­vet mla­di­ća

      Je­ro­mo­nah Ge­or­gi­je, star­je­ši­na ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce u Bre­zo­je­vi­ca­ma, slu­žio je bo­go­ja­vljen­sku li­tur­gi­ju uz pri­su­stvo broj­nih vjer­ni­ka Plav­ske žu­pe. On je osve­štao vo­du Lim, a de­ve­to­ri­ca od­va­žnih mo­ma­ka pli­va­li su za po­gru­že­nim Ča­snim kr­stom – Žalj­ko Da­šić, Želj­ko R. Da­šić, Vi­to Ja­šo­vić, Bog­dan Raj­ko­vić, Dar­ko Raj­ko­vić, Ili­ja Ra­di­vo­je­vić, te bra­ća Ste­van i Alek­san­dar Mi­lo­vić iz Be­ra­na i Mi­loš Mi­lo­vić iz Kra­lja kod An­dri­je­vi­ce.
      Pr­vi je do kr­sta do­pli­vao 20-go­di­šnji Dar­ko Raj­ko­vić, ko­jem je to bio i pr­vi put da ska­če za kr­stom, a, osje­ćaj je, ka­že, neo­pi­siv. N.V.

      Gim­na­zi­ja­lac pr­vi

      U kon­ku­ren­ci­ji od 20-ak uče­sni­ka, me­đu ko­ji­ma jed­na dje­voj­ka, gim­na­zi­ja­lac iz Ko­to­ra, še­sna­e­sto­go­di­šnji Va­si­li­je Jo­va­no­vić, pr­vi je ju­če u Bi­go­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Naj­mla­đi uče­snik u pli­va­nju bio je de­se­to­go­di­šnji mje­šta­nin Ne­ma­nja La­za­re­vić, ko­ji je re­kao da mu ni­je pred­sta­vlja­lo pro­blem da za­pli­va u mo­ru od sa­mo 13 ste­pe­ni, na­ja­viv­ši da će i da­lje uče­stvo­va­ti u pli­va­nju za Ča­sni krst i da će jed­nog da­na i on bi­ti naj­br­ži. B.M.

      Va­te­r­po­li­sti pro­gla­še­ni po­bjed­ni­ci­ma

      Na nov­skom Škve­ru odr­ža­no je tra­di­ci­o­nal­no pe­to pli­va­nje za Bo­go­ja­vljen­ski ča­sni krst, u ko­jem je uče­stvo­vao 61 tak­mi­čar. Sta­zu du­gu 33 me­tra, što sim­bo­lič­no pred­sta­vlja broj Hri­sto­vih go­di­na ži­vo­ta u tre­nut­ku ka­da je ra­za­pet, naj­br­že su pre­pli­va­li va­ter­po­li­sti „Ja­dra­na Ca­ri­ne“ Mar­ko Ra­da­no­vić i Og­njen Mr­va­lje­vić ko­ji su isto­vre­me­no do­ta­kli ča­sni krst pa su or­ga­ni­za­to­ri njih obo­ji­cu pro­gla­si­li po­bjed­ni­ci­ma.
      Naj­mla­đi uče­snik bio je če­tvo­ro­go­di­šnji Mar­ko Mo­ti­ka, a naj­sta­ri uče­snik bi­la je Ja­sna Ma­rić, ko­ja je ne­kad pli­va­la za „Ja­dran”. Z.Š.

      Krv i lju­bav pre­ma Bo­gu to­pli­ji od vo­de

      Za Ča­sni krst ko­ji je po­lo­žen u mo­re na 50 me­ta­ra od oba­le is­pred Dvor­ca kra­lja Ni­ko­le u Ba­ru, na Bo­go­ja­vlje­nje, ju­če je pli­va­lo oko 50 mla­di­ća i dje­ča­ka. Ove go­di­ne pr­vi je do Ča­snog kr­sta do­pli­vao Sa­vo La­lo­še­vić (21), ko­ji na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va od svo­je 18. go­di­ne.
      – Iz­u­zet­na mi je čast što sam pr­vi do­pli­vao do Ča­snog kr­sta. Bi­lo je hlad­no mo­re, ali je na­ša krv i ve­li­ka lju­bav pre­ma Bo­gu bi­la to­pli­ja od vo­de – ka­zao je La­lo­še­vić, ina­če stu­dent tre­će go­di­ne Fa­kul­te­ta za po­mor­stvo u Ko­to­ru.
      Naj­mla­đi uče­snik ju­če­ra­šnjeg pli­va­nja bio je Đor­đe De­vić (9), ko­ji ni­je skri­vao ra­dost što je pli­vao za Ča­sni krst. Kao naj­mla­đi, on je na­gra­đen iko­nom, a is­ta­kao je da će na Bo­go­ja­vlje­nje pli­va­ti i ubu­du­će.D.S.

      U Da­ni­lov­gra­du pr­vi Bal­ša Ra­do­njić

      U Da­ni­lov­gra­du je is­pod grad­skog mo­sta or­ga­ni­zo­va­no tra­di­ci­o­nal­no pli­va­nje za Ča­sni krst, do ko­jeg je pr­vi do­pli­vao osam­na­e­sto­go­di­šnji Bal­ša Ra­do­njić iz pri­grad­skog na­se­lja Pa­ži­ći.
      – Ovo je pr­vi put da uče­stvu­jem u pli­va­nju za Ča­sni krst i ra­do­stan sam što sam pr­vi do­pli­vao do kr­sta. Do­ći ću i na­red­ne go­di­ne, jer se ov­dje oku­plja­mo zbog ve­li­kog pra­zni­ka ko­ji pu­no zna­či sva­kom vjer­ni­ku – re­kao je Ra­do­njić. I.M.



    • Hronika
      Kasnili iz spuškog zatvora

      Kasnili iz spuškog zatvora

    • Hronika

      2018-01-20

      BERANCU DAVIDU KASUMOVIĆU ODLOŽENO SUĐENJE U BJELOPOLJSKOM VIŠEM SUDU

      Kasnili iz spuškog zatvora


      Be­ran­cu Da­vi­du Ka­su­mo­vi­ću (24) ju­če je pred vi­je­ćem bje­lo­polj­skog Vi­šeg su­da, ko­jim je tre­ba­lo da pred­sje­da­vao Šef­ki­ja Đe­še­vić, od­lo­že­no su­đe­nje zbog kri­vič­nog dje­la po­ku­šaj ubi­stva. Raz­log je što se u sud­ni­ci u svoj­stvu ošte­će­nog i svje­do­ka ni­je po­ja­vio Be­ra­nac Vla­dan Mi­lu­no­vić. Na­i­me, nje­ga je tre­ba­lo iz ZIKS-a u Spu­žu da do­ve­du na su­đe­nje. Ka­ko su ka­sni­li po­la sa­ta, a u sud­ni­ci ni­je bi­lo ni pla­ni­ra­nih svje­do­ka, su­đe­nje je od­lo­že­no za 16. fe­bru­ar.
      Op­tu­že­ni Ka­su­mo­vić na pro­šlom pre­tre­su ni­je pri­znao kri­vič­no dje­lo, tvr­de­ći da ni­je imao na­mje­ru ni­kog da ubi­je.
      – Bio sam iza­zvan jer sam vi­dio da Mi­lu­no­vić u ru­ci dr­ži pi­štolj. Pu­cao sam že­le­ći da ga za­pla­šim, a ne ni­ka­ko da ga ubi­jem – ka­zao je Ka­su­mo­vić.
      Pre­ma op­tu­žni­ci, Ka­su­mo­vić je 1. sep­tem­bra 2016. go­di­ne is­pred be­ran­ske grad­ske Po­šte i ne­da­le­ko od vr­ti­ća iz „mer­ce­de­sa” pu­cao u prav­cu su­gra­đa­ni­na Vla­da­na Mi­lu­no­vi­ća i nje­go­ve su­pru­ge Ma­ri­ja­ne, ko­ji su se na­la­zi­li u auto­mo­bi­lu „opel kor­sa”. To­kom uvi­đa­ja je pro­na­đe­no 14 ča­u­ra. Ape­la­ci­o­ni sud Cr­ne Go­re uki­nuo je pre­su­du Vi­šeg su­da u Bi­je­lom Po­lju i pred­met vra­tio na po­nov­ni po­stu­pak.
      M.N.



    • Podgoricom
      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

    • Podgoricom

      2018-01-20

      DIREKTOR UPRAVE ZA NEKRETNINE DRAGAN KOVAČEVIĆ KAŽE DA PREGOVARAJU SA MINISTARSTVOM FINANSIJA OKO EVIDENCIJE BESPRAVNIH OBJEKATA

      Odlučuju hoće li u LN upisivati da kuće nemaju dozvolu

      Nedoumica je da li će u procesu legalizacije objekti biti upisivani u V listu gdje se pišu podaci o zgradama i nosiocima prava svojine, ili u G listu gdje se unose tereti, ograničenja i određena pravna stanja na nepokretnosti


      Me­nadž­ment Upra­ve za ne­kret­ni­ne i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja na­red­nih da­na od­lu­či­će u ko­ji će po­je­di­nač­ni dio po­pi­snog li­sta uno­si­ti po­dat­ke o bes­prav­nim objek­ti­ma. Po­pi­sni list ima če­ti­ri po­je­di­nač­na di­je­la - A list, B list, V list i G list. Ne­do­u­mi­ca je, ka­ko su nam sa­op­šti­li iz ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja, da li će to bi­ti či­nje­no u V li­stu gdje se pi­šu po­da­ci o zgra­da­ma i no­si­o­ci­ma pra­va svo­ji­ne, ili u G li­stu gdje se uno­se te­re­ti, ogra­ni­če­nja i od­re­đe­na prav­na sta­nja na ne­po­kret­no­sti. Oni su re­kli da to ne­sa­gla­sje po­sto­ji izjme­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i Upra­ve za ne­kret­ni­ne. Iz Se­kre­ta­ri­ja­ta su sa­op­šti­li da je od­lu­ka na Upra­vi za ne­kret­ni­ne i da ne­sa­gla­sja ne­ma.
      Dra­gan Ko­va­če­vić, di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne Cr­ne Go­re, ka­že da uko­li­ko bu­de do­ni­je­ta od­lu­ka da se upi­su­ju u G li­stu to zna­či da će u tom li­stu bi­ti upi­san te­ret da ne po­sto­ji gra­đe­vin­ska do­zvo­la za taj obje­kat. Osim u ovom, objek­ti se upi­su­ju i u V li­stu u ko­jem se upi­su­je vla­snič­ka struk­tu­ra. Ko­va­če­vić na­vo­di da je on za­go­vor­nik da svi objek­ti u pro­sto­ru bu­du upi­sa­ni ka­ko bi dr­ža­va ima­la pra­vu evi­den­ci­ju.
      –Tre­nut­no ima­mo evi­den­ti­ra­no oko 40.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Upi­som u li­stu V ima­li bi­smo pra­vu evi­den­ci­ju sta­nja na te­re­nu, to je­ste ažur­ne po­dat­ke. Ima­li smo ne­ke ana­li­ze da po­sto­ji pre­ko 100.000 bes­prav­nih obje­ka­ta. Do sep­tem­bra bi tre­ba­lo da upi­še­mo u ka­ta­star pre­ko 60.000 ne­for­mal­nih obje­ka­ta. Me­nadž­met Upra­ve za ne­kren­ti­ne za­jed­no sa Mi­ni­star­stvom fi­nan­si­ja ovih da­na od­lu­či­će o to­me da li da se vr­ši upis u G li­stu zbog to­ga što ima­mo ne­ke pre­su­de Uprav­nog su­da. Oni sa­da sma­tra­ju da svi objek­ti tre­ba da bu­du upi­sa­ni u ka­ta­star ne­po­kret­no­sti. To zna­či da bi u li­stu V gra­đa­ni bi­li upi­sa­ni ka­ko vla­sni­ci, dok bi u li­stu G bio upi­sano te­ret da obje­kat ne­ma gra­đe­vin­sku do­zvo­lu– na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Ko­va­če­vić na­vo­di da su sprem­ni da po­sao od­ra­de, da su eki­pe mo­bil­ne ka­ko bi gra­đa­ni­ma po­mo­gli da za­vr­še po­sao.
      Di­rek­tor Upra­ve za ne­kret­ni­ne osvr­nuo se i na na­vo­de po­je­di­nih ge­o­det­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su sa­op­šti­le da ne mo­gu po­stu­pa­ti po za­htje­vi­ma gra­đa­ni­ma jer po­sto­ji ne­sa­gla­sje iz­me­đu Se­kre­ta­ri­ja­ta za pla­ni­ra­nje i ure­đe­nje pro­sto­ra i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i Upra­ve za ne­kret­ni­ne jer se ne zna­ju ka­ko će se ti objek­ti upi­si­va­ti. Dra­gan Ko­va­če­vić na­vo­di da ne po­sto­ji ne­sa­gla­sje te da oni po­stu­pa­ju po za­ko­nu ko­ji ure­đu­je ovu oblast, a to je Za­kon o dr­žav­nom pre­mje­ru i ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti.
      –Ja pi­tam ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je za­što njih in­te­re­su­je ka­ko da li će se obje­kat knji­ži­ti u li­stu G ili u li­stu V. To mo­že da in­te­re­su­je sa­mo stran­ke. Za oba li­sta ra­de se isti po­slo­vi-ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da sni­me obje­kat, pre­da­ju ge­o­det­ski ela­bo­rat na ovje­ru. Upis u ka­ta­star je uslov da bi se ušlo u pro­ces le­ga­li­za­ci­je. Iz ka­ta­stra se uzi­ma­ju ge­o­det­ski po­da­ci o par­ce­li, za­tim po­da­ci o ge­o­det­skoj mre­ži ko­je se uzi­ma­ju iz de­talj­nih ta­ča­ka ko­je sa­či­nja­va­ju te par­ce­le. Na­kon to­ga se na te­re­nu sni­ma obje­kat i pra­vi ela­bo­rat ko­ji se pre­da­je ka­ta­stru na ovje­ru. Ka­da se ela­bo­rat ovje­ri on­da se on pre­da­je stran­ki ko­ja je an­ga­žo­va­la tu ge­o­det­sku or­ga­ni­za­ci­ju da iz­vr­ši ge­o­det­ske po­slo­ve za njih, i ta­da stran­ka to pre­da­je i od­lu­ču­je da li će to da se upi­še u G ili V li­stu. Ne znam za­što bi ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je in­te­re­so­va­lo ka­ko će bes­prav­ni obje­kat bi­ti uknji­žen – na­vo­di Ko­va­če­vić.
      Dra­gan Ko­va­če­vić do­da­je da Upra­va za ne­kret­ni­ne da­je lo­gi­sti­ču po­dr­šku ka­da je u pi­ta­nju le­ga­li­za­ci­ja bes­prav­nih obje­ka­ta. On na­vo­di da je nji­ho­va oba­ve­za da da­ju po­dat­ke ko­ji su po­treb­ni za le­ga­li­za­ci­ju obje­ka­ta, a da na­kon to­ga stran­ke ko­je su za taj pro­ces za­in­te­re­so­va­ne pre­da­ju za­htje­ve u lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu.
      – Dio po­sla ko­ji je dr­ža­va, od­no­sno ka­ta­star, ra­dio do 2. ju­na 2008. go­di­ne pre­u­ze­le su pri­vat­ne li­cen­ci­ra­ne ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je na osno­vu za­ko­na. Stran­ke su se u to vri­je­me ža­li­le ka­ko ka­ta­stri ne ra­de ažur­no, ka­ko uzi­ma­ju no­vac. Me­đu­tim, ka­da su po­če­le da ra­de te or­ga­ni­za­ci­je u star­tu su gra­đa­ni­ma od­re­đi­va­le ogrom­ne ci­fre da pla­te za nji­hov po­sao. Na pri­mjer, do­la­zio nam je čo­vjek sa Ce­ti­nja ko­ji se ža­lio da mu je ge­o­det­ska fir­ma tra­ži­la 700 eura da sni­mi obje­kat. Mi smo mu re­kli da sam tim ne­ma­mo ni­šta, ne­go da su pre­u­ze­li taj po­sao – na­veo je Ko­va­če­vić. N.S.

      Ko­ju do­ku­men­ta­ci­ju iz­da­ju gra­đa­ni­ma

      Rok za pod­no­še­nje za­htje­va za le­ga­li­za­ci­ju ne­for­mal­nih obje­ka­ta je de­vet mje­se­ci. Dra­gan Ko­va­če­vić ob­ja­šnja­va što je nji­ho­va oba­ve­za.
      –Mi smo se or­ga­ni­zo­va­li u smi­slu da ser­vi­si­ra­mo gra­đa­ne ko­ji tra­že po­dat­ke i uslu­ge od Upra­ve za ne­kret­ni­ne, a to je da te objek­te upi­še­mo u ka­ta­star i iz­da­mo do­ku­men­ta­ci­ju–vla­snič­ki list, ko­pi­ju pla­na, uvje­re­nje da li po­sje­du­ju ili ne po­sje­du­je još ne­ku ne­kret­ni­nu na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re. To je sve ono što mi tre­ba da da­mo gra­đa­ni­ma, a osta­lo je sve stvar dr­žav­nog od­no­sno lo­kal­nog or­ga­na – po­ru­ču­je Ko­va­če­vić.



    • Podgoricom
      Socijalni radnici da obiđu naselje

      Socijalni radnici da obiđu naselje

    • Podgoricom

      2018-01-20

      MJEŠTANI PARK ŠUME ZAGORIČ PONOVO SPRIJEČILI VJEŠTAKE DA PREMJERE UZURPIRANO, POZIVAJU DRŽAVU DA POMOGNE

      Socijalni radnici da obiđu naselje


      Ne­ko­li­ko sto­ti­na mje­šta­na Park šu­me Za­go­rič oku­pi­lo se ju­če ka­ko bi spri­je­či­li sud­ske vje­šta­ke da po­pi­šu ko­li­ko je ze­mlje uzur­pi­ra­no za­rad grad­nje ku­će Mi­ke Bu­la­to­vić. Vje­šta­ci po­stu­pa­ju na osno­vu tu­žbe ko­ju su Osnov­nom su­du pod­ni­je­li pr­vo­bit­ni vla­sni­ci ze­mlji­šta u Za­go­ri­ču.
      Vje­šta­ci su osim par­ce­la po­ro­di­ce Bu­la­to­vić pre­mjer tre­ba­li da oba­ve na vi­še lo­ka­ci­ja ali se ni­je­su po­ja­vi­li jer su mje­šta­ni or­ga­ni­zo­va­li pra­ve ži­ve zi­do­ve.
      Bu­la­to­vi­ći su me­đu ne­ko­li­ko sto­ti­na po­ro­di­ca ko­je su de­ve­de­se­tih go­di­na sa­gra­di­li ku­će na ta­da dr­žav­noj ze­mlji, a ko­ja je u me­đu­vre­me­nu vra­će­na pr­vo­bit­nim vla­sni­ci­ma zbog če­ga su mje­šta­ni du­žni da is­pla­te ade­kvat­nu na­kna­du za uzur­pa­ci­ju. Ve­ći­na mje­šta­na za to ne­ma nov­ca, s ob­zi­rom na to da je ci­je­na kva­dra­ta do­sti­gla ci­fru od 40 eura po kva­dra­tu.
      Ra­do­van Je­re­mić pred­stav­nik mje­šta­na tvr­di da sva­ko­dnev­no po­li­ci­ja kru­ži na­se­ljem, te da su prek­si­noć in­spek­to­ri do­la­zi­li kod po­ro­di­ce Bu­la­to­vić. On is­ti­če da u ovom na­se­lju ve­ći­nom ži­vi sta­nov­ni­štvo ko­je je na ru­bu eg­zi­sten­ci­je, te po­zi­va­ju pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća da ih obi­đe ili pri­mi na raz­go­vor. Je­re­mić ka­že da ve­li­ki broj po­ro­di­ca ne­ma nov­ca ni za hra­nu, već da se hra­ne u na­rod­nim ku­hi­nja­ma te da ih nad­le­žni iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad ni­ka­da ni­je­su po­sje­ti­li.
      –Da­nas je tre­ba­lo da Mi­ki Bu­la­to­vić pre­mje­re par­ce­le, a bi­la su za­ka­za­na i ne­ka ise­lje­nja ali ne zna­mo kon­kret­no ko­me. Gra­đa­ni su se oku­pi­li u ve­li­kom bro­ju na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja. Po ci­je­li dan po­li­ci­ja kru­ži i kad vi­de pri­li­ku oni će do­ći da ise­lja­va­ju. To ne­će­mo do­zvo­li­ti, jer smo svi slo­žni u to­me da će­mo spri­je­či­ti pri­laz ku­ća­ma. Da­nas su gra­đa­ni iza­šli sa dje­com na uli­cu i ta­ko će bi­ti i u bu­du­će. Ima pu­no po­ro­di­ca sa ma­lom dje­com ko­ja ne­ma­ju osnov­nih uslo­va za ži­vot. Ima glad­ne dje­ce, a oni do­la­ze da ih ise­lja­va­ju –re­kao je Je­re­mić.
      Je­re­mić ka­že da so­ci­jal­no ugro­že­ne po­ro­di­ce ni­jed­na dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja ni­je po­sje­ti­la, pa ni Cen­tar za so­ci­jal­ni rad.
      –Naj­ma­nje 20 po­ro­di­ca ne­ma nov­ca da ku­pi hljeb dje­ci –re­kao je Je­re­mić.
      On is­ti­če da gra­đa­ni ko­ji su so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi ne mo­gu is­pla­ti­ti 30.000 eura.
      –Po­zi­vam so­ci­jal­ne rad­ni­ke da do­đu i vi­de ka­ko ži­ve. Tra­ži­mo od pre­mi­je­ra da sve so­ci­jal­ne slu­ča­je­ve pri­mi na raz­go­vor i po­mog­ne im–ka­že Je­re­mić.A.D.